Stav

BUDŽET

Branko Dragaš

Pišu mi mnogi naši čitaoci i traže da im objasnim, na najjednostavniji način, kakvi su to uspesi u budžetskoj stabilizaciji države, kako se danima hvali sumanuti predsednik, koji nastavlja da obavlja sve državne poslove istovremeno, koji sve tumači i za sve se pita, koji je univerzalna neznalica i prostak, koji, zbog dosade, nema ništa važnije da radi, nego po čitav dan, kao kakav seoski zgubidan, zamlata i zjaketa, čita ko i šta pišu o njemu i koji vodi abrove i tračeve po internetu preko svojih plaćenih botova.

Mnogi naši ekonomisti ćute i , pognute glave, da se ne zamere ludaku, braneći svoje nameštene tezge i državne poslove, slušaju lupetanja lajavog predsednika, frizirane izveštaje Republičkog statističkog zavoda i nameštene, blage kritike preplaćenog Fiskalnog saveta, koji je dekorativna obladna na ovom prevarantskom, izdajničkom i nekompetentnom, korumpiranom režimu.

Čast ekonomista svojim izvanrednim analizama i podacima brane moje uvažene kolege prof. dr Slobodan Komazec i Miodrag K. Skulić, koji nemaju pristupa nacionalnim medijima u totalitarno ustrojenom političkom sistemu, gde se svaka izgovorena i napisana reč kontroliše, jer strah srpskog Kralja Ibija da ne izgubi vlast je toliko velika da svoju celokupno kriminalno-partijsku, propagandnu mašineriju laži, obmana, ucena, pretnji i nasilja mora da upregne čak i za izbore u nekoj mesnoj zajednici u nekom zabačenom selu.Plaši se politički demagog bilo kakve, banalne pukotine na njegovom lično uspostavljenom kriminalnom režimu za pljačkanje i zastrašivanje građana Srbije, jer svaka, ma koliko beznačajna i mala pukotina bila, može da se za tili čas proširi od mesne zajednice sve do samog vrha države i da ugrozi njegov uspostavljeni kult ličnosti.

Otuda tolika medijska kampanja o uspesima u budžetskoj stabilizaciji državnih finansija, o neverovatnim kosmičkim dostignućima predsednike i njegove bande razbojnika i probisveta, o rezultatima koje nismo imali u 7.526 godina naše drevne povesti, rezultatima koji su zasenili sve države na svetu,fantastičnim uspesima o kojima svi pričaju i traže recept za stabilizovanje svojih državnih kasa, dok, u stvarnosti, u realnom svetu naše nacionalne propasti i tragedije, nema nikakvih spektakularnih rezulata u našem državnom budžetu, nema ničega dobrog, jer se nastavlja uvećavanje naših budžetskih deficita, gomilanja gubitaka i bezočnog falsifikovanja svih budžetskih parametara, samo iz jednog razloga da se nahrani bolesna sujeta predsednika države, povampirenog ratnog huškača i tranzicionog profitera, radikala i šoviniste, koji je ucenjen od svojih gazda i koji mora da ispuni sve svoje preuzete obaveze iz agende, zato su ga i doveli na vlast, obaveze kojima se uništava i cepka država Srbija i surovo kažnjavaju Srbi kao remetilački faktor stabilizacije korporativnog fašizma na Balkanu.

Ali, nije problem u tom ludaku kome sigurno ističe istorijsko vreme, čiji je politički pad počeo odmah iza održanih predsedničkih izbora, koji svakoga dana gubi podršku uplašenih i porobljenih građana, nego je najveći problem u tome što je uništen naš demokratski i stručni potencijal, što građani ne smeju da ustanu i da se pobune, što gunđaju i što su apatični, očekivajući da će neko drugi da uradi ono što oni moraju sami da urade, moraju da se obračunaju sa političkim ološem što nam zagorčava život i što nam onemogućavaju da normalno živimo u svojoj zemlji, problem je što nemamo kvalifikovanu i odgovornu političku opoziciju, nego jajare i smutljivce, mešetare, koji praznim obećanjima ponovo varaju građane, problem je u tim jadnim i bednim intelektualcima što kupe mrvice sa stola neoliberalnih satrapa, što su sagnuli glave pred biblijskim lažima i obmanama,što podanički ćute, što su podvili rep zbog svog provincijalnog konformizma i što su naučili da služe svim političkim gospodarima, bez obzira na ideologiju, uništavajući dostojanstvo svog intelektualnog poziva i svoje struke.

Dakle, pođimo redom u raskrinkavanju te budžetske laži o uspesima u smanjivanju budžetskog deficita države. Prvo što primećujemo u godišnjoj analizi našeg budžeta, da budžet 2016.godine u zvanično objavljenom deficitu od 57,1 milijardi dinara nije najmanji deficit u našoj istoriji, kako se hvali predsednik zlostavljanih građana, nego smo u bliskoj budućnosti imali manje deficite. Recimo, već 2006 godine budžetski deficit je iznosio 31,6 milijardi dinara, a naredne 2007 -44,8 milijardi dinara.

Naravno, lažljivi režim ne navodi da 2014. godine, dve godine od početka vladavine Konvertita, budžetski deficit dostiže svoj rekord od 258,1 milijardu dinara. To ne možete nigde u medijima da vidite. To se preskače i zaboravlja.Poseban problem predstavlja što od 2012. do 2017. nema privrednog razvoja, stopa rasta BDP-a je žalosnih 0,62%, dok je rast budžetskih rashoda veći od rasta BDP-a. Tako je u 2012. godini BDP bio u padu -1,0%, dok su budžetski rashodi porasli 11,1%, 2013. rast BDP je bio 2,6%, a rashoda 1,5%, u 2014. BDP je bio u padu -1,8%, dok su budžetski rashodi porasli 5,5%, u 2015. rast 0,8%/ 1,0% i 2016. rast 2,7% / 3,0%. Sumirano u periodu 2012 BDP je rastao u proseku 0,62% , dok su rashodi budžeta rasli u proseku 2,42%.

Znači , budžetski rashodi četri puta brže rastu od rasta BDP 2,42%/0,62%, što se pokriva neprekidnim narkomanskim zaduživanjem države. Kada budžetski rashodi rastu četri puta brže od rasta BDP pitanje je samo vremena kada će da rasipnička država da bankrotira. Efekti takvih javnih rashoda u stvaranju BDP su izuzetno mali, jer marginalni multiplikator iznosi 0,55%, što znači, da prevedem, da na jedan potrošeni dinar iz budžeta dolazi do prirasta BDP za svega 0,55 dinara.

To, opet, znači da država ne troši državni novac na investicije, koje će dovesti do rasta BDP-a i boljitka u samoj državi,rasta zaposlenosti i porasta plata, nego državni novac se trajba u, kako kaže profesor Dušanić, bećarskoj ekonomiji naših pijanih probisveta na vlasti. Opasnost rasta javnih rashoda se najbolje vidi iz nenormalnog porasta plaćenih kamat na uzete kredite, koji su porasli od 2008-16 milijardi dinara na 2016-132 milijarde dinara i koji opasno ugrožavaju budžet države.Plaćene kamate su veće od zbira izdvajanja za subvencije i naknade za nezaposlene i gotovo su se približile i ostalim socijalnim transferima. Ali, sada stiže prava budžetska poslastica.

Zvanični, primarni deficit koga predsednik veliča tokom godine u svojim sumanutim monolozima na konferencijama za lečenje njegove bolesne sujete, da unesrećeni građani misle da smo u suficitu, da imamo viška para sa kojima ne znamo šta da radimo, ali je to , ipak, godišnji deficit, jer se odlažu sva plaćanja do decembra, da bi predsednik uživao u svojim lažima i opsenama o ostvarenim mesečnim suficitama, kao kada bi maratonac slavio da ima najbolje prolazne rezultate na sto metara, taj primarni deficit iznosi 57,1 milijarda dinara, ali predsednik i njegovi statistički falsifikatori ne govore da u zvaničnom Biltenu javnih finansija, Ministarstva finansija Srbije, piše da sekundarni deficit -518,0 milijardi dinara i da je skriveni deficit još 171, 3 milijardi dinara, što zbirno daje bruto stvarni deficit u 2016 od 746,4 milijardu dinara. Nije , dakle, deficit države 57,1 milijardi dinara, nego je on petnaest puta veći i iznosi 746,4 milijarde dinara. O ovome, izuzev par čestitih i moralnih ekonomista, koji brane dostojanstvo naše ekonomske struke, niko drugi ne govori. Jednostvno, ovo je zabranjena tema. Sekundarni deficit izdvaja iz budžeta otplate glavnice domaćim i stranim kreditorima i nabavku finansijske imovine, što stvara iskrivljenu sliku o stvarnom deficitu.

Kako se lažno prikazuje i iznos BDP, pa se tako prikazuje BDP od 33,4 milijarde evra, dok on jedva realno prelazi 17 milijardi evra, onda se ne mogu uzeti proporcije da je deficit 20% BDP, nego se on penje, u celini, na preko 36% BDP. Skriveni deficit od 171,3 milijarde dinara je iznos PDV koga država nije uvrstila u rashodnu stranu budžeta, to je povraćaj PDV koga država ne vraća privredi i tako zadržava preko potrebna likvidna sredstva za nepokretnu privredu.

O kakvoj poreskoj disciplini govore predstavnici vlasti i prete privrednicima i građanima, obračunavaju im zatezne kamate na kašnjenje uplate poreza, obračunavaju konfornim metodama narasle obaveze, dovodeći privredu i građane do bankrota i psihičkog sloma, jer ne mogu tolika poreska opterećenja više da se izdrže, kada država ne poštuje poresku disciplinu, kada država prva krši sopstvene zakone, kada država ne ispunjava svoje obaveze.Režim pokazuje i represiju prema onim privrednicima koji su uporni i traže povraćaj PDV, pa im šalju poreske inspektore da im pronađu nepravilnosti u poslovanju, što pokazuje totalitarni karakter prevrtljive i pokvarene vlasti.Kako će državna blagajna da vrati tih 764,4 milijarde dinara tereta ili 6,37 milijardi evra, koji se u 2017. penju na 870 milijardi dinara, ostaje pitanje čije odgovore ćemo dobiti već u narednih, prema mome mišljenju, pola godine, kada će biti mnogo jasnije kada će ova vlast propasti.

O tome da će propasti i da Srbiju uvode u siguran bankrot, uopšte ne treba sumnjati. Ostaje samo veliko pitanje na koji način će se sve to dogoditi i zato opominjem građane da budu suzdržani u davanju ekstremnih izjava, jer za to nema više nikakvog razloga, pošto je jasno da se Vučić suviše prekombinovao u svojim lažima i da je sam sebe doveo u politički ćorsokak iz koga ne može više da izađe bez velikih posledica po njega i sve koji su ga tapšali, hvalili i koji su mu se divili, ali koji prvi, već je to uveliko počelo, okreću ćurak i izdaju onoga koji nije više miljenik moćnih gazda iz Brisela i Vašingtona.

Kako se pokrivaju ovoliki skriveni deficiti? Jasno je da se knjigovodstvenim hokus-pokus i trange-frange preknjižavanjima ne može ulepšati ružno lice našega probušenog budžeta, jasno je da, zbog odsustva rasta BDP i politike ubrzanog privrednog razvoja, nema novo stvorenog novca u budžetu države, nego se sve rupe u budžetu popunjavaju zaduživanjem države kroz državne zapise, koji su 2007. iznosili 5,7 milijardi dinara, da bi rekord dostigli 2015 - 565,5 milijardi dinara i 2016-425,7 milijardi dinara. Analizom prihodne strane budžeta možemo da vidimo da je PDV na uvoznu robu 2008. iznosio 209 milijardi dinara, da bi se na kraju 2016 popeo na 338 milijardi dinara, što je pogubno za državu jer postaje , poput narkomana, zavisna od uvoza, jer se budžet puni najvećim delom iz uvoza, čime se direktno uništava domaća proizvodnja, stvaraju veliki spoljno-trgovinski deficiti, koji su u periodu od 2000. do 2017. popeli na preko 88 milijardi evra, pošto je dinar namerno precenjen, pa je svaka roba iz uvoza jeftinija nego domaća roba, čime se zadaje smrtni udarac domaćoj proizvodnji i stvara armija nezaposlenih ljudi, rastu socijalne tenzije u državi i ugrožava se elementarno funkcionisanje društva.

Matematika pokazuje da ovaj totalitarni sitem više ne može da funkcioniše, da sledi siguran bankrot državnih finansija i zbog toga sam zagovornik strategije, koju iznosim skoro deset godina, od izbijanja krize od 19. avgusta 2007. godine, da se uđe u programirani bankrot državnih finansija, kako bi se izbegao potpuni raspad finansija Srbije, anarhija u društvu i mogući sukobi između režima, koji pokušava da održi sistem koji je neodrživ i siromašnih građana koji ne mogu više da izdrže pljačkanje i otimanje političkog ološa.

Ponavljam, bolje programirani bankrot, uz predloženih 25 političkih i 101 ekonomsku meru, podvlačenje crte i plan izlaska iz bankrota u roku od jedne godine, nego da dođe do građanskog rata u Srbiji, na opšte oduševljenje i veliku podršku naših istorijskih neprijatelja.

Građani odlučuju. Na jesen. Finansijska omča nam je oko vrata. Jedini način da se oslobodimo nje je da prestane odmah dalje zaduživanje, da se pokrene proizvodnja, da se obezbede dvocifrene stope privrednog rasta, da se iskoriste svi potencijali Srbije, naročito ljudski potencijali u zemlji i rasejanju, da se zaposle svi koji mogu da rade i da se brzo ekonomski izbavimo iz ove tragedije.

To jedino može da uradi Vlada nacionalnog spasa i ljudi koji su igrali velike utakmice na svetskim tržištima. Takve ljude imamo, potrebno je samo da im pružimo priliku da pokažu šta znaju. A jedino im tu priliku mogu obezbediti pobunjeni građani.