Govoreći otvoreno

Crni jubilej: Srbija nakon devet godina od "svečane obaveze" koju je Vučić dao britanskim obaveštajnim službama

Specijalno vaspitanje

Mada Vučićeva vladavina izgleda kao film o najcrnjoj zavereničkoj drami, u kojoj je ostvaren plan o uništavanju jedne države i svih njenih resursa, gde narod nestaje u paklu besomučne pljačke, kriminala i potpunog moralnog sunovrata, sve rečeno je na žalost istina i vidljivo na svakom koraku... Na devetu godišnjicu od kako je suludi vlastodržac Aleksandar Vučić u Londonu položio neku vrstu "zakletve" i prihvatio dogovor o bezuslovnoj poslušnosti u zamenu za neograničenu ličnu vladavinu i "amnestiju" za grehe iz devedesetih, Srbija je izluđena zastrašujućom propagandom, opljačkana i raskomadana. Ono što nisu porobile kompanije sa Zapada, kupili su ili dobili na poklon Kinezi. Podivljala falanga okupljena oko Vučića, stavila je "na tezgu" sve što u ovoj državi vredi. Neko će ga ipak zaustaviti. Taj dan je blizu.

Nikola Vlahović

Dana 4. februara 2021. godine, grupa američkih kongresmena koji predstavljaju takozvani "srpski kokus", njih šesnaest, potpisalo je pismo kojim se traži od vlade SAD (preciznije, od strane predsednika Bajdena i državnog sekretara Blinkena) "unapređenje odnosa sa Srbijom"...

Sve je uredno plaćeno iz budžeta Srbije, kao što i druge male i nezaštićene države plaćaju takozvano "lobiranje", kako bi ih ova, još uvek velika sila, uvažila... Pomenutu akciju su sproveli Vučićevi "doglavnici", Nikola Selaković i Marko Đurić, tek nakon što je "gazda pobesneo" jer je vlada nepriznatog Kosova mnogo ranije skupila sedam američkih kongresmena da potpišu "dokument o unapređenju odnosa SAD i Kosova"...Slika Vučićeve diplomatske tragikomedije ovim je još više potvrđena. Međutim, njegova želja "za unapređenjem odnosa" sa SAD, mogla bi uskoro da mu se ostvari, onako kako se nije nadao...

Naime, početak rada američke kancelarije za borbu protiv organizovanog kriminala na takozvanom Zapadnom Balkanu, koja je već nezvanično predstavljena u SAD pod imenom "Kancelarija za razvoj, pomoć i obuku u inostranim tužilaštvima pri američkom Ministarstvu pravde", počeće da radi krajem marta i početkom aprila meseca ove 2022. godine...Koordintoru te kancelarije biće podređeni agenti na terenu Srbije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Kosova i Albanije...A, svi oni zajedno, polagaće račune vladi SAD i njenim odgovarajućim službama...

Na zvaničnom web sajtu američkog ministarstva pravde, u decembru 2021. godine postavljena je informacija o zadacima i ulozi pomenute kancelarije...Između brojnih aktivnosti, kancelarija će se baviti i saradnjom sa lokalnim pravosuđem širom regiona, a u najavi je i postavljanje tužilaca-savetnika pri svakom diplomatskom predstavništvu SAD na ovom delu Balkana...Time će praktično početi obračun sa korumpiranim i kriminalizovanim vladama u regionu, u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama koje je svaka od zemalja ovog podneblja odavno potpisala...Prema tome, američki šerif neće nikome doći bez naloga za hapšenje i prethodno dobre obavljene tužilačke istrage...

Predmet istrage biće sistemska i svaka druga korupcija, narko klanovi, ilegalna trgovina oružjem i sve drugo što vlada SAD smatra ugrožavanjem svojih interesa i vitalnih interesa zemalja saveznica. Dakle, odlazeći predsednik Republike Srbije, ne može ničemu dobrome da se nada kad prepozna sopstveno ime i nedela u istražnim radnjama koje su već obavljene i onima koje će tek biti obavljene...

Da nikad nije kasno za američke pravosudne organe u kolonijama poput balkanskih, govori i nedavna presuda Vrhovnog suda u Tirani kojom je bivšem ministru unutrašnjih poslova Albanije Samiru Tahiriju umesto uslovne kazne "odrezana" zatvorska kazna od tri godine i četiri meseca zbog primanja usluga i poklona od narko kartela. Američko pravosuđe stavilo je na raspolaganje Vrhovnom sudu Albanije sve dokaze i "preporučilo" što kraći vremenski rok za izricanje kazne. To je ono što čeka i Vučića i sva druga kleptokratska "bratstva" u regionu...

Strah je toliko veliki da je, u očaju, prvih dana februara ove 2022. godine hitno tražio od kineskih vlasti potpisivanje ranije predloženog "Ugovora o slobodnoj trgovini" sa Kinom, za koji je njegova dvorska luda Ana Brnabić rekla: "...Samo je nebo granica", a on odmah počeo da fantazira o otvaranju gigantskih hala na periferiji Beograda gde će "narod" moći da kupuje jeftine i nekvalitetne kineske kopije svetskih modnih brendova...

Hoće li jednom suludom čoveku ova velika sila ponuditi zaštitu i priliku za odlazak u emigraciju, u okolnostima kad se i službena Rusija distancirala od njegovog režima i čeka rasplet događaja tokom proleća? Notorna je činjenica da Kina želi da uđe sa svojim kapitalom i svojim projektima u Evropu, ali je Srbija jedna od onih zemalja koja je najmanje otporna na ovakve geostrateške ambicije jedne velesile.

Treba samo podsetiti na činjenicu na jedan od tajnih partijskih dokumenata KP Kine iz doba reformi Deng Sjao Pinga, gde je najavljeno "pokoravanje" neprijatelja komunizma oružjem kapitalizma: slobodnom trgovinom! Početkom devedesetih, uoči smrti Deng Sjao Pinga, kad je Kina pustila ovaj "duh iz boce", ceo svet je ubrzo postao tržište nove kineske imperije...Nije Zapad rado dočekao novo ekonomsko čudo, ali su ubrzo mnogi prihvatili realnost i danas sarađuju sa Kinom na obostrano dobro. Ali, ima i onih kojima neće biti dobro od poslovanja sa Kinezima...

Slučaj režima Aleksandra Vučića, njegove naklonosti prema Kini, govori o njegovom bekstvu u avanturu bez povratka. Nije poslušao ni svoju političku "mamu", bivšu nemačku kancelarku, Angelu Merkel, kad mu je javno, pred kraj svog poslednjeg mandata rekla: "...Saradnja sa Kinom može, ali nađite meru obezbeđenja i budite oprezni..."

U opštem haosu koji svakodnevno proizvodi, Vučić, dakle, ipak potpisuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, čiji sadržaj ne bi potpisali ni EU ni SAD a najmanje Rusija (koja inače ima vrlo precizan, sveobuhvatan geostrateški ugovor sa Kinom na bazi potpunog reciprociteta), jer Srbija Kini može da ponudi samo jeftine sirovine i da svoju državnu teritoriju pretvori u jedan veliki depo kineske robe, koja će, ubrzo, zatrpati srpsko tržište i ugasiti ionako već uništenu domaću proizvodnju...Vrata za ovu pogubnu ideju su već širom otvorena...

To sebi nije uradila ni Rusija ni SAD, pa ni Evropska unija, a na Balkanu se tome oduprla čak i siromašna i razjedinjena Bosna i Hercegovina, koju je Kina, da se ne zaboravi, među prvima priznala kao nezavisnu državu i to u sred rata, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, održanoj 22. maja 1992. godine, kad je glasala za rezoluciju kojom je prihvaćeno i potvrđeno učlanjenje Bosne i Hercegovine kao nezavisne države u Ujedinjene nacije...Naknadnim dokumentom je potvrđen "...Čelični princip političkih odnosa između NR Kine i Bosne i Hercegovine i međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u skladu sa međunarodnim pravom...". Pa i pored svega, BiH nije upala u zamku "kineske četvrti" kao što je Srbija...

Vučić se hvali da je njegova vlada za godinu dana naplatila 335 miliona evra PDV.a na kinesku robu i 110 miliona evra od carinskih dadžbina, ali ne pominje milijarde evra koje su praktično date u ruke kineskim izvođačima radova na takozvanim strateškim projektima. Reč je, naravno, o kreditima koje je Srbija uzela od kineskih banaka...I dala ih kineskim kompanijama...

Gde su sada 3,2 milijarde evra dodeljene Kini za izgradnju kanalizacije i druge infrastrukture za odlaganje komunalnog otpada, pa još milijardu evra za izgradnju metroa u Beogradu, sve bez javne nabavke i skupštinske rasprave, isključivo na osnovu "međudržavnih sporazuma" kao u vreme "bratskog komunizma"...

Vučić nema gde da pobegne od sebe samog. Poslednji, očajnički pokušaj da uradi nešto kako bi se (uticajem ove velesile) zaštitio od realnog pada i krivičnog gonjenja, bio je ovaj ishitreni potpis na Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom, kojim je Srbija praktično postala prva kineska provincija na evropskom kontinentu. Posledice mogu biti nesagledive, uprkos maloj nadi da nije sve tako crno kao zastrašujuća slika onoga što već danas radi kompanija "Ling Long" u Zrenjaninu...

Kako se desila decenija užasa i propadanja Srbija sa Vučićem? Odakle je sve počelo?

Pre punih devet godina (6. i 7. marta 2013. godine) Aleksandar Vučić, u to vreme ministar odbrane Srbije (to ministarstvo je vodio 2012-2013., samo godinu dana), stigao je u London gde je bio podvrgnut detaljnom političkom "preobraženju", pretvaranju ratnog huškača u navodnog mirotvorca, dajući tom prilikom "časnu reč" pred Lordom Bozvelom, da će "čuvati Srbiju od Rusije", da će sa Albancima "napraviti mir" i priznati nezavisno Kosovo, te da će Srbiju "otvoriti" za velike korporacije "zapadnih saveznika"...

Vučić je ovu "svečanu obavezu" dao i pred tadašnjim britanskim ministrom spoljnih poslova Vilijamom Hejgom, ministrom odbrane Filipom Hamondom, šefovima MI5 i MI6, te ministrom za unutrašnju bezbednost Endruom Morisonom i vodećim predstavnicima britanskog parlamenta...

Vodeće ličnosti britanske obaveštajne zajednice obećale su tih dana "svaku pomoć" i "oprost grehova" ozloglašenom ratnom huškaču, samo da posao odradi kako treba, da Srbiju osiromaši, učini je najbednijom kolonijom na evropskom kontinentu i svede je na "predkumanovske" granice iz 1912. godine po meri britanskih interesa na Balkanu...

I u tako "svečanoj" atmosferi, ministar Filip Hamond mu je stavio do znanja da bi kršenje dogovora značilo i kraj svih protekcija koje će uživati u zavetrini britanske obaveštajne mreže u Srbiji i van nje.

Neformalni "londonski dogovor" ubrzo je postao obavezujući, potpisan je takozvani Briselski sporazum, pa je u znak dobre volje i razumevanja sva evropska politička elita počela da žmuri na očiglednu diktaturu u Srbiji koju je Vučić počeo da sprovodi prema "londonskom dogovoru": počeo je uvoz prljavih tehnologija, masovan ulaz još prljavijeg kapitala, opšte divljaštvo u građevinskoj industriji stvoreno pod komandom stranih investitora, potpuna likvidacija domaće industrije hrane i svih drugih strateški važnih industrija, dolazak arapskih mešetara i raznih anglo američkih "savetnika" u svakom ministarstvu, pa čak i svakom javnom preduzeću...Tako je britanska strategija potpune kolonizacije Srbije, danas skoro dovršen. Ali...

Skoro deceniju kasnije, "preobraćeni" Vučić nije ispunio dve obećane misije: da ukloni "ruski faktor" u Srbiji, te da prizna nezavisno Kosovo. Ipak, stepen kriminalizacije srpskog društva za koji je on lično kriv, postao je nepodnošljiv, pa su mu čak i najtolerantniji "evroatlanski partneri" okrenuli leđa...

Tokom decenije Vučićeve samovlasti, u svetu se mnogo toga desilo: Britanci su izašli iz Evropske unije, Rusija je kao supersila još više ojačala, američka ekonomija dramatično oslabila, a duge, iscrpljujuće bitke na malim konfliktnim područjima u svetu, postale su pretežak teret za svaku vladu u Vašingtonu...U tom smislu je Amerika, još za vreme mandata Donalda Trampa, zauzela stav da Vučićevo samovlašće "uskoro okonča", a danas, dok traje Bajdenov predsednički mandat, stav SAD je sličan: da Vučića hitno, što pre razvlaste. Tačnije, politika SAD prema njemu je bila jasna pred kraj mandata Baraka Obame, kad je u Belu kuću ušao kroz "zajedničke prostorije" za poslugu i šofere, a "strateške razgovore" sa jednim ostarelim i prilično bolesnim republikanskim kongresmenom vodio pred vratima WC-a...

Skoro jedna decenija lične vladavine Aleksandra Vučića je prošla u nezapamćenoj medijskoj propagandi o " impresivnoj obnovi i izgradnji" dok je na drugoj strani sistematski rađeno na uništavanju svega što je činilo temelj privrednog sistema Srbije. Dovoljno je samo pomenuti da je gigant poput RTB Bor, zajedno sa sa Institutom za bakar, koji je nekada gradio rudnike i topionice u Burmi, Indiji, Iranu, Iraku i širom sveta, a njegovi inženjeri projektovali i gradili elektrolize "nesvrstanoj braći", završio u rukama kineske kompanije "Ziđin Majning", koja je umesto kupovine, uplatila samoj sebi dokapitalizaciju od 350 miliona evra i "obećala" dalje investicije i razvoj...

Vučić je "zinuo" i na pet državnih instituta koji čine naučno istraživačku snagu ove države. Naime, ideja mu je da sve ove ustanove pređu iz nadležnosti Ministarstva prosvete u nadležnost Ministarstva privrede, mada su akreditovani kao naučnoistraživačke organizacije treba da budu pod ingerencijom Ministarstva prosvete i Zakona o nauci. Ambicije da se uništi ovaj veliki naučni potencijal Srbije pojavile su se kod vlastodršca prilikom kriminalne, protivzakonite prodaje Instituta "Jaroslav Černi" gde se ova država doslovno odrekla instituta koji se bavi vodom kao strateškim resursom. Monstruozna ideja da institut "za vodu" bude prodat, ima za cilj da uskoro, baš ta i takva naučna ustanova, ali sa "podobnim" kadrom, stane iza takođe kriminalnog projekta privatizacije vodnih resursa, zaključno sa gradskim vodovodima...

I dok se Vučić svim silama trudi da održi svoje kriminalno preduzeće i ispuni makar deo obaveza koje je "svečano" dao britanskim službama, u Londonu 2013. godine, žuri se i Evropskoj uniji da proširi svoje granice, uprkos svemu što se ovde dešava...Austrijski kancelar Karl Nehamer u svojoj najnovijoj poruci zemljama Zapadnog Balkana, kaže kako je "...u interesu Evrope, a pre svega, u interesu Austrije da ponudi svim zemljama Zapadnog Balkana kredibilne uslove za pristupanje..."

Pozadina ove izjave direktno je vezana za politiku mađarskog premijera Viktora Orbana koga su svi evropski mediji optužili da finansira pokušaj da razaranja Bosne i Hercegovine dok "...Brisel za to vreme probleme na Balkanu isključivo zasipa novcem i ne pruža nikakav otpor nacionalistima..." (citati iz nemačkog Die Welt.a)...Pomenuta je i uloga evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija kao "rođenog Mađara i lojalnog sledbenika Orbana"...

Otkriven je i podatak da je Orban u dogovoru sa Aleksandrom Vučićem stavio Republici Srpskoj na raspolaganje 100 miliona evra pomoći (novac je "sa strane" i nije iz budžeta Mađarske) i dao obećanje da će blokirati svaki pokušaj uvođenja sankcija Miloradu Dodiku od strane EU.

Nije ni komisija EU sedela skrštenih ruku pa je rađena višemesečna istraga i sastavljen dokument o koordinaciji između Varheljija, Vučića i Dodika, o novcu, uticajima na dalji raspad BiH, te kako je Varhelji zapravo lično zakazivao sednice parlamenta Republike Srpske...

Orbanu i njemu zbog svega ovoga neće se ništa bitno desiti, Mađarska uživa malo ozbiljniju zaštitu velikih sila i svakako je važnija nego što izgleda, ali je Vučić i ovde otišao korak dalje, pa traje istraga EU o poreklu miliona evra koje je "donirao" pojedinim "prijateljima" u BiH...

Sve ovo govori da je "redov" Vučić loše uradio svoj zadatak i prilično zaboravio tekst "svečane obaveze" date pred Lordom Bozvelom i gospodom iz britanske obaveštajne zajednice. Gore od toga je što će Srbija decenijama plaćati njegovu evroatlantsku avanturu, kineske kredite i beogradske kule i čardake građene prema maketama Muhameda Al Abara, najvećeg prevaranta u porodici arapskih šeika iz Emirata...

A 1.

Dug i "obaveze"

Na kraju 2021. godine, spoljni dug Srbije iznosio je više od 30 milijardi dolara, a nova kreditna zaduživanja neće biti manja od još tri milijarde u toku ove godine...Vučićev ministar finansija Siniša Mali, obraća se javnosti kao šibicar polupismenoj publici i drsko kaže : "...Zadužujemo se da bi smanjili obaveze!"

A 2.

Smrt ne čeka na reforme i renesanse

Čak i prema zvaničnim podacima, u Srbiji je tokom prošle, 2021. godine, umrlo 30.570 penzionera (skoro duplo više nego u 2020.godini kad je smrt pokosila 16.011 penzionera)...Nezvanični podaci govore o znatno većoj smrtnosti (prema tim izvorima, za poslednje dve godine "nestalo" je najmanje oko 100.000 ljudi svih starosnih dobi, od kojih je dve trećine bilo u penziji ili pred penzijom)...

Glosa

Javni dug Srbije u sred Vučićevog "ekonomskog uzleta", raste brzinom od 330.000 evra na sat!