https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razotkrivanje

Razotkrivanje

Amerika optužuje vlasnika vebsajta Vikiliks Džulijana Asanža da je terorista

Tajna dukumenta ubijaju, zar ne?

  Vebsajt Vikiliks, poznat po tome što dolazi do poverljivih izveštaja i snimaka, objavio je nedavno amerièke vojne dokumente o ratu u Avganistanu. Ova dokumenta, pored detalja o 144 incidenta u kojima su meðunarodne snage u Avganistanu ubile ili ranile civile, sadrži i detalje o drugom problematiènom aspektu ovog rata - dvojnoj ulozi pakistanske obaveštajne službe. Povodom toga Pentagon je zatražio hitno brisanje tih dokumenata sa pomenutog sajta 

 

Piše: Marko Vasiæ

dopisnik iz Vašingtona

 

Kolumnista Vašington posta i bivši pisac govora Džordža Buša mlaðeg, Mark Tisen, napisao je da "VikiLiks nije nikakva novinska agencija, veæ kriminalna organizacija i poklon neprijatelju i teroristima. Ova veb stranica mora odmah da bude ukinuta, a njen vlasnik Džulijan Asanž uhapšen sa sve svojim saradnicima".

VikiLiks, nažalost, zaista ugrožava živote civila. Imena i mesta porekla oko 100 avganistanskih saradnika NATO-a nalaze se u dokumentima koje objavljuje ovaj sajt, a jedan predstavnik talibana je potvrdio da pretražuju portal u potrazi za tim podacima kako bi kaznili izdajnike.

Ipak, istine radi treba navesti kako nije VikiLiks krivac za ovu tešku situaciju. Upravo tu postavljeni prilozi pokazuju da u Avganistanu stalno ginu nevini civili, od NATO-a ili avganistanskih gospodara rata. O tim žrtvama Tisen još nijednom nije progovorio nijednu reè. A rat koji svakodnevno ubija civile i vojnike, u Avganistan su doneli Amerikanci.

 

Kad interesi marširaju

 

Amerièki sekretar odbrane Robert Gejts, u intervjuu na TV stanici ABC optužio je radnike VikiLiksa da snose "moralnu odgovornost" za štetu koju su naneli. Kada se govori o ubijenima tokom amerièkih agresija, Gejts nije ovako energièan.

U Iraku, na primer, koji su SAD napale posle dokazane laži o navodnoj proizvodnji oružja za masovna uništenja, život je izgubilo više od milion Iraèana. Zašto i to ne pominju Gejts i Tisen?

Ono što kolumnistu Tisena i njegove saborce najviše nervira jeste šteta koju SAD i njena armija trpe zbog otkriæa VikiLiksa. Javnost se pomoæu takvih izveštaja jasno upoznaje sa èinjenicom da u Avganistanu i Iraku ljudi nepotrebno ginu. I to u zemljama koje su Amerikanci bezrazložno napali, bez ikakvog odbrambenog razloga.

Umesto toga, postojali su samo amerièki ekonomski interesi. U Avganistanu je to kontrola svetski najplodonosnijih plantaža maka od kojih nastaje heroin, u Iraku su to naftna polja. Uz enormne zarade i moguænost pranja novca, kontrola prodaje heroina Americi donosi i jedan nusefekat. Putevima koji prolaze kroz Rusiju drogom se snabdeva i stanovništvo ovog tradicionalnog neprijatelja SAD.

Sledeæi razlog amerièkog prisustva je opkoljavanje Irana. Jedan pogled na mapu sa amerièkim bazama govori više od hiljadu reèi.

Posebno u sluèaju VikiLiksa iritira èinjenica da su javnosti prikazani podaci do kojih su operativnim radom došle tajne službe. Treba oèekivati da æe spremnost za saradnju sa Amerikancima opasti zbog javnog iznošenja podataka o saradnicima tajnih službi. Posebno kada se radi o imenima agenata upetljanih u operacije sa tako malo slave, kao što su one protiv civila u Avganistanu i Iraku.

Ono što dobro informisane èitaoce najviše zbunjuje jeste tvrdnja da ovakva otkriæa štete ugledu Amerike. Reputacija donosioca slobode, bogatstva i demokratije veæ je dosta pretrpela u celom svetu mnogo pre pojave otkriæa na VikiLiksu. Oznaka "zlikovaèka država", koju amerièka administracija olako prilepljuje svakome ko ne igra po njenoj muzici, odavno je postala sinonim za skoro bombardovanje ili okupaciju. VikiLiks tome nije doprineo.

  

FBI može sve

 

Ono što kod èitaoca izaziva da mu brada od zaprepašæenja padne do kolena jeste proglašavanje osnivaèa portala Džulijana Asanža kriminalcem, i to visoke arogancije. Asanž, meðutim, deluje izvan teritorije Amerike i nije njen, veæ državljanin Australije. Tisen je ovu èinjenicu pozdravio reèima da to otvara nove moguænosti obraèuna sa njim. U prevodu: Asanžer ne uživa graðanska prava koja svakom državljaninu SAD pripadaju na teritoriji te države. Ništa novo pod kapom nebeskom, slièno je bilo još u Rimskom carstvu. Ko nije bio državljanin Rima u dvoumljenju, nije imao prava ni na šta. Èak ni na milosrdnije ubijanje maèem. Najpoznatija žrtva bio je Isus Nazareæanin.

Zato Tisen zakljuèuje da se ne moraju angažovati samo uobièajeni istražni organi veæ i tajne službe, pa èak i vojska, kako bi se Asanž priveo amerièkom sudu.

Prvi korak mora da uèini amerièko ministarstvo pravde podižuæi optužnicu protiv Asanža. Ta optužnica, prirodno, mora da bude zapeèaæena, tajna, kako Asanž ne bi pre vremena doznao šta mu se sprema.

Posle toga treba u saradnji sa meðunarodnim organima izvesti Asanžovo hapšenje i njegovo izruèenje. Tisen se tu setio da bi moglo da doðe do izvesnih pravnih komplikacija ako bi bio uhapšen australijski državljanin bez stabilnog zakonskog osnova, i to zbog kriviènog dela...

Asanžu se na teret stavlja da je svojim radom ugrozio živote NATO vojnika i njihovih lokalnih saradnika. Pri tome je on novinar koji samo objavljuje dokumente koje pribavi. Šta je tu sporno?

Prvenstveno je sporno to što zemlje u kojima se Asanž nalazi, kao što su Švedska, Island ili Belgija, njegovo delovanje ne vide kao kršenje bilo kog zakona. I tu Tisen poznaje lek: "U sluèaju potrebe treba ga uhapsiti i privesti bez saradnje ili èak znanja dotiènih zemalja. Kao osnova može da posluži memorandum Ministarstva pravde iz 1989. sa naslovom Pravo Federalnog biroa za istrage (FBI) da ignoriše meðunarodno pravo pri poterama na tuðoj teritoriji.

Prema ovom memorandumu FBI ima pravo da progoni i hapsi osobe koje su se ogrešile o amerièki zakon i na teritoriji drugih zemalja, èak i u sluèaju da to ne odgovara meðunarodnim pravnim normama ili je u suprotnosti sa zakonima pogoðene zemlje. Jedino ogranièenje jeste Èetvrti amandman amerièkog ustava.

Tisen poentira: "Ne treba nam nièija dozvola da bismo uhapsili Asanža i njegove saradnike bilo gde u svetu."

Eto kako postupa zemlja koja bi da bude lider slobodnog sveta utemeljenog na pravima! Dovoljno je da neki amerièki birokrata napiše nekakav memorandum, pa da sva sila meðunarodnih zakona i obaveza bude gurnuta u zapeæak. Amerika sme sve, sa svakim i na svakom mestu. Taèka.

Prièa, meðutim, ima još jednu dimenziju. Asanž deluje preko globalne mreže, interneta, koja je dostupna amerièkim vlastima. Zašto do sada niko nije ni pokušao da ga spreèi da objavljuje svoja otkriæa? Možda zato što iza cele akcije i stoje amerièke vlasti koje na ovaj naèin pripremaju teren za pridobijanje javnosti za do sada najveæu amerièku vojnu avanturu - napad na Iran.

  

Kako smestiti Iranu

 

Mnogo pre VikiLiksovih otkriæa, 6. jula u Teheran tajmsu je izašao èlanak kako amerièke i britanske službe pripremaju video-snimak kojim æe krivica Zapada za neuspeh u Avganistanu biti pripisana Iranu. Ovu informaciju list je, navodno, dobio iz amerièke vojne baze u Bagramu.

Prema anonimnom izvoru, amerièki i britanski agenti su angažovali jednog poznatog amerièkog scenaristu da napravi ovaj film u kome æe pored preraðenih pravih scena biti i one naknadno odglumljene. Na osnovu toga bi trebalo da bude dokazano kako Iran oružjem i na drugi naèin pomaže antivladine snage u Avganistanu. Kljuèna sekvenca biæe lažni snimak iz satelita i bespilotnih letilica tipa dron.

A upravo ovakvu vest - da Iran na svaki naèin pomaže avganistanske gerilce - objavio je Asanž i time pokrenuo lavinu napada na sebe i VikiLiks. Da li je iza svega stajala amerièka tajna služba sa svojim spin doktorima?

Èak i da ne doðe do napada na Iran zbog ovih "otkriæa", ona su neophodna administraciji Bele kuæe da saèuva obraz zbog katastrofalnog razvoja dogaðaja u Avganistanu.

U svakom sluèaju, ovakva otkriæa potrebna su i Americi i Velikoj Britaniji ili kao razlog za novu agresiju ili kao opravdanje za neuspeh prethodne, ali isto tako i teheranskim mulama kojima je jasno da njihova pomoæ talibanskoj gerili ne može zanavek da ostane tajna, pa ovakvim èlancima samo pripremaju javnost da æe sve što se u vezi s tim objavi biti falsifikat.

A civilne žrtve, posebno one meðu novinarima, ionako nikoga u svetu posebno ne interesuju. Tako je nedavno i èlan amerièkog Kongresa Majk Rodžers mrtav hladan javno zatražio egzekuciju Bredlija Meninga, èoveka optuženog da je Asanžu dostavio kompromitujuæe materijale.

 

 

 

 

Otvaranje tajnih dosijea

 

VikiLiks (WikiLeaks) je internet platforma na kojoj anonimno mogu da budu objavljivani dokumenti za koje se pretpostavlja da bi mogli da interesuju javnost. Projekat eli da pomogne onima koji razotkrivaju neetièko ponašanje vlada i preduzetnika." Za te potrebe je napravljen sistem koji omoguæava potpunu anonimnost dostavljaèa.

VikiLiks je osnovan 2006. po principu Vikipedije. Za njega radi pet stalnih volonterskih saradnika i oko 800 privremenih. Glavni server se nalazi u Švedskoj. Po sopstvenim izjavama, VikiLiks su osnovali disidenti iz Kine uz pomoæ novinara, matematièara i tehnièara sa Tajvana, iz Evrope, Australije i Južne Afrike.

Na njihovom sajtu na adresi www.wikileaks.org postoji i prevod na srpski jezik.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane