Dežurna

EKSKLUZIVNO: Kako je u Vojvodini stvorena radikalna separatistička grupa sa stranom finansijskom podrškom i idejom razbijanja Srbije

Blato u panonskom moru

Sve što radi ili ne radi Aleksandar Vučić vodi ka potpunom nestajanju i naroda i države. Pored onih u Raškoj oblasti i separatističke grupe u Vojvodini koriste trenutno stanje haosa i beznađa i regrutuju narod kome se smučio i život i država koja samo traži sve više novca, a sve manje ga daje. Jedna od većih separatističkih grupa je i Vojvođanska partija, koja samo u Novom sadu broji nekoliko hiljada članova i neuporedivo je jača nego pokret "ligaša" i Nenada Čanka, dok je bio na vrhuncu moći. O tome za Tabloid piše Đorđe Višekruna, bivši član Pokrajinskog štaba SNS-a za Vojvodinu i koordinator Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Đorđe Višekruna

Prethodnih dana Vojvođanska partija je obelodanila da je prikupila 30.000 potpisa za Vojvodinu Republiku. Finansijeri partije su separatističke partije iz Zapadne Evrope koje su u matičnim zemljama potpuno ili delimično ostvarile svoje ciljeve.

Ko su zapravo novi vojvođanski separatisti, čiji su zahtevi mnogo ekstremniji od onoga što Nenad Čanak svih ovih decenija pokušava u javnosti da predstavi kroz program Lige socijaldemokrata Vojvodine?

Aleksandar Odžić, aktuelni predsednik Vojvođanske partije i mozak svih operacija koje je ova partija prethodnih godina sprovodila, bivši je član Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine, koju je napustio početkom 2008. godine. Ni dan danas u javnosti nisu poznati stvarni razlozi zbog kojih je Odžić sa tadašnje pozicije predsednika Liginog najvećeg odbora (Novi Sad) i sa mesta odbornika u Skupštini grada Novog Sada posle 12 godina napustio LSV i krenuo u samostalan politički angažman. Bilo bi jasnije da je tada ili za sve ove godine prešao u neku drugu stranku ili da je Vojvođanska partija ušla u bilo kakvu drugu otvorenu saradnju sa nekom od stranaka.

Doduše, imali su kratak angažman sa ondašnjim G-17+ (2011. godine), zajednički izborni nastup sa LDP (2012.) ili kao 2014. godine, kada su podržali listu Demokratske stranke bez otvorenog učešća u njihovoj kampanji, ali sve to zajedno ne odaje utisak da Vojvođanska partija pripada bilo kom političkom carstvu u Srbiji.

Prema nama dostupnim informacijama i na osnovu saznanja do kojih smo došli od nekih naših inostranih prijatelja koji prate političku situaciju u našoj zemlji i regionu, Odžić je preko nekih svojih privatnih kanala uspeo da dođe do ozbiljnih krugova ljudi pre svega u Austriji, a onda i u Nemačkoj, od kojih za sada ima samo moralnu podršku za svoj partijski rad koji sprovodi u Vojvodini. Situacija se prati svakodnevno i ovo što trenutno radi Vojvođanska partija je test za mnogo ozbiljnije akcije i podršku koja se očekuje od ove dve zemlje koje su direktno zainteresovane za dešavanja u Vojvodini iz veoma poznatih razloga.

Činjenica je da je Zapad u stalnom strahu i dilemi u vezi Vučića i njegove vlade, Zapad zapravo Vučića drži koliko god je moguće blizu i daje mu maksimalnu podršku baš iz razloga što sumnjaju u njegovu iskrenost kada je u pitanju evropska perspektiva Srbije. Potpuno je jasno da zapadne zemlje žele po svaku cenu Vojvodinu da prigrle za sebe. Moglo bi se reći da je Odžić zapravo novi adut EU u Vojvodini, i da se samo čeka kakav će rezultat na terenu napraviti Vojvođanska partija na budućim pokrajinskim izborima.

Prateći aktivnosti vojvođanskih separatista primetno je da zauzimaju sve veći prostor u autonomaškim krugovima kod korisnika društvenih mreža, tako da su se već sada pozicionirali kao najpraćenija stranka u tom pogledu. Prema našim saznanjima, celu tu akciju vodi potpredsednica Vojvođanske partije Sanja Telarov koja je u tesnoj saradnji sa katalonskim separatistima, i verovatno je da i tu postoji određena saradnja između katalonskih i vojvođanskih separatista, što je vidljivo i na njenom fejsbuk profilu. Telarova je još početkom 90-ih ostvarila kontakte sa raznoraznim katalonskim organizacijama i pojedincima i pune četiri godine je živela i radila u Barseloni sa svojom tadašnjom porodicom.

Vojvođanski separatisti su se okupili u priličnom broju i u političkom savetu Vojvođanske partije, koji vodi prof. dr Miroslav Miša Ilić (hirurg zaposlen na Institutu u Sremskoj Kamenici ), tu su zatim dr Branislava Kostić (profesor na FTN-u u Novom Sadu), prof. dr Janja Beč Neumann (predavač i istraživač genocida), Đorđe Subotić (dugogodišnji zagovornik ideje federalizacije Srbije ), Dragomir Jankov (advokat) i, naravno, Živan Berisavljević kao glavni politički ideolog novog vojvođanskog separatizma. Svi oni zajedno i mnogi drugi vojvođanski akademici koji u Nenadu Čanku i njegovoj stranci više ne vide nikakvu perspektivu, posegnuli su za mnogo radikalnijim stavovima kada je u pitanju statusni položaj Vojvodine i te svoje zahteve pretočili su u zaključke Četvrte vojvođanske konvencije koj je održana 1. aprila 2012. godine.

Vojvođanska partija iste te zaključke implementira u svoj stranački program i danas na vojvođanskoj političkoj sceni vojvođanski separatisti kroz Vojvođansku partiju javno iznose stavove o nekakvoj ravnopravnosti između Srbije i Vojvodine kroz federalizaciju i donošenje novog ustava Srbije. Sva ova separatistička ujdurma i upornost koja je nesporna kod novog vojvođanskog lidera i onih koji ga slede, nailazi na pogodno tlo u osiromašenoj Vojvodini i čitava priča oko famozne Vojvodine Republike svakodnevno narasta, a separatističke tendencije u severnoj srpskoj pokrajini su postale svakodnevnica.

Danas možemo samo da zamislimo u kom smeru bi se kretala politička scena u Vojvodini ukoliko bi separatisti iz Vojvođanske partije zauzeli pozicije u budućem sazivu vojvođanskog parlamenta, što je iz ove perspektive postaje sve izvesnije. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je vojvođanska vlast na infuziji i da neko mora zauzeti taj prostor u biračkom telu stranaka koje su proteklih 14 godina sa manje uspeha i više neuspeha činile vlast u severnoj srpskoj pokrajini. Vojvođanski separatisti se nameću kao idealna alternativa za sve one koji nikada neće glasati za SNS i njihove partnere, i to je još jedan razlog zbog čega ovu družinu treba najozbiljnije moguće shvatiti.

Zagovornici Vojvodine kao republike iz Vojvođanske partije i ovog 5. oktobra organizuju tzv. „Šetnju za Vojvodinu" u znak podsećanja na „Jogurt revoluciju" 1988. godine, koja je po njihovim rečima poništila Vojvodinu.

Prošle godine su po prvi put organizovali jednu ovakvu manifestaciju i bilo ih je jedva dve stotine. Svi veliki događaji u istoriji su počeli kao neozbiljni planovi i pokušaji nekoliko ljudi, pa su preko noći postali značajni istorijski događaji i revolucije. Uzimajući u obzir sve okolnosti aktuelnog trenutka, ne treba potcenjivati ovu radikalnu separatističku grupu sa značajnom stranom finansijskom podrškom. Ima tu i starih komunističkih kadrova koji itekako znaju kako treba sa ovim narodom. Uz otvorenu podršku Radio televizije Vojvodine i novcem iz inostranstva, popularnost ove grupe će svakako rasti, a ono što im posebno ide na ruku su sumanute izjave diktatora u pokušaju Aleksandra Vučića.