Postdemokratija

Istorija je poput idota, stalno se ponavlja

 

Stari novi srpski mitovi

 

Srbija je oduvek živela u mitovima. Mnogi tvrde da su stari mitovi najveći problem Srbije, njena najveća prepreka da uhvati priključak sa novim vremenom. Ima u tome istine, ali još veći problem je u tome što se stari mitovi žele prevazići stvaranjem novih, što upravo oni koji optužuju stare mitove kao naš najveći balast na putu u budućnost, u isto vreme stvaraju nove mitove. To, naravno, znači da ni oni nisu ništa bolji ni pametniji, a najgore je to što se na taj način ne leči zavisnost, nego joj se samo nudi nova droga u zamenu

 

Piše: Mile Isakov

 

Ako su stari mitovi Kosovo, Velika Srbija i braća Rusi, recimo, u zamenu nam se nude Kosovo i Metohija, Evropska unija i NATO. Ako su stari mitovi Karađorđe, koji je predvodio ustanak, pa kad je propao pobegao iz zemlje, i sa druge strane Miloš Obrenović, koji se odrekao oružja i doneo puzajuću autonomiju Srbiji, ne birajući sredstva, novi analogni mitovi su Đinđić i Boris Tadić. Ako ima neke sličnosti, već na prvi pogled upadljivo je da je za predstavljanje dvojice naslednika potrebno izgovoriti puno ime i prezime, dok su Karađorđe i Đinđić bolje prepoznatljivi.

U međuvremenu, čitavu deceniju hranili smo se mitom "Slobo-Slobodo", koji je nastao na talasu prethodnog mita zvanog "I posle Tita - Tito".

 

Pamćenje

 

Ako pamćenje ne vara Srbi su izginuli na Kosovu i brojnim kasnijim bitkama braneći Evropsku uniju od najezde islama, a ni pravoslavna Rusija joj tada nije mnogo pomogla, kao ni hrišćanski NATO u novije vreme u kome je tamo porušeno i zapaljeno 150 srpskih crkava i manastira, a podignuto više od 300 džamija.

Crni Đorđe je, pre nego što je postao vođa ustanka, ubio oca i brata, da bi na kraju bio i sam ubijen od svog kuma, a Miloš Obrenović ga je ubio sa idejom da olabavi narukvicu u kućnom pritvoru i sačuva džakove dukata koje je stekao pošto je preuzeo nacionalni biznis.

Nije EU što i Austrougarska, naopako, pa ono je bila ozbiljna država, kao što ni NATO nije što i carska Rusija, mada se ponaša kao carstvo. A naročito nije Đinđić što i Karađorđe, niti Boris što i Miloš. Najpre Đinđić nije digao ustanak, on je samo vešto sledio put koji je krčio Vuk Drašković i nije on pobedio Miloševića nego Koštunica. I nije Tadić, mada ljubi skute svima kao Miloš, ubio Đinđića, mada ga nije voleo jer ga ovaj nije cenio. I nisu bili kumovi, jer je Đinđić za kumstvo birao samo uspešne, a u vreme Slobe Slobode to su mogli biti samo prevejani lopovi i mafijaši. Nije mogao ni sanjati da će se i starmali, koji se školovao čučeći ispod filozofskog stola  za kojim je on sedeo, tako uspešno razvijati i u tom pravcu. Međutim, naučio je i taj ponešto, dok se Đinđić prevrtao u grobu kad je video ko ga je nasledio, pa se svesrdno priključio stvaranju mita o njemu sa jednostavnom računicom: Što veći on, važniji i ja. Objektivno, ni jedan ni drugi nemaju značaj koji im se pridaje.

To mora već jednom da se kaže, nije Đinđić bio ni rodonačelnik, ni prototip demokratske Srbije. Prave vođe demokratske opozicije u Srbiji, početkom devedesetih godina, bili su Dragoljub Mićunović, više na teorijskom planu, i Vuk Drašković koji je praktično vukao na svojim plećima sve ostale opozicione stranke i strančice, čiji su mu lideri uglavnom radili iza leđa. Jedini pored njih, koji je istinski nešto značio, bio je Ivan Đurić, koji je imao potencijale da mudrošću i harizmom objedini, pa i prevaziđe i Mićuna i Vuka. Dr Ivana Đurića (1947-1997), više se niko ne seća jer je otišao pre vremena, skromno, kao što je i živeo i delovao, ali i zato što se protivio zloupotrebi starih i stvaranju novih srpskih mitova.

Ako uopšte može da postoji prototip lidera moderne građanske Srbije, onda je to bio upravo Ivan Đurić, mlad i naočit doktor nauka, ugledni profesor istorije u rodnom Beogradu, ali i na Sorboni i još nekolikim Univerzitetima u Evropi, mudar i čestit čovek evropskih manira i vizija, sa pedigreom i tradicijom dve ugledne srbijanske familije. To je važno naglasiti zbog toga što su političkom scenom Srbije u to vreme harali veći Srbi od Srba iz Srbije (Milošević, Mićunović i sada Tadić iz Crne Gore, Vuk Drašković iz Hercegovine i Šešelj i Đinđić iz Bosne) i razni doktori samo za lokalne bolesti. Na prvim direktnim višestranačkim izborima za predsednika Srbije 1990, bez pompezne i skupe kampanje, praktično nepoznat široj javnosti, Ivan Đurić je zauzeo treće mesto odmah iza Miloševića i Vuka Draškovića, sa impozantnih 277.000 glasova, odnosno 5,52 odsto ,tri puta više od Vojislava Šešelja i Sulejmana Ugljanina, na primer. Pri tome, u Vojvodini je tada i pobedio osvojivši više glasova čak i od neprikosnovenog Slobe Slobode. Kao i mnogo puta kasnije, da bi zabunio birače i lakše pobedio, Milošević se potrudio da na te izbore izađe što više kandidata, čak njih 32.

Za najveći broj njih je on prikupljao i potpise i finansirao kampanju, samo da bi bila što veća gužva i što više mediokriteta tipa Šećerovski ili Rističević, kako bi se građanima sugerisao zaključak da svaka budala misli da može da bude predsednik Srbije, čime se diskvalifikuju i ozbiljni kandidati među njima. Posebni protivkandidati, kao što je bio Ivan Đurić, imali su i poseban tretman. U takozvanoj negativnoj kampanji njemu posvećenoj, režimski mediji i beogradska čaršija su ga orkestrirano napadali, ali pošto nisu mogli da pronađu ništa što bi mu se ozbiljnije moglo zameriti ili lažima naduvati, služili su se najnižim kafanskim dosetkama, proglašavajući ga za Barbikinog partnera Kena, zbog fizičkog izgleda na kojem su mu zavideli. Zgađen takvim prljavim izigravanjima demokratije od strane vlasti, ali i opozicije, koja se za razliku od njega brzo adaptirala na takve uslove, Ivan Đurić je 1991. napustio zemlju i odselio se u Francusku, gde se ubrzo neizlečivo razboleo.

 

U brlogu

 

U to vreme Zoran Đinđić je još nosio minđuše i repić, i šlepao se uz Dragoljuba Mićunovića. A onda je skinuo minđuše i napravio udar u Demokratskoj stranci, krađom glasova pobedio je Mićuna i proterao ga iz partije, izvršivši tako političko oceubistvo. U čistkama koje su tih godina sprovedene, DS su napustili manje-više svi misleći ljudi, među kojima i Desimir Tošić, Vojislav Koštunica, Labus, kao i Vuksanović koji se usudio da se kandiduje protiv Đinđića za predsednika stranke i umalo ga pobedi. Neki tvrde da je i on bio pokraden. Posle svega DS je sasvim izgubila ugled i rejting, tako da čitavu tu deceniji nije mogla da prebaci ni pet posto podrške, a Zoran Đinđić postao jedan od najneomiljenijih opozicionih lidera. Zbog vola na Palama, zbog pravljenja biznisa od politike, zbog tajnog šurovanja sa Miloševićem, kao i zbog bežanja iz zemlje za vreme bombardovanja. Zbog toga nije ni pomišljao da se on lično kandiduje protiv Miloševića, nego je isturio Koštunicu sa idejom da ga potroši, a ako pobedi da mu oprobanim sredstvima, kao što je krađa glasova u Skupštini, preotme vlast.

Ipak treba priznati da se posebno istakao u organizaciji pobune i konačnog obračuna 5. oktobra 2000. godine, i da je kao prvi premijer demokratske Srbije pokazao velike potencijale i sposobnosti, unoseći u politiku energični preduzetnički dinamizam i pragmatizam. Ali, u toj brzini i žurbi, demonstrirao je i veliko nipodaštavanje demokratskih normi i procedura i nedopustivu sklonost prečicama o kojima se dogovara iza demokratskih kulisa. Time su udareni temelji sistemu koji sada mora u celini da se menja pod pritiskom EU, kao i samovolji i korupciji od koje Srbija, čini se, već neizlečivo boluje. Prema tome, mit o Đinđiću kao idealu moderne demokratije u Srbiji, potpuno je neprimeren.

Još manje takva uloga priliči Borisu Tadiću, koji je iskočio u prvi plan u haosu koji je zavladao u stranci posle mučkog ubistva Zorana Đinđića, kao što posle poplave svakakva govna isplivaju na površinu. Da bi se sa svojim skromnim mogućnostima održao, prisvojio je i naduvavao Đinđićevu harizmu, kopirajući ga, kao i Miloša Obrenovića i Tita, pa na kraju i Miloševića. Logično od te papazjanije nije bilo moguće napraviti ništa pametno ni dobro. Naprotiv, u skladu sa svojim mogućnostima, od svih je pokupio ponešto što je nespojivo, zaboravljajući da je kopija uvek lošija od originala. Najpre je likvidirao najozbiljniju konkurenciju u stranci (Zorana Živkovića i Čedu Jovanovića), praveći pakt sa Koštunicom, da bi se onda i njega otarasio ulazeći u savez sa Miloševićevom partijom i njegovim najprevrtljivijim đacima. Kao kod kuće, tako i na međunarodnom planu bauljao je između istoka i zapada, puzao po komšiluku i Evropi, tumarao po bespućima nesvrstanih zemalja, da bi na kraju zaglavio u sopstvenom brlogu.

U zanosu svemoći, koju je uzurpirao okružujući se poslušnim mediokritetima i prevarantima, petljajući se u sve i svašta, nalupetao se gluposti zaista mitskih razmera. Najnovijom nas je počastio ovih dana iz Brisela, gde je trebalo da se još jednom pokuša postići kompromis sa Prištinom, pred izjašnjavanje EU o našoj kandidaturi. Kako je kosovska delegacija zakasnila jedan dan, kada su pregovori ipak počeli tog drugog dana, naš veleumni predsednik je skrušeno izjavio: "Nažalost, danas smo dalje od dogovora nego što smo to bili juče"?! Drugim rečima, oni sa druge strane pregovaračkog stola samo nam smetaju u postizanju sporazuma, jer eto juče, dok oni nisu bili tu, bili smo mnogo bliži dogovoru sami sa sobom. Naši mudri i iznad svega kompromisni predlozi bili su odlično prihvaćeni sa naše strane. Prosto genijalno.  

 

 

Čitavu deceniju hranili smo se mitom "Slobo-Slobodo", koji je nastao na talasu prethodnog mita zvanog "I posle Tita - Tito".

 

 

 

Mit o Đinđiću kao idealu moderne demokratije u Srbiji, potpuno je neprimeren.