Dežurna

Kako su sportski šampioni Srbije postali pioni u rukama vlastodršca

Rđe među zlatnim šampionima

Prostački manir Aleksandra Vučića i njegove bratije da se primaknu sportistima - šampionima, kad god donesu pehare i medalje sa svetskih i evropskih prvenstava, ima dublji smisao. Bestidni grebatori, kojima nikad nije dosta ni novca ni slave, žele za sebe da prigrabe i tuđe uspehe, a, po mogućnosti, i da im uskrate nagrade koje im pripadaju.

M. Grabež

Od leta 2012. godine, nakon što je Srpska napredna stranka preuzela svu vlast u državi, sport je postao jedan od glavnih stubova - oslonaca Aleksandra Vučića i njegove "neposredne" vladavine. Naime, preko sportskih organizacija i satelitskih agencija koje obavljaju poslove za njih, Vučićev režim okreće veliki novac a, istovremeno, kontrološe i navijačke mase kojima, opet, komanduju kriminalci potkupljeni od strane njegovog režima.

Kad se na jednom mestu nađu kriminalci, političari i veliki novac, onda padaju i glave (za poslednjih pet godina, najmanje deset navijačkih vođa, mahom kriminalaca, likvidirano je ili teško ranjeno u međusobnim obračunima). Ali, osim novca, Vučiću je potrebna i slava, koju ne može da prigrabi samo golim korištenjem svih televizijskih termina i stranica u većini štampanih medija. Zato su veliki sportski uspesi srpskih košarkaša, odbojkaša, vaterpolista, rukometaša, atletičara i drugih sportova koji su bogati šampionskim titulama, preko potrebni čoveku koj je umislio da je faraon i da mu osim sunca ništa nije daleko i nedostižno.

Nad Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 2018. godine, nakon, slobodno se može reći, herojske borbe u finalu Svetskog prvenstva u Japanu, odbojkašice Srbije postale su svetski šampioni. Donele su zlatne medalje u glavni grad Srbije 24 sata kasnije, a sutradan ih, kako običaj nalaže, pokazale masi Beograđana sa terase gradske skupštine. No, zabavu su im, takođe po običaju, pokvarili političari, tačnije naprednjačka mafija na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Bez imalo stida, isprsio se samozvani Vođa da primi poklon od korumpiranih službenika Odbojkaškog saveza, "za sve što čini za razvoj odbojke u Srbiji", uprkos tome što su ove heroine unapred bile degradirane (pripreme su obavile u BiH, na Palama), a RTS nije prenosio nijednu njihovu utakmicu, uključujući i finale i dodelu medalja! Ali, kad je trebalo da im "ukradu šou" i da se "očešu" o njihove zasluge, bili su tu u kompletnom sastavu. Pojavila se čak i Vučićeva gej - ikona, Marko Đurić, koji baš nikakve veze ni sa jednim sportom nema.

Ovakva praksa nasleđena je od ranijih režima ali je Vučić otišao najdalje u otimačini najvažnijih trenutaka u životima sportskih šampiona. Toliko daleko, da je već počeo da umišlja kako ih on lično proizvodi! Tako je košarkašima Srbije "prvi čestitao" osvajanje srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u Istanbulu, pa je takođe "prvi" čestitao vaterpolistima četvrto evropsko zlato (28. jula 2018) i opet "prvi" čestitao vaterpolistima četvrtu uzastopnu titulu na evropskim šampionatima...I tako redom, ko god donese medalju, mora da se pokloni pred Vučićem i sluša njegove patetične govore prepune lažnog rodoljublja, sve dok im ne otme i poslednji minut najvažnijih trenutaka tokom šampionskog slavlja. Tako je uradio čak i sa mladim košarkašima, nakon osvojenog zlata u Rigi (5. avgusta ove godine).

Ni najveći svetski fudbalski spektakl, Mondijal, koji je ove godine od 14. juna do 15. jula bio održan u Rusiji, nije prošao bez prisustva srpskih Vučića i političara "iz koalicije" i to u tolikom broju, da je i organizator bio zapanjen, pa je ruski list "Rosijskaja gazeta" objavio njihov spisak, a prvi na tom spisku bio je Aleksandar Vulin.

Kao "glavnokomandujući" koji se postavio na čelo sportske mafije u Srbiji, Aleksandar Vučić je uoči Mondijala zajedno sa svojim partnerom u nezakonitim poslovima Slavišom Kokezom, doslovno dirigovao ko će igrati u srpskoj reprezentaciji, kad će igrati i koliko, a prethodno je smenio Slavoljuba Muslina, čoveka koji je doveo tu ekipu na Mondijal i na njegovo mesto postavio diletanta Mladena Krstajića, a sve zbog jednog igrača koji je "morao" da bude uvršten u tim, kako bi ga Vučićeva mafija bolje prodala.

Podsetimo, Kokeza je uz Vučićevu pomoć, na režiranoj izbornoj Skupštini Fudbalskog saveza Srbije održanoj 20. maja 2016. postao predsednik Fudbalskog saveza Srbije, i od tog momenta, njih dvojica su "glavni menadžeri" u najmasovnijem sportu i oni odlučuju doslovno o svemu, a pre svega prodaji igrača, pranju novca preko fudbalskih klubova i raznim "zatvaranjima poslova". Nije Kokeza jedini. U svakoj sportskoj organizaciji ili sportskom savezu Vučić ima "svoje ljude". Ako i nema, onda ih lično postavlja, kao što je uradio prilikom izbora za predsednika Odbojkaškog saveza Srbije. A, kakvo je stanje tamo, govori i način na koji je na izborima za predsednika Odbojkaškoga saveza izigran čuveni as Vladimir Grbić koji je, da njegova nesreća bude veća, imao podršku najgoreg čoveka tog saveza, Aleksandra Boričića, koji je bio alfa i omega srpske odbojke prethodne dve decenije. Naime, tom prilikom su se delegati odlučili da je vreme za promene (tako je rekao Vučić), pa je na tu funkciju postavljen bivši trofejni trener Zoran Gajić, koji je zamenio Nenada Golijanina, prethodno smenjenog jer je bio uzdržan prilikom glasanja za prijem Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju. I u ovom slučaju, moguće je sagledati koliko je kriminal na sceni i kolika je bitka za funkcije u sportskim savezima.

Zbog obrta novca (od koga sportisti imaju najmanje koristi) u sportskim savezima, ne postoji nijedna stranka na vlasti koja nema svoje ljude u njima. Takozvanim garantovanim sponzorstvima od strane javnih preduzeća, ali i tajkuna koji tamo plasiraju prljavi novac, rade se "obeštećenja" stranaka i političkih vođa u milionskim iznosima.

Slučaj Novaka Đokovića, jednog od trojice najboljih tenisera u istoriji ovog sporta (a, prema nekim parametrima i najboljeg u istoriji), posebno zavređuje pažnju, jer se radi o ličnosti koja uživa svetsku popularnost. Vučićev režim je na svaki način želeo da se domogne njegovih veza sa svetski moćnim ljudima, poput holuvudskih zvezda i britanskih prinčeva i princeza. Srećom, Đoković je ne samo skroman čovek nego i osetljiv na svaku megalomaniju, pa je još u vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda, zatvorio svoj teniski centar na dorćolskim obalama Dunava. Od tada ga srpski političari mogu videti samo kad je u pitanju nekakva humanitarna akcija koju obavlja kao ambasador UNICEF-a.

Ali, Vučić se u jurišu na sportske šampione, ne da zaustaviti, pa je svetsku i evropsku šampionku u skoku dalj, Ivanu Španović obrlatio raznim privilegijama i pogodnostima, novcem, stanom i uslovima za treninge, što ona nije odbila, jer joj kao nosiocu zlatne medalje i pripada, ali je zato pohvalila Vučića što u javnosti nije prihvaćeno sa blagonaklonošću. Na isti način je nagrađen i donosilac zlatne medalje sa Olimpijade, Davor Štefanek. Ali, mnogi drugi sportisti - šampioni, ostali su prevareni za nagradu od države. Najbolji srpski plivač svih vremena, Milorad Čavić, 2014. godine je doslovno "ispraćen" iz Kragujevca gde je imao svoju plivačku akademiju i do današnjeg dana nije u milosti ovoga režima. "Zlatnim" vaterpolistima, nakon više od pola godine premišljanja, dodeljena je nagrada od po 20 hiljada evra. Ali, marketinška korist koju je Vučić lično imao od vaterpolo tima, meri se milionima evra! Tako je to uradio i sa košarkašima, tako danas radi sa odbojkašicama, tako će sutra raditi i sa svima drugima koji donesu najveća odličja sa svetskih i evropskih šampionata.

Kao opomena, neka služi i sada već skoro zaboravljena izjava Andrije Prlainovića, vaterpoliste i reprezentativca Srbije, koji je "nagazio" Vučića nakon što je ovaj došao da se okoristi slavom i zlatnim medaljama šampionske generacije. Naime, Prlainović je rekao: "...Nije trenutak da se priča o tome, ali vi novinari i mediji u Srbiji, krenite slobodno već od preksutra. Znate sve što treba, ne moramo mi sportisti da se zameramo političarima, ministrima, vrhu države...Ovih osam ili devet medalja na OI u Riju nisu rezultat programskog ulaganja u sport, nekog sistemskog ulaganja. Znamo da nijedan vaterpolo klub u Srbiji trenutno ne postoji, praktično svi vodeći klubovi su pred stečajem. Nemam šta da dodam na to. Vi ste oni koji kontrolišete šta će se pojavljivati u medijima. Uopšte nije pitanje medijski tretman reprezentacije, nego sporta. Nadam se, tačnije uveren sam da će se to popraviti od sada. Mi smo sa svoje strane uradili sve što možemo"

Ova izjava Andrije Prlainovića o katastrofalnom stanju sporta u Srbiji za šta krivi političare raspametila je Vučića i doživela na društvenim mrežama stilne hiljada pregleda, čime je srušila plan takozvanog medijskog tima SNS-a da se povratak sportista iskoristi za promociju Aleksandra Vučića. Naime, plan je tada bio da Vučić dočeka sportiste na aerodromu a da se onda sa njima preveze do balkona Skupštine grada, međutim Prlainovićev iskren govor u direktnom prenosu RTS isprovocirao je Vučića i naterao ga da odustane od toga. SNS je prvo aktivirao stranačke botove koji su preko društvenih mreža i u komentarima u medijima koji su smeli da prenesu video pokušali da diskredituju Prlainovića, ali je većina građana stala u odbranu osvajača olimpijskog zlata za Srbiju.

Kada su Vučiću rekli da botovi ne mogu da odrade posao, on je naredio da se hitno za sutra zakaže konferencija za medije na kojoj će govoriti o ulaganju u sport. Ali, kako je tada, pre godinu dana lagao, tako laže i danas.

Šampione i njihove zlatne medalje on i dalje koristi kao da ih je lično izborio i kao da mu ličnu pripadaju. Da bi ga nekako ipak odobrovljili, trener naših odbojkašica, svetskih šampionki, Zoran Terzić, dao mu je jednu zlatnu medalju za utehu. Da li je bila Terzićeva ili se neko drugi svesno odrekao zarad "mira u kući", ostalo je nepoznato.