Pilićarenje
Anatomija jedne pljačke: Vađenje para na pamuk
Lova
na štetnim knjižicama
Beogradski pamučni kombinat je u stečaj oteran samo zato
da bi se neko domogao milionskih prihoda od prodaje nekretnina ove firme. Tabloid
je saznao ko je i kako pokrao pare
M.
Malenović
Beogradski pamučni kombinat (BPK) je od devedesetih,
kao i većina domaćih firmi, bio nelikvidan. Dugovi prema raznim poveriocima su rasli, a u
uslovima sankcija nije bilo moguće prihodovati kako bi se
dugovi otplaćivali. Taman kada su sankcije skinute i kada je izgledalo da će proizvodnja ponovo da krene, direktor BPK-a Tomislav Pajić 21.12.2001. uručuje otkaze za 1.058 radnika, iako je u
tom trenutku bilo sporno da li je on još
uvek direktor ili ne, budući da ga je upravni odbor razrešio još jula te godine. Pri dobijanju otkaza radnicima nije uručeno ni rešenje o visini zaostalih plata, koje mesecima pre toga nisu dobijali. I
pored toga, u bilansu preduzeća za 2000. je prikazano da
je direktor naložio izdvajanje 20 miliona dinara za plaćanje
doprinosa koji nikada nisu uplaćeni. Novac je, jednostavno,
nestao.
Tri dana kasnije, 24.12.2001, Privredni
sud u Beogradu doneo
je rešenje
o uvođenju
stečaja
u Beogradski pamučni kombinat d.d. i
za stečajnog upravnika biva postavljen Dragan Birman. U tom trenutku su svi
prihvaćeni poverioci bili saglasni da se reprogramiranjem i otpisom dugovanja
BPK-u pomogne da stane na noge i obnovi proizvodnju. Tada se iznenada i izvan
roka koji zakon predviđa za prijavu potraživanja od firme u stečaju, pojavljuje Beobanka
a.d. (takođe u stečaju) koja direktno od BPK-a protivzakonito potražuje 2.067.642 američka
dolara i 2.476.005.344 italijanske lire. Stečajni
upravnik Birman ovaj zahtev odbija, a Beobanka bezuspešno
kod Privrednog suda ulaže žalbu.
Međutim, samo godinu dana kasnije, isti taj stečajni
upravnik prihvata isti zahtev istog potražioca. Ni nadležni sudija Privrednog
suda, Željko Munjiz, nije imao ništa protiv ove odluke. Sada se sve
odvija filmskom brzinom.
Dana 27.6.2003. novi stečajni upravnik, Svetozar
Obrenović, prodaje pogon BPK-a od 45.000
kvm u
Višnjičkoj banji za 1.200.000 evra, umesto za procenjenu
vrednost od 11.400.000 evra. Početkom 2004. isti stečajni upravnik prodaje
ostatak nekretnina u vlasništvu BPK-a, i to na
atraktivnoj lokaciji u Bulevaru despota Stefana (bivša
29. novembra) u Beogradu, i to 37.000 kvm sa 28 objekata (procenjena
vrednost oko 31.000.000 evra) za samo oko 6.800.000 evra. Ova kupovina je posebno zanimljiva, jer je ugovor sa kupcem, Astra
simitom, sklopljen tek pet meseci kasnije. Pošto
je Astra simit u tom trenutku bila u blokadi, novac za kupovinu se uplaćuje LB banci u Švajcarskoj (ćerka-firma
Ljubljanske banke), koja tu svotu prosleđuje
na račun beogradske filijale LB interfinanc d.o.o., čiji
direktor Igor Lavš sklapa fiktivni ugovor o zajmu sa Astra simitom,
pri čemu kao zalog uzima hipoteku na nepokretnosti koje još nisu prešle u vlasništvo dužnika,
a zatim isplaćuje novac. Ovako su zaobiđeni Astrini
poverioci, jer se pomenute nepokretnosti odmah prodaju dalje po ceni od
14.000.000 evra, a novac odlazi LB interfinancu za servisiranje navodnog
kredita, pa se istim kanalima vraćaju u Švajcarsku u ruke Karićevih.
Da li treba napomenuti da se od
prodaje prioritetno isplaćuje nepostojeći poverilac, Beobanka? I to u visini koja prevazilazi i visinu, inače nespornih potraživanja, koje je odredio sud
u prethodnom postupku. Čak i pored ovako zidanih
potraživanja preostao bi višak od prodate imovine, a odatle bi se namirili
bivši radnici kojima je odobrena nadoknada u visini minimalnog ličnog dohotka. Međutim, kada je Udruženje za zaštitu
radnika BPK-a preko svog zastupnika, beogradskog advokata Milana Ivanovića, poslalo potraživanje za isplatu
ovih sredstava, dobilo je od sadašnjeg stečajnog upravnika Vladana Živulovića odgovor kako BPK ne raspolaže više nikakvim sredstvima.
"Ako je to tačno, onda se pitamo zašto stečajni postupak nije okončan", postavlja pitanje
advokat Ivanović, a zatim nam otkriva: "Kad god
sam išao u Trgovinski sud da uzmem uvid u dokumenta predmeta, dobijao sam samo
deo materijala navedenih na propratnoj listi. Najvažniji dokumenti, kao
kupoprodajni ugovori i nalozi za isplatu, nisu u predmetu u Trgovinskom sudu.
Nedostaju i godišnji bilansi za 2001, 2004. i 2005. godinu, odnosno baš za ove
godine kada je vršena isplata spornih potraživanja."
Znači, stečajni postupak ne može da se okonča jer nema tri godišnja bilansa čiji se nestanak krije. Pošto ovo, očigledno, ne uzbuđuje ni stečajnog
upravnika, a ni Trgovinski sud koji vrši nadzor nad stečajem, advokat Ivanović je sve ove materijale
prosledio Republičkom javnom tužilaštvu. Iako je predmet u tužilaštvo
stigao još aprila 2008. godine, do danas ni advokat Ivanović,
kao ni njegovi klijenti, Udruženje za zaštitu radnika BPK-a, nisu dobili nikakav odgovor.
Zavera ćutanja još je na snazi.