Francuska
The Balkanski špijun: kako se u Americi
školovala elita
Deveti krug mondijalizma
Pitanje nedelje: koja je zajednička tačka vrlo različitih osoba
kao što su Božidar Đelić, Ban Ki Mun, Vuk Jeremić, Robert Zelik,
predsednik svetske banke, Samanta Pauer,
glavna savetnica američkog predsednika Obame, Ana Trbović, Felipe Kalderon, predsednik Meksika, Alvaro Uribe, bivši predsednik
Kolumbije, Dejan Anastasijević novinar, Eliot Trido bivši premijer
Kanade, ili Klaus Švab, osnivač Svetskog
Ekonomskog Foruma u Davosu? Pogodili ste. Svi su oni gulili
istu klupu u bostonskoj školi za vladare JFK
School of Governament.
Mile
Urošević
(dopisnik
iz Pariza)
Na početku španskog građanskog rata, general Emilio Mola objavio je preko radija
da na Madrid idu četiri kolone nacionalista dok u samom gradu već postoji peta kolona Frankovih simpatizera,
koji imaju za zadatak da na republikance udare iznutra i s leđa.
Ernest Hemingvej je ovekovečio naziv Peta kolona u svojoj istoimenoj
drami. Džordž Orvel, koji je i sam
učestvovao u španskoj pogibeniji, upravo je tada dobio inspiraciju za „1984"
i „Životinjsku farmu". Manje je poznato da je otac velikog brata
pred svoju smrt sročio dugu listu tajnih petokolonaša, u to vreme
komunista iz redova engleskih intelektualaca i spisak poslao u Forin Ofis. Danas
postaje jasno da pojam moći jedne svetske
sile nije isključivo vezan za tehnologiju njenog naoružanja. Da bi negde izbio
građanski rat i stvorio uslove za brutalno humanitarno bombardovanje, potrebna
je i mala tiha pomoć prijatelja iznutra. Potencijalna peta kolona uticajnih
ljudi koji pogađaju misli Američke administracije. Ako ih nema, treba ih iškolovati.
Zavodnička moć Ujke Sema je ogromna. Svi
hoće rado da budu američki prijatelji ili da liče na kauboje, pa čak i oni koji
su popili američke bombe, od Vijetnama do Srbije. Ipak je poželjnije i
efikasnije da raja sama poželi isto što i Amerika i da na tome sarađuje.
Više nije pitanje koja je vojska jača već čija će priča da pobedi. To je deo
koncepta takozvane meke sile o kojoj postoji jedna knjiga čuvenog
američkog profesora jevrejskog porekla i jednog od deset najuticajnijih
intelektualaca sveta, Džozefa Samjuela Naja (Joseph Samuel Nye).
Bivši dekan, a sada profesor u JFK School
of Government u Bostonu, dr. Naj u knjizi pod naslovom, Soft Power, u prevodu
Meka Sila, obelodanjuje plan i metodu koji treba da obezbede američku domimaciju
nad ostalim delom planete. Malo silom, više milom, malo tomahavkama, a više
putem modernizovane pete kolone. Brutalna
sila se upotrebljava tek kada meka ne funkcioniše i to samo na određene mete.
Serije američkih vojnih intervencija postaje sve manje popularne čak i u
zemljama Zapada, koje inače uživaju da prate na TV-u tuđe nesreće. S obzirom na
to da neprijateljstvo prema američkoj spoljnoj politici raste, bilo je pod
hitno da se izmisli neka nova taktika. Doktor Naj dolazi tako do naj koncepta
meke sile.
Kukavičina jaja
U slobodno vreme Joseph Naj radi
dobrovoljno za neke poznate nevladine organizacije kao što su: Trilatelarna
komisija gde komanduje kao glavni za grupu Severne Amerike. Citiran je i
kao član "Iluminata" i sličnih diskretnih organizacija koje se bave kreiranjem
(tajne) svetske politike. On je takođe autor i teorije o međunarodnim odnosima,
Kompleksne međuzavisnosti, po kojoj se Zapad karakteriše međusobnim
uticajima država jedne na drugu kroz različite "kanale", kao što su:
kultura, umetnost, trgovina, finansije, itd. Jedino se isključuje vojna sila.
Evropa je upravo zato i stvorena da Nemci i Francuzi više ne ratuju. Sve ostale
države koje se nalaze van privilegovanog "western kluba" pripadaju
takozvanoj zoni "realpolitike", koja se karakteriše dominacijom vojne
sile kao glavnim sredstvom uticanja zemalja jedne na drugu. Srbija, se još uvek
nalazi u tom predgrađu čovečanstva gde je realpolitika sredstvo
"komuniciranja" sa sličnim zemljama.
Sredinom devedesetih godina, doktor Naj,
koji je bio savetnik Klintona za bezbednost i koji je urgirao da se Srbi
bombarduju, ipak je uvideo da čisto bombaška politika možda nije najbolje
sredstvo za druženje sa zemljama izvan Zapadnog bloka. Naravno, realpolitički
odnosi (mogućnost vazdušnih udara) nisu napušteni, ali je akcenat na drugim
sredstvima.
To je takozvana "međuigra", na lapo-lapo,
između realpolitike i meke sile. Jedno od glavnih partnera za međuigru su
svakako nevladine organizacije. Idealno ša špijunažu i vrbovanje. Tehnika takve
dominacije na kvarnjaka je ne samo zvanična politika SAD već je to i nastavni
program Harvard Kenedi škole koju je britanski nedeljnik Times Higher
Education proglasio za naj fakultet na svetu i tako udvostručio interes za
ovu meku mondijalizma.
Tek kada se sve ovo zna, masovno
obrazovanje stranih studenata, dobija svoju pravu boju. To je moćno, iako ne
tako intenzivno, al' ekstenzivno sredstvo kreiranja i sprovođenja spoljne
politike, jer se Harvardu najverniji đaci ugrađuju u političke sisteme zemalja
na koje se primenjuje meka sila.
Kao neka vrste "pete kolone",
koja deluje iz "drugog reda", sasvim diskretno i čak možda nesvesno,
ti mladi ljudi, buduće diplomate, političari, ekonomisti ili medijski lideri,
sprovode politiku svoje "mater nostra".
Sa šarom Veritas,
koju donose s one strane okeana ovako doškolovani ljudi lako nalaze posao. Specijalisti za prevođenje žednih preko vode, oni bi
trebalo da ostaju verni od kolevke pa do groba svom đačkom dobu na Harvardu. Primena znanja treba da deluje sporo, ali široko i đavolski efikasno. Podmetnuti kao jaje
kukavice, oni amerikanzuju svoju okolinu preko
raznih bratstava,
klubova ili akademskih profesija. Kroz novinarstvo, kulturu
ili obrazovanje. Takvom scenariju se bar nadaju
Američki producenti, koji
ulažu velike pare u kreiranje robota od krvi i mesa za uloge u ovoj ljudskoj komediji. Harvard ne
propisuje neko intenzivno delovanje, tj. direktno vidljivo sabotiranje: Moderna
tehnika podilaženja s vazelinom, nalaže široko (ekstenzivno) delovanje na
različitim poljima, što je stimulativno za stvaranje jednog duha vremena. To je
upravo glavni cilj ovog velikog projekta - stvaranje duha vremena koji je po
volji SAD. Vrsta masovne hipnoze i pretvaranje demokratije u iluziokratiju.
Postdiplomski radovi
Koncept meke sile je relativno nov, povezan sa napretkom
tehnologije komunikacija. Delotvornost mu je blaga, skoro neprimetna ali
je širina delovanja ogromna, a krajnji rezultat poguban. Većina harvardiranih mozgova ima relativno jak uticaj, jer čini samu srž intelektualnog i političkog potencijala jedne zemlje u razvoju. Srbija je jedan takav primer delovanja iz "drugog reda". Gospođa Aleksandra Martinez, direktorka za uterivanje
talenata u učionice Harvarda je pre tri godine lično glavom i bradom dolazila u
Beograd po sveže meso. Bilo je to nešto kao javna emisija, ja imam
talenat za komandovanje.
Amerikanci ne kriju prave ciljeve svojih stipendija. Jedan student pojede
200 000 dolara al može da donese puno
više. U
Beogradu je čak veoma aktivan Harvard klub of Serbia: studije ne moraju da budu uvek na školi: može i u kafiću. Koncept ekstenzivnog delovanja je s time kompatibilan. Efikasnost harvardske veze može da bude zadivljujuća, ali samo ako se ex-student
nalazi na samom vrhu piramide vlasti. Kao primer navodimo
dva detalja iz procedure rešavanja kosovskog problema po Vuku. U vreme dok je Jeremija
drmao kao ministar njegove odluke su imale ukus Hardvarske
studentske menze u kečapu. Mnogima i dan dani ostaje nerazumljivo izazivanje
procedure o Kosovu u Haškom tribunalu pravde. Taj sud se ko iz topa izjasnio
pozitivno u smislu priznavanja Kosova - nešto je što bi i moja baba predvidela.
Svi znaju da je taj sud za Srbe zapravo arbitraža za probleme koji celu Srbiju žigošu
kao kriminalnu državu koju treba kazniti.
Čemu pitanje ako se unapred
zna odgovor koji tako dobija i neku vrstu pravne osnove. Slažemo se, presuda
nije eksplicitna, ali to sad njima nije važno. Bitnija je činjenica da je nakon
ovog uspeha predmet odnešen na debatu u Skupštini UN. I niko se ne pita
zbog čega se u Njujork prebacuje pitanje koje se po svojoj logici mora završiti
negativnim odgovorom. Treba li američka diploma da bi se razumela tako
jednostavna stvar. Rezultat bi i moj deda pogodio! Sud u Hagu dobija svoj legitimitet
u Skupštini UN i sve to jednim udarcem ispod
pojasa. Time je zapečaćena sudbina, kako rata i ratnih zločina, i što je najgore, potvrđena neka vajna legitimnost Kosova kao "države" koju više niko ne može da izbriše. Mondijalisti
nam kroje kapu, a šiju nam je domaći šnajderi. Ako ne zlonamerno, u šta
verujemo, onda zbog znanju koje su nabubali preko bare...
Francuske pudlice
Veoma razgranata mreža Harvard programa i takozvane meke sile, JFK School of Government, genijalna je ideja prijatelja koji vam želi sve najgore. Tehnika takvog pripitomljavanja naroda i vladanje
svetom "na kvarnjaka" je već dugo zvanična politika SAD, koja se uči
u školi Džozefa
Naja. Da bi smejurija bila veća, za istom
katedrom školuje se i opozicija i
vladajuća politička elita mnogih
zemalja. Od Mongolije
do Francuske. Nije tajna da Amerika
poseduje svoje potencijalne ili aktuelne visokoškolovane saradnike u Francuskoj, ali i u mnogim zemljama. Predsednici Valeri Žiskar d'Esten i Džerald Ford su još 1976. godine sklopili ugovor o doškolovanju mladih lidera i oformili fondaciju Yungs
Liders.
Danas članstvo ove fondacije broji preko 400 značajnih lidera među
kojima su i sam francuski predsednik Fransoa Oland
zatim Pierre Moscovici, ministar finansija, Arnaud Montebourg, ministar industrije, Najat Belkasem, portparol vlade, kao i
mnogi iz vremena Sarkozija - Alain Juppe, Valeri Pecresse ili Natali Kosciusko - Morizet, samo su neka od imena: Tek da se bolje razume nova podanička
privrženost Francuske prema Americi i
objasni njena ratoborna usamljenost u Evropi i kvazi fizička izolovanost prema Sirijskom hemijskom problemu.