Čerupanje

Kako su se banke u Srbiji pretvorile u kriminalne organizacije i kome najviše otimaju

 

Uzmi od onoga koji nema

 

Pojedine banke u Srbiji preživljavaju isključivo tako što pljačkaju svoje klijente ili državu, u zavisnosti ko im je pristupačniji. Zakonskih sankcija ne moraju da se boje, jer do sada ni u jednom slučaju ni policija ni sud nisu reagovali. Vlast će, međutim, svoje ćutanje umeti da naplati na drugi način. Naravno, opet preko leđa građana. Kako god da bude, platiće samo najsiromašniji

 

Milan Malenović

 

Komercijalna banka (KMBN) je u 2010. godini dokapitalizivana sa 120 miliona evra sredstvima EBRD-a, Međunarodne finansijske korporacije iz Vašingtona (IFC - deo Svetske banke), Nemačkog investicionog fonda DEG i švedskog fonda za investicije u zemlje u razvoju Swedfund International AB. Zauzvrat su investitori dobili preferencijalne (prioritetne) akcije u vrednosti svog uloga.

Uskoro ove akcije dospevaju na naplatu sa sve dividendama, a EBRD i društvo su već najavili da će iskoristiti svoje pravo konvertovanja prioritetnih u obične akcije. U tom slučaju bi EBRD u vlasničkoj strukturi KMBN-a umesto dosadašnjih 25 odsto imala preko 34 odsto, kako je već izračunao Mlađan Dinkić, idejni tvorac ove celokupne transakcije, a razlika od 9 odsto bi bila solidarno "oduzeta" državi i manjinskim akcionarima, tako što bi se kroz emitovanje nove serije akcija smanjio njihov udeo.

Bivša ministarka finansija Diana Dragutinović je u januaru 2011. godine izjavila domaćim medijima da je u ugovorima, koji su sa stranim partnerima potpisani krajem 2009. godine, omogućena dokapitalizacija Komercijalne banke i navedeni su uslovi pod kojima će država prodati Komercijalnu banku ili otkupiti učešće međunarodnih finansijskih institucija.

"Vlada je preuzela obavezu da se odrekne kontrole nad Komercijalnom bankom u roku od šest godina. Ali, ako do kraja 2012. godine država ne saopšti svoje namere oko privatizacije banke na način kako je to dogovoreno, međunarodne finansijske institucije mogu da zahtevaju od Vlade da otkupi sve njihove akcije", objasnila je tada ministarka Dragutinović.

Manje od godinu dana pre isteka tog roka, država najavljuje povećavanje svog udela u KMBN-u za preko 100 miliona evra! Upravni odbor ove banke je već odlučio da na Skupštini akcionara zakazanoj za 4. april emituje akcije koje će otkupiti država i tako zadržati većinski udeo od 42,6 odsto. Sredstva u visini od 11,57 milijardi dinara već su predviđena ovogodišnjim budžetom, što ukazuje na to da je dogovor Vlade i Upravnog odbora banke sklopljen daleko pre kraja prošle godine i to izvan pogleda ostalih akcionara. Tako je država Srbija, iako manjinski vlasnik, pokazala da je faktički pravi i jedini gazda u Komercijalnoj banci.

U ovoj krizi, kada većina naroda ne zna odakle će da nabavi pare da bi sledećeg dana kupila koricu hleba, dok penzioneri od gladi i iznemoglosti na ulicama padaju u nesvest, država je odlučila da investira 100 miliona evra u jednu banku koja, uz to, sasvim solidno posluje i ova dokapitalizacija joj uopšte nije potrebna. Da podsetimo: KMBN je poslednjih godina ostvarivala profit od oko 34 miliona evra na godišnjem nivou. Da joj je svež kapital zaista potreban, ona bi profit preusmerila u obrtna sredstva i nikakva državna intervencija joj ne bi bila potrebna.

S obzirom na to da se ovo državno ulaganje odvija u jeku predizborne kampanje blizu je pameti da će pomenuta suma od 11,57 milijardi dinara samo proći kroz račune Komercijalne banke i biti prebačena za potrebe finansiranja nekog od zvučnih, ali bespotrebnih projekata, odakle će se sliti u džepove onih koji su i odlučili da državne pare potroše na privatne banke.

 

Ko peva informacije i kolika mu je provizija?

 

Postoji još jedan detalj na koji se mora obratiti pažnja. Komercijalna banka je druga na rang-listi banaka sa najboljim ponudama. Ona je, istovremeno, jedna od najjačih banaka u Srbiji. Zbog nedostatka pravih investicija u ovoj godini će se povećati broj privatnih i pravnih lica koja će spas da potraže daljim zaduživanjem kod Komercijalne banke, koja sa svoje strane najkasnije 2015. treba da pređe u ruke nekog iz inostranstva. Kada privreda i građani zaduženi kod KMBN-a ne budu mogli više da otplaćuju svoje kredite, njihova imovina preći će u ruke visprenog novog vlasnika banke, a loši krediti će biti otpisani po potrebi tako što će u pomoć opet da bude pozvana država, kao u slučaju Razvojne banke Vojvodine.

Početkom februara ove godine Skupština akcionara Razvojne banke Vojvodine (RBV) usvojila je je Program stabilizacije poslovanja, koji bi trebalo da prati i prenos loše aktive na Agenciju za osiguranje depozita. Uprava RBV-a je identifikovala lošu aktivu od oko 10 milijardi dinara koju će zameniti dugoročne obveznice AP Vojvodine. Dakle, i u ovom slučaju će država u jednu banku da uloži skoro 100 miliona evra, ali ne da bi omogućila nove investicije, već da bi zapušila rupe koje su pretile da potope brod nazvan Razvojna banka. Među takvim loše plasiranim kreditima je i onaj dat za privatizaciju Zmaja.

Prodaja Zmaja na upečatljiv način ilustruje kako je u velikom broju slučajeva zloupotrebljavan proces privatizacije a da račun plate građani. Preduzeće je prodato grupi čiji su članovi bili Zoran Ćopić, kojem se u trenutku prodaje sudilo za šverc cigareta, a danas je optužen i za pranje novca kriminalne grupe Darka Šarića, kao i članovima porodice Antona Stanaja iz Crne Gore koji je prošle godine u Srbiji osuđen na šest i po godina zatvora kao šef grupe koja je švercovala cigarete. Sa njima su, sa druge strane, sredstva udružili Bogdan Rodić, poznati domaći biznismen, osnivač Roda marketa i nekadašnji vlasnik MB pivare, i Goran Novaković, ministar energetike u Đinđićevoj vladi. Posle prodaje fabrika je prestala da proizvodi bilo šta, a preko pet stotina radnika je izgubilo posao. Vlasnik je dva puta založio nekretnine za potrebe svojih drugih preduzeća, na zemljištu fabrike su nikli hipermarketi, a Zmaj je sada u vrhu liste najvećih dužnika u Srbiji.

Revizori iz Agencije za privatizaciju su otkrili da su partneri, tokom prve godine, stavili pod hipoteku 24 odsto nekretnina preduzeća kako bi, između ostalog, dobili bankovne garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu, a nemaju veze sa Zmajem. Bankovna garancija od 2,7 miliona evra, od tadašnje novosadske Metals, a današnje Razvojne banke nije trebalo da pomogne Zmaju, već kupovini preduzeća Vršački vinogradi koje je Rodić privatizovao. Drugi deo imovine Zmaja je založen kod iste banke kako bi Rodićeva kompanija Rodić M&B iInvest dobila tri miliona evra, navodi se u dokumentaciji Agencije za privatizaciju. Zbog nesolidnih kreditnih aranžmana, Narodna banka Srbije je uvela prinudnu upravu u Metals banku, i ona je kasnije transformisana u Razvojnu banku Vojvodine.      

Iz ovog primera je vidljivo da prebacivanjem loše aktive na pleća Agencije za osiguranje depozita, banke suštinski svoje kriminalno plasirane kredite naplaćuju od ovog naroda.

Kada je u pitanju RBV, postoji još nešto što je nadležne državne organe moralo da natera da reaguju.

Početkom februara cena akcija ove banke dosegla je svoj istorijski minimum zaustavivši se na oko 600 dinara. Poređenja radi, ova akcija je 4. aprila 2007. vredela 68.979 dinara, što znači da je za manje od pet godina izgubila preko 99 odsto svoje vrednosti.

Zanimljivo je da je 3. februara potpuno stala trgovina akcijama RBV-a na Beogradskoj berzi, jer su nedostajale ponude iako je bilo potražnje, a onda je krenulo ludilo. Za samo četiri dana akcija je sa 606 dinara skočila na 1.091 dinar, odnosno povećala svoju vrednost za neverovatnih 63,71 odsto! Već bi ovakvo skakanje kursa u normalnim državama dovelo do privremenog obustavljanja trgovine ovom akcijom, a uključili bi se i istražni organi, jer sve ukazuje na to da se radilo o zabranjenoj trgovini insajderskim informacijama.

Naime, baš u danima kada je vrednost akcije beležila vrtoglavi uspon, Izvršno veće Vojvodine je donelo odluku o dokapitalizaciji RBV-a, a Skupština akcionara izglasala prebacivanje loše aktive na teret Agencije za osiguranje depozita i pokriće gubitaka uzimanjem obveznica AP Vojvodine.

 

Koga će da razvija razvojna banka?

 

Razvojna banka Vojvodine je čedo vlasti Bojana Pajtića i u nju moraju da ulažu svi koji bi na bilo koji način da posluju sa javnim institucijama severne srpske pokrajine. U međuvremenu je IV Vojvodine donelo odluku da se Fond za kapitalna ulaganja i Fond za razvoj Vojvodine ugase i sredstva preusmere u RBV.

Poznajući scenario daljeg razvoja Razvojne banke Vojvodine, vlastodršci su znali i da će u veoma kratkom vremenu skočiti cena akcija ove banke, pa su preko povezanih lica i opskurnih preduzeća jeftino pazarili ono što će uskoro skupo da prodaju.

U danima naglih skokova vrednosti akcija RBV-a, odnosno između 3. i 6. marta, a pre Skupštine akcionara na kojoj je obelodanjen plan spasavanja RBV-a, osim Monphrey LTD-a (preduzeće sa sedištem u inostranstvu i bezimenih vlasnika kupilo je 2.329 akcija) kupci su bili: Rokvić Slobodan (kupio 220 akcija), Brkić Goran, Joksimović-Vukić, Jelić Goran, Ilić Nevena i Uzelac Nikola, a prodavci su bili skoro isključivo bezimeni kastodi računi Rajfajzen i Unikredit banke.

Podaci o svim ovim licima i preduzećima tužilaštvo lako može da dobije od nadležnih kontrolnih instanci Beogradske berze i da proveri u kakvoj su eventualnoj sprezi sa osobama koje su znale ili čak odlučivale o državnoj pomoći Razvojnoj banci Vojvodine, a što je konačno dovelo do naglog skoka vrednosti njenih akcija i nezakonitog bogaćenja pojedinaca upoznatih sa tajnama Pajtićevog kabineta.

Sve ovo su sitne krađe među prijateljima u odnosu na ono što je izvela i još uvek potpuno nesmetano izvodi Pireus banka pod rukovodstvom domaćih i iz Grčke uvezenih mešetara.

Uslugu e-bankinga Pireus banka je svojim klijentima nudila besplatno, a u suštini im je zaračunavala taksu od 100 dinara. Do za klijente tajne izmene uslova poslovanja došlo je na osnovu naloga izdatog od strane jedne od asistentkinja tadašnjeg direktora Nikolopulosa kojim je zahtevana naplata naknade od 1. aprila 2009. Klijenti su žestoko reagovali kada su shvatili da im se bez odobrenja skida novac sa tekućih računa, službenica banke Sanja Kaluđerović je pokušala da interveniše kod menadžmenta, ali se u suštini ništa nije promenilo osim što je pojedinim, izuzetno upornim komintentima, vraćen novac. Odeljenje za privredni kriminal MUP-a Srbije je o ovome obavešteno, ali nije još ništa preduzelo.

Zbog toga je Pireus banka mogla nesmetano da nastavi da vara građane. Iz prijave podnete Odeljenju za privredni kriminal, čija je kopija u redakciji, vidi se da se još od novembra 2008. oročivanje depozita fizičkih lica sprovodi kao na pijaci. Citat iz pomenute prijave:

"Postojale su standardne kamatne stope i specijalne ponude, ali smo za gotovo svakog klijenta, osim za one koji nisu zakerali, pisali Nikolopulosu, Markoviću i Panacopulosu, te od njih dobijali nove ponude sa boljim kamatama. Dešavalo se da su u istoj filijali kamatne stope za istu visinu uloga i istu ročnost značajno varirale. Mogu da zamislim tu razliku u čitavoj mreži. Pitam se da li su klijenti koji su prihvatili standardnu ponudu prevareni od nas zaposlenih. Mogli smo za svakog ponaosob da tražimo povoljne kamate, ali bi nas u tom slučaju menadžment proglasio lošim prodavcima ili bi mislio da smo u dogovoru sa klijentima. Osećali smo se posramljeno što se sa nekim klijentima cenjkamo kao na buvljoj pijaci."

Klijentima koji kod Pireus banke na tekući račun primaju platu, shodno poslovnoj  politici banke ne bi trebalo da se naplaćuje godišnja provizija od 1.500 dinara za korišćenje kreditne kartice. Umesto toga, provizija im je ipak naplaćivana, isto kao i onima koje su službenici banke doveli u zabludu da zbog visine podignutog kredita ili uloženog depozita kao bonus i "potpuno besplatno" dobijaju kreditnu karticu.

Konačno, da bi sprečio odliv kapitala iz banke koja očigledno nije umela sa svojim komintentima, Nikolopulos 11. februara 2009. donosi odluku, i to bez pristanka Izvršnog odbora, kojom se isplata gotovine sa računa fizičkih lica u iznosu od preko 3.000 evra ili protivvrednosti odobrava samo u filijali u kojoj je klijent otvorio račun. Ovim je klijentima uskraćeno pravo, zagarantovano samim ugovorom koji su u trenutku otvaranja računa potpisali sa bankom, da svojim novcem mogu slobodno da raspolažu u bilo kojoj filijali ili na bankomatima.

Na sastanku direktora filijala raspravljalo se o ovoj odluci i zatraženo je njeno ukidanje. Umesto toga, Nikolopulos dodatno pooštrava uslove isplate, pa 5. marta obavezuje radnike u filijalama da pre isplate obavezno pribave kopiju lične karte klijenta deponovane u filijali u kojoj je otvoren račun, a odlukom od 13. marta 2009. određuje da sve ovo važi pri podizanju gotovine u vrednosti od preko 1.000 evra ili protivvrednosti.

I o ovome je obavešteno Odeljenje za privredni kriminal MUP-a koje ništa ne preduzima. Lako je uočiti zašto je to tako.

Iz iste prijave se vidi da je Pireus banka šakom i kapom delila basnoslovno visoke kredite licima i preduzećima povezanim sa aktuelnom vlašću i to bez ikakvih stvarnih garancija. Citiramo navedenu prijavu:

"O neobezbeđenim kreditima velikih pravnih lica, takozvanih korporativnih klijenata koji se tako rangiraju na osnovu prihoda ostvarenih u proteklim godinama, to jest na osnovu verodostojnih finansijskih podataka, dostavljam mejlove iz banke. Uvidećete da su milionske sume, negde oko 24 miliona evra, plasirane od maja 2007. godine sa obezbeđenjem na zemljištu koje nije ni poljoprivredno dobro i bez postojanja pravosnažne građevinske dozvole..."

 

Čiji biznis finansiraju siromašni Srbi?

 

Skoro ista priča se ponavlja i sa velikim kreditom firmi European iz Beograda, a informacija je dobijena u telefonskom razgovoru sa pravnikom banke Goranom Radovićem koji je sav prepadnut od javašluka i naredbi koje dobija od pretpostavljenih. Taj kredit u iznosu od oko dva miliona evra je obezbeđen hipotekom na zemljištu i bez ikada dobijene građevinske dozvole. Iz razgovora se saznalo da je Vladimir Šarić dao uputstvo procenitelju i kolegi iz riska Grković Zoranu da kod izrade procene podrazumeva da građevinska dozvola postoji. "Čini mi se da klijent ne izmiruje svoje obaveze i da banka nema odakle da se naplati."

Kupac Robnih kuća Niš, firma Moser, kreditno se zadužila kod Pireus banke. Izvesnu količinu miliona evra je odvojila za adaptaciju RK Pionir u Nišu... Nakon utrošenih tri miliona evra trebalo je da procenitelj banke iskontroliše namensko trošenje sredstava, ali ne postoji izveštaj da je to zaista i urađeno."

Iz priložene dokumentacije se vidi i da su preko neobezbeđenih kredita sredstva isplaćivana trećim licima, a ne samom dužniku, kao što je bio slučaj sa M Centar Land d.o.o. koji je bio jedan od korisnika ovakvih čudnih kredita pomoću kojih je plaćao svoje račune. U leto 2007. Tatjana Kuparić iz Pireus banke upozorava kolege: "Po nalogu našeg klijenta M Centar Land iz Niša 31. maja je izvršeno plaćanje u korist Gabron d.o.o. Ljubljana po osnovu konsalting usluga u iznosu od 389.000 evra, a 5. juna 2007. dostavljen je nalog za plaćanje 105.000 evra u korist Širbegović d.o.o., Gračanica, BiH, po osnovu izrade konstruktivnog projekta. Imajući u vidu da su navedeni iznosi neuobičajeno visoki za vrstu usluge koja se vrši, kao i da je klijent relativno nov, te da nismo upoznati sa njegovim poslovnim aktivnostima, molim da potvrdite da su plaćanja u saglasnosti sa poslovnim aktivnostima klijenta!"

Odgovor dobija 8. juna od Miodraga Šolaja koji joj skreće pažnju da to nije njen problem.

Kopije pomenute dokumentacije, iz koje se vide mućke Pireus banke u dogovoru sa korporativnim klijentima iz okruženja bliskom vlastima, zajedno sa kopijom prijave u posedu su redakcije Tabloida kako ne bi istražni organi sutra mogli ta tvrde da im ništa nije dostavljeno.

Naravoučenije je da se novcem ukradenim od običnih, neobaveštenih građana finansiraju megalomanski poslovni poduhvati platežno inače nesposobnih preduzeća bliskih vlasti. Kada pokraduckana sredstva više ne mogu da pokriju apetite vlastodržaca, banke svoja potraživanja jednostavno preko nekog od programa sanacije prebace na trošak budžeta koji, opet, solidarno pune svi, pa i najsiromašniji građani ove zemlje. Treba samo obratiti pažnju kome i koliko para ovih dana plasira Komercijalna banka i sve će biti jasno.

  

  

  

Pajtić planira da preživi

 

Pored izdavanja obveznica za pokriće 10 milijardi dinara nenaplativih potraživanja, Izvršno veće Vojvodine će u Razvojnu banku Vojvodine uložiti i 5,5 milijardi dinara gotovog novca.

Kako je izvestila Razvojna banka Vojvodine (RBV), skupština akcionara ove banke usvojila je odluku o izdavanju običnih akcija XXVIII emisije radi povećanja osnovnog kapitala kvalifikovanom investitoru (AP Vojvodina), a postojeći akcionari neće imati prava preče kupovine.

Planirani obim emisije je 1.000.000 komada (92,4 odsto na postojeći broj običnih akcija), a emisiona cena će biti kao i u ranijim dokapitalizacijama daleko iznad tržišne vrednosti i iznosiće 5.500 dinara što je nominalna vrednost akcija ove banke.

Trenutna cena jedne akcije ove banke na Beogradskoj berzi je oko 1.000 dinara.

 

 

 

 

Ruse odbili, radnike rasterali

 

Spretni bankari umeju sve da unovče, pa i svoju nesolidnost. Na Beogradskoj berzi je listirana i OTP banka iz Mađarske, jedna ovde gotovo nepoznata finansijska kuća. Ovdašnje predstavništvo je nastalo 2007. godine ulogom od 165 miliona evra kojim su kupljene Kulska, Cepter i Niška banka sa ukupno 1.200 zaposlenih, 100 poslovnica, 148 bankomata i 2,1 odsto srpskog tržišta.

Pošto banka nikako nije uspevala da stabilizuje poslovanje u plusu, menadžment se odlučio da je proda, posebno jer je u međuvremenu izbila svetska ekonomska kriza koja je snažno pogodila ne samo celu OTP grupu već i samu mađarsku državu koja u banci ima vlasnički deo. U septembru je najozbiljniji kandidat za preuzimanje srpskog dela OTP-a bila ruska Gasprom banka, sa tadašnjom neto aktivom od 34 milijarde dolara i bila je iza dve državne banke, Sberbankom i VTB-om na trećem mestu u Rusiji. Dolazak ovako moćne i stabilne banke u Srbiju bio bi početak revitalizacije srpskog finansijskog tržišta.

Početkom oktobra 2008. menadžment OTP-a odlazi u Budimpeštu na konsultacije i tada nastaje preokret: banka ni do danas nije prodata Rusima. Zašto?

Sredinom novembra 2008. Međunarodni monetarni fond i Evropska unija odobravaju Mađarskoj do tada najveći pojedinačni kredit u istoriji: 5.200 milijardi forinti, odnosno oko 20 milijardi evra. Pored uobičajenih, postojala su i dva tajna uslova vezana za ovu tranšu: prvi je bio da Mađarska da prednost američkom gasovodu "Nabuko" u odnosu na ruski projekat "Južni tok" i drugi da filijale OTP banke u Srbiji i Rumuniji ne budu prodate Gasprom banci.

Umesto revitalizacije srpskog finansijskog tržišta, odbijanjem prodaje OTP-a Rusima dolazi u martu 2009. do masovnog otpuštanja zaposlenih iz predstavništva ove banke u Srbiji i zatvaranja više od deset odsto filijala. U 2010. gubici ove banke su iznosili preko dve i po milijarde dinara.

 

 

 

 

Ko je imao, daj mu još!

 

Preferencijalne ili prioritetne akcije odražavaju deo vlasništva nad korporativnim vlasničkim oblikom preduzeća, s tom razlikom u odnosu na obične akcije što njihovi vlasnici ne uživaju pravo glasa. Zauzvrat, vlasnicima prioritetnih akcija se garantuje fiksna dividenda i povlašćen tretman u pogledu njene isplate. To konkretnije znači da nijedan dinar dividende ne sme biti isplaćen vlasnicima običnih akcija, dok se ne isplati dividenda vlasnicima preferencijalnih akcija. U slučaju bankrotstva ili likvidacije prava preferencijalnih akcija su ''starija'' u odnosu na prava vlasnika običnih akcija.

Prioritetne akcije obično svojim vlasnicima omogućuju konverziju u obične akcije.