Dežurna

Vučića još nisu ubili, a kad' će samo Oni znaju

Šta bi dao da si na mom mestu?

Ubiti ne pomilovati. Smrt lebdi nad glavom srpskog diktatora. Premijerka Ana tvrdi da još nije gotovo oko antentata. Plaši se da će njenog predsednika neko smaknuti, mada je naručilac Radoje daleko odavde. Iza sedam gora i mora. I okeana. Razmišljam šta bi usrani, upišani i smrtno uplašeni diktator dao da je na mom mestu. Star, siromašan i osuđen na umiranje od gladi, studeni, žeđi. I bez nade, kao i milion građana koje je tipovani diktator uništio, građana kojima je surovo vladao

Milovan Brkić

U mom siromašnom kraju, ispod Mačkovog Kamena, gladna deca su se tešila nadom da će i njima umreti baka, pa će se i oni najesti kolača (na sahrani, daći..).

Danas se zarobljeni sledbenici Aleksandra Vučića, od kojeg bi pobegli koliko ih noge nose, otarasili svog bogatsva, kuća, aviona, kamiona, hotela, računa, samo da mogu slobodno da izađu na ulicu, da se nadišu vazduha, oslobode straha od crnih lista i crnih misli, teše nadom da će im uskoro ubiti Vođu, pa će i njima da svane. Tome se nadaju i milioni porobljenih građana.

A šizofreni srpski diktator Aleksandar Vučić voli da mu se preti, da ga vešaju, streljaju, spaljuju, sačekuju, da mu prave klečku, a sve, kako kaže, da bi sprečili njegovu istorijsku misiju čoveka koji će Srbiju učini svetskom silom!

Meni je namenio ulogu da me optuži devet puta, da pozivam na njegovo smaknuće. A ja, kako kaže, nisam običan čovek, iza mene stoje određeni svetski centri moći, pa moje reči nisu u prazno izgovorene, objašnjavao je kada je njegova Velika propaganda laži, namazana ratničkim bojama i pokličima, kretala na mene, pozivajući višeg tužioca u Beogradu Natašu Krivokapić ''da reaguje''.

Evo ga opet izvode pred snajper. Tačno znaju ko mu preti, gde se taj koji naređuje da se povuče oroz nalazi, ali nisu sigurni kada će stići naredba - Čarli, likvidiraj metu! Naručilac je izvesni Radoje a preziva se Zvicer, nosi naočare.

Upišani diktator okreće telefone, poziva svoju braću, drugove, prijatelje, zaštitnike. Odgovaraju mu - Gospodine, ostavite poruku, prenećemo gospođi Merkel, gospodinu Kurcu, predsedniku Makronu, šeiku Bin Zajebu...

''Mene hoće da ubiju'', plačnim glasom se jada šizofernik, koji je umislio da je Bog Sunca. Ko da ubije Boga Sunca.

Ne rastaje se lako od duše čovek koji je opelješio najmanje 25 milijardi evra, pobio stotine svojih sunarodnika, dva miliona oterao iz zemlje, grdio ih na svakom koraku, prometnuo tone kokaina koje su ubile mlade po Evropi, prometnuo milione pušaka i džebane kojima se ubijaju po belom svetu.

Vučić shvata da ima nešto. Verovao je u Hrista, u Svetog Savu...

Kada je ušao u velike pare, učinilo mu se da je bolje da promeni veru za večeru sa Si Đinpingom, koji to od njega nije tražio, ali jeste brat šeik Bin Zajed.

Jedan udbaš mi je hteo da proda snimak kada Fahrijin sin u Abu Dabiju prima islamsku veru. Počeo je sa dve hiljade evra, valjda da proveri moju finansijsku sposobnost. Odbio sam, objasnivši mu da strane službe za 1.000 dolara, ili evra, plaćaju državne tajne. A bi mi žao što nisam imao te pare da to otkupim.

A picousti je, ustvari, kako je tvrdio hrvatski novinar Darko Hudelist želeo da postane protestant, mada o toj veri nije ništa znao. Videla žaba da se konji potkivaju... Želeo je da postane Angela Merkel.

''Da nije bilo predsednika Vučića, vi danas ne biste imali otvorene poljske klozete u ovoj varoši'' - pretio je ministar zdravlja Lončar na ''puštanju u rad nužnika''.

Niko ne sme da protivureči razgoropađenom Vučiču, koji se ''u sve razume''. On sve ''zna''. On o svemu odlučuje, mada nema nikakvih ustavnih ovlašćenja.

Niko Vučiću, od dvorjana, da sune u lice gorke istine. Čini to jedino savetnica za informisanje Suzana Vasiljević, dok mu menja usrane i upišane pelene.

Dvorska luda je izraz za osobu koja je na vladarskim dvorovima zabavljala sve prisutne svojim šalama i smelim kritikama upućenim vladaru.

Za pojam dvorska luda čuli smo gotovo svi, te verujem da većina zna pravo značenje ovog pojma, iako se poslednjih godina dosta ređe koristi.

Dvorska luda je termin koji se koristi da označi šaljivu osobu, koja je na vladarskim dvorovima u srednjem i na početku novog veka, zabavljala sve prisutne svojim šalama, rugalicama i smelim kritikama upućenim vladaru.

Dvorske lude su mogle čak i da se šale na kraljev ili carev način, sve dok su te šale zasmejavale vladare.

Brojni istorijski spisi nam govore da su vladari srednjeg veka poput makedonskog kralja Filipa II, Kalifa Haruna Al - Rašida i meksičkog kralja Montezume imali dvorske lude na svojim dvorovima.

Iako nije pravilo, obično su dvorske lude bile osobe sa nekim fizičkim nedostatkom, patuljci i tome slično.

Vučić nije dozvoljavao nikakvu, ama baš nikakvu kritiku na njegov račun. Voleo je samo reči divljenja. Nisu mu bile potrtebne dvoske lude, da mu sunu istinu u oči, da o njoj razmisli, da dođe sebi.

Vučić ni u šta nije verovao, osim u moć novca. Zato ga je i nemilice sakupljao, pljačkajući sve živo.

Kralj koji nije verovao u Božju dobrotu imao je roba koji bi u svim okolnostima uvek rekao:

''Moj kralju, nemojte biti obeshrabreni, sve što Bog čini je savršeno. On ne čini greške!''

Jednog dana je otišao u lov i na putu je divlja životinja napala kralja. Njegov rob uspeo je da ubije životinju, ali nije uspeo da sačuva svoje veličanstvo da ne izgubi prst.

Ljut i bez imalo iskazivanja zahvalnosti što je spašen, kralj upita roba: ''Je li Bog dobar? Ako je dobar, ja ne bih bio napadnut i ne bi izgubio prst.''

Rob mu odgovori:

''Moj kralju, uprkos svemu, ja Vam samo mogu reći da je Bog dobar i On zna zašto se to dogodilo. Ono što Bog čini savršeno je. On nikada ne greši!''

Besan zbog odgovora, kralj je naredio da roba strpaju u tamnicu.

Kasnije, kralj je otišao u lov, ali ovog puta sam. Uhvatili su ga divljaci koji su obavljali žrtvovanja ljudi.

Na oltaru, spremni da žrtvuju kralja, divljaci su otkrili da njihova žrtva nema jedan prst. U skladu s njihovim običajima, samo cela osoba, sa svim delovima tela, može biti ponuđena bogovima. Kralj bez prsta se smatrao lošom žrtvom za njihove bogove. Zato su oslobodili kralja.

Nakon povratka u dvor, kralj je naredio da oslobode roba. Primio je radosno roba.

Rekao je: Bog je zaista bio dobar prema meni! Gotovo su me ubili divlji ljudi, ali srećom, zbog jednog prsta, bio sam oslobođen.

Međutim, imam jedno pitanje za tebe: Ako je Bog tako dobar, zašto je dozvolio meni da tebe strpam u tamnicu?

Rob je odgovorio: Moj kralju, da sam ja išao s Vama u lov, mene bi žrtvovali, jer ja nisam bez jednog prsta.

Zapamtite da sve što Bog čini je savršeno. On nikada ne greši. On je Vama dao da me stavite u zatvor, kako ja ne bih išao u lov.

Na Svetog Savu (27. januara) imao sam suđenje pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu. Tužio sam Aleksandra Vučića zbog sto puta izgovorenih optužbi na moj račun da sam reketaš i da on neće da mi plaća reket. Tražio sam samo 1.000 dinara zbog povrede časti, da mi isplati Vučić. Naveo sam u tužbi da ću je povući, ako navede ime makar jednog čoveka koga sam ''reketirao''.

Sudija nije došla na suđenje, Vučić je poslao advokata. Zakazano je novo, tek za jun mesec, jer je sudija, koja je zamenjivala kolginicu, zaključila da Vučić do tada neće biti na nogama. Mislila je na Zvicera, ili ...

Prateći moje nastupe na YouTube kanalima, Vučić nije izdržao. Javio se komentarom, koji prenosimo.

Davno to beše, Vučić i ja smo bili u prijateljskim odnosima. Pet godina sam radio u istoj redakciji sa njegovom bivšem suprugom Ksenijom.

Pitam se šta bi danas Aleksandar dao da je na mom mestu. Da može da slobodno na posao ide tramvajem, autobusom i peške? Da ga ljudi pozdravljaju, ustupaju mesto. Da je siromašan, a da se ne plaši atentata?

Nisam siguran da znam pravi odgovor.

Kada je promenio u Abu Dabiju veru, da bi dobio milione zelenih novčanica za svoje sumanute investicije, nije pročitao ni Kuran, ni Hadise o Muhamedovom životu.

Kada Allah hoće dobro nekom čovjeku, učini ga učenim u vjeri, sačuva ga od pohlepe za ovim svijetom i da mu da otkrije svoje mane. (140)

I Alah je odbacio ovog nesrećnika, pohlepnika, ubicu, razvratnika...