Posdemokratija
Da li æe Tadiæ, kao i svi diktatori
postati žrtva svojih poslušnika i dužnika
Samoubistvo
iz zasede
Poražen
i ponižen
Boris Tadiæ
se odluèuje
na samoubilaèku
misiju, rešio
je da iz osvete i inata bude premijer, mada za to nema ni kredibiliteta, ni
sposobnosti, pa èak
ni volje. Na to ga nagovaraju njegovi nezajažljivi sledbenici i saveznici, koji
bi još
malo da ga iskoriste dok ne ojaèaju toliko da sami
preuzmu vlast. Zasedu za to politièko samoubistvo postavlja
Ivica Daèiæ,
koji u išèekivanju
svoje pobede, rezonuje po principu "što gore, to bolje".
Postizborni cirkus u Srbiji analizira Miodrag Mile Isakov, potpredsednik prve vlade DOS-a i bivši ambasador Srbije
u Izraelu
Piše
Mile Isakov
Samo teško povreðena sujeta može
da dovede èoveka
u situaciju da nasedne na najprovidnija laskanja da je on njabolji i
nezamenjljiv, u situaciji kad je veæ otpisan. Da iza toga ne
prepozna nameru da bude potrošen do kraja. To najbolje znaju da iskoriste oni
koji su mu najbliži i koji ga najbolje poznaju, to je njihova mala pakost i
osveta za sve ono vreme kada su živeli u njegovoj senci,
prinuðeni
da æute
i slušaju,
potajno kod kuæe,
pred ogledalom, probajuæi
maršalsku
uniformu. Tako æe
i Boris Tadiæ,
kao svi diktatori, na kraju postati žrtva zavere svojih najveæih
poslušnika i dužnika.
Otpisani bi i dalje da vladaju
Posle poraza na predsednièkim
izborima, što
objektivno za njega nije nikakva tragedija, posebno imajuæi
u vidu da je veæ
dva puta pobeðivao,
oni su se osetili ugroženim.
Instiktom ranjenih zveri smislili su zaveru kojom æe
ga spreèiti
da on ode dostojanstveno, a njih ostavi bez vlasti i zaštite,
na milost i nemilost istražnih organa i sudova koje su onoliko ponižavali
i gazili dok su zahvaljujuæi njemu bili moæni. Naravno, da ga mrze
zbog toga i naravno da su zaigrali na njegovu sujetu, ubeðujuæi
ga da on zapravo nije izgubio izbore, nego je to nepromišljena
greška
jednog broja graðana
koji su samo hteli malo da skrenu pažnju na sebe, i koji se sada grozno kaju,
sve èupajuæi
kosu u oèaju
kada su videli šta
su uèinili.
Verovatno su mu i priveli nekoliko takvih zaštiæenih
svedoka, da se pred njim lièno pospu pepelom i zatraže oprost. Uporno su mu
ovih dana ponavljali kako je on i dalje broj jedan u zemlji, kako od njega sve
zavisi i kako se bez njega ne može, sve podseæajuæi
ga na njegove vlastite reèi
kako on nikada ne odustaje. A to što je rekao da sigurno
neæe
biti premijer, to je samo dokaz njegove skromnosti i èestitosti,
time je dokazao da mu nije stalo do vlasti po svaku cenu, tako da je sada svima
jasno da se prihvatanjem uloge mandatara on zapravo žrtvuje, spreman i da
pogazi ono do èega
najviše
drži,
svoju sopstvenu reè,
zarad odbrane interesa države i naroda.
I naravno, da su pri tome mislili iskljuèivo
na sebe, na to kako on, mada veæ otpisan, još može,
ali samo kao premijer, da njima produži vek i omoguæi
im da posvršavaju poslove. I da graðanima konaèno
uteraju demokratiju u kosti, da im nikad više ne padne na pamet da
glasaju kako su glasali. A onda æe oni preuzeti stvar i živeti
sreæno
na vlasti za sva vremena. Mislim tu na sve one koji su za Tadiæeve
vladavine postali što
inaèe
nikad ne bi mogli, na onog desetara koji komanduje vojskom, i na onog
nesposobnog za vojsku ali sposobnog da bude savetnik vojnom ministru i ministar
spoljnih poslova, za šta se osposobio kad je ono bežao u inostranstvo od
mobilizacije. I na sve druge ministre i poslanike kojima je to bilo prvo
zaposlenje. I na onog glasnogovornika Miloševiæevog
režima, kojeg je Tadiæ
pokupio sa politièke
deponije, kao i na onog penzionera koji je postao lider generacije pošto su svi
pravi poumirali. I na onu savetnicu što stenje kad govori pod
teretom Sorošovih
donacija za školovanje
politièke
izuzetnosti, za koju obuèava
njen muž
demonstrirajuæi
kako se navija za vlast krivotvorenjem istraživanja javnog mnenja i
volje graðana
na izborima. I na sve njima sliène politièare i analitièare,
žurnaliste i lobiste, balansere i profitere.
To bajka više ne raða
Ako bi Boris Tadiæ sluèajno
uspeo da nešto i uradi kao premijer, tim bolje i po njih, a ako ne, sva æe
krivica biti na njemu i otiæi æe svakako, samo što æe
ga tada i oni okriviti i odbaciti kao isceðenu krpu. Takva je
sudbina narcisoidnih vladara koji, kao prevareni muževi,
uvek poslednji saznaju da su iznevereni.
Glavni sauèesnik u toj zaveri
protiv Tadiæa
su SPS i Ivica Daèiæ,
zato što
je to u ljudskoj prirodi da ne vole oseæaj da su nešto
dužni
onome koji im je pomogao, pa bi najradije da ga nema. Ali, i njima je potrebno
još malo vremena u njegovoj zavetrini, da bi na njegovom daljem propadanju
zaradili još desetak procenata glasova i mogli da se osamostale, pa da se
restitucija obavi do kraja, da i njima bude vraæeno oteto, njima najdraže
nasledstvo, vlast koju je njihov Baba mukotrpno sticao. Njima, dakle, sasvim
odgovara postojeæe
stanje i status kvo, ali kad je njima dobro to je najbolji znak da ništa ne
valja.
Prema tome, oèigledno je da svi koji uèestvuju
u ovoj predstavi u kojoj se on kao neæka, a oni ga kao mole,
imaju neki svoj racionalan interes i jasnu raèunicu, samo on ne.
Njegov jedini motiv je da se vadi, da nam svima, a pre svega sebi, dokaže da on
nije otpisan, da još može i da njegova ima biti poslednja. I to je ono što
zabrinjava, što
svi misle samo na sebe, a niko, ama baš ništa
ne èini
misleæi
na graðane
i državu.
Naprotiv, svojim postupcima demonstriraju neskriven prezir prema izborima i
volji biraèa,
zanemarujuæi
pri tom i potrebu države
da bude valjano ureðena
sa institucijama koje funkcionišu i koje se poštuju. U lice nam se smeju, sprdajuæi
se sa demokratskom procedurom i funkcijom premijera, proglašavajuæi
za mandatara, umesto predsednika koji jedini to može,
nekoga ko je upravo poražen
na izborima i èiji
je program odbaèen
od graðana.
Još više zabrinjava ta drskost samog Borisa Tadiæa,
da tako olako zanemari volju, taènije nepoverenje, biraèa
prema njemu i sa takvom lakoæom pogazi svoju reè datu odmah posle izbora
da sigurno neæe
biti premijer. Bez stida i oseæanja bilo kakve odgovornosti on se ponaša kao da se
ništa nije dogodilo, kao da je to samo stvar tehnike da skoèi
sa konja na magarca, da je to iskljuèivo pitanje njegovog liènog
izbora i volje. A magarci, ko magarci, ima da æute i trpe. Fascinantna
je i zastrašujuæa
ta lakoæa
sa kojom je nastavio tamo gde je na izborima zaustavljen. Kao da je stanje
redovno i sve u najboljem redu, on nastavlja sa istom prièom
koja oèigledno
ne prolazi i za koju je upravo dobio lošu ocenu.
Ponovo govori o svom programu za borbu protiv siromaštva,
privlaèenje
stranih investicija, pokretanje privrede i otvaranje novih radnih mesta, i tako
dalje i tako bliže,
a ne pada mu na pamet da bar pokuša da objasni zašto
veæ
nije to uradio u prethodnih osam godina kada je imao mnogo veæu
moæ.
I zašto
su graðani
odbacili tako genijalan plan? Da nije to možda zato što mu ne veruju? Da nije
zato što
se dok je on prièao
te bajke sve raspadalo i živelo sve lošije i teže?
Odlièan gost, al' loš domaæin
Koliko je besmisleno to što radi Tadiæ
kao nekrunisani mandatar, najbolje pokazuje podatak da on planira da pravi
vladu koja je veæ
odbaèena
od graðana
zajedno sa njime. Naime, o formiranju nove vlade on pregovara sa Daèiæem,
Palmom i Krkobabiæima,
sa Èedom
i Vukom, sa Dinkiæem,
sa Rasimom, Èankom
i Pastorom, sa svima onima koji su ga javno i bezrezervno podržali u drugom
krugu predsednièkih
izbora i tako zajedno sa njime poraženi. Svi oni su založili sav svoj autoritet
za njega i njegov program i to nije prošlo, pobedio ih je, sve
na gomili, Toma Nikoliæ
bez programa. Tako su govorili i još uvek tvrde, a ne vide
da je to najveæa
sramota upravo za njih i njihovog univerzalnog kandidata za sve funkcije. Ako
je to taèno,
onda su im graðani
poruèili
da bi radije podržali bilo kakav program pre nego njihov, da je i nikakav
program bolji od njihovog, da je za poèetak dovoljan program sa
samo jednom taèkom
u kojoj se predviða
da im se oni i njihovi programi skinu sa grbaèe.
Izbori su oznaèili kraj jedne politike
i jednog slepog voðe,
sa svima onima koji su ga sledili a sad ga guraju u provaliju pred koju nas je
sve doveo. Jasno je onda kakve su šanse Tadiæevog
premijerskog pokušaja i kakva sudbina vlade koju on napravi, ako je uopšte
sklepa. Samo nije jasno, kako njemu to nije jasno. Izgleda da mora tako, da ga
je pored svega navedenog još neka velika muka naterala. Jedina preostala
pretpostavka je neka velika ucena. Spolja, od onih kojima je obeæao
ko zna šta, ali i još opasnija ucena iznutra, od onih koji su u njega i njegovu
kampanju uložili velike pare oèekujuæi da im se, uz njegovu pomoæ,
to višestruko
vrati. A to je moguæe
samo ako bude na vlasti. Inaèe, poznato je da se njemu baš
ne radi taj èinovnièki
posao, sa svakodnevnim radnim vremenom od osam izjutra i bizarnim obavezama oko
budžeta, oko penzija i plata raznim intelektualnim mrsomudima u prosveti,
kulturi, zdravstvu, sudstvu, administraciji. Ne može on da radi dok ga pod
prozorom uznemiravaju nezadovoljni sindikati i gladni radnici, zbog neisplaæenih
nekoliko trièavih
desetina hiljada dinara.
On je navikao da operiše sa evrima, i to
milionima i milijardama, a radnike da obilazi kad mu odgovora, a ne oni njega
kad im padne na pamet. On voli da se gosti u lepo ureðenim
seoskim domaæinstvima,
ali ne baš
da ga oni poseæuju
sa traktorima. Reèju,
on je odlièan
gost, ali loš
domaæin.
On je svetski èovek,
njemu je mesto u Parizu i Londonu, tamo gde se primaju pehari i medalje, a ne u
blokiranoj Nemanjinoj ulici zbog štrajkova. Umesto da sad na Rolan Garosu sedi
pored Ðokoviæevog
oca u poèasnoj
loži,
on se jebava sa vladom, ko pijan sa gaæama. A zaboravlja da
onom kome je suðeno
da bude karan, gaæe
same padaju.
Nije
Babo sina tuko zato što se kock'o, nego zato što je 'teo da se vadi!