Feljton
Slučaj Pukanić:
Ubistvo sa potpisom države
Zakon ćutanja glavu čuva
Koje su najmračnije tajne u poslednjih 20
godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Đinđića? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko kriminalno podzemlje? Ovo su neka od pitanja čiji se odgovori nalaze u knjizi Slučaj Pukanića - Ubojstvo sa potpisom države, autora Domagoja Margetića, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid
Domagoj Margetić
Nakon što se Pavić požalio Mesiću, T.
Karamarko je preuzeo obavezu od Mesića da organizuje sastanak Kutle i
Pavića.
Na sastanku je Kutle tražio povratak celog duga, a kompromisno su dogovorili da
bi Pavić to vraćao kroz mesečne rate od 700.000 evra. Kutle je
to prihvatio, no nakon druge rate Pavić je rekao da to ne može izdržati jer
ulazi u investicije. Iza toga je napravljen novi ortački ugovor
Pavić -
Kutle - Pašalić oko
suvlasništva
u HAAC-u.
Nakon toga je Pavić osigurao od I. Todorića pozajmicu
za učešće u
kupovini HAAC, stoji u obaveštajnom izveštaju. I iz ovog detalja vidno je do
koje je mere Karamarko bio umešan u Aferu Hypo, pogotovo u uništavanje
tragova pranja novca, prodajom Hypo Alpe Adria Bank Consultants Ninoslavu
Paviću i
partnerima.
"Posebno je interesantno što je Krešimir Starčević informisao
Tureka o Iviću
Pašaliću i
njegovim poslovima s HAAB, te o Ivi Sanaderu, Željku Žužiću, Renatu
Obranoviću i
Vladimiru Zagorcu.
Za Ivića Pašalića je Krešimir Starčević preneo
Tureku sledeće:
Pašalić da je
tajni član
nadzornog odbora u HAAB i da zbog toga i količine novca ima povlašćeni status
koji može uzdrmati Zagorec.
Krešimir Starčević smatra da je preko Sanadera i
Granića
inostrano zaduživanje RH dovelo državu u poziciju da je HAAB postala
jedan od najvećih
stranih verovnika hrvatske države, te najveći verovnik kojem su izdana jamstva
za kredite. Tako je HAAB postala banka hrvatske političke elite.
Ona je u stvari hrvatska državna banka jer je stasala znatnim delom i novcem
prikupljenim 1990-ih, koji se sada isplaćuje u projekte i u korist nove
hrvatske oligarhije", stoji u izveštaju.
Status pokajnika
Vidljivo je kako je Afera Hypo zapravo
ugrozila same temelje tranzicijske Hrvatske, političke i
ekonomske centre moći u
Hrvatskoj, ali i vrlo moćnu hrvatsku tranzicijsku oligarhiju, koja kako se to
dobro vidi iz ovog izveštaja, izvaninstitucionalno upravlja državom, uticajem
na sve ključne
institucije sistema. Dakle, bilo kakvo ugrožavanje Hypo banke, direktno
ugrožava tranzicijski poredak moći u Hrvatskoj, čak i šire na
Balkanu.
Radi se o aferi znatno dalekosežnijih
razmera, koja obuhvata i funkcioniranje niza kriminalnih organizacija na
Balkanu, posebno onih za krijumčarenje duvana, cigareta, kokaina, heroina, ljudi i oružja. Novac
od tih kriminalnih aktivnosti takođe je završavao u lancu pranja novca
preko Hypo banke.
Insistiranjem na slučaju Zagorec, kako se to
navodi i u samom obaveštajnom izveštaju iz novembar 2007. godine, Ivo
Pukanić
je, kao jedan od izvaninstitucionalnih savetnika Stjepana Mesića, i ne
znajući
ugrozio celu konstrukciju oko Hypo banke. To dokazuje i deo izveštaja u kojem
obaveštajni operativci navode kako su Pukanić i Bagić uticajem
na Mesića
da nastavi insistirati na slučaju Zagorec, zapravo došli u sukob
sa svima drugima upravo jer su pritiskom na Zagorca ugrozili "zakon
ćutanja" u Aferi Hypo.
"Nakon razgovora sa osobom od poverenja Stjepana
Mesića,
utisak je da je došlo do blagih nesuglasica između njega i njegovih savetnika. Mesićevi najbliži savetnici
se ograđuju
od njegovih poteza sa Zagorcem i komentarišu da je u slučaju V.
Zagorec on pod velikim uticajem Željka Bagića (svog bivšeg
savetnika) i Ive Pukanića.
Njih dvojicu permanentno forsira Hrvoje Petrač, a Mesić to
nekontrolisano prihvata. Očito je da su obaveštajni krugovi identifikovali upravo
Pukanića
kao jednog od ključnih
igrača,
koji je svojim uticajem na Mesića ugrozio konstrukciju oko Hypo banke i dogovor ćutanja
u Aferi Hypo.
Naime, vršenjem pritiska na Zagorca, Mesić, Bagić i Pukanić su, i da
nisu znali, isprovocirali mogućnost da Zagorec pred austrijskim pravosuđem kao
svedok pokajnik, uz zaštitu austrijske države i jemstvo imuniteta, svedoči u Aferi
Hypo i razotkrije tajne operacije hrvatske elite preko Hypo banke i povezanih
banaka i preduzeća.
Strogo poverljivi obaveštajni izveštaj iz 2007.
godine otkriva kako je austrijsko pravosuđe u istrazi u maju 2007. godine
ponudilo Vladimiru Zagorcu status pokajnika u Aferi Hypo, što je moglo
ozbiljno da ugrozi ne samo političku i ekonomsku elitu u Hrvatskoj
nego i s njima povezano organizovano kriminalno podzemlje i njihove operacije
preko Hypo grupe.
"Krešimir Starčević je u maju 2007. godine dobio
informaciju iz Beča
da je V. Zagorcu Zemaljski sud za kaznena dela ponudio da bude zaštićeni svedok
u slučaju
HAAB, a za uzvrat bi dobio politički azil.
Navodno mu je ponuđeno da bi trebalo teretiti četiri osobe
iz HAAB-a i Jorga Haidera. Zagorcu je njegov advokat Krsnik savetovao da tu
ponudu prihvati i da se makne od hrvatskih spletki jer će izgubiti
glavu", stoji u obaveštajnom izveštaju iz 2007. godine.
Sama činjenica da je odmah po saznanju za mogućnost da
Zagorec bude pokajnik u Aferi Hypo Pašalić reagovao intervencijom oko izbora
advokata za Zagorca, dovoljno govori sama za sebe.
"Ivić Pašalić je u redovnoj komunikaciji s V. Zagorcem.
Na sugestiju Pašalića Zagorec je prihvatio za advokata
Z. Hodaka jer Pašalićeva osoba
od poverenja je Ljerka Mintas Hodak. Procena je kako odluči Pašalić, tako će se u
Austriji ponašati
V. Zagorec, a to će
mu preneti Hodak. Za sada je Pašalić mišljenja da Zagorec kaže o Haideru samo ono što se već zna, ali
da ga ne tereti krivično. Pašalić je mišljenja da su Austrijanci i Nemci bitni saveznici
RH i da se Zagorec ne sme zaletati, već treba da zadovolji obe strane jer
ulog je prevelik", opisuju operativci u obaveštajnom izveštaju iz od 8.
novembra 2007. godine.
Porodica Hodak je, dakle, baš kao što je to
bio i Ivo Pukanić,
bila usko povezana s Aferom Hypo, odnosno iz ovog obaveštajnog
izveštaja jasno proizlazi kako je Pašalić angažirao Zvonimira Hodaka da bi sprečio Zagorčevu nagodbu
s Austrijancima, odnosno austrijskim pravosuđem, te kako bi nadzirao o
koordinirao Zagorčevo
postupanje u vremenu do izručenja Hrvatskoj.
Drugim rečima, Hodak je morao biti zadužen, barem
tako proizlazi iz sadržaja strogo poverljivog obaveštajnog izveštaja iz
2007. godine, da kontroliše Zagorčeve iskaze i ponašanje kako
ne bi ugrozio pozicije svih osoba povezanih sa Aferom Hypo.
Zagorčev advokat je tako preuzeo jednu od ključnih uloga u
Aferi Hypo od 2007. godine do danas.
Problem je što, nakon ubistva Ivane Hodak, niko
nije ovaj dokument i njegov sadržaj uzeo u obzir kod analize i
istrage o mogućim
motivima ubistva mlade advokatske pripravnice.
I u ovom slučaju, kao i u kasnijem slučaju Pukanićevog
ubistva, istragom je rukovodio lično Tomislav Karamarko, koji je sve vreme
usmeravao istragu, i na kraju je doveo do poznate i apsurdne konstrukcije o
Mladenu Šlogaru,
kao ubici i njegovom navodnom osvetničkom motivu.
Dakle, sudeći prema dokazima iz hrvatske obavještajne
zajednice, tačnije
procjenjujući
na temelju podataka iz strogo poverljivog obaveštajnog izveštaja o Aferi Hypo,
najozbiljniji motiv ubistava Ivane Hodak i Ive Pukanića mogla bi
biti upravo Afera Hypo, odnosno organizirano prikrivanje ove afere, za
koju se smatra kako može uzdrmati same temelje tranzicijske Hrvatske i
tranzicijskog poretka moći na Balkanu, kako političkog i ekonomskog tako i poretka u
organizovanom kriminalnom podzemlju.
Naime, nije tajna, a to potvrđuje i ovaj
obaveštajni
izveštaj, kako su i pripadnici organizovanog kriminalnog podzemlja preko Hypo
Grupe i povezanih osoba prali novac stečen kriminalnim operacijama.
Tako je u operacije pranja novca preko tajnih računa u Hypo
banci Klagenfurt i povezanim osobama bilo uključeno i kriminalno podzemlje, te se
tajnim finansijskim operacijama preko Austrije prao novac od međunarodnog
krijumčarenja
cigareta, kokaina, heroina, oružja i ljudi.
Bankarski sistemi u balkanskim zemljama, a posebno u
Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori, o Kosovu da i ne govorimo, te Makedoniji, postali
su na određeni
način
ključni
dio finansijskog krvotoka međunarodne kokainske mafije, ali i drugih kriminalnih
organizacija.
Naime, danas se veliki dio operacija pranja novca stečenog ovim
kriminalnim radnjama, dakle prljavog novca od međunarodnog krijumčarenja
kokaina, duvana, heroina, oružja i ljudi, sprovodi i organizira preko banaka u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu i u Makedoniji.
Taj trag dalje uglavnom vodi preko austrijskih banaka
na tajne račune
u trećim
zemljama.
Ali Balkan je postao ključna tačka međunarodnog
organizovanog kriminala, ne samo u logističkom smislu za kontrolu i
organizaciju krijumčarskih
trasa i siguran tranzit kokaina, heroina, duvana, oružja i ljudi,
nego je postao jedna od glavnih organizacijsko logističkih baza međunarodnog
organizovanog kriminala za pranje njihovog prljavog novca.
Upravo preko Balkana, deo novca organizovanog
kriminala završava u tzv. "legalnim" biznisima, najvećim delom u
sektorima turizma, prometa, građevinarstva, dok drugi dio novca odlazi terorističkim
organizacijama, kao kompenzacija za njihove usluge koje pružaju u
logistici međunarodnog
krijumčarenja
droge, duvana, ljudi, oružja.
Ti finansijski tokovi danas idu uglavnom preko
balkanskih zemalja, zbog čega je međunarodnim agencijama i znatno otežana ikakva
kontrola nad tim transakcijama, pa su znatno i ograničeni u
akcijama i aktivnostima koje mogu preduzimati kako bi onemogućili te finansijske
veze i sprečili
finansiranje međunarodnog
terorizma na ovakav način, ali i kako bi sprečili uopšte operacije pranja novca
međunarodnog
organizovanog kriminala na Balkanu.
Hypo je naprosto
operacija osmišljena u tu svrhu.
Zato se otvaranje Afere Hypo nesretno
poklopilo s planovima širenja poslova kriminalnog klana Osmani na Balkanu, te
im je ugrozilo finansijsku infrastrukturu njihovih kriminalnih organizacija i
operacija na Balkanu.
Upravo zbog toga, kriminalno podzemlje pod kontrolom
klana Osmani našlo
je zajednički
interes s tranzicijskom elitom oko zaustavljanja Afere Hypo pod svaku
cenu.
Uzmemo li u obzir da su u aferu na ovaj ili onaj način bili
umiješani
i Zvonimir Hodak i Ivo Pukanić, uz sve operativne obavještajne informacije iz izveštaja o kojem
sam ranije pisao, vidna je veza Afere Hypo s ubistvima Ivane Hodak i Ive
Pukanića.
Afera Hypo jedna je od retkih afera koja može stvarno
uzdrmati višedecenijske
kriminalne sprege i odnose političkih elita, finansijskih oligarha,
organizovanog kriminala i obaveštajnog podzemlja na Balkanu, i time potpuno
srušiti tranzicijski balkanski poredak kakav poznajemo.
I Hodak i Pukanić na dva su različita načina
ugrozili ćutanje o
Aferi Hypo i time počeli "ljuljati brod".
Tomislav Karamarko i Mladen Bajić moraju
odgovoriti na pitanja koja se nameću sama po sebi.
Zbog čega niko u istrazi nije istražio veze žrtava s
Aferom Hypo?
Zašto u istrazi povezanost sa Aferom Hypo nije uzeta
kao mogući
motiv ovih ubistava?
Gde su trenutno tajni dosjei POA i SOA o Aferi
Hypo?
Pukanić je očito o Aferi Hypo znao previše, u svakom
slučaju
dovoljno da ugrozi kriminalni sistem izgrađen na Aferi Hypo na Balkanu,
bio je jedan od najpoverljivijih Mesićevih ljudi i izvaninstitucionalnih
savetnika u Aferi Hypo, posredovao je kod Mesića za
Bajeriše Landesbank Munchen, bio je dakle insajder Afere Hypo.
U najmanju ruku je čudno da zbog svih tih činjenica
koje su očito
bile poznate i Tomislavu Karamarku i Mladenu Bajiću, niko nije ispitao moguću
povezanost Afere Hypo i njezinih aktera na Balkanu, te u Austriji i Nemačkoj s
ubistvom Ive Pukanića.
Ili je Karamarko, jednostavno, kako to u dosta
detalja opisuje i ovaj obaveštajni izveštaj, "istragom" koju je
proveo uništavao
tragove koji bi doveli do stvarnih naručitelja ubistava?
Obaveštajni izveštaj iz novembra 2007. godine svakako baca
novu sumnju na Karamarkove istrage ubistava Ivane Hodak i Ive Pukanića, te
otvara nove tragove koji nas dovode do pitanja: nose li ubistva Hodakove i
Pukanića
zajednički
potpis - ubistva potpisana Hypo?
Usprkos činjenici da je specijalna
operativna grupa Sigurnosno-obaveštajne agencije neposredno nakon
ubistva Ive Pukanića,
objedinila svoja operativna saznanja o umešanosti kriminalnog klana Osmani u
ubistvo, te je u tom smeru u SOA provedena sveobuhvatna istraga, ministar
unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko prikrio je postojanje ovog strogo
povjerljivog dosjea SOA u istrazi MUP-a i Državnog pravobranilaštva.
Tako su svi podaci do kojih su došli agenti
SOA o umešanosti
Osmanijevih u ubistvo Ive Pukanića istražiteljima
MUP-a i Državnom
pravobranilaštvu ostali nedostupni, što je otvorilo mogućnost novim
Karamarkovim manipulacijama u ovoj istrazi. Kao sastavni deo ovog tajnog
dosjea, prikriveni su i podaci o istrazi koju su agenti SOA sprovodili o krijumčarenju
cigareta preko kriminalne mreže pod kontrolom Vlade Brkića.
"Prema
operativnim saznanjima o organizovanom švercu cigareta u aranžmanu TDR-a
i preko nekadašnjeg
TDZ-a, organizovano krijumčarenje cigareta pod kontrolom kriminalnih grupa koje je
koordinirao Vlado Brkić, započelo je još 1992. godine, i to uz znanje i prećutanu suglasnost
nekadašnjeg
ratnog premijera Franje Gregurića, koji je odobravanje šverca cigareta opravdavao "potrebom
stvaranja dvostrukog proračuna države i finansiranja specijalnih potreba".
Međutim, po našim saznanjima, sav novac od šverca završavao je u
privatnim rukama, od čega je deo isplaćivan pripadnicima tadašnjeg političkog vrha.
"Upravo iz tih razloga su Gregurić i kasniji
rukovodioci i sproveli strogo kontrolisan preobražaj i privatizaciju TDR-a i
TDZ-a kako bi zadržali
dominantnu ulogu na crnom tržištu duvanskih proizvoda na Balkanu", rekao mi
je Z.K., penzionisani pripadnik Sigurnosno obaveštajne agencije koji je i sam
učestvovao u istrazi protiv tzv. duvanske mafije u Hrvatskoj.
"Zbog te sprege sa vrhom vlasti i višeg
interesa kako su tada objašnjavani poslovi prodaje duvanskih proizvoda na
crnom tržištu,
svi krijumčareni
proizvodi uvek su bili označeni legalnim poreznim markicama Ministarstva finansija
Republike Hrvatske, zbog čega je bilo i očito da se cijeli "posao" odvija pod
pokroviteljstvom vrha političke vlasti u Zagrebu", tvrdi moj izvor u SOA.
"Kasnija kaznena prijava koju smo primili i obrađivali u službi, negde
2007. godine, potvrdila je naše ranije sumnje, pa smo sledom podataka u toj kaznenoj
prijavi i dokumentaciji mogli detaljnije utvrditi količine krijumčarenih
proizvoda po pojedinim godinama, a što je potvrđeno i
proverom proizvodnih pokazatelja i raznih internih podataka i dokumenata Adris
grupe, tokom naše
istrage.
Tako je, recimo, prema tim
podacima, preko Brkićeve krijumčarske mreže u 1992.
godini na crno prodano čak 202 hiljade 55 kutija cigareta dnevno; u 1993.
godini ta se količina popela na 311 hiljada 302 kutije cigareta dnevno;
u 1994. godini ta je količina iznosila 107 hiljada 912 kutija
cigareta dnevno; u 1995. godini 153 hiljade 55 kutija cigareta dnevno; u 1996.
godini 186 hiljada 712 kutija cigareta dnevno; u 1997. godini 262 hiljade 876
kutija cigareta dnevno; u 1998. godini 256 hiljada 505 kutija cigareta dnevno;
u 1999. godini 286 hiljada 986 kutija cigareta dnevno.
Posebno je zanimljivo da su svi podaci ukazivali na
to kako je u 2000. godini došlo do značajnog porasta prodaje duvanskih
proizvoda na crnom tržištu, odnosno do značajno većeg prometa
krijumčarskog
lanca tzv. duvanske mafije u Hrvatskoj.
Na to su nam ukazali ne samo podaci iz kaznene
prijave koju smo obrađivali 2007. godine nego smo te podatke potvrdili
istragom, o čemu
smo već početkom 2008.
podneli opširni
izveštaj direktoru SOA (Tomislavu
Karamarku, op.a.).
Tako je preko krijumčarske mreže koju je
koordinirao Vlado Brkić u 2000. godini ilegalno prodano 459 hiljada 247
kutija cigareta dnevno; u 2001. godini ta se količina popela
na 519 hiljada 692 kutije cigareta dnevno; u 2002. godini 465 hiljada 480
kutija cigareta dnevno; u 2003. godini 412 hiljada 474 kutija cigareta dnevno;
u 2004. godini 459 hiljada 544 kutije cigareta dnevno, a u 2005. godini 540
hiljada 380 kutija cigareta dnevno", navodi moj sugovornik.
Zanimljivo je da su pripadnici SOA u svojoj istrazi,
zapravo, u celini potvrdili podatke koje su u svojoj kaznenoj prijavi Državnom
pravobranilaštvu, još u junu 2006. godine podneli radnici Tvornice duvana
Zagreb.
Na upit radi li se o toj krivičnoj prijavi koju su
obrađivali
pripadnici Sigurnosno-obaveštajne agencije, moj izvor je odgovorio potvrdno.
"Upravo tako, to je prijava koju smo obrađivali i
potvrdili sve podatke i navode iz prijave, ali i došli do novih
saznanja o krijumčarskoj
mreži
iza koje stoji Adris grupa, a koju operativno koordinira Vlado Brkić.
Podaci koji su izneseni u navedenoj krivičnoj prijavi
u našoj
su istrazi potvrđeni
i bili su nam jedan od glavnih tragova u operativnoj obradi krijumčarskog
lanca pod Brkićevom
kontrolom",
tvrdi moj izvor u SOA.
Izračunato po godinama, a kako se to navodi i u kaznenoj
prijavi od 8. juna 2006. godine, koju su Državnom pravobranilaštvu podneli
radnici Tvornice duvana Zagreb, vidljivi su pokazatelji astronomske zarade Adris
grupe i interesnih grupa iza te kompanije, od prihoda ilegalne trgovine
cigaretama.
Tako je, prema dostupnim podacima,
u 1992. godini preko krijumčarskog lanca pod kontrolom Vlade
Brkića i
njegove mreže
ilegalno prodano 44 miliona 750 hiljada kutija cigareta; u 1993. godini 113
miliona 625 hiljada kutija cigareta; u 1994. godini 39 miliona 125 hiljada
kutija cigareta; u 1995. godini 55 miliona 865 hiljada kutija cigareta; u 1996.
godini 68 miliona 150 hiljada kutija cigareta; u 1997. godini 95 miliona 50
hiljada kutija cigareta; u 1998. godini 93 miliona 625 hiljada kutija cigareta;
u 1999. godini 104 miliona 750 hiljada kutija cigareta; u 2000. godini 167
miliona 625 hiljada kutija cigareta; u 2001. godini 189 miliona 687 tisuća 500
kutija cigareta; u 2002. godini 169 milijuna 900 tisuća kutija
cigareta; u 2003. godini 150 miliona 553 hiljada 108 kutija cigareta; u 2004.
godini 167 miliona 733 hiljade 588 kutija cigareta i u 2005. godini 197 miliona
237 hiljade 123 kutije cigareta.
Još sredinom 2006. godine, Vlado Brkić i Ćazim Osmani,
zvani Feliks, dogovorili su se o Osmanijevom preuzimanju vrednog, ilegalnog
duvanskog biznisa, ali je Brkiću, uz navodno pozamašnu naknadu, ostala uloga
koordinatora duvanskog šverca preko Balkana i za zapadnoevropske zemlje, ali i
druga tržišta, dok je
Osmani ilegalne duvanske operacije prebacio u proizvodne pogone u Iranu, koju
je investiciju svojim vezama omogućio Adris grupi.
"Balkanske operacije duvanske mafije našle su se
pod povećanim
interesom zapadnih obaveštajnih i policijskih službi, pa su Osmanijevi između ostalog
preuzeli biznis kako bi njegovo središte dislocirali i prebacili izvan
Balkana",
tvrdi moj sagovornik u SOA koji je učestvovao u istrazi protiv Brkića i
Osmanijevih.
Nastaviće se