Francuska

Iza grandiozne sportske predstave: spletke, laži, politika i manipulacije

Orgije velike mafije

Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu i jedan od najlepših sportova ne samo za igru već pre svega za gledanje, navijanje ili klađenje! I zato fudbal nije samo sport ! On je jedna religija i ovih dana se održava veliki sabor u zemlji koja se nada da će uspeti kako tako da odnese relikviju kao 1998. i usput podigne moral naciji a možda čak i da spasi vladu i pogura Olanda ka novom mandatu. Možda se i sam pobednik ili bar finalista već unapred zna, kao što neki bivši fudbaleri nagađaju? Sve je moguće kada mafija organizuje veliku orgiju ludih navijača i očekuje nekoliko milijardi prihoda. Eksplozivna izjava bivšeg reprezentativca Manuela Petija ide u prilog ovakvim tezama konstatuje Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Nikada do sada nije bilo održano evropsko prvenstvo u nekoj zemlji koja je u ratu! A Francuska je i u ratu (kako tvrde njen premijer Vals) a i zvanično u vanrednom stanju već pola godine i više liči na vojnu paradu nego na stvarno vanredno stanje: policije i vojske sa puškama na gotovs iza svakog ćoška a po trgovima i bulevarima štrajkovi u talasima i đubre na sve strane, jer su i đubretari rešili da iznesu na ulice svoje konkretne probleme.

Pariz smrdi na jarca ali ugovor je ugovor i show must go on ! Ovo je ozbiljna stvar radi se o milijardama koje treba da kapnu u kasu UEFA organizatora ove nesvakidašnje manifestacije. Rizik postoji pa je čak i veoma veliki ali niko nema tri čiste a niti računa da odloži EURO 2016 . Uostalom, rizik nula ne postoji nigde, pa ni u ovom slucaju. Sve ovo stvara polemiku i deli Francusku na dva tabora, one koji su se uplašili i one koji su uložili. Nemački centarhalf Jereme Boateng je u listu Sport Bild izjavio da je opasnost od atentata toliko velika da on ne želi da iko od njegove familije dođe u Francusku za vreme prvenstva.

Ne ulazeći u sportsko tehničke detalje ovog egzita za 24 tima učesnika i milione posmatrača, evo i jednog pogleda sa strane ili bolje rečeno odozdole, ispod suknje onoga o liči na sport, ima sve odlike sporta a sa sportom nema blage veze. Osim sto je religija za lude navijače, ova priredba od dve milijarde evra je ujedno biznis i politika u isto vreme. Svi štakori su tu i svako gleda kako da zgrabi neku vajdu za svoj džep ili karijeru.

Najskuplje prvenstvo ikada održano je ujedno i manifestacija snage jedne mafije koja se krije iza bezazlene skraćenice UEFA. Euro 2016. je festival nacionalizma i šovinizma u službi onih koji svaki uspeh pripisuju sebi a neuspeh samo igračima ili sudiji, u stilu: pobedili smo, izgubili su! Koliko para toliko muzike Francuska nije organizator EURO 2016. već samo iznajmljeni prostor za pikanje kao o su u svoje vreme bili Poljska ili Ukrajina! UEFA je jedini organizator koji finansira i ubira sav profit uz naravno unapred potpisani uslov da ne placa porez na svoj benefit. Ako to nije sistem tipične ucene jedne mafije onda mnogo liči na sicilijanski način poslovanja.

Francuska je u ovoj fudbalističkoj farsi obična ovca za šišanje. Ne samo da je morala da o svom trošku podigne četiri nova stadiona u vrednosti preko jedne i po milijarde evra već je duzna da osigura transport, sigurnost i ostale troškove koji idu uz to. Samo za sigurnost je odvojeno 24 miliona evra i nekih 90. 000 vojnika, policajaca i privatnih agenata: uz sve to i da bi organizatorima iz Ženeve ostalo vise para, zaposleno je preko 6. 500 dobrovoljaca koji za džab-džabe treba da provedu mesec dana oko stadionina i po fan zonama ispred gigantskih bim ekrana po parkovima i trgovima Francuske!

Dokaza naravno nema ali postoji sumnja da je cela ova farsa sročena pre sedam godina kada je bilo glasanje o kandidaturama za EURO 2016. Četiri kandidata je bilo na listi, Švedska, Italija, Turska i Francuska. Predsednik je tada bio Platini i za jedan glas više Francuzi su nadigrali Turke. Mnogi vide u ovome veliku prevaru jer su Francuzi već imali i Evropsko i svetsko prvenstvo u kratkom roku. Drugi podatak koji ide u prilog nevernih Tomislava je činjenica da su na primer Švajcarci dobili EURO baš u vreme dok je Blater sedeo u predsedničkoj fotelji i bio bog i batina za fudbal i ostale mutne radnje. Uostalom, svaki pravi bog prvo sebi stvori bradu. Taj isti tandem je umešan i u dva druga skandala oko dodeljivanja mandata Kataru i Rusiji za koje se pretpostavlja da su malo podmazali kandidature.

Senka Mišela Platinija koji je u to vreme bio glavni kum u čergi UEFA, još uvek lebdi nad samim izborom Francuske kao domaćina. Glasanje se vodilo kroz dva kruga Izvršnog odbora od 13 članova. Izjava francuskog reprezentativca, Marka Planusa da je izbor Francuske bio poznat jedan dan pre glasanja je podigao veliku prašinu ali se afera smirila nakon opšteg zadovoljstva svih Evropljana kojima je Francuska više usput nego Turska. Ali, ni to nije kraj ovom poganom jeziku radio Mileve koji ovih dana baca ljagu na plemenitost i nevinost sporta broj 1 u svetu. Emanuel Petit, bivši francuski reprezentativac i osvajač zlatne medalje sa čuvenom ekipom Zidana je pustio buvu koja se pretvorila u aždaju. U web emisiji Ofsajd, (HorsJeu), na kanalu Arte, bivši reprezentativac se otvoreno pita da li su Francuzi zaista osvojili svetski kup 1998?

Da sve to nije bio neki dogovor, pita se on dodajući da ga ne bi čudilo s obzirom na sve ono sto se događa i danas dani. Da mi nismo bili samo marionete jedne komedije kada smo u finalu nabili Brazil sa tri nula? Možda se i ovoga puta nešto kuva a možda su to samo propagande? Znaće se uskoro nakon teških mečeva Francuske ekipe protiv Rumunije, Albanije i Švajcarske. Kao domaćini mogli su izvuci i neke slabije ekipe ali to je vec malo neumesno ruganje. Prognozeri vide u Final u Francusku i Španiju, eventualno Nemačku ili Hrvatsku. Imaju sreću da dve najbolje ekipe nisu tu, Holandija i naravno i pre svih Srbija na putu ka EU.

Glosa

Mesec dana pre početka Evropskog prvenstva u fudbalu u Francuskoj, počelo je sprovođenje neviđenih mera bezbednosti. Da li su bile dovoljne da zaštite igrače i publiku, tek će se videti