Analiza

Atinska Deklaracija o podršci Ukrajini i osudi Ruske Federacije

Deklaracija o rusofobiji

Aleksandar Vučić preko svojih medija pokušava da sakrije suštinu Atinske deklaracije, koja je izrazito antiruska i antisrpska. Potpisom tog dokumenta, i to zajedno sa Aljbinom Kurtijem, Vučić je obavezao Srbiju da podrži Ukrajinu u ratu protiv Rusije, pa i u hapšenju Vladimira Putina, koga je Međunarodni sud pravde u Hagu optužio za ratne zločine

Prof. dr Dejan Mirović

Srbija je osudila "agresorsku invaziju Rusije na Ukrajinu" i dala "podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog". Detaljna analiza Atinske deklaracije prof. dr Dejana Mirovića raskrinkava laži, kojima Aleksandar Vučić pokušava da sakrije svoj veleizdajnički postupak od građana Srbije.

1.Medijski trikovi uoči prihvatanja Atinske deklaracije

Srpska javnost je bila neprijatno iznenađena (ponovo) kada su Aleksandar Vučić i lideri 9 balkanskih i istočnoevropskih država i premijer takozvanog Kosova , usvojili antirusku Atinsku deklaraciju 22. avgusta 2023. godine.

Medijska priprema koja je pratila Vučićev put u glavni grad Grčke je bila pokazatelj da je on znao da je Atinska deklaracija imali za cilj osudu Ruske Federacije i njenog predsednika . Zato je danima pre toga (kao i njegovi saradnici) pokušavao da medijskim doskočicama i trikovima skrene pažnju sa te činjenice. Primenjujući skoro dva veka staru Šopenhauerovu tezu da dnevne novine "otimaju vreme narodu", Vučić i njegovi saradnici su skretali pažnju sa teksta Atinske deklaracije na navodne Vučićeve muke. Ministar odbrane Vučević je tri dana pre donošenja Atinske deklaracije izjavio da Srbiju navodno pritiskaju RF i Zapad. Nakon ovakve lažne simetrije (prema kojoj ispada da RF takođe traži priznanje nezavisnosti Kosova) on je tvrdio da je Vučiću teže od Srbije (ili da je bogatašu teže od sirotinje) rečima: "Predsednik ide u drugu državu, na teži sastanak, nedaleko od nas. Ceo format neće biti lak za Aleksandra Vučića. Mislim da je to 22. avgusta. Pozvana je bivša Jugoslavija, uključujući Kosovo, mislim da dolazi Rumunija i Bugarska, kao i Ukrajina. Biće teško, jer će Srbija biti opet prikazana kao ne znam šta. Vidim da to nije laka tema za nas, treba i predsednik da izdrži." (Koliko je poznato autoru ovih redova, bogatašu je teže od siromaha samo u slučaju kada treba da uđe u carstvo nebesko). Dačić je tvrdio da će se, navodno, u Atini tražiti uvođenje sankcija RF (niko to nije potvrdio u glavnom gradu Grčke) i priznanje Kosova (čiji su teritorijalni integritet, suvernitet i pasoši već priznati francusko-nemačkim planom) govoreći: "Bićemo izloženi pritiscima da priznamo Kosovo i da uvedemo sankcije Rusiji, ali sam siguran da će predsednik Vučić i ovoga puta na najbolji način braniti nacionalne i državne interese Srbije i srpskog naroda". Na kraju je i Vučić zavapio da mu je teško, ali je ipak otputovao u Atinu .

Dakle, pred put u Atinu su primenjeni isti medijski trikovi kao i uoči zaključivanja antiruske Tiranske deklaracije u decembru 2022. kada je Vučić tvrdio da neće ići u Tiranu jer će tamo biti "ološ i terorista" Kurti. Ipak, Vučić je otišao u Tiranu u decembru 2022, kao i u Atinu u avgustu 2023. Takođe, namerno je lestvica zahteva podizana lažno visoko, da bi sve što je ispod bilo prihvatljivo .

2.Sastanak Zelenski-Vučić i analogija sa sastankom Hitler-Nedić

Prvog dana boravka u Atini Vučić se sastao sa Zelenskim. Prema rečima srpskog predsednika Zelenski se raspitivao kakvo je stanje u Srbiji. Vučić se, sa druge strane, nije usudio da priupita Zelenskog o progonu kanoskog mitropolita Ukrajinske pravoslavne crkve Onufrija i hapšenju (teškog srčanog bolesnika) igumana Kijevo-pečerske lavre mitropolita Pavla, ili o upadu vojske i policije u Kijevo-pečersku lavru i progonu monaha, kao i zatvaranju Kijevske duhovne akademije. Odnosno, o događajima koji su šokirali sve pravoslavne vernike u Srbiji. Mitropolit Onufrije je predvodio u februaru 2020. litije u Crnoj Gori dok je Vučić u Tirani imao sastanke sa albanskim i crnogorskim predsednikom. Onufrije nikada nije pozivao na rat. Naprotiv, pisao je Putinu, apelujući da se prekine rat. Takođe, mitropolit Pavle je podneo hapšenje i suđene hrabro i hrišćanski kao njegov imenjak apostol, ili kao i episkop ohridski Jovan (koga su Vučić i Porfirije "nagradili" tako što su priznali njegove mučitelje u liku takozvane Makedonske pravoslavne crkve). Jedino što možda može (donekle) opravdati Vučića za ovo sramno ćutanje pred Zelenskim je njegovo neznanje. Vučić, kao malograđanin i deklarisani poklonik protestanske vere, sigurno ne zna da je Kijevska duhovna akademija Srbima dala prvog modernog prosvetitelja Mihaila Kozačinskog u OVIII veku. Njega je Srbima poslao tadašnji kijevski mitropolit Rafail.

U tom antiruskom kontekstu, sramni susret Zelenski-Vučić, na marginama skupa u Atini, neodoljivo podseća na susret održan pre tačno 80 godina između Hitlera i Nedića. Ipak, Nedić nije slao oružje Vermahtu kada je on ratovao protiv Rusije. Sa druge strane, prema tvrdnjama agencije Rojters, Pentagona, BBC, evropskih parlamentaraca iz Nemačke i srpskih dobrovoljaca koji se nalaze u Donbasu, Vučić šalje granate i municiju neonacističkom režimu ili kijevskim apologetama Hitlerovog kvislinga Bandere.

3. Antiruske odredbe Atinske deklaracije ili satanizacija Putina kao ratnog zločinca

Drugog dana posete grčkom glavnom gradu Vučić je (ponovo) u svom stilu, nediplomatski i servilno, pristao da Srbija bude na prvom mestu spiska zemalja koje su zaključile Atinsku deklaracije, uprkos engleskom analfabetu koji je stavlja u sredinu. Da bi poniženje za Srbiju bilo potpuno, u uvodu se nalazi i takozvani premijer Kosova Kurti: Mi, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maia Sandu, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Rumunije Jon-Marsel Čolaku, premijer Aljbin Kurti, predsednica Saveta ministara Borjana Krišto, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, premijer Bugarske Nikolaj Denkov i premijer Hrvatske Andrej Plenković, u prisustvu predsednika Evropskog saveta i predsednika Evropske komisije...

Nakon ovakvog nediplomatskog čina, Vučić je skladu sa članom 7 Bečke konvencije o međunarodnom ugovornom pravu kao i sa poznatom presudom Stalnog suda međunarodne pravde iz 1933. u slučaju Ihlen (kada je Norveška izgubila Grenland zbog jedne izjave ministra spoljnih poslova) obavezao Srbiju na antiruske odredbe iz članova 1-3 i 5. Odnosno, pravi predmet Atinske deklaracije nalazi se u tačkama 1-3 i 5. U njima se osuđuje Rusija i daje se podrška Zelenskom i teritorijalnom integritetu Ukrajine (i potvrđuju se antiruske deklaracije GS UN). Vučićev pristanak na Atinsku deklaraciju se ne može minimalizovati oportunističkim i nadripravnim tumačenjima, prema kojima Atinska deklaracija nije obavezujuća jer je, navodno, ona samo jedna vrsta soft-law. Ovu besmislicu obara sledeća činjenica. Atinsku deklaraciju su zaključili predsednici država i vlada a ne obični građani. Zato ona, u skladu sa članom 7 Bečke konvencije i presudom u slučaju Ihlen, obavezuje Srbiju jer je Vučić (nažalost) predsednik Srbije a ne običan građanin. U tom kontekstu, on je u ime Srbije prihvatio sledeće formulacije u članovima 1-3 i 5: Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine... Ruska invazija na Ukrajinu... Suočeni sa ruskom agresijom, izražavamo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine... Izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog... Takođe, smo pozdravili napore Generalne skupštine Ujedinjenih nacija...

Antiruske formulacije iz Atine se mogu uporediti sa onim iz Tiranske deklaracije donete u decembru 2022. Na primer, onima iz člana 1 "eskalacija agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine" ili iz člana 4 "Rusija eskalira svoj agresorski rat protiv Ukrajine". Vučić je ipak, u Atini otišao i korak dalje od Tiranske deklaracije. To je i osnovna razlika između Atinske i Tiranske deklaracije. Vučić je pristao na član 4 Atinske deklaracije u kojem se se traži krivična odgovornost Putina zbog navodnih ratnih zločina. Tekst tog člana 4 glasi: Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i da svi odgovorni moraju odgovarati.

Dakle, u trenutku kada RF doslovno vodi rat protiv NATO i njegovog satelita Ukrajine, ili dok RF drži veto na ulazak Kosova u UN i brani rezoluciju 1244 , Vučić se zalaže za krivičnu odgovornost predsednika RF. Znajući dobro šta je prihvatio ili kakvu je izdaju nacionalnih interesa počinio, Vučić je u njemu svojstvenom uličarskom i vulgarnom maniru, nakon povratka u Beograd histerično uzvikivao i vređao sve one koji su konstatovali očigledno, ili da se član 4 odnosi na Putina: "Pa, koga vi zavitlavate, lažovčine jedne. Je l' vas sramota da tako lažete? Gde piše Putin, gde piše Rusija? Gde piše bilo šta? Je l' ima neko ko ne bi ovo potpisao? Je l' ima neko normalan ko ne bi ovo potpisao? Gde piše Putin?" Međutim , nespornei neutralne pravne činjenice pokazuju da upravo Vučić nije govorio istinu. Na takav zaključak ukazuju sledeća pravna tumačenja : a) Međunarodni krivični sud koji priznaju sve države članice EU i Srbija (i još preko 100 država) u martu 2023. izdao nalog za hapšenje Putina i Marije Belove, komesara za prava deteta RF zbog navodnih ratnih zločina, odnosno otimanja dece iz Donbasa. Belova, koja je inače, popadija i majka petoro dece, počinila je navodni zločin, tako što je usvojila jedno dete od 15 godina iz Mariupolja (sugeriše britanski tužilac MKS). Dakle, nadripravna optužnica je pravi kontekst člana 4; b) Zelenski je prihvatio član 4 Atinske deklaracije. Argumentum ab absurdo pokazuje da treba odbaciti kao besmisleno tumačenje da je Zelenski hteo da osudi sam sebe zbog ratnih zločina u Ukrajini. Ostaje samo logično objašnjenje. Član 4 se odnosi na drugu zaraćene stranu ili na Putina; c) Domaćin skupa grčki premijer Micotakis je izjavio prvog dana samita da "Rusija mora da bude kažnjena zbog ratnih zločina". To je više nego jasno tumačenje koje takođe pokazuje da se član 4 odnosi na RF i njenog predsednika; d) jezičko tumačenje članova 1-3 i 5Atinske deklaracije pokazuje njen rusofobski karakter. Član 4 svakako nije izuzetak kako to Vučić lažno tvrdi, odnosno on se tumači u kontekstu rusofobske celine Atinske deklaracije .

Ovome treba dodati i tumačenja iz pravne doktrine kada se radi o neslagasnosti strana ugovornica. Akademik Milan Bartoš piše da kada postoji podeljeno tumačenje teksta međunarodnog ugovora, uzima se ono koje je većinsko kao i primena ugovora u praksi. U tom kontekstu, nalog za hapšenje MKS protiv Putina,pristanak Zelenskog na član 4, antiruski tekst članova 1-3 i 5 Atinske deklaracije, tumačenje Micotakisa prema kojem Rusija treba da odgovora za ratne zločine, govori nam da se tekst člana 4 Atinske deklaracije odnosi na Putina . To je većinsko tumačenje. Sa druge strane, samo Vučić u uličarskom maniru i uz povišenu temeperaturu tvrdi da to nije tačno i da se ne radi o Putinu. (O kome se radi on nije pokušao da objasni.) Dakle, Vučić je u manjini kada se radi o tumačenju člana 4 Atinske deklaracije. Na takav zaključak ukazuje i primena Atinske deklaracije.

Srbija je samo dan kasnije nakon nje pristupila Krimskoj platformi koja zagovara vojni povratak Krima Ukrajini . Štaviše, Zelenski je izjavio učestvujući 23. avgusta na Krimskoj platformi da planira da mobiliše još par stotina hiljada vojnika. Većinsko tumačenje Krimske platforme su dali ukrajinski minister Kuleba i američki ambasador Hil. Prema njima je Srbija pristupila Krimskoj platformi. Dačić je dao manjinsko prema kojem Srbija navodno nije pristupila Krimskoj platformi iako je premijer Branbić učestvovala u radu te antiruske organizacije uz pokliče da Srbija "nije vrednosno neutralna".

Šta je dobio zauzvrat Vučić od Zapada za pristajanje na član 4 rusofobske Atinske deklaracije i na ratnohuškačku Krimsku platformu? Trenutna situacija u Srbiji pokazuje da mu je dozvoljeno da prigrabi sve tri grane vlasti u Srbiji i da vlada poput dahije. Vučićevi sudovi primenjuju Lenjinovo načelo prema kome se presuđuje na osnovu "revolucionarne pravne svesti masa". Zato je nezavisni novinar Milovan Brkić zbog Vučićeve lične mržnje u zatvoru već 4 meseca , osuđen na osnovu verbalnog delikta (ili kritike velikog vođe). Istovremeno Vučićeva izvršna vlast nagrađuje kriminalce, a one koji ih otkrivaju kao inspektore u slučaju Jovanjica smenjuje. Istovremeno Vučić u uličarskom maniru tvrdi da ne zna gde se nalazi Ivanjica iako o njoj tri godine piše strana i domaća štampa. Dakle, njemu je dozvoljeno i da bezočno izmišlja poput korumpiranog francuskog premijera i nemačkog sluge Tjera koji je posle prihvatanja kapitulacije tvrdio 1871. da ne bombarduje Pariz već ga samo gađa topovima .

U tom smislu, nesrećni kolabracionista Nedić na istorijskoj lestvici nesumnjivo stoji iznad Vučića, ne samo zbog toga što je Kosovsku Mitrovicu zadržao formalno u Srbiji. Nedić nije zbog ličnog bogaćenja, neogračine vlasti i kriminalnog okruženja pristao na kolabracionizam i saradnju sa nacistima i rusofobima.

(Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu)