Stav

CRNI LABUD

Branko Dragaš

Veliki broj američkih ozbiljnih ekonomista, koji nisu zombirani idioti korporacija, najavili su svoje prognoze za 2024. godinu i otvoreno govore da očekuju godinu - Crnog labuda! Čak i mejnstrim mediji sve više o tome pišu i govore. Ako je prošla 2023. godina bila na ivici katastrofe, kako pišu, očekuje se da će ova 2024. godina biti zaista katastrofalna. Kada znamo da se u novembru održavaju predsednički izbori, da kampanje kreću već od sledećeg meseca, da je politička javnost podeljena do toga da se međusobno negiraju, onda se zaista Amerika nalazi pred velikim političkim, ekonomskim i socijalnim izazovom.

Metafora - Crni labud - najviše se koristi za ekonomsko-finansijska predviđanja, prognoze, trendove, procene tržišta, očekivanja, analize, strategije i planove, koji smatraju da će doći do velikih finansijskih lomova, da će biti mnogo neočekivanog i neplaniranog, iznenađujućeg i turbulentnog propadanja kako na samom tržištu, tako i u društvu koje se raspada. Pre više tri decenije, otvarajući kompanije na naduvanom američkom tržištu, boraveći na Vol Stritu i upoznavajući američku industriju na terenu, obilazio sam fabrike i poljoprivredne kompanije, posećivao farme i prerađivačku industriju, uočio sam da Amerika srlja u svoj sigurnu finansijsku propast, bankrot i ekonomski krah, jer su izmestili svoju proizvodnju iz Amerike u Kinu, preko 78% BDP je pravljen u tercijalnim delatnostima, dok je finansijsko-bankarska industrija iz godine u godinu naduvavala zaduženost države, da sam, nastupajući u javnosti, Ameriku nazvao - Imperijom u rastrojstvu.

Pokušao sam da objasnim našoj javnosti šta se zaista dešava u Americi, ukazao na najveću prevaru u istoriji čovečanstva, kada je 15. avgusta 1971. godine Nikson dobio nalog od Familije da ukine zlatni standard i da dolar štampa privatna centralna banka Familije-FED bez zlatnog pokrića. Ukazivao sam na opasnost nenormalnog zaduživanja i otvoreno napao nobelovca Miltona Fridmana, foliranta, zlikovca i prevaranta, koga su naši monetaristi pretvorili u ikonu neoliberalnog kapitalizma, da podstiče primenu ekonomske šok-terapije u nerazvijenim državama, da podržava državne udare i diktature, da nameće Vašingtonski konsenzus, da hvali ekonomske ubice, da služi interesima Vol Strita i Familije, te da će takva politika zasigurno dovesti do bankrota SAD i do raspada države, sa velikom mogućnosti da izbije i građanski rat.

Na stranicama ovih novina sam deceniju unazad objavljivao podatke, možete da pronađete u arhivama i da se uverite, koji jasno pokazuju da neko namerno gura Ameriku u provaliju, da neko namerno zadužuje nenormalno državu, da uništava sve državne institucije, da su japijevci sa Vol Strita zombirani idioti za uništavanje američkog finansijskog sistema, da će toliko štampanje i ubacivanje dolara bez pokrića morati, kada se dolar počne da vraća iz sveta, kada više ne bude svetska valuta, kada ga počnu masovno da odbijaju kao sredstvo plaćanja u međunarodnim finansijama, da dovede do kolapsa Amerike. Ljudi su se smejali. Mislili su da sam poludeo i da lupetam gluposti. Ljudi ništa nisu čitali i nisu pratili finansijske podatke o stanju pacijenta SAD, verovali su u raskošni glamur holivudskih izloga i propagandne laži strogo cenzurisanih mejnstrim medija.

Palanački mentalitet naših ekonomista, koji su otvorenih usta stajali pred špekulativnim transakcijama Vol Strita, zadivljeni njihovim umećem, lažima, raskoši i lagodnim životom, mediokritetsko prihvatanje neoliberalnih floskula i frazetina, gomile debilnih metafora, tipa da li je čaša do pola puna ili do pola prazna, sve je to pomutilo mozak našim teroretičarima ekonomije, tržišnim talibanima, plagijatorima operacije bez anestezije i šok-terapije, pohlepnim tajkunima „bizmismenima" na uzici politike, novinarima fundamentalistima neoliberalnog kapitalizma, koji nam tri decenije sole pamet, baljezgajući gluposti o tržištu, liberalizmu, brzoj privatizaciji i preduzetništvu, dok niko od tih tržišnih apologeta i satrapa kolonijalne neoliberalne ideologije nikada nije napravio sam sto dolara na američkom tržištu, jer su paraziti, lešinari i hijena srbske tranzicione organizovane pljačke države i naroda.

Nažalost, ni danas, kada prema istraživanjima u decembru 2023. g. preko 67% američkih porodica priznaje ne može da pokrije svoje mesečne troškove, kada je zvanični dug prešao 34.000 milijardi dolara, dok je ukupan dug narastao na 426.000 milijardi dolara, moja procena, koju sam prvi izneo u svetu, sve veći broj stručnjaka se polako približava ovoj neverovantoj cifri ukupne zaduženosti, kada 50 miliona unesrećenih živi na ulici, kada je inflacija dvocifrena, lažno se prikazuje inflacija od 3,6%, dok su zatezne kamate na minuse na karticama dostigle 20,57%, kada polovina američkih kompanija najavljuje nova otpuštanja, jer ne mogu da plaćaju drastično povećane kamatne stope, o čemu sam ovde već pisao, napadajući pogrešnu politiku FED-a u smanjivanju inflacije, izdvajanje za kamate su prešle vojni budžet, dok su budžetski deficiti narasli preko 2.200 milijardi svake godine, kada mejnstrim mediji počinju, uplašeni za poredak, da otvoreno pišu i govore o Crnom labudu; naši zombirani akademski ekonomisti na državnom budžetu, svi, dakle, izuzev ekonomskog tima POKRETA MOBA, koji nisu na budžetu i pod kontrolom Uzurpatora, spokojno spavaju na profesorskim i doktorskim titulama, preživaju propale ekonomske teorije, dremaju pred bankrotom države i ne smeju jednu jedinu reč da zucnu ili da napišu o stanju ekonomije u SAD ili bankrotiranoj EU, okreću glave od Generalnog štrajka poljoprivrednika, železničara, vozača i druge porobljene raje u Nemačkoj, pokorno služe lažima poludelog Uzurpatora, koji zadužuje Srbiju do njenog potpunog finansijskog sloma, koji potkupljuje penzionere, učenike i studente da glasaju za njega, koji će, poput narkomana, sve da proda u državi, prodaće i narod, samo da produži svoju vladavinu u okupaciji.

Prosto je neverovatno koliko su glupi i isključivi eksperti neoliberalizma u bankrotu, koji ne žele da vide ono što svaki građanin, koji živi od svog rada i svoje plate, vidi kada uđe u prodavnicu i kada se zaprepasti rastom cena. Umesto da uzbune javnost pred nesrećom u koju srljamo, oni okreću glave od realnosti i podanički služe Uzurpatoru, izdajući svoju struku. Šta nas briga koliko Amerika duguje, krešte u komentarima tupani papagaji totalitarizma, koji pokušavaju da skrenu pažnju na sebe. Oni, neznalice, ne shvataju da smo svi ukrcani na finansijski TITANIK, koji je udario u santu leda i koji uveliko tone.

Ti bilmezi naše internet pljuvaonice, ne mogu da pojme da se Srbija nalazi na tom TITANIKU koji tone, da se nalazimo u potpalublju i da smo, svojom idiotskom politikom slušanja birokrata iz Vašingtona i zatucanih komesra iz Brisela, sebe doveli u izuzetno težak položaj borbe za biološki opstanak naroda. Koliko su ograničeni i glupi, najbolje se vidi u njihovim javnim stavovima da će Amerika, jednoga dana, kada odluče, samo da otpiše sve dugove i da će tako da izađe iz krize, dok će sve ostale države i narode, kako kažu, da zajebu i preveslaju preko vode žedne. Bilo bi zaista idilično kada bi to moglo da se u praksi ostvari, ali te univerzalne neznalice, što raspravljaju na internetu o stvarima o kojima pojma nemaju, ne shvataju da narasli dugovi odražavaju sistemske odnose u društvu i da njihovo iznenadno poništavanje ne može, preko noći, da spase državu i građane.

Recimo, navodim jedno od mnogobrojnih problema koji se otvaraju i traže hitna rešenja, ako se otpišu svi dugovi i zabrani dalje zaduživanja narkotizovanog budžeta, kako će onda da prežive 220 miliona Amerikanaca, korisnika tog budžeta? Na to pravo pitanje nema odgovora estradnih neoliberalnih masturbatora. Kada 220 milona Amerikanaca, korisnika budžetskih sredstava, jedan mesec ne prime plate, penzije i socijalnu pomoć, oni će biti primorani od svog praznog stomaka da se pobune i izađu na ulice. Tada nastaje - Revolucija ili Građanski rat. Treće opcije nema. Familija se toga najviše boji i zato se izmišljaju ratovi u Ukrajini i Palestini, pandemije, krize i lobotomira javnost, samo da bi se sačuvao i kontrolisao postojeći politički i ekonomski poredak, koji više ne može da opstane.

Parafraziraću ovde Marksa, radi boljeg razumevanja problema u kome se našla Zapadna civilizacija, tesni neoliberalni odnosi u totalitarno ustrojenom društvu više ne mogu da obuzdaju narastajuće proizvodno-robovske snage, koje traže, koje su primorane da se bore, za bolju, pravedniju i humaniju raspodelu društvene moći. Familija ne želi nikome da preda svoju političku moć i stečeno bogatsvo na miran način. Spremna je da čitavu planetu lobotomira, vakciniše, ubije sedam milijardi ljudi, robotizuje, čipuje, zombira i postavi u digitalni koncentracioni logor samo da zadrži postojeće društvene odnose. To, naravno, više nije moguće. Otuda ova prognoza da sleće - Crni labud! Ulazimo u godinu velikih previranja, sukoba i okršaja.

Šizofrena Familija nije spremna da popusti i neće nikakav kompromis. Proizvodne snage nemaju izbora. Moraju da se izbore za svoj opstanak. Nasiljem se mora da odgovori na nasilje Familije. Oni jedino razumeju govor Sile. Dokaz, tragedija u Ukrajini i sigurna pobeda Rusije je primorala Familiju da prizna poraz. Ali, bitku još nisu izgubili. Pred nama je početak organizovanog nasilnog otpora porobljenih građana protiv nasilja Familije.

Ako vam je ovo što sam ovde izneo jasno, ako čuvate drevnu srbsku pamet i razmišljate svojom glavom, onda vam je jasno da isti scenario čeka Srbiju, koja je prenela sve negativnosti iz ekonomija Zapadnih zemalja. Ukupni dugovi, kako spoljni dug, dug banaka, kompanija i građana, prešao je sto milijardi evra i taj dug je 250% veći od realnog BDP-a. Samo na kamate će morati da se izdvaja preko 3,3 milijarde evra, dok realan prirast BDP-a nije ni trećina tog iznosa. Kada znamo da je spoljno-trgovinski deficit u 2022. godini bio najveći u istoriji Srbiji-11,4 milijarde evra, da će deficit spoljne trgovine u 2023. godine da bude preko 8,1 milijarde evra, da je poslednje četiri godine budžetski deficit kumulativno iznosio 10 milijardi evra, onda svi ovi podaci, koji se kriju od javnosti i koje možete da nađete u zvaničnim bilansima, ako znate da čitate finansijske izveštaje, jasno pokazuje u kakvoj nevolji se mi nalazimo. Ali, manipulcijom Uzurpatora i njegove korumpirane opozicije, kojoj pripadaju u prodane HAPPY patriJote za zamajavanje porobljenog naroda, niko o ovom problemu ne govori, osim stručnjaci iz POKRETA MOBA. Građani će skupo da plate svoju naivnost, povodljivost i lakovernost. Dugove uvek plaćaju samo građani.

Potpuno je sumanuto kada neko, ko je potrošački zombiran, kaže da on lično nije zadužen i da njega nije briga za dugove države. Da li je zadužena tvoja kompanija? Nije! Odlično! Ali, zadužena je država, koja će da bankrotira. Pa, šta to mene briga? Kada država bankrotira nastaju socijalni nemiri, revolucije i građanski ratovi. Nesrećna Jugoslavija je najbolji primer te naše gluposti. Nikoga nije bilo briga što se Jugoslavija zadužuje. Živelo se od zaduživanja i uzetih kredita. Životni standard je bio lažan, jer nismo zaradili i stvorili taj životni standard, nego smo se zadužili da živimo na tuđi račun. Jugoslavija se raspala jer više nije mogla da otplaćuje narasle dugove, koji su bili sakrivani i koje niko nije smeo da iznese u javnost. Neko je morao da vraća te dugove. Tako je počeo građanski rat za nasledstvo. Račun je došao na naplatu. Stradali su i oni koji nisu bili lično zaduženi i čije su firme odlično radile. Pametan čovek hoće to da izbegne. Plaši se rata, nasilja, revolucija i socijalnih nemira. Plaši se nekog masakra u bolesnom društvu.

Gospodo drugovi, niko od nas nije siguran u društvu koje se raspada. Za one koji hoće da pobegnu iz Srbije i da tako izbegnu svoju odgovornost za spas Srbije, sve manje će imati mesta gde će moći da se sakriju i sačekaju da Crni labud odleti. Na TITANIKU koji tone nema sigurne kabine. Otuda vas pozivam, kao pametne i odgovorne ljude, kao rodoljube koji vole svoju državu i narod, kao porodične ljude koji brinu za budućnost našeg potomstva, da se uozbiljimo, organizujemo i delamo, jer to je naša istorijska obaveza. To traži od nas doba u kome živimo.

Ako hoćemo da se spasimo, moramo da prestanemo da se lažemo. Zato je moj javni nastup otvoren, pošten i bez zadnje misli. Svi na javnoj sceni moraju da prođu kritiku slobodne javnosti. Niko više ne zaslužuje naše poverenje da mu ustupamo naš suverenitet birača, da bi nas on predstavljao i odlučivao umesto nas. To vreme je umrlo. Građani traže da odlučuju i kontrolišu direktno izvršnu vlast. Ne trebaju nam više nikakvi posrednici. Politički ološ je zastarela tehnologija upravljanja državom. Moramo da ih bacimo na smetlište istorije kao staro gvožđe. Građani moraju da odlučuju o našem zaduživanju. Sve je vrlo jednostavno.

Kada naši stručnjaci naprave presek stanja bankrotirane Srbije, onda građani moraju da se upoznaju sa svim nagomilanim dugovima i moraju da glasaju kako će se i ko će te dugove da vraća. Matematička analiza će da pokaže koliko je zadužen svaki građanin. Nema nezaduženih u bankrotiranoj Srbiji. Visina duga po svakom građaninu će otrezniti trenutno uspaljene političke šarlatane. Kada ne budu znali kako da vrate tolike dugove, građani će potražiti sposobne stručnjake koji imaju rešenja. Kriza je suočavanje sa realnim svetom. Crnog labuda možemo da oteramo, ako smo sposobni da radimo, štedimo, planiramo i ako branimo naše državne i nacionalne interese.

U se i u svoje kljuse! To je poklič za buđenje bankrotirane Srbije. Ima rešenja! Nudimo rešenja! Ako građani hoće. Ako neće, Crni labud sigurno doleće.