Tabloid je pozvan

Glavni novosadski "kum" sa nadimkom "Pele" došao na čelo Regionalnog centra Bezbednosno informativne agencije

Patriotizam po receptu BIA

Da bi shvatili šta je patriotizam, treba shvatiti šta je BIA, a onda i njihovu povezanost. U svakoj normalnoj državi institucija kao što je BIA je oslonac opstanka države i vlasti, dok je kod nas BIA partijska institucija Srpske napredne stranke i njenog opstanka na vlasti. Još su čudnija merila patriotizma u BIA, pa je običan građanin sluđen kada dobije poziv za vojnu vežbu, a pročita u novinama da se na čelu BIA-e u Novom Sadu nalazi Nikola Vasiljević, koji je na to mesto došao zato što je uhvatio i uhapsio haškog begunca generala vojske Ratka Mladića i naravno neoporezovano prisvojio novčanu deviznu nagradu Haga za to.

***

Mi obični građanini Novog Sada dobro se sećamo kada je Nikola Vasiljević pre par godina, za vreme dok je Aleksandar Đorđevićdirektorovao u BIA, doleteo u Novi Sad džipom marke "Porše" Darka Šarića. Da, dobro ste pročitali, džipom koji je privremeno oduzet od osumnjičenog za trgovinu narkotika i pranje novca Darka Šarića. Naravno da je ovim gestom samo pokazao silnu moć novopromovisan patriota Nikola Vasiljević, koji je zbog svojih partiotskih zasluga postavljen na čelu centra BIA u Novom Sadu. Posle hapšenja i uspešnog isporučivanja haškog begunca, generala Ratka Mladića, na red je došao 2017. godine i pukovnik Ranko Lainović, kome BIA, odnosno Nikola Vasiljević, svojom (ne)sposobnošću i branjenjem ove države od nas samim, namešta hapšenje, gde mu se kod pretresa stana u Novom Sadu, u ul. Resavska broj 5. namešta pronalaženje jednog metka, (!) koji policijski službenik u civilu na kraju pretresa vadi iz džepa i demonstrativno pokazuje osumnjičenom Ranku Lainoviću i njegovom braniocu Draganu Miljenovića, kao metak koji je pronađen u dvosedu u dnevnom boravku.

Potom umeće Nikole Vasiljevića ide dalje, pa se u stanu pokojne Ljeposave Lainović, majke Ranka Lainovića, njegovog brata blizanca Žarka i pokojnog brata Branislava, pronalazi više komada oružja, sa i bez oružanog lista, za koje se Ranko Lainović sumnjiči i optužuje kao držalac i vlasnik, pri čemu i to nije dovoljno za osudu na sudu, pa se organi gonjenja umišljato isceniraju sledeći korak podmetanje DNK-a, tako što se na neke komade oružja isti nanosi.

Kako za osuđujuću presudu ni ovo nije bilo dovoljno, Nikola Vasiljević u "pomoć poziva" svoje saradnike (ili što bi rekli radnici BIA-e: "angažuju se na obradi predmeta"), te se na predmetu angažuju zamenik Višeg javnog tužilaštva Milorad Trošić, uz podršku ostalih saradnika tužioca Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu Tkaleca, predsednika Višeg suda u Novom Sadu Darka Tadića i predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu Novice Pekovića.

Naravno čitaoci su dobro pročitali ime Novice Pekovića, predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, dugogodišenjeg saradnika BIA-e, odnosno ranije Državne bezbednosti, koji je zbog svojih doušničkih zasluga jedno vreme po Novom Sadu vozio putnički automobil sa rotacijama - blinkerima, dobijenim od strane BIA- e, koji mu je kasnije i oduzet je su rotaciona svetla bila zloupotrebljavana, pošto uglavnom je Novica u alkoholisanosti rotaciona svetla uključivao po Novom Sadu, i to često kada je pijan odlazio iz ugostiteljkog lokala Flaj dačmen na Bulevaru Oslobođenja, pa namerno demonstira svoju silu na taj način što uključuje rotaciona svetla i okreće automobila preko zelenog pojasa koji razdvaja saobraćajne trake u oba smera. Pa naravno, i red je da se zaustavi saobraćaj da bi zaslužni žbir mogao da preusmeri automobil u drugom pravcu i to pred svojim gazdama, da bi im pokazao da oni nisu gazde, već da je on gazda. Pa nisu džabe menjali više puta zakon da bi on mogao da bude predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu do kraja svog skromnog života. Uz ovakvu organizaciju i podršku šefu BIA-e Nikoli Vasiljeviću, svaka sudska presuda je moguća.

Sticajem okolnosti autor ovog teksta odrastao je sa Nikolom Vasiljevićem u Prokuplju, gde nije bio bogzna kakav đak, ali je dobro igrao fudbal i gde je sam sebe nazvao "Pele". Pele ne bi bio Pele, da i u Novom Sadu nije Pele, te se morao da angažuje oko fudbala pa je ove 2018. godine postao član Upravnog odbora Fudbalskog kluba Vojvodina, gde je, naravno, po starom dobrom običaju doveo dosta saradnika BIA-e i policije, pa ih mi obični građani zovemo "udbaški upravni odbor".

Posebno je interesantan razvojni put Nikole Vasiljevića, gde je od prvobitnog nadimka Pele, sam sebe posle nazvao patriota, zbog toga što je on u "interesu" ove države i svih Srba, uhapsio generala naše vojske Ratka Mladića, i sa nalogodavcima ovog poduhvata podelio nagradu za ovo hapšenje. Kada je učvrstio svoju vlast u Novom Sadu, čitajte kada je zajedno sa Srpskom naprednom strankom u Novom Sadu dovoljno osnažio vlast u Novom Sadu, svi oni ujedno su procenili da bi to trebalo demonstrirati i u javnom mnjenju, te su organizovali 2017. godine proslavu dana grada novog Sada, i gde bi najbolje da kum slave bude šef BIA-e Nikola Vasiljević, jer naravno slavi je potreban domaćin, a gde bi našli boljeg domaćina od "našeg" sugrađanina iz Prokuplja. Svi smo se tada zapitali: pa ko je veći kum i sugrađanin od patriote Nikole Vasiljevića?

Ovo je prvi slučaj od formiranja BIA-e, odnosno od formiranja ijedne obaveštajne ili kontraobaveštajne službe da načelnik jednog regionalnog centra, kao što je Centar u Novom Sadu i njegov načelnik patriota Nikola Vasiljević, bude kum slave jednog grada. To nije uspelo ni Jovici Stanišiću, najpoznatijem šefu Državne bezbednosti Srbije, jer on jije bio dovoljno velik kao naš kum sugrađanin Nikola Vasiljević. I u ekspanziji svoje moći, naš "Kum patriota" od radnika centra BIA-e u Novom Sad dobija nadimak 5+, jer je unazad par godina, saglasno praksi SNS-a, za zapošljavanje svakog novog radnika BIA-e u centru Novi Sad, na ruke od istog, bez poreza i prijavljivanje nadređenima, dobijao 5.000 evra, što i nije veliki iznos kada se uzmu u razmatranje mogućnosti radnika BIA-e, a nemali broj nas sugrađana seća se pokojnog Branka Glušice, radnika Državne bezbednosti centra u Novom Sadu, koji se enormno obogatio kao radni Državne bezbednosti, te je u nekretninama do svoje smrti imao nekretnine u vrednosti od milion.

Sada Vam je jasno zašto naš 5+ mora da drži pod kontrolom sva ekonomsko-novčana kretanja u Novom Sadu, te zašto mu je zasmetao pukovnik Ranko Lainović, te da je neophodno takvog čoveka staviti u stranu, pa makar i u zatvor, što je u Srbiji najlakše. Pukovnik Ranko Lainović je dobrovoljno otišao u rat 1991-95 da brani nacionale n interese Srbije i Srba, gde je devet puta ranjavan i gde ima teške zdravstvene posledice, i iz kog rata ima 11 odlikovanja za držanje i hrabrost.

Kada smo o ovom predmetu hteli da popričamo sa njegovim braniocem, Draganom Miljenovićem, advokatom iz Novog Sada, pre objavljivanja ovog broja isti nam je preneo da je šikaniran i preneražen fizičkim napadom na njega i njegovu porodicu dana 11. novembra 2018. godine, u 18,15 h, gde su ga bez razloga i povoda, a u državnoj režiji, napali napasnici i huligani iz sveta fudbala, i to golman mlade reprezentacije Srbije Danijel Mićanović i njegov pajtos Goran Nikolić, u prisustvu majke jednog od njih, u Novom Sadu, na Bulevaru Oslobođenja ispred zgrade "Daltonka".

Te večeri Dragan Miljenović se vraćao sa porodicom iz Adaševaca, pored Šida, gde je bio na mesnom groblju, gde mu je sahranjen otac Nemanja Miljenović. U povratku sa groblja, na putu Venac - Novi Sad, vozač crvenog golfa registarskih tablica 8M 055 UR, kojeg je vozio Mićanović se nasilnički kretao iz putničkog automobila advokata Miljenovića, u levoj kolovoznoj traci, u koloni. Tada je Mićanović pošto poto hteo da mu se svi sklone sa puta, te je ablendovao i svirao sirenom svima koji mu se nađu na putu. Pošto mu se Dragan Miljenović nije sklonio sa puta, isti ga je obišao sa desne strane uz obilato sviranje sirenom i pretnje prstima i psovanjem. Crveni golf je obišao i otišao put Novom Sadu, da bi se ponovo pojavio na početku tunela na Mišeluku, sa ponovnim obilatim sviranjem i pretnjom prstima, da bi ponovo otišao ka Novom Sadu. Pojavio se na semaforu kod "Daltonke", gde se advokat Miljenović zaustavio svojim putničkim automobilom na levoj - najbržoj kolovoznoj traci, iza putničkog automobila "Golfa 2" sive boje i čekao da se upali zeleno svelo. Tada se ponovo pojavljuje "fantomski" crveni Golf na srednjoj kolovoznoj traci (sličnost sa famoznim Audijima Zemunskog klana nije slučajna, jer i ponašanje Mićanovića je slučno sa ponašanjem pripadnika Zemunskog klana), parkirao se pored putničkog automobila advokata Miljenovića, u kojem su pored njega bili njegova supruga i malodobna kćerka Milica stara sedam godina, koja je bila na zadnjem sedištu, delimično zaprečava kretanje automobila advokata Miljenovića i iz istog istrčava Mićanović i nasrće na vrata suvozača, na kom mestu je sedela supruga advokata.

Kada to vidi advokata Miljenović izlazi iz putničkog automobila i pita nasilnika šta nije u redu i šta hoće, na koje pitanje isti kao odgovor nudi psovke i pretnje, pri čemu i iz "fantomskog" Golfa iskače suvozač Goran Nikolić sa rečima "ubij ga, ubij ga", te obojica se obruŠavaju na Miljenovića, obaraju ga na beton i počinju da ga tuku nogama i rukama, uz upotrebu šutiranja cipelama.

Tom prilikom su zadali petnaestak udarac u predelu glave, tela, stomaka i ramena, te u predelu nogu. Kada se uz batine advokat Dragan Miljenović podigao sa betona i odgurnuo Nikolića, nasilnik Mićanović je krenuo da udari suprugu advokata Miljenovića koja je krenula da pozove policiju, iz putničkog automobila je istrčala maloletna kćerka Milica, uz obilato i glasno vrištanje, prestravljena ponašanjem nasilnika, a advokat Miljenović se stavio u zaštitu svoje supruge, kada ga je nasilnik Mićanović ponovo udario više puta u predelu glave. Tada nasilnik Mićanović govori da mi ne znamo ko je on i da njemu niko ne može ništa, te da je njegov prijatelj ili rođak Glođović Vlado, te da ćemo ga zapamtiti.

Iz "fantomskog" Golfa tada izlazi ženska osoba i govori: tu je dete, bežimo! Pritrčali su i neki građani koji su se nalazi u okolini, a kada je pozvana policija nasilnici su pobegli. Na licu mesta došlo je više patrola i uputilo advokata Miljenovića da prijavi događaj u Policijskoj ispostavi Stari grad, gde su kada je Miljenović sa porodicom došao, već bili lišeni slobode nasilnici i ženska osoba. Tada oštećeni čekaju oko dva sata da bi se pojavio oficir kome treba da daju izjavu, te je sa davanjem izjave završeno oko 22,00 h, kada su oštećeni svojim putničkim automobilom otišli u Klinički centar Vojvodine, radi lekarskog pregleda i utvrđivanja povreda.

Oko 23,00 h, i nasilnici su dovezeni policijskim automobilom u Klinički centar Vojvodine, kada su sami nesmetano, bez pratnje policijskih službenika, koji su ostali u kolima, prijavili se na lekarski pregled, da bi potom se nesmetano kretali hodnicima Kliničkog centra, sa ne znamo kojim namerama, ali najverovatnije sa namerom da se ponovi napad, i tu je advokat Miljenović imao sreće što su mu došli prijatelji i spasili ga novog napada. Nasilnici su ekspresno brzo pregledani i odvezeni policijskim automobilom nazad u PI Stari grad. Advokat Miljenović je završio lekarske preglede, uključujući i CT snimanje, oko 01,00 h, i odmah potom odneo u PI Stari grad medicinsku dokumentaciju u kojoj je konstatovana fraktura lobanje i teška telesna povreda. Međutim, po dolasku u policijsku stanicu Stari grad radi predaje medicinske dokumentacije, advokat Miljenović se našao u čudu da su nasilnici pušteni na slobodu i tada se lično uverio da im niko ništa ne može, te da mogu da bezobzirno i nasilnički pretuku koga žele i da ga po potrebi, čak i ubiju, a da im niko ništa ne može, jer se želi zataškati ovo krivično delo, te se ne uzima u obzir težina povrede i način nastanka povrede, te bezobzirni i nasilnički način nanošenja istih, pred suprugom i detetom. To može svako običnom građaninu da se desi, a da nasilnici budu pušteni i amnestirani. Slučaj Savamala nije usamljen.

(Adresa autora poznata redakciji)