Iz mog ugla

Kolumne za ljude umne

Živan Haravan

Ono što je za vojnika - vojna baza,

za kolumnistu, mog tipa,

Magazin Tabloid je

jedina oaza.

Kažu mi neki: toga se mani, stani!

Zar ti nisu lepi penzionerski dani?

Ćorava posla se okani!

Uživaj u nirvani!

Svoj život, slobodu, zdravlje

pretvaraš u metu.

Sve radiš na sostvenu štetu!

Razumem savete, ovih,

dobronamernih ljudi

ali, hajd' sad: ne budi ti-ti,

neko drugi - budi.

Rado bih gledao

samo posla svoja

kad Srbija ne bi bila

otadžbina moja.

Znam! Reći će neko

da to je patetika.

Pitam ih: ako ti je Majka

sve pružila, dala, lepo vaspitala

kad ostariš treba li

da joj kažeš "Hvala"?

Zar je patetika

ljudska etika?

Ako ti majka gubi vid

umesto da te, starice, bude stid,

već, nedelje ove

idi i kupi joj naočare nove.

Pišem kolumne da njoj

bude bolje,

da vidi, razazna

ko su muške i ženske

starlete i drolje,

a ko su časni ljudi

čvrstog morala,

dobre i jake volje.

Čuo sam, ima i zlobnih

koji kažu: "Pih, piše

za Magazin Tabloid!"

Takvima su draži Tabloidi

koje uređuju i vode

zdravi mongoloidi.

Dok budem imao snage,

dok mi vetar sve ideje

ne odune,

nastaviću da pišem

kolumne za ljude umne!