Kragujevac

Direktor Vodovoda  zaustavio proizvodnu traku Zastave

Pusti vodu da Žabari ne odu

Kragujevački Vodovod suprostavio se Fijatu! Ali ovo je sasvim iracionalno. Da zbog vode stane  važan  posao. Radnici su uzeli kofe, krenuli na presahlu Lepenicu. Direktor Vodovoda zaustavio proizvodnu traku Zastave koja tek što je krenula. To liči na klasičnu diverziju. To je  potez dostojan Nerona. Recept jeste latinski. Neron je zapalio Rim, u Kragujevcu pale punto

Piše: Miodrag Milojević

                     
Mogu li se isključenjem struje smiriti političke tenzije? Reklo bi se -  a što ne bi moglo? Struja može da ubije čoveka, voda je relativno bezopasna. Da li se to istorija ponavlja?  Čitaoci starije i srednje generacije, još uvek pamte takozvanu jogurt - revoluciju.
Kad je Slobodan Milošević poslao grlate obožavaoce u Novi Sad da ruše tadašnje rukovodstvo i naprave događaj naroda, narodu, što je autobusom krenuo da pravi istoriju, desila se jedna neprijatnost. Isključenje struje i vode. Obučeni obožavaoci, profesionalci, prekaljeni na Žutoj gredi, nisu se pokolebali..
Isti scenario političke borbe ponovio se u  Kragujevcu ovog proleća,  kada je Obren Ćetković, direktor Vodovoda, isključio vodu fabrici automobila  Zastava koja se prema nekim  neproverenim izvorima još zove i Fijat.

Uzmi ili ostavi

Ali kako grad Kragujevac može biti protiv Zastave, zar to nije jedno isto?
Nemoguće, da grad Kragujevac sada neće Fijat, svoju najveću razvojnu šansu? Do juče su govorili suprotno. Na  Sajmu automobil u Beogradu ove godine, prvi put u istoriji, nije bilo kragujevačke Zastave.
Zastava je bez  sopstvenog proizvoda statirala na štandu Fijata. Bio je dobar marketinški potez. Cilj je bio da se i vizuelno javnosti stavi do znanja, da se  prikaže kako Fijat postoji, ''Zastava'' više ne postoji ''Zastava''i nije postojala nekoliko dana. Onda  joj se desila  reinkarnacija, na  kioscima osvanuće naslovi da Zastava duguje za vodu. Ako Zastava više ne postoji, ako se to sada zove Fijat zašto Fijat ne plati vodu? Ali, zašto ne piše da Fijat duguje za vodu? Zato što to ne pije vodu.
- Fijat  hoće svoju tehničku vodu i planira da pravi svoje bunare. Planira da pravi i svoje energane, upravo zbog toga da mu se ne bi desilo da zavisi od bilo čije samovolje. To je izjava Zorana Mihajlovića, predsednika  sindikata Zastave. Nije on vlasnik, nije ni menadžer Fijata ali zna planove Fijata. Dobro je obavešten. Kad bi ga pitali gde  će Fijat praviti bunare -  ne bi znao.
Ne mislim da na treba da se plati dug. Naprotiv. Ali zar dug ne bi mogao da se plati i preko punta.
Ali šta, ako se direktori Vodovoda  već sede u  većim i boljim automobilima?
Uzmi ili ostavi. Ako ti ne odgovara ti se žali upravi vodovoda.
Tom izrekom htelo je da se  podvuče nečija marginalnost. Kao mera za  nemoći i marginalnosti  pojedinca uzeta je uprava vodovoda koja ni o čemu važnom ne odlučuje.
Međutim, svaka izreka pa i ova ima rok trajanja. Kragujevački Vodovod suprostavio se Fijatu! Ide reklama sedam puta dnevno.
- Pijmo našu vodu, zdravu vodu! Trošimo je racionalno! Ali ovo je sasvim iracionalno. Da zbog vode stane  važan  posao. Radnici su uzeli kofe, krenuli na presahlu reku Lepenicu.
Direktor Vodovoda  zaustavio proizvodnu traku Zastave koja tek što je krenula.To liči na klasičnu diverziju. To je  potez dostojan Nerona. Recept jeste latinski. Neron je zapalio Rim, u Kragujevcu pale punto.
Izašle su reš pečene školjke iz Zastavine lakirnice, školjke  za staro gvožđe, koje su  praktično neupotrebljive. Ko je odgovoran za  ničim izazvanu havariju, za namernu proizvodnju škarta, ko minira posao, montažne trake  tek puštene u rad? Zbog duga od 23 miliona dinara, direktor kragujevačkog Vodovoda, Obren Ćetković, obustavio  isporuku vode na nekoliko sati. Voda je puštena, bila je to samo opomena, upozorenje.
Upozorenje ali na čiju adresu? Da nije na adresu Fijata koji ne poštuje dogovore i bahato se ponaša?

Paravan

Gradonačelnik Kragujevca zaklanja se iza Obrena Ćetkovića. Nema on ništa s tim. Obren je moćan čovek. Kad  je neko tvrdio da od proizvodnje italijanskog automobila nema ništa, dužan je da se javno pokaje. Zastava je kupila licencu za proizvodnju punta ali prodaja nije išla, gomilale su se zalihe. Ugovori su besmisleni kad nema tržišta.
Rusko tržište je  posebna priča, to je tržište u magli. Ako ga interesuje rusko tržište, ako proceni da tamo ima šansi, Fijat može otvoriti pogon u Rusiji. Mogao je i tako da učini. I učinio bi, da na svom putu za Istok nije  naišao na Mlađana Dinkića. Dinkić poznaje Rusiju i rusko tržište a  stručnjaci Fijata nemaju pojma. Dinkić je čitao neke ruske pisce a menadžeri Fijata samo Tomasa Mana, Smrt u Veneciji.
Posla nema, Fijat je otišao. Onda je Mlađan Dinkić kupio tržište prodajom vozila na kredit, cena je šest hiljada evra, mesečna rata sto evra, plus Vlada časti - hiljadu evra. Rasprodato je  vrlo brzo pet hiljada vozila, uvedena je rezervna solucija - zamena staro za novo. Planirana je proizvodnja 15 hiljada vozila za ovu godinu.
Konkurencija je minirala napore Vlade. Na  Sajmu automobila u Beogradu pojavio se mali automobil u rangu punta jeftiniji od punta.
Hoće li Zastava premašiti proizvodnju od 15 hiljada vozila? Samo neko ko je vaspitavan u komunizmu može postaviti  tako glupo  pitanje. Prodato je 5 hiljada, može se proizvesti 20 hiljada a šta ako 15 hiljada ostane na parkingu? Nema tog ugovora kojim ćete prisiliti ''Fijata'' na dalju proizvodnju. I to je kraj.
Punto se ne pali na guranje. Mlađan Dinkić je obećao da će u italijansko vozilo ubaciti domaći akumulator - ali mu to nije upalilo. Obećao je da će na italijansko vozilo  navući domaće, Trajalove gume, arogantni Italijani ni na to nisu pristali.
Mogu li na punta domaći brisači, makar jedan šrafciger ili prva pomoć? Ne može ni to. Italijani nemaju poverenja. Sve što je domaće lošeg je kvaliteta. Naravno da nije. Italijani  imaju svoje interese,  štite kooperante za neka buduća vremena. Da u Torinu misle ozbiljno ubacili bi, kuća časti, jedan Trajalov rezervni točak, srpsku dizalicu ili makar jedan šraf. Jedno su želje a drugo je stvarnost. Računalo se da će  se u Fijatov program uključiti brojni domaći kooperanti. Iskustvo je takvo  da ni jedan ne može da priviri. Domaći program je obustavljen, u međuvremenu je 20 hiljada radnika,  koji su proizvodili za juga, ostalo bez posla. Njih niko više i ne pominje.
Računica pokazuje da radnici Zastave koji će raditi na montaži ne mogu ni za vodu da zarade. Optimističke prognoze iz Zastave govore da,  po jednom vozilu Zastavi ostaje 700 evra. Takve  su prognoze stručnjaka iz Zastave. Normalno je  što su oni pristrasni, od toga im zavisi opstanak, oni su naduvali cifru. Ako po vozilu bude Zastavi pripadne 500 evra biće to svetsko čudo
Znači, u pitanju je loš posao. Za radnike nije. Oni hoće bilo kakav posao.
Logično je postaviti pitanje zašto država nije subvencionisala domaće vozilo. Po ceni od pet hiljada evra, mesečna rata da bude 70 evra prodalo bi se pet hiljada juga. Tako je uvek i bilo. Cena je išla do deset hiljada maraka. Tada niko ne  kupuje,  fabrika proizvodi, pravi zalihe. Onda inflacija obori  cenu. Kad dođe na 6 ili 5 hiljada maraka rasproda se sve, pa opet iz početka. Tržište je bilo veće, tržište  bivše Jugoslavije.
Šta bi se dobilo subvencijom juga? Uposlili bi se domaći radnici, pare bi ostale u zemlji.
Zašto Zastava ne startuje sa novim domaćim modelom? Posle serije eksperimenata i promašaja, pošto su prilike u zemlji takve kakve su, nema nikoga ko bi se usudio.

Punto rei

Šta donosi Fijat lažnu nadu, na lažnim temeljima, da se u Kragujevcu sklapati potpuno novi model, model budućnosti.
Novi model krajem 2010. godine! Ko, u uslovima ekonomske krize koja je pokosila  kolose automobilske industrije, može prognozirati šta će se desiti do kraja 20l0. godine? Možda do tada ni od Fijata neće ostati ni točkovi, o menjaču da i ne govorimo.
Iskustvo pokazuje da ne postoji nikakav ugovor između Fijata i Zastave. Postoji nešto  je napisano, italijanska strana povremeno to cepa i baca u koš. Da postoji ugovor, Fijat bi već plaćao penale, što su već tražili u sindikatu Zastave. Navikli da dobro žive od subvencija, očekivali su  subvencije i od kapitalista.
Ugovor Fijata i Zastave  podseća na kraj Drugog svetskog rata. Kad pobednici i pobeđeni prave mirovni  ugovor o budućnosti, kad pobednik diktira pobeđenom. Ugovor kao ugovor nije samo štetan, nego katastrofalan. Šta će Fijatu toliko zemlje? Da li će se baviti poljoprivredom? Za maglovito i neizvesno upošljavanje 600 radnika -  600 hektara zemlje. Površina od 300 hektara, koliko sada zauzima krug Zastave, nije dovoljna. Predviđeno je još 300 hektara za buduću industrijsku zonu.
Sve podseća na  srpsku privatizaciju. Kupovinu srpskih fabrika od strane kontroverznih biznismena.
A onda je došlo do skandala. Voda je došla do grla.  Zastava nije platila vodu. Fabrika pre toga  mesecima nije radila. Ali tada nije bilo isključenja vode. 
Stanje u informisanju je zadovoljavajuće. Cenzura radi kvalitetno. Mediji i listovi koje kontroliše, na koje ima uticaja gradska vlast Kragujevca, objavili su  suvu informaciju da je isporuka vode obustavljena. Sakrivena je informacija da  se  zbog isključenja vode desila havarija u procesu proizvodnje. Takva informacija bi mogla da izazove revolt Zastavinih radnika prema gradskom rukovodstvu.
Obustava vode desila se dok se peklo stotinak školjki punta. Školjke su se prepekle, izgorele. Bio je to šamar Fijatu, odjeknulo je to u Torinu! Zvuči smešno. Kad  se zna da Fijat u Zastavu  do sada nije doneo  ni jedan jedini evro.
Ali šta  se desilo sa testiranjem Zastavinih radnika? Neki su pali, neki su prošli na testu inteligencije. Bila je to kupovina vremena, testiranje danas niko  ne pominje. Ko je pao, ko je položio?  Bio je to manevar, još jedna u nizu obmana.  Pokušaj Zastavinih direktora da se preko testa oslobode nekih radnika.
Punto rei. Sve teče kao Lepenica. Isti automobil proizvodio se u  Zastavi do juče pod etiketom Zastava 10. Ali nije isti, sada se punto vratio svojim korenima, nastupa pod pravim imenom i prezimenom. Više se neće farbati u crveno da punto ne bi morao da crveni.
Vratili smo se u zabavno vreme novinarstva socijalističkog realizma. Najbolja marka je nova marka. Proizvodi se od 1993. sada je nov proizvod. Malo lirike nije na odmet: - Prvi punto iz probne serije od 35 vozila sišao je sa montažne trake fabrike Zastava auto, čime je ozvaničen početak serijske proizvodnje. Prvi primerak je bele boje, obeležen serijskom oznakom 7.000.0001.
Pred svakim klečimo, da klečimo malo i pred njim. Da ga malo obožavamo: - Punto je mali italijanski automobil italijanske kompanije, koji se proizvodi od 1993. godine a njegova aktuelna generacija modela je sa tri ili pet vrata. Ta generacija automobila bila je dostupna u kabrioletskoj verziji, a 1995. godine je osvojila titulu evropskog automobila godine. Druga generacija Fijata punta proizvodila se po licenci u kragujevačkoj fabrici automobila pod imenom Zastava 10.
Naravno da  su u Kragujevcu znali da je od početka krenulo naopačke, da je Fijat predizborni trik i obmana. Prijalo im je da se o njima govori, da odlučuju o važnim državnim pitanjima. Nacija se digla iz letargije, lažne nade bolje su nego prave.
Znali su da je reč o prevari ali su ušli u igru. Bilo im jasno - od Fijata ništa neće dobiti. Gde  su videli svoj interes? Ako zanemarimo lični interes, interes je u parama koje će Vlada investirati u Kragujevac. U infrastrukturu, železnice, saobraćaj, u traku koja  vezuje grad  autoputem Beograd - Niš. Proizvodnja automobila je manevar. I kad se taj posao izjalovi, infrastruktura će ostati  gradu.

Dužnici

Kad su shvatili da su to prazna obećanja -  zapalili su punto. Radi se o sukobu na relaciji grad - republika. Podmetnut je direktor Vodovoda, čovek  blizak gradonačelniku Stevanoviću.
Možda obustava vode nije pravi način. Pozitivno je, gradonačelnik Stevanović je prepoznao da je u celoj igri marioneta, odlučio je da otvori karte i  prekine farsu.
Direktor Obren Ćetković je izjavio: - Ne može niko da se ponaša kao Zastava zato što je državna i ne mora da plaća! Razgovaraćemo ponovo Automobili su bili isključeni jer pregovori  koji su trajali godinu dana nisu urodili plodom.
Da je pregovora bilo zar bi odluka  o isključenju bila doneta naprečac i bez najave? Uz efekat iznenađenja. Da se o tome znalo, Zastava  bi obustavila  proizvodnju.
Obren Ćetković: - Preduzećima nudimo dogovor pa samim tim i predlažemo otplatu mesečnih rata. Isključenjem vode Zastavi opštinska vlast  opominje  republiku. Na spisku za isključenje našli su se, ni krivi ni dužni, mnogi građani. Nikada se to nije dogodilo. Imena  dužnika objavljena su preko novina.
Finta je u tome da se ostavi utisak da je Obren Ćetković oštar ali pravičan. Ne štedi on nikoga. Ni Zastavu ni građane. Jasno je, cilj je Zastava građani su kolateralna šteta.
Ni jednom građaninu, ni jednoj od mnogih firmi, voda nije isključena. Samo Zastavi. Zašto grad u startu isključuje vodu Zastavi kad  je Fijat oslobođen svih komunalnih taksi i dažbina i to na deset godina?
Direktor Ćetković kaže: - Vodovod razmišlja o isključenju celokupnog Tržnog centra ''Radnički.'' Zatim je nabrojao pojedince: - Slavoljub Rakić je vlasnik dva lokala u TC ''Radnički'' U jednom duguje 363, 5 hiljade dinara a u drugom oko 184 hiljade. Ljiljana Dobrivojević, za kafanu, duguje pola miliona dinara. Imamo probleme sa Žarkom Olarevićem iz Save Kovačevića bb, duguje preko 240 hiljada dinara. ''Napredak'', preduzeće vlasnika Slavoljuba Đusića, duguje 150 hiljada dinara.
Ala taj pije vodu. Od  građana najveći dužnik je je Žikica Vasiljević sa sa preko 717 hiljada dinara.  - Upozoravali smo ga da je pukla cev ispod kuće. Međutim, nije dozvolio otkopavanje i isključen je.
Kako  jedan građanin, zato što je negde pod zemljom pukla cev, može  odgovarati za vodu koju pije zemlja?
- Đorđe Stanojeviić, ulica  Radnička, duguje 170 hiljada dinara.  Nenad Paunović iz Grada Sirena duguje oko 166 hiljada, nešto manje Radmilo Simonović iz Laze Marinkovića, potom Dragoslav Jeremić 154 hiljade. Nebojša Nešić iz ulice Save Kovačevića duguje 144 hiljade a Nadežda Dončević iz ulice Crvenog krsta 135 hiljada. SledeIvan Ranisavljević, ulica Svetozara Markovića, Dejan Stanojević iz Nenadovićeve, Dragan Varjačić, Kneza Mihajla sa 127 hiljada dinara.
Fabrika Zastava oružje nije isključena  zbog duga  od 75 miliona dinara: - Poznato je da Zastava oružje ima proizvedenu robu, ali je problem sa dobijanjem izvoznih dozvola. Potpisani reprogram duga se ne poštuje, ali učinili smo ustupak i nećemo ih isključiti, baš zbog pomenutih problema i narednih nedelja očekujem dinamiku otplate. Očekujem dogovor.
Kako je došlo do kratkog spoja na relaciji  država  - grad Kragujevac. Gradska kasa potpuno je prazna. Prvo je došlo do sukoba  zbog plaćanja jubilarnih nagrada prosvetnim radnicima, kad su profesori olakšali gradsku  kasu. Kragujevac nije bio dužan to da plati ali je platio. Grad je pred bankrotom.
Drugi razlog  su mere Vlade koje predstavljaju štednju. Gradonačelnik Stevanović:: - Najava Vlade da će smanjiti transferna sredstva namenjena lokalnim samoupravama na oko 15 milijardi dinara, dodatno će centralizovati vlast, a decentralizovati krizu.
To nisu neka velika sredstva i ne utiču na sam budžet kao kod nekih drugih opština, ali su jako bitna. Uostalom, to su naša sredstva, uzeta od građana Kragujevca, koja su i do sada vraćana u mnogo manjem obimu nego što je to realno. Nije logično da se manjak para u republičkom budžetu pokriva ukidanjem dela sredstava, namenjenim nižim nivoima vlasti. Jasno je svima da se mora štedeti ali tako da što će određene mere biti dogovorene na svim nivoima vlasti. Ne može se teret krize prebaciti na lokalne samouprave i građane.
Lokalna samouprava preko noći gubi kompetencije. Opštinari ostaju bez para i bez vlasti. Najavljeno  se i rešenje viškova zaposlenih u gradskim upravama. Ugroženi su njegovi partijski prijatelji, rođaci i stranački poslušnici. To je najproblematičnije, to je urušavanje autoriteta: - To bi bilo prihvatljivo ali samo tako da se sredstva namenski nađu na posebnom računu grada. U tom slučaju tražićemo od Vlade da nam omogući da sami rešimo te viškove, kako bi se na spisku našli samo oni koji su pred penzijom. Tražićemo da prošire kriterijume kako bi se na spisku našli oni koji su slabiji radnici ili ne zadovoljavaju uslove po nekom drugom osnovu.
Svaka opština ima ljude koji su važni i one druge. Pred nekim republičkim birokratom - svi oni su samo broj. Kakvi su to gradonačelnici, predsednici opština, koji ni svoje ljude ne mogu da zaštite?
Kako su ako ne zadovoljavaju uslove radili dosad? Kako su primljeni ako ne zadovoljavaju uslove?
Pozadina paljevine u Zastavi  odgovor je marginalizovanje lokalne samouprave i to do kraja, do poniženja. Brisanje sa političke scene. Dovođenje, u političkom smislu,  u  rang  korisnika narodne kuhinje. Obavljaće neke nebitne poslove, figurativno i protokolarno. Gradonačelnici, predsednici opština, predstavnici građana, predstavljaće sami sebe. Kresanje administracije obaviće se na nižim nivoima vlasti. Velika riba progutaće sitnu ribu. Ako predsednik opštine ima stranku, stranka ostaje bez članstva. Kome treba predsednik opštine bez uticaja? On je samo prvi među jednakima i nevažnima.  Predsednik opštine Topola, Dragan Jovanović, najavljuje ustanak. Okupljanje na Oplencu ''predsednika opština i gradonačelnika koji slobodno misle.'' Ništa oni ne treba da misle. Ima ko će misliti o njima.
- Svi koji tvrde da smo bankrotirali uveriće se u junu i julu da to nije tačno - poručuje kragujevački gradonačelnik  Ovo je bitka za golu egzistenciju, za opstanak na političkoj sceni. Jedan punto, Zastava,  zar je to sada važno? Ko će sada o tome da misli. Tamo su nalaze neki radnici.
Niko ne zna zašto se zapalio punto. Diverzija je došla u pravi čas.
- Posle mene, potop! - reče Obren Ćetković. - Da im isključim vodu, da se uvere da smo ozbiljni ljudi, politički odgovorni pred građanima koji su nas birali.
Dragan Jovanić, predsednik Opštine Topola,  daje pravu dijagnozu: - Zašto uopšte i postojimo, zašto ne ukinu lokalne samouprave?
Zato što  im je potreban neko na koga će  prevaliti teret krize.
Punto rei, sve teče, sve se menja. Koliko juče, bilo  je nezamislivo. Veroljub Stevanović, vodonoša Mlađana Dinkića, izazvao havariju, isključio vodu. Tu nije bilo izbora. Muka ga je na to naterala. Prazna kasa i muka narodna. A kad  krajem 2010. godine stigne novi model opet ćemo biti na početku.