Natrag
Tragom vesti
Kompanija emira od Dubaija, "Emar Propertiz", navodni budući investitor "Beograda na vodi", opljačkala i izirgrala više država i vlada širom sveta?
Prevara neposrednom pogodbom
Navodni investitor izmišljenog projekta „Beograd na vodi", arapska kompanija "Emar Propertiz", poznata je u poslovnom svetu kao prevarant koji uzima pare, a radove ne završava. Postoje i slučajevi gde je ova kompanija čak prodavala i tuđu imovinu kao da je njegova! Tako je "Emar Propertiz" doslovno upropastila i američku građevinsku kompaniju (drugu po veličini u SAD!) jer je preko nje samo prala pare! Lažni i nemogući orojekti, kao ovaj beogradski, služe mu isključivo da bi naduvao cenu svojih akcija na svetskim berzama i tako ih prodao berzanskim špekulantima. O ovoj "metodi" rada kompanije "Emar Propertiz", izveštavali su mediji od Indije do Nemačke. Za prevaru u Srbiji, ova kompanija je, kao što smo pisali u prošlom broju, osnovala 15. maja ove godine kćerku firmu Igl Hils, sa rokom trajanja od godinu dana, i ulogom od 30 hiljada evra. Samo režimska služinčad u Srbiji slepo veruje da je reč o kompaniji visokog ugleda. Jer je tako vođa rekao.
Igor Milanović
Emar Propertiz (Emaar Properties) iz Dubaija, navodni investitor projekta „Beograda na vodi", uopšte ne pripada Muhamedu Alabaru, kako se često predstavlja u ovdašnjim medijima. Većinski vlasnik akcija je emir od Dubaija, a zvanična pravna forma ove kompanije je „javno akcionarsko društvo". Naime, Muhamed Alabar je direktor, ali ne i vlasnik kompanije "Emar Propertiz"!
Naravno, ovo nije jedina kontroverza koja prati ovo opskurno privredno društvo sa Bliskog Istoka.
Kompanija Emar je osnovan 1997. sa osnivačkim ulogom od milijardu dirhama, odnosno oko 200.000.000 evra. Od osnivanja, njegovi projekti su bili uspešni uglavnom samo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, verovatno iz straha da bi u slučaju muljanja direktora Alabara vladar, po starom arapskom običaju, mogao živog da ubaci u vrelo ulje. U inostranstvu te opasnosti nije bilo, zbog čega Emar tamo upada iz jedne u drugu aferu.
U indijskom gradu Mohali (savezna država Pandžab) Emar MGF, ćerka firma Emar Propertiza, nekažnjeno hara još od 2006. godine. Tamo je, uz znanje lokalnih vlasti, Emar prodao preko 560 nekretnina koje uopšte ne poseduje.
Indijski dnevni list „Daily Post India" je krajem 2011. godine pokušao od Emara MGF da dobije objašnjenje za ovaj postupak, ali nije dobio nikakav odgovor.
Visoki pokrovitelj i zaštitnik Emara MGF u Pandžabu bio je tadašnji predsednik vlade te indijske savezne države Amarinder Sing. Ovde se ne iscrpljuje sličnost sa „Beogradom na vodi". Projekat „Mohali" je, takođe, bio pokrenut pompezno uz obilnu medijsku kampanju. Tada je obećano da će na tri povezane lokacije biti izgrađeno ukupno 1.670 vila i drugih luksuznih objekata. Sve je trebalo da bude izgrađeno u roku od tri godine.
Ono što nisu znali kupci, koji su u 90 odsto slučajeva punu cenu platili još pre početka gradnje, jeste da se 560 parcela još uvek nalazilo u vlasništvu trećih lica, odnosno bilo u sudskom sporu. Novac Emar i pored svega nije vratio prevarenim kupcima, a ni izgradnja nije do danas završena.
Amarindera Singa je 2008. godine posebni odbor pandžabske skupštine isključio iz redova poslanika zbog jedne druge afere sa transferom zemljišta.
Svoj vrhunac afera „Mohali" je dobila posle pokretanja afere „Sportsko selo" u 2010. godini. Te godine je glavni grad Indije, Nju Delhi, bio domaćin Sportskih igara zemalja Komonvelta. Nekoliko nedelja pre početka igara predsednik „Federacije sportskih igara Komonvelta", Majkl Fenel (Michael Fenell) poslao je pismo indijskom premijeru tražeći preduzimanje hitne akcije, jer je, kako se izrazio, Sportsko selo bilo „ozbiljno kompromitovano". Po Fenelovim rečima prostorije planirane za smeštaj sportista bile su nedovršene i u katastrofalnom stanju. Zbog ovoga su sportski savezi Novog Zelanda, Kanade, Škotske i Severne Irske zahtevali da njihovi sportisti budu smešteni u hotelima.
Izvođač radova u ovom slučaju je bio Emar MGF. U sklopu akcije borbe protiv korupcije indijske vlasti su realizovale bankarsku garanciju koju je Emar MGF morao da priloži pre početka radova.
Navlačenje naivnih
Emar Propertiz je, zajedno sa Emarom MGF, Emaar Hills Township Pvt Ltd (još jednom ćerkom-firmom) i brojnim političarima, po pisanju dnevnog lista "India Times", 17. avgusta 2011. bio optužen pred sudom u Indiji za krivična dela organizovanog kriminala, zavere, prevare i kršenja poverenja.
Zajednički poslovni projekat između Andhra Pradesh Industrial Infrastructure Corporation (APIIC) i Emar Propertiz, Dubai, predviđao je izgradnju terena za golf, klupske kuće, butika, hotela i stambenih objekata u mestu Manikonda kod Hajderabada. APIIC je u ovom projektu imao 26 odsto učešća i isto toliko vlasništva. Osim toga, odmah pored ovog projekta trebalo je da bude izgrađen konferencijski centar i još jedan hotel, a u tom poslu je indijski partner imao 49 odsto učešća.
Emar Propertiz i Emaar Hills, po optužnici, sklopili su sa preduzećem Styles Homes dogovor o prodaji vila na pomenutim lokacijama po unapred određenoj ceni, koja je bila ispod tržišne, i to bez znanja i saglasnosti manjinskog partnera, APIIC-a. Takođe se navodi kako je Emaar Hills bez odobrenja APIIC-a svoja ugovorna prava i obaveze delimično preneo na Emar MGF.
U pakistanskom gradu Karačiju Emar Pakistan (još jedna ćerka Emar Propertiza) u julu 2008. pokrenuo je projekat "Crescent Bay" (nazvan tako po već postojećem elitnom naselju u Kaliforniji), kao deo navodnih investicija od više milijardi dolara u Pakistanu. I ovde je trebalo da nikne multifunkcionalno naselje sa rokom izgradnje do 2013. odnosno 2014. godine.
Prema pisanju portala "Arabian business", do kraja aprila 2013. čak 300 investitora, odnosno kupaca, tužilo je Emar Pakistan tražeći povraćaj svojih para sa sve kamatama i naknadom od deset odsto zbog izgubljene dobiti. Naime, kompanija je pre toga objavila kako radovi nisu ni počeli zbog izbijanja globalne ekonomske krize, koja je posebno pogodila građevinski sektor, usled čega je matična kompanija ostala bez sredstava potrebnih za početak radova.
Ukupni odštetni zahtev prevarnih kupaca iznosio je 15,2 miliona dolara. Ako Emar nema toliko para za projekat u Pakistanu, kako misli da investira četiri milijarde dolara u "Beograd na vodi"?
U glavnom gradu Indonezije, Džakarti, Emar je obećao izgradnju najviše zgrade u tom delu sveta. Od svega je ostalo samo obećanje, jer Emar, navodno, nikako ne može da nađe pogodno mesto za izgradnju.
Po ukupnoj ceni od 600 miliona dolara Emar Propertiz je planirao izgradnju turističkog centra na indonežanskom ostrvu Lombok. Projekat je obuhvatao i izgradnju četiri hotela, od kojih dva sa pet zvezdica. Sve je trebalo da bude gotovo 2015. godine, ali je Emar u januaru 2012. objavio kako se radovi odlažu do daljnjeg. Ni za ovaj projekat Emar nije imao dovoljno novca.
U suštini, Emar Propertiz, u kome je dominantan kapital emira Dubaija Mohamed bin Rašida al Maktuma, nigde ni ne investira sopstveni novac, koga i nema u tolikom obimu koliko je potrebno da se finansira sve ono što Alabar obećava. Najviše novca dolazi od naivnih suinvestitora, odnosno kupaca koji unapred plaćaju.
Podmićivanje, prevare i laži...
Početkom juna 2006. Emar je za ukupno 1,05 milijardi američkih dolara kupio John Laing Homes, drugu najveću privatnu građevinsku kompaniju u Sjedinjenim Američkim Državama.
U skladu sa prenaglašenim optimizmom Mohameda Alabara kako ovom kupovinom Emar postaje pravi, veliki igrač na globalnoj sceni, emir Dubaija je u John Laing investirao još preko 600 miliona dolara. Izvršni direktor američke kompanije je posle toga izjavio kako očekuje da će do 2011. godišnji prihod da se poveća na 10 milijardi dolara.
Umesto toga, 19. februara 2009. godine, John Laing Homes je nadležnom sudu u saveznoj američkoj državi Delaveru, podneo zahtev za pokretanje postupka sprečavanja bankrota, što je ekvivalent ovdašnjem predstečajnom postupku. U zahtevu se navodi kako je gubitak kompanije dosegao između pola i milijardu američkih dolara.
Nekoliko dana kasnije se oglasio i Emar Propertiz saopštenjem kako će biti učinjeno sve da se spase ova renomirana kompanija. U međuvremenu je John Laing Homes potpuno nestao sa poslovne pozornice. John Laing je u prve finansijske probleme dospeo dosta pre svetske ekonomske krize i sloma tržišta nekretnina u SAD.
Još 2007, dakle samo godinu dana pošto ga je preuzeo Emar, ovaj nekadašnji američki gigant je imao pad prihoda od skoro 50 odsto. Očigledno da Arapi od početka nisu planirali da ozbiljno ulažu u ekspanziju primarne delatnosti John Laing-a, već su ovu kompaniju koristili samo da bi sopstvena preduzeća ugurali na veliko američko tržište i oprali pare.
U oktobru prošle godine Emar Propertiz je objavio početak radova na projektu koji je brat blizanac "Beograda na vodi." U pitanju je "Erbil Downtown" na 541.000 kvadratnih metara blizu centra Erbila, glavnog grada iračkog Kurdistana. Načirvan Barzani, predsednik vlade Kurdistana, prisustvovao je promociji makete projekta u Erbilu.
Tom prilikom je Alabar izjavio kako će radovi koštati oko tri milijarde dolara. Beogradski projekat, podsetimo, treba navodno da košta četiri milijarde dolara. I u Erbilu je planirana izgradnja poslovnog i stambenog prostora, šoping centra i hotela, kao i neizbežnih nebodera. U slučaju Erbila trebala su da budu dva, a ne samo jedan kao u Beogradu.
Sve što je Erbil do danas dobio od tog projekta je bilbord nasred pustare i sedište projekta koje je, za razliku od sedišta "Beograda na vodi" koje je smešteno u impozantnoj staroj gradskoj palati, u renoviranom nekadašnjem salonu za prodaju automobila.
Jasan je interes lokalnih velmoža, kao što su kurdistanski premijer i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, da ulaze u ovakve dubiozne projekte. Na ovaj način oni pokušavaju da prevare naivni narod kako se njihove zemlje, navodno, zahvaljujući multinacinalnom kapitalu razvijaju velikom brzinom i kako dolaze moćni strani investitori. Koji je Alabarov razlog za saučesništvo u ovim farsama?
Emar Propertiz je jedna od kompanija uzdanica berze u Dubaiju. U ovoj kompaniji se nalazi ne samo kapital lokalnog emira, već i njegov ugled u poslovnom svetu. Ako se Emar dobro kotira na berzi, ako vrednost njegovih akcija raste, povećava se i ugled emira Rašida al Maktuma.
Lider berze u Dubaiju i tamošnje građevinske industrije, Arabtek, je pre kratkog vremena doživeo pravi fijasko na berzi, kada je u kratkom vremenu vrednost njegovih akcija opala za 50 odsto. Oko petine akcija Erabteka poseduje Emar, a dve kompanije su poslovno povezane i na druge načine. Tamo gde je Emar, tu je obavezno i Arabtek, i obrnuto.
Da bi privukao investitore i povratio cenu sopstvenih akcija, koje su takođe izgubile na vrednosti padom Arabteka, Emar mora stalno da prikazuje kako ima velike projekte. Zbog toga mu dobro dođu "Beogradi na vodi" i slični čardaci ni na nebu ni na zemlji. Samo projekti u Beogradu i Erbilu zajedno vrede sedam milijardi američkih dolara, a tu su još razni manji projekti u Pakistanu, Indiji, Indoneziji...
Nigde se ništa ne zida, ali špekulantima na berzi je interesantno da ulažu pare u buduće projekte. Na kraju krajeva, ni ti špekulanti ne investiraju svoj, već tuđ novac. Nemački ekonomski portal www. teleboerse.de objavio je 7. jula ove godine članak iz koga nedvosmisleno proizilazi zaključak kako je novi rast cene akcija Emara u suštini mehur od sapunice. Drugim rečima, obična prevara.
Time postaje jasno da Alabar za račun Emara, kome je na čelu, a uz pomoć podmićenih lokalnih političara, zamajava narod po inostranstvu i time pokušava da prevari investitore da ulože svoj novac u njegove sulude građevinske poduhvate (koje redovno ne ostvaruje) ili da bar kupe akcije Emar Propertiza.
A 1.
I Karići hoće sve na prevaru
Nedavno je, usred halabuke o izgradnji "Beograda na vodi", Karićeva kompanija, BK grupa saopštila da je osmislila projekat za izgradnju poslovno-stambenog kompleksa "Tesla Siti" u Beogradu, površine oko dva miliona kvadratnih metara, tvrdeći da će po završetku objekta biti zaposleno oko 18.000 ljudi, a da će u središtu kompleksa biti izgrađen međunarodni finansijski centar, "koji bi budžetu Srbije donosio najmanje 20 milijardi evra godišnje!".
Mada se u saopštenju BK kompanija nije pominjala tačna lokacija gde bi navodno bio izgrađen "mnogofunkcionalni" kompleks "Tesla Siti", ta kompanija je predočila da bi kompleks, zajedno sa Međunarodnim finansijskim centrom mogao da se uporedi sa najvećim svetskim projektima, kao što je Makao u Kini, "Venecija" u Las Vegasu, "Dubai Internešenel fajnenšel center" u Dubaiju i "Moskva Siti" u Moskvi!
Idejno rešenje za "Tesla siti" BK Grupe, ustvari je najobičniji falsifikat projekta francuske kompanije "Valode & Pistre" pod nazivom "Dijadema". Taj građevinski poduhvat je trebalo da bude realizovan u okviru projekta "Minsk World" koji je u Belorusiji predstavljen u novembru prošle godine.
Projekat "Minsk World" nije realizovan jer vlada Belorusije novembra 2013. godine nije uspela da pronađe strateškog partnera. Odluku da se pokuša sa novim tenderom, donela je vlada Belorusije na sednici 1. aprila. Na dan šale i prevare.
A. 2
Šta će biti sa njim?
Otac Aleksandra Vučića požalio se prošle nedelje prijatelju, pitanjem - Šta će biti sa mojim sinom? Kada je prijatelj slegao ramenima, Anđelko-Bata Vučić je konstatovao da je pitao sina šta će, zaista, biti sa projektom "Beograd na vodi", i da niko od njegovih prijatelja u njega ne veruje. Aleksandar mu je odgovorio da i on zna da od toga nema ništa, ali zamlaćuje lude Srbe, jer oni vole da ih neko laže.