Feljton

Slučaj Pukanić: Ubistvo sa potpisom države (8)

 

Tajni dosijei u rukama Nevernog Tome

 

Koje su najmračnije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Đinđića? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko kriminalno podzemlje? Ovo su neka od pitanja čiji se odgovori nalaze u knjizi Slučaj Pukanića - Ubojstvo sa potpisom države, autora Domagoja Margetića, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetić

 

Negde u februaru 2009. godine Z.K., bivši operativac SOA koji je radio na tim operativnim obradama, obratio mi se preko posrednika i ustupio strogo povjerljive obaveštajne podatke o pripadnicima kriminalnog podzemlja u Zagrebu, koje su na temelju operativnih podataka i saznanja izradili operativci tadašnje Protivobaveštajne agencije (POA), a koje je te iste godine dostavljeno tadašnjem direktoru POA Tomislavu Karamarku. Ovaj strogo poverljivi dokument dokazuje kako je Tomislav Karamarko, kasnije direktor Sigurnosno obaveštajne agencije (SOA), a danas ministar unutarnjih poslova, još 2005. godine detaljno obavešten o planu kriminalnog podzemlja za likvidaciju Ive Pukanića, kao i o sudionicima u planu Pukanićevog ubistva.

Kao šef SOA, te kasnije kao ministar unutrašnjih poslova, tokom istrage Pukanićevog ubistva, Karamarko je zatajio svoja saznanja o ovom operativnom izveštaju, a informacije iz ovog dokumenta potvrđuju povezanost kriminalnog klana Osmani s Pukanićevim ubistvom.

"Ovaj smo dokument još u maju 2005. godine, sa našim detaljnim operativnim saznanjima, dostavili na traženje direktora POA Tomislavu Karamarku.

Karamarko je bio upoznat sa svim našim obaveštajnim saznanjima o planu ubojstva Ive Pukanića, kao i o pripadnicima kriminalnog podzemlja organizacijski povezanima s planom ubistva.

Umesto da nam dopusti daljnji operativni rad po ovom predmetu, u vezi informacija koje su iznesene u ovom izveštaju koje posedujete, direktor Karamarko nam je zabranio daljni rad po ovom pitanju, a sve naše izveštaje, dokumente, operativna saznanja, službene zabilješke i službene informacije morali smo predati uredu direktora, drugim rečima lično Tomislavu Karamarku", ispričao mi je Z.K., nekadašnji operativac POA, danas SOA, o svojim saznanjima o dokumentu koji posjedujemo. Ovaj tajni dokument dokazuje kako je današnji ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko imao operativna saznanja policije i obaveštajnih službi o planovima pripadnika kriminalnog podzemlja za ubistvo Ive Pukanića, te kako je na temelju podataka iz ovog izveštaja Karamarko imao saznanja i o kriminalnim grupama i klanovima koji stoje iza plana Pukanićevog ubistva.

Osim toga, postojanje ovog izveštaja dokazuje kako je nakon Pukanićevog ubistva Tomislav Karamarko sakrio postojanje ovog i drugih dokumenata koji su ključni za rasvetljavanje svih okolnosti ubistva Ive Pukanića, kao i za otkrivanje svih učesnika u naručivanju, planiranju i izvršenju ubistva, čime je Karamarko nesporno delovao na način da je pomogao u prikrivanju stvarnih naručilaca ubistva, odnosno prikrivanjem podataka kojima je raspolagao kao direktor SOA, Karamarko je pomogao da se prikriju kriminalne grupe i organizacije koje povezuju naručioce sa izvršiocima Pukanićevog ubistva.

 

Motiv Pukanićevog ubistva

 

Osim ovog dokumenta, još jedan strogo povjerljivi obaveštajni izveštaj ukazuje na motive Pukanićevog ubistva. Strogo povjerljivi obaveštajni izveštaj o organizovanom kriminalu i pranju novca u Hypo Grupi u Hrvatskoj, od 8. novembra 2007. godine, zapravo otkriva moguće stvarne motive ubistava Ivane Hodak i Ive Pukanića, te upućuje na naručioce tih ubistava. Činjenica da je s "Aferom Hypo" na izvestan način povezan i ministar unutarašnjih poslova Tomislav Karamarko, samo dodatno pojašnjava zbog čega policija i Državno pravobranilaštvo grčevito brane Karamarkove konstrukcije o motivima i naručiocima ubistava Ivane Hodak i Ive Pukanića.

Naime, iz navedenog strogo povjerljivog obaveštajnog izveštaja vidljivo je kako su ključni akteri "Afere Hypo", između ostalih, Vladimir Zagorec, Ivo Pukanić, Zvonimir Hodak, kao Zagorčev advokat, navodno angažovan od Pašalića (prema obaveštajnom izveštaju) kako bi sprečio Zagorčevo svedočenje protiv ključnih aktera "Afere Hypo" pred austrijskim pravosuđem.

"Afera Hypo" očito je otišla predaleko, a jedini način da se cela stvar stavi pod kontrolu, izgleda bila su ubistva Ivane Hodak i Ive Pukanića.

Time je s jedne strane poslana poruka Zagorcu da ćuti i odbije saradnju u istrazi "Afere Hypo", dok je s druge strane ubistvom Pukanića uklonjen nezgodan svedok tajnih razgovora kod Stjepana Mesića o "Aferi Hypo".

Za uspostavu kontrole nad daljnjim raspletom "Afere Hypo" Tomislavu Karamarku je u jednom trenutku postalo presudno da preuzme kontrolu nad bezbednosnim aparatom, kako bi nadzirao tok mogućih istraga o organizovanom kriminalu i pranju novca preko Hypo banke.

Karamarko je i ranije pokušavao da spreči istragu u "Aferi Hypo", a nikada nije Državnom pravobranilaštvu, policiji i pravosuđu prosledio opsežne dosjee Sigurnosno obavještajne agencije o organiziranom kriminalu i pranju novca u Hypo Alpe Adria banci i povezanim pravnim osobama.

 

Zašto Karamarko skriva dokumentaciju SOA o "Aferi Hypo"? Možda upravo zato jer ti dosjei skrivaju motive i naručioce ubistava Ivane Hodak i Ive Pukanića.

 

Stvarni motivi i stvarni naručioci ubistava

 

Tajni obaveštajni dosje, kojeg sam u celosti objavio na istraživačkom novinarskom portalu Necenzurirano.com 18. septembra 2009. godine, ipak delimično razotkriva kako sva ubistva nose isti potpis: "Hypo".

"Dosje o organizovanom kriminalu i pranju novca u Hypo banci formiran je još u Protivobaveštajnoj agenciji, a kasnije su se obrade nastavile i u Sigurnosno obaveštajnoj agenciji. Dosje SOA o Hypo banci predan je još 2008. godine na ruke Tomislavu Karamarku", ispričao mi je tada moj izvor u Sigurnosno obaveštajnoj agenciji.

Iz sadržaja tajnog obaveštajnog dosjea vidljivo je kako je privatno poduzeće u nekadašnjem suvlasništvu Tomislava Karamarka za Hypo Grupu u Hrvatskoj obavljalo niz paraobaveštajnih aktivnosti, za koje je Karamarko angažovao bivše pripadnike obaveštajne zajednice.

Poduzeće Soboli d.o.o. očito je ovaj posao sa Hypo bankom dobilo Karamarkovim ucenama tajnim dosjeima SOA o organizovanom kriminalu i pranju novca u Hypo Grupi u Hrvatskoj, koje Karamarko poseduje, a koje nije predao istražnim telima u Republici Hrvatskoj, nego ih je zloupotrebljavao za privatne poslove preduzeća koje je nekada bilo u njegovom suvlasništvu.

"U izveštajima Soboli navodi mnoštvo podataka iz novinskih članaka, ali ih za HAAB nije analizirao i išao u proveravanje ko je naručilac takvih tekstova i zašto su objavljeni. Takođe nije dobijen odgovor što se povodom tih članaka preduzimalo u MUP-u, Državnom pravobranilaštvu, SOA.

Saša Franjo nije Soboliju dao šire spoznaje o Franji Tureku i što je svojevremeno POA radila prema HAAB", stoji u strogo poverljivom obaveštajnom izveštaju, u delu koji se odnosi na saradnju nekadašnje Karamarkove firmr Soboli d.o.o. s Hypo Alpe Adria bankom, iz čega je lako zaključiti kako je Karamarko bio usko poslovno povezan s Hypo bankom, i to na način da je negovo preduzeće za Hypo banku obavljalo niz paraobaveštajnih aktivnosti.

U ovom povjerljivom obaveštajnom izveštaju jasno se vidi kako je Karamarkovo preduzeće angažovalo bivše pripadnike obaveštajnih službi kako bi za Hypo banku prikupljali obaveštajne informacije, te su praktično prodavali Upravi Hypo banke informacije do kojih su dolazili Karamarkovim vezama u obaveštajnoj zajednici.

"Od osoba koje je angažovao Soboli kao podizvođača, to je bivši pripadnik POA Saša Franjo koji je pak dolazio do informacija od Franje Tureka i Željka Bagića", stoji u obaveštajnom izveštaju iz decembra 2007. godine.

Međutim, već u nastavku izveštaja operativci navode kako je preduzeće Soboli moglo doći do operativnih podataka iz obaveštajnih i kriminalističkih obrada nad poslovanjem Hypo banke u Hrvatskoj, ali kako tako prikupljene podatke, Soboli nikada nije dostavio Upravi Hypo banke. Iz toga bi jasno moglo proizlaziti kako je Karamarko svojim saznanjima o Hypo banci, te tajnim dosjeima POA i SOA o organizovanom kriminalu i pranju novca u Hypo banci u Hrvatskoj, zapravo reketario Upravu Hypo banke, kako u zamenu ne bi dokumente o kriminalu u banci prosledio nadležnim institucijama.

"Potrebno je istaknuti da je Soboli mogao doći u SOA, OA, VOA, MUP, pravosuđu i državnom pravobranilaštvu do kvalitetnih informacija koje su bitne za strateško postavljanje HAAB-a ali to ništa nije prezentirano u njihovim izveštajima, a verovatno ni usmeno", stoji u obaveštajnom izveštaju, u delu koji se odnosi na poslovni odnos Karamarkove firme s Hypo Alpe Adria bankom.

 

Strogo poverljivi izveštaji o organizovanom kriminalu i pranju novca u Hypo Grupi u Hrvatskoj, razotkriva i činjenicu kako su SOA i kriminalistička policija očito i ranije vodili operativne dosijee o Hypo banci, koje je očito 2008. godine, kao direktor Sigurnosno obaveštajne agencije, preuzeo Tomislav Karamarko.

"Ne stoji podatak da HAAB nije bila predmet krim obrade.

Sigurno je da je o HAAB-u pisano u operativnim informacijama kako krim policije, tako i SOA i Državnog pravobranilaštva", navodi se u izveštaju iz 2007. godine. Moj izvor iz SOA tvrdi kako su ti dosijei danas u posedu Tomislava Karamarka.

 

Pranje novca

 

"Nakon stvaranja samostalne Republike Hrvatske i uspostavljanja prijateljskih i poslovnih veza u Austriji (Mock, W. Wolf, Schusell, Busek Haider i još neki) većina banaka u Austriji bila je sklona razmišljanju da prihvati hrvatsku ponudu i preko svoje politike uđe u RH. U tom pravcu su i vođeni razgovori s F. Tuđmanom koji je nakon konzultacija s P. Jurkovićem, Hanžekovićevm, Jozom Martinovićem procjenjivao kojim bankama dozvoliti ulazak u Hrvatsku. U ovim procjenama ključne sugestije je imao Ivić Pašalić.

Polovinom 1990-ih Tuđman je odobrio projekt Ivića Pašalića baziran na Tuđmanovoj ideji 200 obitelji koje bi vladale hrvatskom imovinom, te je Pašalić ušao u detaljnije pregovore s Jorge Haiderom i HAAB uz posredovanje Waltera Wolfa, Ivana Jakovčića i Ive Sanadera", opisuje se u obaveštajnom izveštaju iz 2007. godine početak operacija hrvatske tranzicijske elite preko Hypo Grupe.

Iz ovoga je već vidljivo kako "Afera Hypo" otkriva trag novca opljačkanog iz Hrvatske od 1990. do 2009. godine, te upravo istraga "Afere Hypo" može dovesti do rasvetljavanja tko je sve i na koji način sudelovao u ovom tranzicijskom projektu.

"Politički vrh Hrvatske je izabrao HAAB jer je preko te banke vrtio više od milijarde dolara isisanog hrvatskog novca koji je uz pomoć parainvesticijskih fondova koji su osmišljeni u HAAB-u ubacivan kontinuirano u RH, Italiju, Lichtenstein, Švicarsku, a i u ostale države bivše SRJ.

Sve je to rađeno u dogovoru između Pašalića i G. Striedingera i W. Kulterera", stoji u povjerljivom obaveštajnom izveštaju o organizovanom kriminalu u Hypo banci. U ovom je tajnom dokumentu posebno zanimljivo, jer razotkriva ulogu Hypo Alpe Adria banke u projektovanju i nastajanju hrvatske tranzicijske političke i finansijske oligarhije.

Drugim rečima, "Afera Hypo" skriva tranzicijsku šifru izgradnje snažnih izvaninstitucionalnih centara moći u Hrvatskoj, preko kojih su hrvatski oligarsi oprali tranzicijski finansijski plen sa tajnih računa u inostranstvo.

"Istovremeno HAAB je od početka u RH po zamisli Tuđmana i Pašalića servisni pogon političke i medijske poslovne tajkunske oligarhije.

S tom bankom mogu poslovati gotovo svi oni koji nešto rade u sprezi s kriminalom ili Pašalićevom grupom (Zagorec, Petrač, Čermak, Žužul, Kutle, Sanader, Bandić, Barač, Horvatinčić, Štrok, N. Pavić, Pukanić, M. Carić, A. Nobilo, Jakovčić, Žufić, Delbianco, Linić i dr.). Uglavnom su svi oni dobili kredite od HAAB, a za protivuslugu pomogli HAAB-u u realizaciji projekata kroz koje se trebalo oprati novac.

Ovakve informacije je prikupila POA-SOA, te znatno šire informisala politički vrh", stoji u ovom obaveštajnom dokumentu.

"Wolf je plasirao priču u Austriji, Nemačkoj i USA da je HAAB sa nekolicinom hrvatskih političara (Ivić Pašalić, Ivan Jakovčić, Stevo Žufić, Božidar Kalmeta, Ivo Sanader, Božo Jusup, Milan Bandić) uništavao privredno i finansijski Hrvatsku, izvlačio prljavi novac s ratnim profiterima (M. Kutle, B. Glavaš, H. Petrač, V. Zagorec, M. Lučić, T. Horvatinčić, I. Čermak, N. Barač), te ga prao prvenstveno u Hrvatskoj, BiH i Srbiji.

Wolf je prezentirao CIA podatke i o ulasku ruskog kapitala u HAAB te o transakcijama iz arapskih zemalja u HAAB preko hrvatskih veza, a i lično J. Haidera. Wolf je CIA od početka informisao o trgovini oružjem preko HAAB posebno kad je to preraslo hrvatske potrebe i počelo izmicati međunarodnoj kontroli na čemu su insistirali u USA", opisuje se u obaveštajnom izveštaju.

"Pod pritiskom afere BAWAG-HAAB, Austrijska središnja banka započela je vanrednu reviziju. To je odmah rezultiralo hitnim kadrovskim smenama u HAAB-u.

Smenjen je 2006. godine Gunter Striedinger, a vanredna revizija otkrila je direktan gubitak u HAAB-u od 380 miliona evra, te frizirane pa čak i lažne finansijske bilanse banke, što je upućivalo na gubitke od oko 1 milijarde evra od kojih je veći deo nastao kroz devizne mahinacije", stoji u obaveštajnom izveštaju iz 2007. godine.

Upravo je ove operacije krivotvorenja finansijskih bilansa banke, te ilegalne devizne operacije preko Hypo banke Zagreb i Slavonske banke Osijek u svojoj istrazi u Hrvatskoj, prvi otkrio Devizni inspektorat Ministarstva finansija Republike Hrvatske, što su, međutim, austrijskim istražnim telima zatajili i Ivan Šuker i Ivo Sanader koji su raspolagali tajnim izveštajima Deviznog inspektorata.

U dve je istrage Devizni inspektorat Ministarstva finansija Republike Hrvatske utvrdio tok ovog novca nestalog Hypo banke Klagenfurt u operacijama u Hrvatskoj.

 

Prikrivanje tragova

 

Dokument hrvatskih obaveštajnih službi otkriva i detalje oko tajnih dogovora o preuzimanju firme ćerke Hypo banke u Hrvatskoj Hypo Alpe Adria Bank Consultants, koju je na kraju u tajnosti preuzeo Ninoslav Pavić, vlasnik medijskog koncerna Europapress Holding (EPH).

"Sestrinska tvrtka HAAB sa sjedištem u Zagrebu je Hypo Alpe Adria Bank Consultants d.o.o. i preko nje je išlo pranje novca kroz Striedingerove osmišljene mahinacije. Predsednik Uprave od 2000. do 2006. bio je Wolfgang Kulterer koji je izuzetno blizak s Ivićem Pašalićem i Ivom Sanaderom. U martu 2007. godine neto dobit HAABC bila je 50 miliona kuna niža i iznosila je 159 miliona kuna što je vrlo neobično i traži objašnjenje.

Početkom 2007. godine HAABC je trebalo po predlogu Striedingera da kupi italijanski preduzetnik Maurizio Zamparini, predsednik nogometnog kluba Palermo, s čime se nije složio Pašalić, koji je predložio da će to kupiti hrvatski državljani Nino Pavić i još neko iz bankarskih krugova u Zagrebu.

S tim predlogom su se složili Striedinger i Wolfgang Kulterer, novi predsednik Nadzornog odbora. Nakon što je započela afera "Petrač - Zagorec" u Hrvatskoj, inicirana od Britanaca a potpomognuta od Amerikanaca, smenjen je u Zagrebu i Heinz Karl Truskaler, osoba posebnog poverenja Guntera Striedingera, koja zna sve detalje o pranju hrvatskog novca preko bankovnih računa u Austriji.

Austrijanci su na kraju inicirali da dobiju od Hrvatske zahtev za pravnu pomoć što je I. Sanader prihvatio jer nije mogao izbeći, te dao zeleno svetlo Mladenu Bajiću", stoji u tajnom dokumentu iz novembra 2007. godine.

Iz ovoga je vidljivo kako je nakon izbijanja "Afere Hypo" u Austriji, hrvatska elita počela s uništavanjem tragova pranja novca i organizovanog kriminala preko Hypo Alpe Adria banke, a deo tih operacija uništavanja tragova bilo je i u tajnosti dogovoreno preuzimanje Hypo Alpe Adria Bank Consultants, koje je na netransparentan i mutan način, prema ovom obaveštajnom dokumentu, u dogovoru s Ivićem Pašalićem preuzeo Ninoslav Pavić.

S druge, pak, strane iz izveštaja je vidljivo kako je bivši premijer Ivo Sanader sve vreme kontrolisao istragu "Afere Hypo" i određivao kojim će intenzitetom Državno pravobranilaštvo provoditi tu istragu, dok su istovremeno upravo Tomislav Karamarko, Ivo Pukanić i Ninoslav Pavić vršili pritisak na Stjepana Mesića kako bi odustao od insistiranja na istrazi u ovom slučaju.

"Procene analitičara iz bankarskih struktura smatraju da istrage u Austriji i Hrvatskoj koje se provode neće uništiti HAAB, a pitanje je da li će Austrijanci obaviti da je HAAB narasla na prljavom novcu iz Hrvatske i Istočne Europe i Rusije čiji je prljavi novac uglavnom reinvestirala na njihovim tržištima.

Austrijanci će u sankcijama ići do kraja, čuvajući banku i podatke koji kompromitiraju političare (npr. Sanadera, Pašalića), dok će prema mafijašima biti manje obazrivi.

U RH uoči parlamentarnih izbora (radi se o parlamentarnim izborima 2007. godine, op.a.) Sanader ne želi razbuktavanje afere HAAB jer je i sam umešan, dok Stjepan Mesić, koji raspolaže dokumentacijom iz Tuđmanova arhiva, želi ići do kraja, iako mu neki njegovi "savetnici" to ne sugerišu (npr. T. Karamarko, I. Pukanić, N. Pavić i dr.)", navodi se u tajnom obaveštajnom izveštaju iz 2007. godine.

Ovakav način rešavanja "Afere Hypo" u Hrvatskoj pokazuje visoki stepen izvaninstitucionalnih utijecaja na pravosuđe, Državno pravobranilaštvo i policiju, te dokazuje kako političke institucije, odnosno najviši državni službenici potpuno izvaninstitucionalno odlučuju o (ne)pokretanju određenih istraga, kao što je to bio slučaj u "Aferi Hypo".

S druge, pak, strane razotkriva se ključna uloga Tomislava Karamarka, Ive Pukanića i Ninoslava Pavića u prikrivanju "Afere Hypo", te njihova uloga u tajnim pritiscima i pregovorima s Mesićem, kako bi ga odgovorili od insistiranja na istrazi tajnih finansijskih operacija preko Hypo banke.

Istovremeno, ključna uloga Ive Pukanića u "Aferi Hypo", njenom prikrivanju, te učestvovanju u tajnim pregovorima i razgovorima u Kancelariji predsednika Republike o ovoj aferi, razotkriva mogući stvarni motiv Pukanićevog ubistva, koji policija ni u jednom jedinom trenutku nije ozbiljno istražila.

Upravo suprotno, Karamarko je vešto i lukavo rukovodio istragom kako ona ne bi dovela na trag "Afere Hypo", u čemu je imao potpunu medijsku podršku Pavićevog medijskog koncerna i novinara, koji su "zdravo za gotovo" uzimali Karamarkovu verziju Pukanićeva ubistva, ne ispitujući verodostojnost konstrukcija u istrazi i nedorečenost nekih detalja.

"Prije prodaje HAAC, a kada su Miroslav Kutle i I. Pašalić saznali da bi Pavić bio jedan od kupaca, Kutle je počeo pretiti Paviću da želi naplatiti od njega dug u iznosu od 40 miliona evra.                                                                                                                                             

 

 

"Afera Hypo" očito je otišla predaleko, a jedini način da se cela stvar stavi pod kontrolu, izgleda, bila su ubistva Ivane Hodak i Ive Pukanića.

 

  

Ključna uloga Ive Pukanića u "Aferi Hypo", njenom prikrivanju, te učestvovanju u tajnim pregovorima i razgovorima u Kancelariji predsednika Republike o ovoj aferi, razotkriva mogući stvarni motiv Pukanićevog ubistva, koji policija ni u jednom jedinom trenutku nije ozbiljno istražila.