Tabloid je pozvan
Beko: Prošlost i
sadašnjost jedne organizovane pljačke, žrtve, počinioci i saučesnici...
I život za radničku
kasu, ako treba
Tranziciono
ludilo kroz koje je prolazila i još uvek prolazi nekada
čuvena beogradska fabrika konfekcije Beko, samo je jedan od desetina
i stotina takvih slučajeva, tako tipičnih za prelazak sa
dogovorne ekonomije na dogovornu privatizaciju.
Ali,
ono po čemu se Beko razlikuje od sebi sličnih, to je proces
birokratsko-kriminalnog mučenja kome su bili
podvrgnuti i fabrika i njeni radnici.
Tabloid objavljuje
samo neke delove ove dugogodišnje traume iz originalne i obimne dokumentacije
koju su dostavili izvori iz redova malih akcionara.
N. Vlahović
Slučajno ili
namerno, tek 10. februara 2003. godine
došlo je do kvara u centralnoj kotlarnici fabrike konfekcije Beko AD u Beogradu, te je rad odmah prekinut zbog nestanka
industrijske pare za proizvodnju i grejanja.
Februarska
temperatura i nemogući uslovi za rad doveli su do toga da je život u fabrici
bio privremeno prekinut. Uvedena su
dežurstva i čekalo se na otklanjanje kvara.
Dan kasnije,
11. februara, direktor Beka AD Branislav Atanacković odlazi na službeni put
u Frankfurt, gde ostaje tri dana. Dva dana pre
njegovog povratka sa puta (12. februara),
tadašnje stečajno veće Trgovinskog suda u Beogradu (predsednik veća Delinka
Đurđević, član Željko Munjeza i Žanka Radić)
obaveštavaju o blokadi računa preduzeća u visini od oko 109 miliona dinara.
Istog dana (12. februara) ovo stečajno
veće otvara postupak stečaja nad preduzećem Beko.
Za stečajnog
upravnika određen je mašinski inženjer Dragan Dondur iz Beograda. Odmah
je naloženo direktoru preduzeća da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim
upravnikom tako što će mu predati pečate, celokupnu
dokumentaciju, kao i svu nepokretnu i pokretnu imovinu
preduzeća na dalje upravljanje i čuvanje.
Tako
je otvorena mogućnost neograničene zloupotrebe i otuđenja vredne imovine
Beka AD Beograd, tekovine
4.535 radnika-stvaralaca, i vlasnika 59,83 odsto ukupnog kapitala akcionara.
I stečajni
upravnik već 14. februara
dolazi u Beko AD Beograd da
u pratnji svojih pomoćnika preuzme dužnost. On
biva obavešten da je direktor na službenom putu u inostranstvu. Ponovo
dolazi u ponedeljak 17. februara (sa
samo njemu izdatim rešenjem), opet u pratnji svojih pomoćnika.
Primopredaja
dužnosti od dotadašnjeg rukovodstva nije vršena u skladu sa propisima. Preuzeti
su samo pečati i dokumenti! Ne zna se da li su oduzeti pečati zakonski uništeni
ili ne i šta se s njima desilo.
Pravo prvenstva pljačke
Dnevna štampa
je tih dana bila prepuna izjava važnih političara i ekonomsko-finansijskih
stručnjaka. Među najglasnijima je bio tadašnji ministar za
privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, inače kadar iz revizorske
kuće Dilojt&Tuš, i ondašnji predsednik Trgovinskog suda Goran
Kljajević.
Na
zaprepašćenje i naočigled svih tada uposlenih radnika, 20. februara
te 2003. godine, u prepodnevnim satima, u 10
službenih vozila, dolaze u Beko visoki funkcioneri
dosovske vlade, i sa stečajnim
upravnikom Draganom Dondurom obilaze sve radne
prostorije. Odlaze u veliki fabrički krug kome posvećuju posebnu pažnju. Zašto,
biće uskoro jasno...
Odmah po
prijemu dužnosti novoimenovano stečajno rukovodstvo započinje sa odnošenjem
mašinskog parka (iz pet proizvodnih pogona) fabrike Beograd, i to odnošenjem
najskupljih i najboljih, specijalnih mašina, kupljenih samo godinu dana uoči
stečaja.
Počelo je i
odnošenje mašina iz proizvodnih pogona u Aranđelovcu, Lazarevcu, Kovinu,
Svilajncu (sudski sporovi se i danas vode).
Povremeno
se legalno i uz urednu dokumentaciju odnose i prodaju na otpadu kao staro
gvožđe i kao stare i neupotrebljive mašine, kako bi se time prikrilo nezakonito
odnošenje onih najvrednijih.
Sve se dešava
bez bilo kakvog evidentiranja. Svako
suprotstavljanje radnika takvom ponašanju stečajnog upravnika završavalo se
pretnjom i slanjem radnika na biro za zapošljavanje.
Kasniji
stečajni upravnici vrše masovno otpuštanje radnika slanjem na biro rada. Od
dotadašnjih 1.600 zaposlenih, ostalo je samo njih 490.
Poništavaju
se važeći ugovori o zakupu i zaključuju se novi ugovori o zakupu svih slobodnih
poslovnih prostora i prodavnica Beka AD u stečaju, u
kojima se obavezno smanjuje kvadratura objekta i stavlja u
ugovore klauzula s pravom prvenstva u otkupu.
Zakupci su
uglavnom bliski rođaci, prijatelji, partijski pripadnici i oni koji su spremni
da daju mito. Ugovori su uglavnom štetni po interese Beka
AD u stečaju (pomoćnik stečajnog upravnika Miodrag Maletić
izdaje restoran društvene ishrane Beko svom klijentu i u novom
ugovoru površinu od 1.350 kvadratnih metara smanjuje na 800 kvadratnih
metara!).
Onima koji ne
pristaju na mito i promenu ugovora nanose se velike materijalne štete, koje oni
od Beka naplaćuju
putem tužbi.
U avgustu 2003.
godine,
iz kruga fabrike Beko AD Beograd u
stečaju nestaje šet tona vredne finansijske arhive, brojne slike i
dokumenata.
U međuvremenu
je otkrivena i prevara sa štednim knjižicama Komercijalne banke na ime
490 radnika preduzeća Beko.
Sve
su bile deponovane u jednoj studentskoj zadruzi i u svim knjižicama je kao
ovlašćeno bilo jedno te isto lice, nepoznato akcionarima. O
svemu je obavešten gradski SUP koji je tada sačinio i zapisnik.
Viđeno i neviđeno stanje
Tokom 2004. godine
dolazi do razrešenja stečajnog upravnika Dragana Mihajlovića,
posle samo dva meseca vršenja dužnosti.
U
maju je određen treći po redu stečajni upravnik (tačnije upravnica).
Reč je o
Spomenki Bilić, pravnici i vlasnici advokatske kancelarije iz Beograda.
U desetinama
slučajeva rastakanja imovine nekada slavne firme Beko, bilo je i
prepuštanja propadanju. Trgovinsko
ugostiteljsko preduzeće Neda-Zamit DOO Export-import Rudnik
u podnesku 7.11.2005. godine
Trgovinskom sudu Beograd podnosi zahtev za iznajmljivanje ili kupovinu odmarališta
fabrike Beko u Belanovici.
Nikada
im nije odgovoreno na ponudu, a odmaralište je namerno prepušteno propadanju
kako bi mu cena u trenutku prodaje pala.
U
međuvremenu je sav inventar pokraden.
Grobari
fabrike Beko donose nezakonito rešenje o postupku bankrota dana
1.12.2005. godine. Stečajni
upravnik dostavlja lažne podatke o imovini i dugovanjima Beka AD u stečaju. Sudu nije
dostavljen nalaz izvršenog veštačenja i procene vrednosti iz aprila te godine. Nije
podnet (namerno i po nalogu!) zakonom obavezan predlog daljeg načina
restrukturiranja fabrike Beko AD
Beograd u stečaju, niti je bilo šta rađeno na tome.
Nije podneta
odluka Odbora poverilaca o bankrotu, koju samo ono može da donese i samo kada
prisutni poverioci na skupu imaju sveukupna potraživanja preko 70 odsto ukupnog
duga, a ne - pet odsto sveukupnih potraživanja.
To
je dokazivalo i samo doneto rešenje, u kome se nigde ne navodi ko je i kada
doneo odluku o bankrotu (osim samog sudskog veća, što je inače
protivzakonito!).
Tokom 2005. godine
stečajni upravnik otkazuje sve, pre stečaja zaključene ugovore o franšizi
prodavnica Beko, otkazuje i ugovore najvećim i najurednijim
zakupcima poslovnog prostora i time svesno smanjuje prihode Beka AD zarad koristi firme Tobaso Novi Beograd.
Dalje, po
zahtevu br. 96/06 stečajnog upravnika za dobijanja
saglasnosti i odobrenja radi raskida radnog odnosa sa 86 radnika Beka AD
u stečaju zaključno sa 31.3. 2006. godine, stečajni sudija Stevo Đuranović
14. marta 2006. godine
donosi
rešenje i odobrava podneti zahtev.
Radilo se o
onih 86 proizvodnih radnika Beka, koji su u godinama stečaja sa
minimalnim platama proizvodili robu za firme članova Odbora poverilaca,
koji tako proizvedenu robu prodaju u prodavnicama Beka po
najpovoljnijim uslovima prodaje za sebe i ostvaruju ekstraprofit, a na štetu Beka
AD Beograd
u
stečaju.
Skrivanje
"nedostataka"
Konačno,
1.4.2006. godine, posle više od 60 godina uspešnog rada i
stvaranja velike materijalne vrednosti koja se sada na mnogo nezakonitih načina
nemilosrdno otima od radnika-akcionara, fabrika Beko konačno je ugašena
saglasnošću politike i kriminala.
Po nalogu
stečajnog upravnika, referent kadrovske
službe Beka AD u stečaju Snežana Tošić
telefonom poziva radnike prodavnica Beka i preti otkazima ako ne
pređu u firmu Tobaso, a to isto čine pomoćnici i saradnici
stečajnog upravnika, vršeći manipulaciju i psihološki pritisak na radnike.
Nakon
otkrivanja i hapšenja članova takozvane stečajne mafije, po
nalogu nadležnih organa zatvaraju se i prazne
prodavnice Beka AD u kojima je firma Tobaso vršila
prodaju svoje robe. Sva roba Tobasa zatečena u prodavnicama skladišti se u magacine Beka
(tačna vrednost te robe je za akcionare tajna), a radnike
iz tih prodavnica Beka AD šalju na biro rada.
Odmah potom,
imenovan je i četvrti po redu stečajni upravnik fabrike Beko.
Peto stečajno
veće Trgovinskog suda u Beogradu 6. jula 2007.
godine donosi
rešenje da stečajnog upravnika preduzeća BIM Slavija u stečaju Željka Pešuta
istovremeno postavi i za stečajnog upravnika Beka AD
Beograd u stečaju. Čudne li slučajnosti, rekoše tada dobro upućeni u stečajne
skandale.
Prvi zadatak
mu je bio da u dnevnom listu Politika od
28.6.2007. godine poništi oglas
od 13. juna 2007.
godine. Pravi razlog za poništavanje oglasa otkriće se
tek potpisivanjem kupoprodajnog ugovora o prodaji proizvodno-poslovnog
kompleksa Beka AD u Beogradu dana 13. avgusta 2007.
godine
Pešut u
dnevnim novinama Kurir, Danas i Politika od
10. jula 2007. godine
oglašava
novu prodaju proizvodno-poslovnog
prostora kompleksa Beko AD, u kome nema do tada u svim oglasima obaveznog
dela izjave kupca "...da imovinu
kupuje u viđenom stanju, na osnovu sopstvene procene", i odredbe kojom se "stečajni upravnik oslobađa odgovornosti za
skrivene nedostatke
stvari". Pokazaće se kasnije kome
je i zašto to bilo potrebno...
Željko Pešut
ne odgovara na 20 podnesaka udruženja UVA-Beko AD Beograd, u kojima se
zahteva dostava kopije ugovora o prodaji proizvodno-poslovnog
prostora u Beogradu od 13. jula 2007.
godine, koji je i
dokaz njegovog nesavesnog i nepoštenog poslovanja.
Pešut
nastavlja svoj nezakoniti rad, tako da bez saglasnosti Trgovinskog suda i
Odbora poverilaca vrši prodaju (pre zvanično objavljene i zakazane javne
licitacije) proizvodne, specijalne mašine pogona Beograd biznismenu iz
Londona Slobodanu Popoviću, nekadašnjem kupcu fabrike Beko AD.
Prodajom 29
prodavnica i fabrike Beko AD Beograd ostvareni su
priliv i zarada u ukupnom iznosu od 66.731.059 evra.
Namenskom i
veštom manipulacijom, iskoristivši njihov loš materijalni položaj, 97 akcionara
potpisuje i predaje Trgovinskom sudu u Beogradu na dan 12. decembra 2007. godine
Zahtev za hitnu prodaju preostale imovine preduzeća Beko AD Beograd u stečaju.
Događaji
će pokazati ko je i zašto manipulisao neobaveštenim, pravnički neukim i
osiromašenim akcionarima.
Koliki je moj deo?
Početkom
2008. godine u nekoliko navrata je putem medija, a
posebno oglašavanjem u TV emisiji Beogradska hronika RTS-a
i dnevnim novinama Večernje novosti, zakazivan sastanak sa akcionarima za 10. januar
2008. godine u prostorijama robne kuće Beko
AD
Beograd, u Knez-Mihailovoj
broj 44. Naravno, organizator skupa vrši manipulaciju i
na prevaru, prilikom ulaska akcionara, prikuplja od
njih potpise bez prethodnog obrazloženja za šta su mu potrebni. Tako
prikupljeni potpisi služili su kao opravdanje za registraciju novog, drugog
udruženja akcionara, koje bez rezerve podržava sve odluke
stečajnog upravnika i daje mu legitimitet.
Stečajni
upravnik Željko Pešut već sutradan, 11.
januara
2008. godine, nanosi
materijalnu štetu akcijskom fondu Beka AD Beograd u stečaju u iznosu od 186.004.201,88
dinara time što ne poštuje član 23 Zakona o stečajnom
postupku, kao ni odluku Odbora poverilaca o namirenju razlučnog poverioca Beobanke AD Beograd u stečaju od 15. novembra
2008. godine.
Licencirani stečajni
upravnik Željko Pešut ne poštuje i ne primenjuje Zakon o stečajnom postupku
koji ga obavezuje da razlučnog poverioca Beobanku AD isplati u roku od osam dana po
prijemu (20.8.2007. godine) sredstava (od prodaje
fabrike u Beogradu).
Pešut drži
novac puna četiri meseca na računu, bez odobrenja i saglasnosti
stečajnog sudije (a stečajni sudija mu daje saglasnost na isplatni nalog
14.1.2008. godine i to na pisani zahtev Beobanke
AD Beograd u stečaju o obavezi isplate).
Pešut ide
dalje pa samovoljno vrši momentalnu isplatu 11.
januara
2008. godine! Na podneti zahtev Beobanke za isplatu obaveze, isplaćuje i
zahtevanu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 186.004.201,88 dinara, naravno na
štetu Beka AD Beograd u
stečaju.
U
finansijskom izveštaju Beogradske konfekcije Beko AD Beograd u stečaju za 2008. godinu
prikazuje se stečajni manjak u iznosu od 877.234.000 dinara, koji
potpisuje Željko Pešut. Dokumentacija
dokazuje pozitivnost, a ne gubitak! Da li je manjak pravi ili veštački i
potreban, znao je samo on.
Konačno, ove
2009. godine, na dan 6.
februara, na
oglasnoj tabli Trgovinskog suda Beograd istaknut je nacrt Rešenja za glavnu
deobu Beka AD Beograd u
stečaju
koji je podneo stečajni upravnik Željko Pešut.
Naravno,
opet je na sceni niz netačnosti...
Na oglašeno
ročište 19. marta 2009. godine javilo se mnogo akcionara Beka
AD Beograd u stečaju, koji žele da
budu pravilno i istinito informisani o radu Trgovinskog suda Beograd, te tim
povodom prave veliku pometnju prilikom ulaska u sudnicu!
Predsednik
stečajnog veća sudija Ivanka Spahović prisutnima u sudnici saopštava:
"...Danas se neće održati ročište za
glavnu deobu, nego ročište povodom prigovora na nacrt za glavnu deobu!"
Istovremeno,
sudija Spahović zakazuje ročište za glavnu deobu, bez jasnijeg tumačenja
razloga promene, i poziva neobaveštene i nepripremljene podnosioce prigovora za
prisustvo ročištu i učešću u raspravi.
Epilog
Stečajni
upravnik Željko Pešut u međuvremenu daje razne izjave. Između
ostalog izjavljuje da Beko posluje pozitivno,
iako je 6. februara ove godine u svom podnetom predlogu
nacrta za glavnu deobu prikazao stečajni manjak, kao i u svom finansijskom
izveštaju za 2008. godinu, u kome je takođe prikazao stečajni manjak.
Pešut dalje
tvrdi da on nema platu nego mu se isplaćuje nagrada, kao i da ne zna odakle
akcionarima ideja da se postavljaju u ulogu Upravnog odbora kome on treba da
polaže račune. Kome i zašto je potrebno da Željko Pešut laže,
zna onaj ko ga je postavio na mesto stečajnog upravnika.
Ali, akcija
dalje obmane lakovernih i siromašnih akcionara u režiji predsednika udruženja UA
Beko AD Beograd Slobodana Popovića i njegovih mentora
nastavljena je krajem oktobra 2009. godine (27.9)
u beogradskom restoranu Park u Pariskoj ulici, gde okuplja oko 300
akcionara kojima se saopštava da je Viši trgovinski sud doneo presudu da
Beko ide na tender i da će se prvo prodati najveća robna kuća,
ona u Knez-Mihailovoj br.
44,
a po prodaji će akcionari telefonom biti pozvani da naplate svoje akcije. Nakon tog obaveštenja organizovano je slavlje uz piće i
muziku, uglavnom o trošku organizatora ovog dugogodišnjeg zamešateljstva. Krčma
na Balkanu uvek radi. U njoj su sve
glavne odluke donošene i u nekim ranijim epohama.