Tabloid istražuje
Morbidna tajna: Organizovani kriminal u Šutanovčevom ministarstvu
odbrane (6)
Paraćin eksplodirao da bi moroni zaradili?
Šta je
izazvalo nezapamćenu seriju eksplozija 19. oktobra 2006. u skladištu municije Karađorđevo
brdo kod Paraćina, ni do današnjeg dana, navodno, nije poznato. Da li se
skladište zapalilo baš samo od sebe?! Kome odgovara da se istina o uzroku
eksplozije do današnjeg dana ne zna? Zasigurno je u pitanju nešto drugo
Milan Jovanović
Prema novinskim izveštajima, 19. oktobra 2006. skladište municije Karađorđevo brdo
kod Paraćina planulo je samo od sebe i raznelo sve oko sebe. U samom skladištu,
u kome se nalazilo oko 3.500 tona municije i eksploziva, nije bilo povređenih.
Šestorica vojnika uspela su na vreme da se sklone u rov!?
Ali, pođimo redom.
Prema novinskim izveštajima, u
eksploziji municije u skladištu niko nije poginuo niti je povređen. Psi
čuvari su živi. Nije eksplodirala pešadijska municija. Veoma, veoma
interesantno i zanimljivo...
Izjava Radomira Markovića,
sudije Okružnog suda u Nišu, koji je bio na uviđaju, glasi:
"Oko 3.40 časova vojnik koji
je bio na straži čuo je pucketanje nalik pešadijskoj vatri, pa je pošao
do kućice da o tome izvesti komandira. Dok je išao prema telefonu, ponovo se
začulo još nekoliko kratkih rafala. Dok je razgovarao sa komandirom, čula se i
prva eksplozija. Vojnici su odmah prešli u rov, posebno napravljen za te
namene, i tu su ostali naredna dva časa. Vojnici nisu želeli da napuste položaj
bez naređenja ne znajući da li je reč o napadu".
Pažljivim čitanjem ove izjave sa
sigurnošću se može zaključiti da uzrok eksplozije nije samoupala već nešto
drugo. Sve ukazuje da se ovde radi o diverziji.
Municija i eksplozivna sredstva u
požaru, bilo da je izazvan samoupalom, bilo da je podmetnut, bilo da su uzrok
otvoreni plamen, ljudski faktor, prirodne pojave (grom) ili nešto drugo,
eksplodiraju trenutno ili pak lančano.
Nema pucketanja nalik pešadijskoj vatri, nema kratkih
rafala. Na osnovu konstatacije: "Vojnik koji je bio na straži čuo je
pucketanje nalik pešadijskoj vatri, pa je pošao da o tome obavesti komandira"
ne može se zaključiti da je uzrok eksplozije samoupala. Da je to tako da se
zaključiti i iz konstatacije: "Dok je išao prema telefonu, ponovo
se začulo još nekoliko kratkih rafala". Znači: požar i eksploziju je
izazvalo nešto drugo a ne samoupala.
Da je to tako potvrđuje i sledeća
konstatacija: "Dok je razgovarao sa komandirom čula se i prva
eksplozija. Vojnici su odmah prešli u rov, posebno napravljen za te namene, i
tu ostali naredna dva sata. Vojnici nisu želeli da napuste položaj bez
naređenja ne znajući da li je reč o napadu"...
Do današnjeg dana nije utvrđeno
koja sredstva i u kojim količinama su se nalazila u tom skladištu. Koja
sredstva i količine su uništeni u požaru i eksploziji? Koja sredstva i količine
su nakon eksplozije izmeštena iz skladišta? Konstatovano je samo da pešadijska
municija nije eksplodirala. O kom kalibru i kojim količinama se radi, naš izvor
nema saznanja.
Franco kriminal
Negde dvadesetak dana nakon
eksplozije municije u Paraćinu, crnogorski klan Zoran Damjanović (izvršni direktor bivšeg Jugoimport-Monta iz
Podgorice, sada MDI) i pukovnik u penziji Veselin Rudić (bivši načelnik
Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane) počeli su da u ime jednog češkog
preduzeća i izvesnog gospodina Milana Stveroka, nude pešadijsku municiju
kalibra 7,62x39, 7,62x54R, 7,9 u količinama oko 100 miliona komada, proizvodnje
Prvi partizan Užice i Igman Konjic. U svojoj ponudi eventualne kupce su
upućivali da lično kontaktiraju gospodina Milana Stverokŕ na imejl:
milan.stverokŽseznam.CZ i da se obavezno pozovu na Miluna Kokanovićŕ
(bivšeg pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse) i Svetozara
Crnogorca (export-import menadžer Zastava oružja). Damjanović i Rudić će (za određenu proviziju) sa
njima dvojicom srediti da municija bude franco neko skladište u Češkoj
ili pak neko skladište u Srbiji. Činjenica je da Češka ima svoju fabriku
municije, da posle Drugog svetskog rata do danas od Prvog partizana iz
Užica i Igmana iz Konjica nije kupovala napred navedenu municiju.
Uloga koju imaju general-major u
penziji Milun Kokanović, pukovnik u penziji Veselin Rudić, Svetozar Crnogorac i
Zoran Damjanović u organizovanom kriminalu i švercu naoružanja koje vlada u
Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije nesumnjivo ukazuju na postojanje sumnje da
napred navedena ponuda i te kako ima veze sa eksplozijom municije u vojnom
skladištu Karađorđevo brdo kod Paraćina.
Interesantno je da je na osnovu
Konkursne dokumentaciji pov. br. 1583/06 od 06. juna 2007. Uprava za
snabdevanje na volšeban način dodelila kompaniji Evaco prodaju navedene
municije (o prodaji municije pisali smo u prethodnim brojevima).
Kakvi simptomi?
Ministarstvo odbrane i Vojska
Srbije uopšte ne vladaju tačnim
podacima o količinama i vrstama materijalnih sredstava koja se nalaze u
njihovim skladištima. Kada se krene u obilazak ili inspekciju vojnih skladišta
(osnovnih tehničkih sredstava, rezervnih delova za borbena i neborbena vozila,
osnovnih skladišta, skladišta municije, pogonskih skladišta, intendantskih i
sanitetskih skladišta) naći će se zapečaćene prostorije u kojima se čuvaju
sredstva za Jugoimport SDPR, CPR Impex, GiM, Evaco,
znači kompanije koje su u zadnjih nekoliko godina neprikosnovene u saradnji sa
Ministarstvom odbrane, sektorom za materijalne resurse, upravom za snabdevanje.
Treba imati u vidu i sledeće
činjenice:
- nestanak rezervnih delova za
helikoptere "gazela" iz jednog našeg remontnog zavoda u vrednosti
nekoliko stotina hiljada USD (na tom slučaju ovih dana radi policija),
- da je CPR Impex za
potrebe izvesnog gospodina Davida Galstyana iz Jermenije (kome je hrvatska
kompanija Alan pre nekoliko godina prodala desetak helikoptera tipa
"gazela") preko MDI Podgorica i gospodina Patrika Henrija iz Southern
Ammunition Co (sada većinskim vlasnikom vojne fabrike iz Mojkovca, koja je
poznata po proizvodnji propatrona za katapultiranje pilotskih sedišta) ovih
dana isporučila rezervne delove za helikoptere tipa "gazela" izuzetno
velike vrednosti. CPR Impex nije uvozio rezervne delove za helikoptere,
niti ih je Vojska Srbije prodavala. Nije li simptomatično da se isporuka
rezervnih delova dešava upravo kada policija ispituje njihov nestanak u jednom
našem remontnom zavodu,
- da se u vojnim skladištima u zapečaćenim prostorijama
čuvaju sredstva za napred navedene privilegovane kompanije i da se skladišni
prostor i čuvanje u njima ne naplaćuje...
Ove činjenice upravo ukazuju na
organizovani kriminal i šverc koji na "zakonskoj osnovi" vlada u
Ministarstvu odbrane, sektoru za materijalne resurse, upravi za snabdevanje.
Kakva "časna reč"?
Ovih dana od Dragana Šutanovca,
Olivera Dulića i drugih možemo da čujemo priču o izgradnji stanova po gradovima
na kompleksima bivših vojnih kasarni, kojima će se na neki način poprilično rešiti
i stambeno pitanje većeg broja starešina i ponekog vojnog penzionera, valjda
radi reklame ministra odbrane.
Šalu na stranu, zna se da je
vrednost kasarnskog zemljišta u ovom trenutku minorna, ali kada se pretvori u
građevinsko zemljište drastično povećava svoju cenu. Eto zlatne koke koja će
finansirati predstojeće izbore. To je glavni razlog što nema procene
vrednosti vojnih kasarnskih kompleksa, što nema komisija, već se dogovori od
slučaja do slučaja vrše neposredno, lično i u njima učestvuju samo Šutanovac
i njegov kum Ilija Pilipović.
Sve ove nepravilnosti koje su u
Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije postale normalne i praksa, čime se ministar odbrane ponosi
i diči, u proteklih su nekoliko meseci iznete u
ovom listu. Dobro su poznate predsedniku države i vrhovnom komandantu.
Po tom pitanju predsednik države
i vrhovni komandant ništa ne preduzimaju. Kako kum može protiv kuma. Sve je
"transparentno" i na zakonskoj osnovi. Zar nije Jugoimport SDPR
kroz formu proslave pedesetogodišnjice postojanja "maestralno" i "zakonski" isfinansirao
predsedničke izbore? Zar ne idu novi "demokratski" izbori? Ko će
drugi biti finansijer istih ako ne privilegovane kompanije, kumovi, prijatelji?
Pod budnim okom Borisa Tadića, a u režiji Dragana Šutanovca ("najvećeg vojnog
stručnjaka i stratega koga je Srbija ikada imala") sprovodi se reforma
Vojske Srbije.
Kako Srbija da postane
"izvoznik bezbednosti" i "lider na Balkanu" kada hiljade
tona municije odleti u vazduh, kada je organizovani kriminal u Ministarstvu
odbrane i Vojsci Srbije "na zakonskoj osnovi" - prosudite
sami.
Kako, kako, kako?
Konkurs
"budi profesionalac" je u toku. Srpskoj vojsci će uskoro "integrator odbrambene industrije Jugoimport
SDPR" početi "po najpovoljnijim cenama" da isporučuje
"vrapca" i, ako bog da, i pešadijsko naoružanje, a "braća
Crnogorci" će nam pokloniti "galebove", o čemu se ovih dana
intenzivno razgovaralo prilikom posete crnogorske vojne delegacije u Moroviću,
Karađorđevu, Skadarliji... Uz "laste", kad se vrate sa juga, i
postojeće "orlove" i "jastrebove", ako zlu zatreba i
"komarce" (dolazi leto, njihovo vreme), bez ijednog ispaljenog metka
(sem onih na svadbama ili međusobnom obračunu mafijaša, što se ne računa), uz
stamenog "lazara" iz busije, zahvaljujući kumovima (Borisu, Draganu i
Iliji), gle čuda, postadosmo vojnobezbednosni "lider" na Balkanu.
Pospremanje
U Sektoru
za materijalne resurse, upravi za snabdevanje, u Nemanjinoj 15 (adaptirani
deo), ovih dana uz pesmu "ne može nam niki ništa" vlada opšti haos,
pometnja i užurbanost, primopredaja dužnosti "na časnu reč", vraćanje
podobnog kadra a teranje nepodobnog. Uz navedenu pesmu, najverniji saradnici
Ilije Pilipovića (Debeli, Diplomata, Mister Pet Posto, Doktor, Madam)
procenjuju ko će pobediti - državni sekretar ili pomoćnik ministra odbrane za
materijalne resurse, svode račune šta je do sada učinjeno i šta još treba
učiniti.