Amerika

   

Domovina građanskih sloboda donosi zakone koji je uvode u totalitarni mrak

 

Neograničeni  zatvor bez suđenja

 

Američko pravosuđe je smoglo hrabrosti da se usprotivi administraciji predsednika Baraka Obame i da privremeno zabrani primenu odredbi zakona koje omogućuju vlastima da po slobodnom nahođenju nekog proglase saradnikom terorista i bez sudskog ovlašćenja ga smeste u zatvor i to na neograničeno vreme. Po mišljenju pravnika ove odredbe bi trebale da se preventivno primene na učesnike i organizatore demonstracija koje se u bliskoj budućnosti očekuju u SAD.

 

Marko Vasić

Dopisnik iz Vašingtona

 

 

Dan posle godišnjice napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 12.septembra 2012. američki sudija Katarina Forest (Katherine Forrest ) donela je rešenje kojim je ranije ograničenu privremenu meru pretvorila u neograničenu. Prethodno je u maju privremeno zabranila saveznim vlastima Sjedinjenih američkih država da primenjuju "odredbe National Defense Authorization Act 2012 (NDAA, Zakon o budžetu za odbranu) kojim se odobrava neograničeno držanje u zatvoru".

Po njenom mišljenju, zakon koji omogućuje vlastima da bez sudske odluke u zatvoru drže američke državljane koji se sumnjiče da sarađuju sa teroristima, nije u skladu sa ustavom. Zbog toga je Beloj kući zabranila da primenjuje pomenute mere i ta odluka odmah stupa na snagu.

Nekoliko sati po objavljivanju odluke sudije Forest, vlada Baraka Obame najavila je podnošenje žalbe, što se i desilo prethodnog ponedeljka.

Forest je sudija u Drugom saveznom sudskom okrugu sa sedištem u Njujorku, koji obuhvata države kao što su Konetikat, Njujork i Vermont. Iznad ovog suda postoji žalbeno odeljenje kome je i upućena žalba savezne administracije. U devet sati ujutru 17. septembra Bela kuća je zatražila odlaganje izvršenja privremene mere, čime u suštini traži ukidanje rešenja sudije Forest. "Skoro momentalno posle objavljivanja odluke sudije Forest administracija Baraka Obame je uložila žalbu", napisao je Kris Hedžes (Chris Hedges), novinar i dobitnik Pulicerove nagrade, koji je bio jedan od glavnih tužilaca u prvobitnoj tužbi kojom je i pokrenut ceo sudski spor.

Administracija je odluku sudije Forest označila kao "neuobičajenu presudu sa posledicama koje će se osetiti u celom svetu". Pravni eksperti Bele kuće su ceo vikend proveli u pronalaženju argumenata kojim su potkrepili svoj zahtev za ukidanje presude.

   "Ministarstvo pravde je kasno poslepodne u petak obavestilo sudiju Forest i Žalbeno odeljenje drugog saveznog sudskog okruga da će administracija Baraka Obame sledećeg ponedeljka u 9 sati ujutru da podnese zahtev za hitnom obustavom sprovođenja presude sudije Forest", piše Hedžes, "Ovo bi Obaminoj vlasti omogućilo da i dalje primenjuje mere neograničenog držanja u zatvoru, sve do glavne rasprave pred Žalbenim odeljenjem. Odluka vlade je izazvala ustavnu proveru stvarnih odnosa između predsednika i pravosuđa."

   Advokat Karl Majer, koji savetuje Hedžesa i ostale tužioce, potvrdio je medijima da je žalba predata i dodao: "Ovo je, najverovatnije, najvažniji ustavni sukob još od vremena postupaka u vezi takozvanih Papira iz Pentagona...".

   Brus Afran, još jedan od pravnih zastupnika tužilaca, smatra kako je vlast spremna da se upusti u dugotrajni sudski spor iz razloga što bi time dobila dovoljno vremena da osporavane odredbe NDAA primeni i na demonstrante koji u SAD uzimaju učešća u protestima.

   "...U petak je objavljeno saopštenje Ministarstva za zaštitu države u kome se tvrdi kako bi nemiri na Bliskom istoku mogli da se preliju i u Sjedinjene Države. Zbog toga pomenuto ministarstvo traga za muslimanskim vođama očekivanih protesta", objašnjava Afran i nastavlja: "...Moje je mišljenje da je ovo razlog zbog koga vlast želi da zadrži ovlašćenja iz NDAA kako bi raspolagala odgovarajućim pravnim okvirom koji joj omogućuje da hapsi islamske demonstrante i pre nego što uzmu učešća na protestima. U ovom trenutku ne postoje zakonske mogućnosti za hapšenje potencijalnih demonstranata.

NDAA vlastima daje upravo takve mogućnosti. Pošto je zahtev za obustavu primene sudske odluke stigao u danima početka novih nemira u islamskom svetu, kao i da je tada stigao pomenuti izveštaj ministarstva, sve ovo po mom mišljenju pokazuje da postoji veza između ovih događaja. Vlast želi pismenu NDAA kako bi preventivno mogla da onemogućuje demonstrante."

   Hedžes, koji je sarađivao sa novinama kao što su Njujork Tajms ili Kristian Sajens Monitor, objašnjava kako njegov novinarski poziv sa sobom nosi i potrebu za kontaktima sa osobama koje američka vlada smatra teroristima.

   NDAA predviđa da američki državljani koji "delimično ili značajno podržavaju Al-Kaidu, Talibane ili sa njima udružene organizacije koje učestvuju u sukobima protiv SAD ili njenih koalicionih partnera, mogu do završetka sukoba" da budu smešteni u zatvor. Upravo ova nejasna definicija, koja prepušta predsedniku SAD ili od njega ovlašćenim licima da procenjuju da li postoji sumnja da neko pomaže teroriste, nije u skladu sa američkim ustavom, smatraju tužioci.

   U intervjuu agenciji Raša Tudej Majer je pojasnio: "Pošto su formulacije u ovom zakonu tako nejasne, praktično svaki novinar ili aktivista mogu da budu optuženi kako izveštavaju o stavovima grupa ili da šire mišljenja koja se ne dovode samo u vezu sa Al-Kaidom, već praktično sa svakim protivnikom Sjedinjenih Američkih Država."

   Hedžes je po podizanju tužbe napisao: "...Puno godina sam proveo u zemljama u kojima vojska ima ovlašćenja da bez sudskog postupka hapsi građane i drži ih u zatvoru. I sam sam bio zatvoren u pojedinim takvim zatvorima. Znam za kolege i prijatelje koji su nestali u ovim logorima. Poznate su mi konsekvence koje prete ako se vojsci bilo koje nacije daju policijska ili neograničena ovlašćenja. Možda je moja bitka idealistička, ali ona mora da se vodi kako bismo makar mogli da se nadamo da možemo ovu zemlju da iščupamo iz kandži korporativnog fašizma...".

   Odluka da se sa svom silom obruši na presudu sudije Forest potvrđuje stremljenje ka daljim ograničenjima ljudskih prava, koja premašuju i ona iz vremena Džordža Buša mlađeg. Obama se usprotivio vraćanju na snagu prava iz Habeas Korpusa, pravnog akta iz srednjevekovne Engleske koji nalaže neumitno privođenje pritvorenika sudiji. On je podržao FISA zakon koji naknadno legalizuje ono što je u civilizovanoj ustavnoj tradiciji nezamislivo: na primer prisluškivanje građana bez sudske odluke, kao i praćenje i špijuniranje građana. Obama se, pozivajući se na zakone protiv špijunaže, obrušio na osobe, takozvane "Pištače", koje su objavljivanjem tajnih dokumenata želeli da ukažu na kriminalna dela same administracije, kao što su na primer ratni zločini.

   Prema mišljenju predsednika, Zakon o dozvoli primene vojne sile iz 2001. godine (Authorization for Use of Military Force Against Terrorists) mu dozvoljava da ubija američke državljane, kao što se desilo u slučaju islamskog sveštenika Anvara al-Avlakija. Sada još traži pravo da američke vojne snage iskoristi kako bi američke državljane smeštao u zatvor na nepredvidivo dugi period i bez sudskih dozvola i provera.

 

 

A:

 

Primena u bliskoj budućnosti

 

   Istog dana kada je objavljeno da je vlada Baraka Obame uložila žalbu sa zahtevom da se ukine primena napadnute odluke sudije Forest, Hedžes je napisao: "Da li je savezna administracija zato toliko zainteresovana da se ponovo primenjuje upravo ovaj deo NDAA, zato što ga je već primenila? Ili planira njegovu primenu u bliskoj budućnosti?"