Tragom vesti
Rumenka: Kako je izbeglica iz Dalmacije Mirko
Dubroja orao pravoslavno groblje
Vandalizam koji nije zaboravljen
A. Nađ
Ranih devedesetih godina, tadašnji parlament
Savezne Republike Jugoslavije jednoglasno je doneo odluku o povratku imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim
verskim zajednicama.
Bio je to jedini dokument u deceniji teških političkih
obračuna oko koga nije bilo
rasprave između vladajuće partije i sve glasnije
opozicije. Ali, dokument nikada nije potpisao
Slobodan Milošević. Tako
je problem završio u fioci. Do današnjih dana, ovaj
nerešeni slučaj crkvene imovine u medijima i među političarima
pominje se samo u retkim situacijama. Ali, ima i gde
se stalno pominje...
Kako je stiglo surovo doba
demokratske privatizacije,
počelo je i rušenje pojedinih
objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne
crkve u Vojvodini. Srušena je, recimo,
Manastirska škola u novosadskom
ataru (Racko selo). Ali, ono što se desilo u Rumenki, mestu nadomak Novog
Sada, postalo je više od sinonima za
jedan lopovski, kriminalni u destruktivni duh pomoću koga opstajavaju
današnje političke koalicije...
Naime, kap je prelila čašu kad je novosadski
tajkun, mešetar i izbeglica iz
Dalmacije, Mirko Dubroja, tokom 1998. i 1999. godine, praveći sebi
"teren za poslovne projekte", počeo da ruši, prekopava i
zatrpava pravoslavno groblje, ruši kuće i
radi uglavnom šta mu je volja radi ostvarenja svojih prljavih profita.
Brojni građani Rumenke napisali su peticiju
protiv rušenja pravoslavnog crkvenog groblja i stare srpske zemljoradničke zadruge, a Pavle Miloradov, takođe meštanin, uputio je predstavku Pokrajinskom ombudsmanu. Ubrzo je stigao i odgovor. Potpisali
su ga zamenik
Pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić i ombudsman dr Petar Teofilović. Tamo doslovno piše: "...U vašoj predstavci priložili
ste obimnu dokumentaciju koja se pretežno sastoji od fotokopija novinskih
članaka, upravnih akata različitih organa, kao i
medicinske dokumentacije. Kako se iz pomenutog
ne može utvrditi sadržina vašeg
zahteva, molimo vas da vašu predstavku
dopunite tako što ćete navesti organ na koji se vaša
predstavka odnosi...".
Pri dnu ovoga pisma,
autori poentiraju:
"...Pokrajinski ombudsman nije
nadležan da postupa po predstavkama
koje se odnose na rad organa
Republike, pravosuđa kao i fizičkih
lica i organizacija
koje ne poseduju javna ovlašćenja".
Biće da
je ovaj poslednji pasus bio usmeren u pravcu građanina Pavla Miloradova, u vidu diskretne opomene da nisu
nadležni u slučaju kriminalnih radnji nekog Mirka Dubroje
i njegovih kompanjona. Sa druge strane, iz istog
pasusa postaje jasno da je autorima,
Arambašiću i Teofiloviću, ipak na neki
način bilo jasno šta ovaj
pravno neuki ali moralno ispravni
građanin želi.
Ali, kako Dubroji doakati
kad mu je na usluzi celokupna političko-policijska vrhuška u Novom Sadu? Retke
su izbeglice koje su vlastima
tako mile.