Bor

Vlast čini sve kako bi uništila RTB Bor i onda ga za male pare razdelila svojim saborcima

  

Radnici u kavezu zoološkog vrta

 

Država Srbija zvanično planira da za ceo kompleks Rudarsko-topioničarskog basena Bor nađe strateškog partnera, koji bi ulaganjem svežeg kapitala ovaj nekadašnji industrijski gigant izvukao iz krize u kojoj se već godinama nalazi.

 

Milica Grabež

 

   RTB Bor se sastoji iz velikog broja zavisnih preduzeća koja sva zajedno čine ono za šta se traži strateški partner ili kupac. Jedno od tih preduzeća je i RTB Bor grupa-topionica i Rafinacija bakra , skraćeno TIR Bor, gde je na funkciji generalnog direktora, Boban Todorović. U okviru TIR-a posluje i Fabrika bakarne žice na čijem uništenju se sistematski radi već godinama.

   Za početak je matično preduzeće, dakle RTB Bor, svojoj ćerki - firmi počelo da smanjuje isporuke katodnog bakra koji je polazna sirovina za proizvodnju bakarne žice. Umesto toga, isporuka se preusmerava na privatno preduzeće Grand D inženjering za koje borski radnici sumnjaju da je u stvarnom vlasništvu Mirka Grčića, doskorašnjeg savetnika, a sadašnjeg zamenika generalnog direktora Blagoja Spaskovskog.

   Po podacima iz Agencije za privredne registre (APR), jedini vlasnik preduzeća Grand d inženjering grupa fabrika lak žice, sa sedištem na adresi Save Kovačevića 36, Bor, jeste preduzeće Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu, proizvodnju, kooperaciju i inženjering poslove grand D inženjering Bor, u ulici Petra Kočića 66, čiji je jedini vlasnik Dragan Živković.

Zakonski zastupnik fabrike lak žice Grand D Inženjering je Radomir Mikić, dok se kao još jedan zastupnik pominje Dragan Živković, vlasnik i direktor onog drugog Grand D inženjeringa.

   Mirka Grčića nema u zvaničnoj vlasničkoj i upravljačkoj strukturi ni jednog od pomenutih preduzeća. Ono što, međutim, jeste evidentno, to je činjenica da poslovodstvo RTB Bora favorizuje Grand D Inženjering na uštrb sopstvenih preduzeća koje tako gura u stečaj. Pitanje je jedino: zašto?

   Iako Fabrika bakarne žice već trpi velike gubitke pošto je u stanju da posluje sa maksimalno 30 odsto kapaciteta, budući da se repromaterijal preferentno isporučuje konkurenciji u privatnim rukama, njoj rukovodstvo basena još dodatno povećava troškove poslovanja. Tako je samo ovoj proizvodnoj jedinici isključeno daljinsko grejanje, pa su radnici primorani da koriste daleko skuplju električnu energiju, čime se automatski povećavaju troškovi proizvodnje kao i cena samog proizvoda.

   Da ubijanje Fabrike bakarne žice nikako nije slučajno, vidi se iz dešavanja u vezi sa izgradnjom zoološkog vrta u Boru. Izgradnja upravne zgrade kao i kućica za životinje poverena je privatnom preduzeću iz Beograda, koje rukovodstvo TIR-a smešta u jednu od hala Fabrike bakarnih žica, neupotrebljavanu baš iz razloga što je prethodno nasilno smanjena proizvodnja ove fabrike.

   Umesto da tu dopremi mašine koje će koristiti za montiranje građevina, pomenuto preduzeće o trošku RTB Bora ih nabavlja od borske firme Ivko metal. Zbog toga se radnici Fabrike bakarne žice opravdano pitaju da li je njihovo preduzeće cena po kojoj je neko drugi napravio zoološki vrt u njihovom gradu?

   Šta je tačno po sredi i zašto se matična firma prema svom zavisnom preduzeću ponaša maćehinski, videće se već u narednom periodu. U svakom slučaju Grand D Inženjering ima opravdani interes da sa tržišta ukloni konkurenta sa daleko većim proizvodnim kapacitetima, a pitanje je ko sve iz RTB Bora ima finansijski interes da omogući privatnom preduzeću da za male pare preuzme tržište od preduzeća sa većinskim državnim ulogom.