Policija

MUP finansira Kriminalističko-policijsku akademiju, a diplomce ne zapošljava!

Kadrovi za podzemlje

Beogradski centar za bezbednosnu politiku pokrenuo je jednu temu koja je rak rana trenutno lošeg kadrovskog stanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a koja se tiče institucije koja služi za školovanje visokošolskog policijskog kadra, odnosno njihovog zapošljavanja u MUP-u.Najveći broj diplomiranih kriminologa nema nikakvu šansu da se zaposli u policiji, koja je platila njihovo školovanje, a u privredi i uslužnim delatnostima, takođe nemaju šansu za zaposlenje. Ostaje da oni, koji su se školovali za borbu protiv kriminala, hleb potraže u podzemlju, tvrde diplomirani kriminolozi u pismu upućenom našem magazinu

......

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) izdvaja oko 3 miliona evra godišnje za finansiranje Kriminalističko - policijske akademije (KPA), ali mali broj diplomaca bude zaposlen u policiji.

U Strategiji razvoja MUP-a za 2015-2018 jedan od prioriteta jeste ulaganje u visoko obrazovanje. Kriminalističko-policijska akademija osnovana je kao ustanova za ostvarivanja potreba policijskog obrazovanja i danas ima više od 2.500 aktivnih studenata. Iako jedan budžetski student građane Srbije košta oko pet hiljada evra godišnje, a čak dvadeset hiljada evra za čitavo školovanje, diplomci KPA se u MUP-u retko zapošljavalju!

Do tačnog podatka o tome koliko diplomaca KPA je zapošljeno nije moguće doći zbog toga što ni MUP ni KPA ne vode evidenciju o tome. Povrh svega, zbog neusklađenog šifrarnika Nacionalne službe za zapošljavanje ne može se saznati ni koliki je broj diplomaca KPA koji čekaju na posao u policiji. Poslednji put kada je veći broj diplomaca stupio u radni odnos u MUP-u bio je nakon protesta diplomaca u oktobru 2014. godine. Prema dosadašnjoj praksi, MUP umesto diplomaca KPA zapošljava kadrove u čiju obuku mora dodatno da ulaže, dok su kadrovi koje je redovno odškolovao primorani da rade kao konobari i šankeri. Ishod svega je da studenti gube vreme, a država novac.

Godine 2006. došlo je do integrisanja tadašnje Policijske akademije (PA) i Više škole unutrašnjih poslova (VŠUP), što se u prvi mah činilo kao dobro rešenje s obzirom da su obe institucije školovale kadar za potrebe policije. KPA je zamišljena kao institucija koja će školovati kadar za potrebe policijskog obrazovanja, kao i druge oblike stručnog obrazovanja i usavršavanja od značaja za kriminalističko-policijske i bezbednosne poslove. Posle prve dve generacije (2006, 2007) diplomiranih/strukovnih kriminalista koji su dobili zaposlenje, dolazi do problema, koji ni dan danas nije rešen. Ugovori koje je MUP potpisao sa studentima se ne poštuju, dok svršeni studenti bez ugovora na šansu za posao pokušavaju da dobiju alternativnim putevima. Sve je dodatno zakomplikovao novi Zakon o policiji koji je ovu ustanovu degradirao i stavio je u rang ostalih fakulteta.

Novi Zakon o policiji - degradacija policijske profesije

Biti policajac jeste profesija, a novi Zakon o policiji (ZOP) ga tretira kao zanat. Ako pogledamo čl. 135. ZOP-a u st. 1. kaže se da se „radni odnos u Ministarstvu zasniva putem konkursa". Nije precizno definisano o kakvom se konkursu radi, da li je on internog karaktera ili ne. Ako pogledamo primer konkurs za direktora policije, shvatamo da na takav konkurs može da se prijavi samo neko ko je već zaposlen u MUP-u. Isto važi i za neke druge funkcije, npr. komandira stanice ili policijskog službenika, jer bi apsurdno bilo da se na jedno takvo mesto primi neko iz civilstva. Ovakav način zapošljavanja bi mogao imati smisla samo za ona radna mesta na kojima se znanja i veštine mogu steći na nekim drugim fakultetima (oblasti ekonomskog kriminaliteta, visokotehnološkog kriminaliteta, pravna struka), dok za radna mesta u direkciji policije, jedino KPA školuje kvalifikovane kriminaliste. Stav 4. ovog člana glasi ovog člana „ne primenjuje se u slučajevima prijema kandidata sa visokoškolskih ustanova koji se obrazuju u skladu sa posebnim studijskim programom za potrebe Ministarstva po osnovu prethodno zaključenog ugovora" što opet ukazuje na KPA kao jedinu takvu instituciju u našoj zemlji. Dalje se u čl. 256. kaže da „Lica koja su završila studije u roku na visokoškolskoj ustanovi obrazovanoj za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja, čije su studije finansirane iz budžeta Republike Srbije i koja su imala zaključene ugovore sa Ministarstvom za svaku školsku godinu, prilikom sprovođenja konkursa imaju prednost, ukoliko ispunjavaju opšte i posebne uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu." Ovde nije jasno o kakvoj se prednosti radi. Da li ta lica imaju dodatne bodove, da li idu van konkurencije, i automatski dobijaju radno mesto na koje su konkurisali, bez obzira na ostale kandidate.

Ovim zakonom KPA nije dat primat nad ostalim fakultetima, već se navodi da je to ustanova sa kojom MUP ima potpisan ugovor. Iako je ove godine ministar potpisao takav ugovor sa Akademijom, što je po prirodi stvari i logično rešenje, ovakvom odredbom se ostavlja prostor da i u budućnosti i neka druga visokoškolska ustanova dobije primat zapošljavanja svojih studenata.

Problem studenata sa ugovorom

Iako bi neko pomislio da ovo nije moguće, da je bar pitanje ovih studenata sistemski rešeno - nije. Prve dve generacije studenata KPA nisu imale problema, da bi sve ostale uz teške muke uspele da izbore kakvo-takvo pravo, koje je bilo samo trenutnog karaktera. Uz dva protesta ispred Vlade Srbije, većina studenata koji su sve četiri (tri za strukovne) bili na budžetu dobili su posao, ali kakav. Većina studenata je prihvatila da radi posao sa srednjom stučnom spremom, kao policajci iako je za to potreban jednogodišnji kurs u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.

Posle ove dve generacije studenata, primanja su vršena neselektivno, bez ikakvog reda i kriterijuma pa tako i danas imamo već 4 godine nezaposlenog akademca koji je od ministra dobio srebrnu značku za rezultate postignute u toku školovanja. U ovim ugovorima koje akademci imaju potpisane sa MUP-om nigde se ne navodi ugovorna obaveza MUP-a da iste zaposli, osim u slučajevima generacije 2010 i 2011. gde postoji takva odredba ali ne postoji vremenski rok za njeno ispunjenje. Takođe u ugovorima te dve generacije eksplicitno stoji da je MUP „dužan da studenta koji ima ugovor za svaku školsku godinu zaposli u skladu sa stečenim obrazovanjem". Nekolicina studenata iz generacije 2010. je zaposleno tokom 2014. godine, na poslovima sa srednjom stručnom spremom, dok su oni koji su se pozivali na odredbu ugovora koja se tiče radnog mesta VII stepenom stručne spreme, i danas nezaposleni. Iz generacije studenata 2011. do danas niko nije zaposlen, a postoje neke naznake da će njih petoro biti primljeno do kraja 2016. godine, uz obavezu potpisivanja izjave da pristaju da budu raspoređeni na radno mesto sa srednjom stručnom spremom. Tim akademcima je ponuđeno i mesto u tzv. Ljudskim resursima sa VII stepenom stručne spreme, iako praktično oni za to nemaju formalne kvalifikacije. Uz to se podvrgavaju dodatnim lekarskim pregledima i psiho testovima, što do sada nije bio slučaj, jer su takve testove i pregledi imali na upisu na KPA i koji su bili eliminacionog karaktera. Ukupan broj ovakvih studenata ne prelazi 40. Takođe generaciji 2012. i mlađim, za poslednju godinu nije ni ponuđen ugovor iako je određen broj njih na budžetu i diplomirao u roku.

Karijernim napredovanjem se nastoji degradirati diploma KPA pa tako ovi svršeni studenti iako poseduju formalne kvalifikacije, počinju „od nule", iako u MUP-u postoje radna mesta na kojima bi oni, posle završenog pripravničkog straža, pokazali sav potencijal kao i veštine i znanja koja su stekli tokom četvorogodišnjeg odnosno trogodišnjeg školovanja. Jer ako nije tako, onda se postavlja pitanje postojanja ove institucije.

Problem studenata bez ugovora

Kada se pogledaju problemi studenata sa ugovorom, i teškoće sa kojima se oni susreću u borbi za svoje radno mesto, postavlja se pitanje „A šta onda da kažu oni malo manje dobri?" Iz nekog razloga, ne ulazeći u svaki pojedinačan slučaj najveći broj studenata ostao je ispod one crte koju je MUP propisao kao prečicu do radnog mesta. Iz Ministarstva se čuje jasan stav da će u MUP radno mesto dobiti „samo najbolji" pa se postavlja pitanje „A šta sa ostatkom od 80%?" I ti ljudi kao i oni sa ugovorom imaju istu diplomu i isto zvanje. Ako ti ljudi MUP-u ne trebaju, zašto se onda raspisuje konkurs za tako veliki broj studenata? Jedno od potencijalih rešenja za ove studente bi svakako bilo raspoređivanje na radno mesto sa srednjom stručnom spremom, gde bi se sistemom „karijernog napredovanja" svaki ponaosob borio da mu se diploma koju je pošteno zaslužio jednog dana i prizna. Svakako da prosečan ili ispodprosečan student akademije ima veće kvalifikacije i znanje od polaznika COPO-a koji kompleksnu policijsku materiju „pretrči" za godinu dana.

Privatan sektor bezbednosti

Kao jedan od izgovora za nezapošljavanje akademaca u MUP navodi se da „jača privatan sektor bezbednosti i da akademci i tu treba da traže svoju šansu". Međutim realnost je potpuno drugačija. Privatan sektor bezbednosti u Srbiji se uglavnom svodi na privatne firme za obezeđenje i tzv. detektivske agencije. Pored nekolicine rukovodioca koji moraju biti školovani, glavninu radnika ovakvih firmi su službenici obezbeđenja za čije mesto je potrebna srednja stručna sprema i položen stručan ispit kojim se dobija licenca. Ako zanemarimo činjenicu da postoji i Fakultet Bezbednosti koji takođe ima još veći problem od KPA, realno zvuči činjenica da bi po preporuci iz Ministarstva diplomirani kriminalisti praktično trebali da rade kao portiri. Ali ne mogu ni to! Diplomirani kriminalisti po završetku studiranja ne dobijaju nikakav sertifikat, pa tako da bi radili kao službenici obezbeđenje moraju dodatno da pohađaju nastavu, polažu testove za licencu, kao i za rukovanje oružjem iako su to sve već imali kao deo redovne nastave na KPA, a koje Zakon o privatnom obezbeđenju ne prepoznaje.

Nelogičnosti u izboru najboljih

KPA u dogovoru sa MUP svake godine prima određeni broj studenata koji se finansiraju iz budžeta. Prema nekim procenama, MUP za svakog budžetskog studenta izdvoji 5000 evra godišnje, što predstavlja 20000 evra tokom celokupnog školovanja. I tu dolazimo do ključnih problema. Nije jasno, niti se u konkursu KPA eksplicitno navodi da li će samo budžetski studenti biti zaposleni u MUP? Jer, ako je to situacija, onda je postojeći model finansiranja studenata potpuno pogrešan. Primer za to navodimo kao studenta koji prvu godinu studija upiše na budžetu (i zauzme jedno od 50 mesta) a zatim naredne godine bude samofinansirajući student. Taj student neće biti zaposlen, a MUP je protraćio 5.000 evra. Još je gora situacija ako je student bio 3 godine na budžetu, odnosno 2 ako su u pitanju strukovne studije. Drugi paradoks je onaj gde se poručuje da će najbolji studenti dobiti posao, pa imamo situacije da su neki studenti upisali prvu godinu kao samofinasirajući, imali visok prosek i bili najbolji u klasi a da MUP nije dužan da ih zaposli jer „nemaju ugovor za sve 4 odnosno 3 godine". Svakako da se kao jedino logično rešenje nameće potpisivanje ugovora sa najboljim studentima na kraju školovanja.

Zaključak

Većina stanovništva je u zabludi da Kriminalističko-policijska akademija pruža idealne uslove studiranja i sigurno zaposlenje. Naprotiv, studenti imaju najskuplju hranu u odnosu na sve univerzitete u Srbiji, najskuplje domove u kojima su uslovi katastrofalni (u samačkom hotelu "Jovan Avakumović", 40 soba se tušira u 2 tuš kabine). Ovi studenti nisu upisali Akademiju zbog uslova ili plate, već zato što vole ovaj poziv. Jer kao što je Arčibald Rajs rekao „Vi se u policiji nećete obogatiti, već ćete imati tu čast i zadovoljstvo da služite vašoj zemlji i da pripadate eliti vaše nacije". Oni sami žele priliku da pokažu šta znaju i za šta su posvetili najbolje godine svog života.

Nadamo se da će ovaj tekst osvestiti čelnike MUP-a, i konačno doneti Strategiju koja će jasno predvideti broj ljudi koji je potreban MUP-u u narednim godinama pa tako i školovati mlade ljude u skladu sa svojim potrebama, da se ne bi desilo da u doglednoj budućnosti od diplomiranih kriminalista stvorimo socijalne slučajeve i primoramo ih da se bave kriminalom.