Natrag
Tabloid je pozvan
Kako je temeljno opljačkano preduzeće "Termoelektro": i radnici i država ostali bez akcija
Jahanje na tekovinama
Nekada nadaleko čuvena firma "Termoelektro" iz Beograda, koja je izvodila radove na svim kontinentima i ostvarivala ogromne prihode koji se se slivali u državnu kasu, prošla je (i još uvek prolazi) kroz neviđenu otimačinu. Ono što je ostalo od "Termoelektra", danas koristi maloj grupi ljudi. Radnicima koji su ostavili u ovoj firmi najbolje godine života, nije ostalo ništa osim da se bore za svoja prava. U državi koja nije pravna.
Vuk Stanić
Bivši ministar privrede u Vladi Vojislava Koštunice, Predrag Bubalo, svojevremeno je ličnom intervencijom zaustavio otkup akcija beogradskog "Termoelektra", što je bio jedan od razloga dugoročne agonije ove, nekada strateški važne firme. Naime, Bubalo je takvim protivzakonitim aktom, ostavio i radnike i državu bez prava da određen broj akcija kupe po povlašćenoj ceni. Svakom radniku je na taj način oteto u proseku 15.200 evra, dok je šteta za državu 3.281.000,00 evra.
Treba napomenuti da su mali akcionari u više navrata pokušali da se suprotstave štetnim Vladinim odlukama, ali je, umesto toga, stigao "odgovor": predsednik Kluba malih akcionara, Sava Veselinović, "za opomenu" je dobro isprebijan, a napadači na njega nisu nikada otkriveni. Veselinović je to sve uredno prijavio policiji. Naveo je u prijavi i da mu je prećeno iz kabineta ministra Bubala i a u policiji je pokazao i listu dolaznih poziva iz mobilnog telefona, u kojoj se video fiksni broj Bubalovog kabineta, rekavši: "Sa tog broja mi je prećeno!". U policiji su mu tada saopštili da će o tome morati da razgovaraju sa Jočićem, koji je tada je bio ministar unutrašnjih poslova.
Veselinović je u međuvremenu umro. Njegovi prijatelji kažu da je on umro pod krajnje čudnim okolnostima, a neki veruju i da je njegova smrt sigurno imala veze sa dešavanjima u "Termoelektru". Istine radi, nikada nije ni dokazano da Veselinović nije umro prirodnom smrću.
Posla njegove smrti, na mestu predsednika Kluba malih akcionara, dolazi inženjer Radomir Žarković koji takođe smatra da je Bubalo jedan od glavnih aktera propasti "Termoelektra". U krivičnoj prijavi koja se u tužilaštvu nalazi pod brojem KTR-1679/2010 piše da je "Termoelektro a.d." poslovnu 2004, 2005, i 2006. godinu završilo sa gubitkom, dok je gubitak nastao upravo iz razloga što je tadašnje rukovodstvo na teret poslovnih sredstava uzimalo kredite i kupovalo stanove po visokim cenama i na atraktivnim lokacijama...
Petooktobarske promene u "Termoelektru" su donele svakodnevne proteste, došlo je do promene rukovodstva i novo rukovodstvo je od starog nasledilo kapital u vidu nenaplaćenih potraživanja od strateških partnera u iznosu nekoliko mesečnih zarada i pozitivan finansijski bilans za 2.000 godinu u kome je bila predviđena i podela dividendi za vlasnike akcija.
Već 2000. godine, osim nenamenskog trošenja sredstava za kupovinu stanova na ekskluzivnim lokacijama, ukinuti su Razvojni sektor i nekoliko bitnih gradilišta. "Termoelektro" je već tada počeo da gubi poslove kako u zemlji tako i u inostranstvu, a rukovodstvo je bez saglasnosti akcionara počelo da prodaje imovinu preduzeća. Umesto da se poveća obim posla radnici su prinudno slati na godišnje odmore, plate su smanjivane i počele su da kasne.
Uoči privatizacije, najpoznatiji direktor "Termoelektra" bio je Dragan Mandić. Zbog svega što se sa ovom firmom desilo, mali akcionari najviše njemu zameraju, dok su po pitanju Žarka Blanuše (jednog od vlasnika "Termoelektra") mišljenja podeljena. Postoje radnici koji smatraju da su u njegovo vreme svi uredno primali plate i da su im plaćani doprinosi, dok iz kluba malih akcionara decidno tvrde da je on doprineo obezvređivanju akcija i smanjenju obima posla.
Ali, ma koliko se radnici i mali akcionari sporili oko toga u kom periodu im je bilo bolje, ili manje gore, činjenica je da je firma od strateškog značaja sa većinskim državnim vlasništvom na kraju oterana u stečaj a da su oni svi od reda ostali bez posla.
"Teremoelektro" je izbegao prvi pljačkaški talas privatizacije, u vreme DOS-a, ali je za vreme ministra Bubala doneto nekoliko strateški loših i nezakonitih odluka koje su otvorile vrata da firma bude prodata na pogrešan način.
Ipak, za sam čin privatizacije Bubalo ne može biti okrivljen, jer 2007. godine kada je firma privatizovana on nije više ni bio ministar. Pa ma koliko da ga mali akcionari ne vole što ih je oštetio za po 15.000 evra, on ne može biti glavni krivac što je firma danas u stečaju.
Tadašnja direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić, 2007. godine prodaje "Termoelektro" ruskoj firmi Harvinter. Ona se nije obazirala na činjenicu da je udeo radnika i države poremećen protivzakonitim odlukama iz Bubalovog kabineta dve godine ranije. Džinićeva je smatrala da, ako nešto nije u redu, po tom pitanju treba da reaguje Akcijski fond republike Srbije, a kako se i direktor fonda u to vreme Aleksandar Gračanac saglasio firma je prodata. Od tog trenutka oštećeni akcionari, mogli su da tuže državu, dok je novi ruski vlasnik imao čistu situaciju, da na skupštinama akcionara može da preglasava male akcionare bez problema. Da su novi vlasnici počeli da uvećavaju kapital, obim poslova i plate radnika i da su isplaćivali dividende niko se ne bi bunio, problem je bio što ni nakon privatizacije nisu procvetale ruže.
Uvidevši da sa srpskim vlasodršcima neće biti lako, i da im poslovanje u Srbiji pod datim okolnostima može doneti samo lošu reputaciju, Rusi su ubrzo odlučili da se povuku iz posla i svoj udeo prodali su švajcarskoj kompaniji Komfitrejd (COMFITRADE).
Na Skupštinama je uloga malih akcionara marginalizovana, većinske vlasnike zastupao je Žarko Blanuša sa 487.380 glasova, dok su mali akcionari zbog ranijih odluka ministarstva privrede imali tek 45.080 glasova.
Većinski vlasnici su ih preglasali i doneli odluku o umanjenju kapitala, što je neprijatno za male akcionare ali ne i protivzakonito. Potom je doneta odluka o emitovanju novih akcija, što je za one koji nisu imali para da dokupe još akcija značilo umanjenje vlasničkog procenta takođe neprijatna ali zakonita odluka. Ipak kada je većinski vlasnik na doneo treću odluku da akcije obračuna na nov način tako što će umanjiti broj akcija za sto i decimalnu razliku prebaciti na predsednika sindikata Ivana Stejića, zakon je prekršen. U praksi je to izgledalo tako da ko je imao 325 akcija, njegov nov saldo iznosio 3,25, odnosno sada je imao tri akcije dok se resto od 0,25 pripisivalo Ivanu Stejiću. Ovo je dovelo do toga da je Stejić preko noći postao najveći pojedinačni akcionar!
Kada su se mali akcionari pobunili ističući da je ovo direktno potkradanje rukovodstvo se pravdalo da će to sigurno aminovati i komisija za hartije od vrednosti. Komisija je međutim saopštila da ona ne može stajati iza takvih odluka.
Ipak, rukovodstvo "Termoelektra" je ovaj problem rešilo još jednom nezakonitom odlukom sada već nelegitimne većine u Skupštini akcionara, odlučeno je da se transformišu iz akcionarskog društva u društvo ograničene odgovornosti, sa umanjenim kapitalom.
Procenjuje se da su na ovaj način manjinski vlasnici, među kojima i država za iznos koji se kreće od 1,1 do 39,3 miliona evra, dok u istom periodu švajcarskim vlasnicima pribavljena velika imovinska korist.
Kada je donošena odluka o transformaciji firme iz akcionarskog društva u društvo ograničene odgovornosti, menadžeri su bili itekako svesni šta rade, pa su tog dana (20. 12. 2009. godine) zaključali vrata prostorije u kojoj je skupština održavana, a obezbeđenju su naložili da predstavnike malih akcionara i Akcijskog fonda republike Srbije ni slučajno ne puste unutra.
Uporedo sa svim ovim lošim zakonitim i još gorim nezakonitim odlukama o svojinskoj transformaciji, rasprodavana je i imovina "Termoelektra".
Za keš i bez knjigovodstvene evidencije prodavani su alati. Prodavane su mašine koje su se nalazile na gradilištima u inostranstvu, a novac je umesto na račun "Termoelktra" uplaćivan na fantomsku firmu "Termoelektro Cyprus Limited" sa sedištem u Nikoziji u ulici Themistokli broj 48.
U Maju 2010. godine prodata je savremena hala sa infrastrukturom i četiri hektara zemlje pored puta na ulazu u Valjevo, vredna nekoliko miliona evra, za svega 400 hiljada evra. Interesantno je da je kupac ove hale bio poznati zaštićeni svedok Ljubiša Buha-Čume.
Posle izvesnog vremena odlučeno je da sva potraživanja koja mogu da se naplate budu fakturisana na "Termoelektro Cyprus".
Deo osnovnih sredstava, kao na primer specijalni alati koja je Termoelektro posedovao u knjigovodstvenom stanju procenjeni su bili na 75 miliona dinara, prodati su za duplo manje novca. Na isti način je prodata i oprema Termoelektra u Makedoniji, dok je oprema koju su posedovali u Nemačkoj prodavana na ovaj način, ali i za keš...
Do koje mere je rukovodstvo izgubilo meru u pljački "Termoelektra" tokom godina najbolje govori da je predsednik sindikata Ivan Stejić od koga su u jednom trenutku napravili najvećeg pojedinačnog akcionara i koji je lepo sarađivao sa rukovodstvom, odlučio da više ne želi da ćuti.
Stejić je presavio tabak i podneo nekoliko prijava, među kojima čak i krivičnu prijavu protiv poslednjeg generalnog direktora Konstantina Smorčinskog. Smorčinski je istina umešan u više zakulisnih radnji, ali još uvek nije jasno da li je on na početku imao namere da firma profunkcioniše, ili je od početka postavljen sa namerom da "Termoelektro" otera u stečaj.
Kratko nakon imenovanja, Smorčinski zabranjuje učešće na bilo kom tenderu i na taj način lišava firmu redovnih prihoda koje su imali od održavanja velikih sistema u Srbiji. Pre stupanja Smorčinskog na dužnost advokatski tim "Termoelektra" dobio je spor pred nemačkim sudom sa firmom Hitači, q a vrednost spora bila je šest miliona evra.
Kada se saberu sudski troškovi kamate i dodatni zahtev za obeštećenjem po pitanju bankarske garancije, očekivalo se da "Termoelektro" naplati oko osam miliona evra.
Iako su advokati "Termoelektra" spor dobili u prvoj instanci, Hitači se žalio, a Smorčinski je tada promenio advokatski tim koji je za stupao njegovu firmu. Umesto njih on je angažovao advokate koji su ranije radili za Hitači!? Sve i da ih je slučajno angažovao, stoji podatak da su ga radnici "Termoelektra" upozorili:
"...Ljudi koje ste angažovali da nas zastupaju, su tokom pregovora pre sudskog spora sa Hitačijem sedeli sa njhove strane stola i pravno savetovali njihove menadžere!"
Smorčinski nije voleo da mu se mešaju u posao, oni koje nije pitao za mišljenje i sa platnog spiska je skinuo sve one koji su se bunili protiv načina na koji je vodio postupak. Advokati koje je on angažovao izgubili su spor. Kada je kasnije profesor Jakšić sa pravnog fakulteta koji dobro poznaje nemačko pravo uradio ekspertizu njihovog rada došlo se do zaključka da su posao radili nesavesno.
Zapravo oni su posao radili itekako savesno, ali ne u korist "Termoelektra", već u korist Hitačija.
Ne postoji nijedan dokaz da je Smorčinski od Hitačija dobio tri miliona evra, da zauzvrat izgubi spor, ali posle svega navedenog svako ima pravo da sumnja da je on taj spor namerno izgubio! Na taj način, "Termoelektro" oštećen je za više od osam miliona evra.
Pojedini bivši radnici smatraju da je afera sa "Hitačijem" bila presudni udarac da se "Termoelektro" otera u stečaj. Sa druge strane, bivši radnici okupljeni u neformalnu grupu "Termoelektro" ne ustečaj" i "Termoelktro ne damo te" smatraju da firma i danas raspolaže sa velikim potraživanjima i kapitalom koji je skriven u knjigama ove frime. Oni smatraju da je sve to razlog da " Termoelktro" ni danas nema potrebe da bude u stečaju.
-Lepa vest, dobili smo produženje od 60 dana za podnošenje plana reorganizacije. "Termoelektro" nije otišao u bankrot! Stvari će se, nadam se, ubuduće odvijati onako kako smo zamislili. Mislim da su i vlasnici rešili da kroz reorganizaciju dodju do svojih "potraživanja". Ja jesam za dogovor, dogovor da se spase kuća Termoelektro i da se najbolje namire svi poverioci, napisao je 17. juna ove godine na fejsbuk stranici Aleksandar Vesković, "Termoelektro" ne u stečaj, a koji je dugo godina radio kao inženjer u Nemačkoj za "Termoelektro".
Ovde treba biti iskren i reći da po zakonu ostečaju postoji mogućnost da se neka firma izvuče i restruktuira, ali da se to u praksi do danas nije dogodilo.
A 1.
Traže reviziju stečaja "Termoelektra"
Klub malih akcionara podneo je Ustavnom sudu, ustavnu žalbu zbog načina na koji im je umanjena vrvednost akcija, a zbog koga su oštećeni u proseku po 15 hiljada evra. Predmet žalbe je i zahtev da se razmotri odluka Skupštine akcionara po kojoj im je umanjivan broj akcija.
Od Ustavnog suda očekuje se da odluku o stečaju firme "Termoelektro" stavi van snage, ako i da im se prizna pravo na vlasničke udele koje su imali pre odluke Skupštine akcionara, kojom su im skinute sve akcije koje su bile u decimalnom obliku. Interesantno je da mali akconari na ovaj način zastupaju i interes države, koja je kroz Akcijski fond države Srbije bila takođe prisutna kao manjinski akcionar u "Termoelktru" u trenutku kada je preduzeće transformisano iz akcionarskog društva u društvo ograničene odgovornosti.
A 2.
Spor sa Hitačijem
Kao pod izvođač "Termoelektro" bio je angažovan od firme Hitači da za njih obavlja poslove u Nemačkoj. Kao dokaz da će poslove obavljati savesno Termoelektro morao je da dostavi bankarsku garanciju. Radnici "Termoelektra" pošteno, savesno i blagovremeno su obavljali poslove za koje su bili angažovali. Ipak Hitači tri meseca nije plaćao ugovorne obaveze. Posle tri meseca radnici "Termoelektra" su se demonstrativno povukli sa gradilišta. Hitači je aktivirao bankarsku garanciju, a "Termoelektro" je pokrenuo spor pred nemačkim sudom.
U prvoj instanci spor je rešen u korist "Termoelektra", Hitači se žalio. Generalni direktor "Termoelektra", Konstantin Smorčinski, promenio je advokatski tim i angažovao advokate koji su ranije prisustvovali pregovorima sa sa strane Hitačija. U drugoj instanci spor je rešen u korist Hitačija, a za "Termoelektro" to je značilo početak finansijskog kraha i kretanje u pravcu stečaja.
A 3.
Osvrt na bolju prošlost
U prošlosti, iz sistema "Termoelektra" nastali su, Energoprojekt, Minel, Fabrika Kotlova Pančevo, Elektromontaža kasnije preimenovana u Enel, Termoprojekt...Takođem važno je znati da je "Termoelektro" svoje reference izgradilo radeći na projektima za Termoelektranu "Nikola Tesla", Kostolac, Kolubara, Morava, Novi Sad, Zrenjanin, Hidroelektrane Đerdap, Đerdap II, Zavoj... U Crnoj Gori radili su za TE Pljevlja, u Bosni i Hercegovini za TE Tuzla. U Alžiru za TE Mžsila, TE RAS DJinet u Libiji za TE West Tripoli TE Benghazi u Iraku TE Hartha TE Daura u Indiji, TE Barauni u Nemačkoj za Boxberg, Morburg i Lunen.
Ova nekada uspešna firma radila je poslove za različite Rafinerije i Petrohemije. U Srbiji za Rafineriju Novi Sad, Rafineriju Pančevo, Petrohemijski kompleks Pančevo, Azotaru Pančevo, Zorku Šabac...U Češkoj za Rafinerija Litvinov, Petrohemijski kompleks Litvinov, Petrohemijski kompleks Neratovice...U Makedoniji za Rafineriju Skopje. U Rusiji za Rafineriju Kiriši i Fabriku šampona Vladivostok. U Iraku su radili na Razvoju naftonosnih polja, Khabazi Kirkuk....
Firma je uspešno prebrodila teška iskušenja kao što je bio takozvani deobni bilans sa MINEL-om, hiperinflacija iz devedesetih, sankcije Saveta bezbednosti UN, NATO agresiju na našu zemlju...