Podlost
Demontaža manipulacije: Dinkić i njegovi finansijski regioni
Trava ne raste, ali
krava pase
Kako je moguće da se
celokupna država prećutno stavi u službu pojedinačnog političkog, ličnog i
grupnog interesa jednog čoveka
I. M.
U vreme svakojakih partijskih previranja, kada se,
uglavnom beskrupuloznim potezima, paranormalnim projektima i skoro pa
zločinačkim idejama obezbeđuju što je moguće bolje pozicije pred
kadašnje-tadašnje predstojeće izbore, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan
Dinkić upregao je ne samo skupi državni aparat, nego i, što je posebna
inovacija, vrhovno zakonodavno telo, Narodnu skupštinu, u maltene privatna
kola.
Pri tome nije problem što će se par volova provozati tim
kolima, umesto da ih vuku, nego u tome što je javno, drsko, pred licem cele
nacije, demonstrirana kompletna bizarna tehnologija zloupotrebe države
zarad providne promocije (bolje rečeno kase) Dinkićeve novokomponovane
partijske tvorevine, Ujedinjenih regiona Srbije, koje je Dinkić i
osnovao em da bi pokupio samo za sebe pare iz evropskih fondova namenjenih
razvoju regija i specifično regionalnih "projekata" - em da bi
spremio političku Nojevu barku koja će ga iz predstojećeg nužnog kriznog,
političkog i društvenog potopa izvući na suvo.
Time Dinkić priznaje da je svestan kako je profana
grupa-organizacija pod šifrovanim nazivom G17 plus, koja se, ničim izazvana i
ni od koga legitimno opunomoćena, pozvala da za proteklih desetak godina
premetne preko svojih prljavih ruku i bezdanih džepova, svaki krvavo zarađen
dinar ovdašnje sirotinje i pretvori ga u vlastiti profit - isuviše
kompromitovana i nabijena krivičnim delima da bi mogla da podnese i lakši
očekivani udar novih golih i bosih proletera. Zato je polako treba uklanjati sa
političke scene, a njene sefove, akcije i biznise premeštati na nove bezbedne
destinacije. Ujedinjeni regioni Srbije viđeni su kao ključna ofšor
kompanija, koja će van beogradske centrale i matice muljati novac, prati ga, i
održavati Dinkića i njegove na površini.
Pitanje lokal(itet)a
Najbolja dekonstrukcija ove Dinkićeve zamisli, kao
zlokobnog mehanizma manipulacije i podzemnog rovarenja iz vrhova države,
školski je primerno i plastično izvršena od strane jednog njegovog
dojučerašnjeg saborca, poslanice LDP-a Vesne Pešić, usred Skupštine
Srbije, oktobra prošle godine. (Baš Vesna Pešić nije ovde zanimljiva samo kao
jedan od opšteprihvaćenih simbola opozicione borbe tokom decenija iza nas, nego
i kao priznata "teoretičarka demokratije" koja je dozvolila sebi da
prilikom svog prvog boravka u zemlji nakon odlaska na ambasadorsko mesto u
Meksiko 2001. godine, pred milionskim TV-auditorijem energično izjavi kako joj
"nije jasno da se ovde još uvek neko bori za neku svoju demokratiju, kad
je demokratija petooktobarskim promenama izborena i ostvarena", pa samim
tim više nema potrebe za nju se boriti!?) Osoba, dakle, koja je svojevremeno
založila svoje celokupno stručno-naučno iskustvo i u dinkićevsku finansijsku
hajdučiju, našla je za shodno da izvrši svojevrsno javno čedomorstvo u pokušaju
raskrinkavanja degeneracije malog monstruma.
Kako je to učinjeno najbolje se vidi iz njene gotovo
doslovno prenete analize sa govornice Narodne skupštine, povodom rasprave o
izmenama i dopunama "nekih" zakona, iza čije dosade i tehničkog
karaktera je Pešić otkrila pravi zakulisni državni i moralni udar u
aranžmanu sivog vladara ove države.
Vlada je
(tačnije Dinkićevo ministarstvo), rekla je Pešić,
Narodnoj skupštini dostavila četiri ekonomska zakona i poslala Vericu
Kalanović da ih brani. Reč je o izmenama i dopunama Zakona o Fondu
za razvoj Republike Srbije, o Agenciji
za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, i o
turizmu. U vezi sa ovim poslednjim Vesna Pešić je rekla da ga je Skupština donela prošle godine i, "evo, nema ni godinu
dana, a Dinkić traži da Skupština izmeni ni manje ni više nego neverovatnih 65 članova tog zakona!"
Ostali zakoni su kratki i jasni a Dinkić se dosetio da mu posluže
za promociju njegove nove
stranke Ujedinjeni
regioni Srbije (URS), da se posredstvom tih zakona
obezbede sredstva i birači za naredne izbore. Kako je to zamislio?
Vrlo jednostavno, uočava Pešić. U ta tri zakona, naime, glavne izmene su u tome da se određenim službama menja
sedište.
Primitivizam, brale
U Zakonu o zapošljavanju, na primer, predlaže se samo jedna izmena - da se sedište Nacionalne službe
za zapošljavanje iz Beograda
preseli u Kragujevac. Za ovu akciju obrazloženje glasi: "Pojedine državne organe treba izmestiti van Beograda. Na ovaj način bi se posredno postigla
decentralizacija poslova zapošljavanja i veće uključenje ljudskih resursa iz
regionalnih centara".
U dopuni i izmeni Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza
piše isto: sedište Agencije se iz Beograda preseljava u Užice. Obrazloženje
još bombastičnije: "Zakon se donosi zbog značaja koji izvoz ima za povećanje privredne
aktivnosti, rast izvoza robe, usluga i investicija u inostranstvo". Pominje se i proces približavanja
EU, koji zahteva "institucionalizovan
pristup rešavanju regionalnog
razvoja".
Zakon o Fondu za razvoj
je ista priča, ali malo opširnija, jer su u pitanju pare. Fond za razvoj se, kaže Vesna Pešić, seli iz Beograda u Niš. Tu se predviđa i jedan koristan novitet. Fond će
osnivati svoje filijale po Srbiji. Ko će, međutim, odlučivati o filijalama i gde će se osnivati? Odlučivaće Upravni odbor Fonda. A ko sedi u UO Fonda? Pa, sedi predsednik UO Fonda, odnosno niko drugi do - ministar Dinkić.
Po predlogu, pošto se pare dele i po filijalama, kontrola trošenja
mora biti "strožija": svaka četiri meseca ima da se
pišu izveštaji. I kome se dostavljaju ti izveštaji? Nikom drugom do - ministru Dinkiću.
Komentarišući suvoparnu frazeologiju ministarke Kalanović, koja je braneći ove predloge i neophodnost
hitnosti postupka pričala da tako treba da se reše "velika nezaposlenost, ogromne
razlike u platama, regionalne razlike i drugi teški problemi", Vesna Pešić je rekla:
"Neuspešnu privatizaciju
rešavali ste tako što ste privatizovana preduzeća opet pretvarali u državna, a
sada ćete preko Fonda, sredstvima građana, da pomažete i podržavljena, pa i ona
koja imaju manje od 40 odsto
društvene imovine. Ne smeta
što će i ta preduzeća dobiti novac, nego što vašim neuspesima opterećujete
džepove građana... Zar su rešenja za
teške probleme koje ste naveli izmeštanje sedišta pojedinih službi iz Beograda
u Užice, Kragujevac i Niš, i to što ćete osnivati po Srbiji nove filijale Fonda
za razvoj... Blagodareći vama, u
Zaječar je već preseljena Agencija
za regionalni razvoj... Ali,
zar je u 21. veku fizičko izmeštanje službi modernizacija? Vi teritorijalno
izmeštanje nekih službi nazivate dekoncentracijom moći i decentralizacijom!?"
Polemišući sa takvom tezom, ona tvrdi da dekoncentracija moći nije teritorijalno pitanje, niti pitanje mesta sedišta
neke službe, nego je to oduzimanje moći od onih koji su je koncentrisali u
svojim rukama. Koncentracija moći je u rukama Dinkića, koji će i dalje o
svemu odlučivati, bilo da otrči do Niša, bilo da sedi u Beogradu.
Tako je i s ostalim službama.
"Da ste hteli
dekoncentraciju moći, a i regionalnu decentralizaciju, onda biste napravili
novi Fond za razvoj za Južnu Srbiju, koju bi vodili tamošnji ljudi, potpuno
nezavisno od ministra Dinkića".
To, kaže bivši saborac Mlađana Dinkića, nije
decentralizacija nego - primitivizam.
Sve poluge ostaju Dinkiću
"Dakle, poenta nije u dekoncentraciji i decentralizaciju moći nego u nečemu sasvim drugom. Da ste to hteli, vi
biste prvo vratili imovinu opštinama koju im je Milošević oteo 1996. godine;
osposobili biste opštine da samostalno planiraju svoj razvoj i naprave takav
ambijent da mogu privući investitore. Ovako, vi nas poslanike pravite budalama.
Kažete: kada Nacionalna služba za zapošljavanje pređe u Kragujevac - onda će da
bude blizu ljudima iz toga mesta, oni će imati više šansi da se zaposle. A stopa nezaposlenosti uopšte ne zavisi od neke službe za zapošljavanje, gde god da je ona smeštena, jer ta služba
je uvek samo posrednik. Zapošljavanje
zavisi od privrednog rasta i potrebe za radnom snagom, razvoja i investicija
koji otvaraju nova radna mesta. Time se ne bave nikakve službe zapošljavanja.
Kragujevac ima službu za zapošljavanje, kao i ostala mesta u Srbiji - pa ni do
sada ti ljudi nisu trčali u Nacionalnu službu u Beogradu. Ili, da će izvoz da
se popravi ako se agencija prebaci u Užice i neko svakog dana bude jurio tamo..."
Ovo je najobičnija varka, kaže ona. Vi
imate i politiku kažnjavanja
ljudi. Hemofarmu iz Vršca
niste dali ni dinara, iako su tražili pomoć. A zašto? Zato što je direktor Hemofarma
odbio da njegova stranka uđe u URS!
Dalje, ako u ovom i uspete, šta će biti sa ljudima
koji su sada zaposleni u tim službama, ovde u Beogradu, a koje izmeštate u
druga mesta? Da li ćete ih otpustiti i naći lokalne ljude? Da li će sadašnji službenici svakoga dana trčati do Niša, Kragujevca i Užica? I koliko će to da
košta? To je haos, zaključuje Vesna Pešić, pitajući naglas kako
ova većina u Skupštini dozvoljava ovoj grupaciji iz G17 plus da zbog ličnih
interesa rastura državne službe, kao da su one njeno vlasništvo? "Ja
bih vas lepo, pošto ste izneli ovako dobre ideje, prebacila u Trgovište, pa da
tamo vi krenete u taj razvoj, i to sa svim vašim saradnicima, da vidimo šta
ćete od tog nerazvijenog područja dobro da uradite. Da vidimo vaše
rezultate!"
Rezimirajući slučaj URS, Vesna Pešić tumači da G17 plus ima svoje ogromno ministarstvo za ekonomiju, koje je Dinkić
ugojio prema potrebama sopstvene moći i sada se ono bavi svim i svačim, i
turizmom i zapošljavanjem i izvozom... Pošto prave novu stranku
kako bi pošto-poto ostali na
vlasti, smislili su plan decentralizacije. Zloupotrebljavaju to "svoje ministarstvo" tako što
izigravaju nekakvu
regionalizaciju, i to premeštanjem
onih službi koje "njima pripadaju". Ali, je li to država? Kada
je u javnosti održana rasprava kako
postići decentralizaciju, koja je inače potrebna? Nije
nikada. U ono što oni rade u svom "feudu" niko ne sme da se meša. Pošto
prave stranku koja bi trebalo da omogući pretežno siromašnim opštinama (a
nezaposlenost je svugde endemska) da se nekako povežu sa centrom moći i tako
nešto dobiju, onda to rade tako što
"službe svoga ministarstva", koje tretiraju
kao svoje lične, teritorijalno
premeštaju, ali odlučivanje
ostaje kod njih,
u njihovom centru.
Ko je lud
"Svako ko nije lud vidi šta je vaš motiv! Preko toga i preko
filijala", kaže Vesna Pešić, "vi ćete ljudima sa knjižicom vaše partije dati neku crkavicu, neki poslić. To je udar na politički
sistem u Srbiji. Već se krenulo sa time da se po opštinama kupuju glasovi, a
sada će se kupovati i za Parlament... Vi ste patentirali sistem da
se finansirate iz džepova građana. A sada bi Narodna skupština trebalo da usvoji
ova tri besmislena zakona
i tako direktno radi protiv svojih građana koji su je birali..."