https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Divljanje

Divljanje

Savremena administracija: Političko-sportsko-estradni kriminal 

 

Savremena, kao iz starijeg kamenog doba

 

Iza kiparske firme koja je kupila SA stoji rumunski biznismen Gabriel Cirijak, brat venčanog kuma našeg tenisera Slobodana Bobe Živojinovića, ali i novokomponovani prijatelj Mlađana Dinkića - kućnog prijatelja bračnog para Živojinović-Jahić. I tako to onda krene...

 

Piše: Milan Malenović

 

Septembra 2007. na aukciji je za pet miliona evra prodat državni paket akcija Savremene administracije AD, koji je činio 68,94 odsto kapitala ovog preduzeća. Kupac je bio konzorcijum preduzeća Broadhurst Investments Limited sa Kipra i beogradski Srbijateks. Vrednost nekretnina koje su u tom trenutku bile u vlasništvu Savremene administracije iznosila je 32 miliona evra.

Iza kiparske firme stoji rumunski biznismen Gabriel Cirijak, najbliži rođak Jona Cirijaka, nekadašnjeg profesionalnog teniskog pajaca i venčanog kuma našeg tenisera Slobodana Bobe Živojinovića. Ova burazersko-kumovska veza nikako nije bez značaja za razumevanje svih mahinacija koje su od prvog momenta privatizacije pratile Savremenu administraciju.

Jer, ne samo da je Gabriel Cirijak postao kućni prijatelj bračnog para Živojinović-Jahić, već je tako upoznao njihovog drugog kućnog prijatelja - Mlađana Dinkića. U ovoj zemlji već i vrapci na grani znaju da konačnu ocenu o uspešnosti neke privatizacije ne daje sud već Dinkić, pa ako je nešto od njega proglašeno uspešnim, onda to tako mora i da bude. Tačka.

Jedino tako možemo da objasnimo da niko od državnih organa ne pokazuje ni najmanju nameru da preispita ovu po svemu kriminalnu privatizaciju.

 

Sam sebi pozajmljuje

 

Odmah pošto je preuzeo većinsko vlasništvo nad Savremenom administracijom, Cirijak je podelio otkaze. Od 289 tada zaposlenih radnika, njih 201 bio je proglašen viškom. Po kupoprodajnom ugovoru Cirijak je ovo smeo da uradi jedino u skladu sa socijalnim programom i Programom rešavanja viška zaposlenih. Ovaj drugi program je Upravni odbor Savremene administracije usvojio 11. decembra 2007. Problem je "samo" to što je isti taj Upravni odbor izabran na skupštini 17. decembra 2007, dakle šest dana pošto je, navodno, zasedao i usvojio traženi program?!

Da bi otpuštenim radnicima mogao da isplati otpremnine, generalni direktor Savremene administracije Milutin Pejčić decembra 2007. sa Broadhurst Investments Limited potpisuje ugovor o zajmu u visini od 2.150.000 dolara, a da je u slučaju spora nadležan sud u saveznoj državi Njujork (SAD). Kao garanciju Pejčić deponuje menicu Savremene administracije na pozajmljenu sumu, čime direktno krši ugovor sa Agencijom za privatizaciju.

Međutim, u dokumentaciji Savremene administracije nema traga pomenuteoj menici, pa je naoko sve u skladu sa privatizacionim ugovorom. Uporni zaposleni uspeli su u međuvremenu da otkriju da se kopija menice čuva u preduzeću Ćele-kula iz Niša, koje je takođe kupio Gabriel Cirijak. Međutim, iako je ovo saznanje prosleđeno Agenciji za privatizaciju, iz nje preko službenika Nenada Purića stiže obaveštenje da Agencija ne želi da istraži slučaj, jer radnici nisu priložili dokaz za svoje tvrdnje?! Po mišljenju Purića, znači, radnici sami treba da nabave pomenutu kopiju (verovatno obijanjem sefa Ćele-kule) i da je dostave nadležnima, pa će Agencija tek onda da proverava da li kopija zaista i postoji. Luđe ne može da bude.

Rok za povratak duga ističe 16. juna ove godine. Ako zajmodavac, koji je istovremeno i većinski vlasnik Savremene administracije, pusti menicu, račun ovog preduzeća zauvek će ostati u blokadi. A posle toga sledi stečaj, zna se, i jeftina rasprodaja preostale imovine. Time je Cirijak sebe obezbedio čak i u slučaju da privatizacija bude poništena. Nezakonito i lukavo, nema šta.

Da bi u potpunosti prikrio svoje marifetluke, Cirijak i njegovi domaći pomagači angažuju Institut za ekonomska istraživanja DOO iz ulice Strahinjića Bana 26 u Beogradu. Ponudu saradnje koja obuhvata pružanje ekonomsko-pravnih usluga i aktivnosti vezane za finansijske obaveze, u ime Instituta potpisuje njegov direktor prof. dr Zoran Đerković. Istog tog Đerkovića nalazimo, međutim, i na čelu revizorskog tima preduzeća Auditor (takođe iz Strahinjića Bana 26) koje obavlja reviziju finansijskih izveštaja Savremene administracije. Đerković, dakle, kontroliše samog sebe.

Ovako obezbeđeno rukovodstvo koje je postavio Cirijak moglo je na miru da se posveti štimovanju računa i izveštaja, onako kako to njima odgovara. Da bi ispunio obavezu očuvanja kapitala kupljenog preduzeća Cirijak je izvršio revalorizaciju jednom već otpisanih sredstava, pa je tako ovim papirološkim manevrom za pet puta uvećao vrednost Savremene administracije. Na ovaj način je novi vlasnik nesmetano mogao da pristupi rasprodaji nepokretnosti u vlasništvu SA, koje i jesu bile njegov osnovni plen prilikom privatizacije.

 

Sve su to završene stvari

 

Članovi Udruženja malih akcionara ukazuju da su od tada otuđene mnoge nekretnine koje su nekada pripadale Savremenoj administraciji, između ostalih i prodajni prostori u Sarajevu i Zagrebu.

Uporni radnici i manjinski akcionari Savremene administracije nastavljaju da se bore za očuvanje svojih prava i svoje imovine. Tako u nekoliko navrata dostavljaju svu dokumentaciju do koje su došli Agenciji za privatizaciju iz koje ih Julijana Vučković, tadašnji direktor sektora za kontrolu, izveštava da će veoma teško biti da se dokažu bilo kakve mahinacije, jer je kupoprodajni ugovor sastavljen u potpunosti po volji kupca.

Ni kod direktora sektora za prodaju akcija u okviru Agencije, Dušana Šutanovca, nisu bili ništa bolje sreće. Jedini ko je hteo da ih sasluša i da pokuša da im pomogne bio je Odbor za privatizaciju Republičke skupštine. Pošto su pregledali predočene im materijale poslanici su zatražili da Agencija ponovo prekontroliše poslovanje Savremene administracije u prvoj godini privatizacije.

U interpretaciji sekretara Odbora Milene Sandić, ova odluka volšebno je preinačena u kontrolu druge godine poslovanja?! Kada znamo da je Sandićeva poslanik ispred G17 plus ne čudi što je decidirano izjavila kako je kontrola prve godine "završena stvar".

I direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković, u svom dopisu Odboru za privatizaciju februara ove godine potvrdio je da je kontrola poslovanja u prvoj godini okončana prihvatanjem izveštaja revizora.

U istom tom dopisu, međutim, Cvetković iznosi i podatak da su prihodi od prodaje proizvoda u 2009. u odnosu na 2006. manji za čak 32 odsto i da Savremena administracija posluje sa gubicima, ali da to ne predstavlja kršenje kupoprodajnog ugovora.

Zbog ovakvog postupanja radnici i mali akcionari najavljuju protestno okupljanje za 23. juni 2010. ispred sedišta Savremene administracije i Agencije za privatizaciju.

 

 

 

 

 

 

Grabežljive veze

 

Osim estradne veze sa Mlađanom Dinkićem, Gabriel Cirijak ima, očigledno, i kontakte sa drugim politički uticajnim osobama. U Srbijateksu, članu konzorcijuma koji je kupio Savremenu administraciju, svojevremeno smo nalazili i narodnog poslanika iz Narodne stranke Mladena Grujića. Istome se pripisuje i delovanje preko berzanskih brokera iz porodice odgovarajućeg prezimena - Grabež. Članovi ove porodice se često pojavljuju u trgovini akcijama Savremene administracije.

Veza sa Demokratskom strankom je ostvarena i preko Zorana Živkovića. Ovaj bivši premijer Srbije je sa partnerima kupio od Savremene administracije nekoliko spratova u beogradskoj palati Albanija i za to iskeširao, navodno, 1,2 miliona evra.

Realna tržišna vrednost ovog poslovnog prostora je bar dvostruko veća.

 

 

 

 

Sve njihov do njihovog

 

Gabriel Cirijak je 2007. državne akcije otkupio po ceni od 52,65 evra po komadu. Tada je došao u posed 70 odsto vlasništva nad Savremenom administracijom. U međuvremenu je dokupovao još neke akcije, ali ipak ne poseduje 95 odsto vlasništva kada bi mogao da traži prinudni otkup svih preostalih deonica.

Udruženje malih akcionara Savremene administracije nije spremno da svoje preostale akcije proda po ceni po kojoj je svojevremeno država častila novog vlasnika, a još manje po trenutnoj prosečnoj ceni ostvarenoj na Beogradskoj berzi.

Na Skupštini preduzeća održanoj 25. septembra 2007. odlučeno je da manjinski akcionari imaju pravo na cenu akcije od 200 evra za svaku godinu radnog staža u Savremenoj administraciji.

Brokerska kuća koja je u ime većinskog vlasnika decembra 2009. uputila poziv malim akcionarima da prodaju svoje akcije po ceni od 52,65 evra je Tezoro, Strahinjića Bana 26 u Beogradu. Na njenom čelu stoji isti onaj Zoran Đerković iz revizorskog preduzeća Auditor i Instituta za ekonomska istraživanja, bez koga se u ovoj priči, izgleda, ne može.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane