Diplomatija
Jalovu, haotičnu i skandaloznu diplomatiju
Srbije nema ko promeni
Lake dame i pijana gospoda
Prošle godine srpski predsednik
Tomislav Nikolić najavio je da će prvih dana januara potpisati ukaze o
imenovanju novih ambasadora i diplomata koji će predstavljati Srbiju u svetu.
Očekivanje ludom radovanje, jer stare diplomate izašle ispod šinjela Borisa
Tadića i dalje sramote državu koju predstavljaju. Dokle, predsedniče?
M. Grabež
Poseta srpskog predsednika Azerbejdžanu
izazvala je iznenađenje ruskih diplomata u ovoj zemlji. Iz Bakua je
5. februara 2013. godine novinarka Svetlana Agaieva poslala vest:
"Srbija je zainteresovana za azerbejdžanski gas, rekao je ambasador Srbije
u Azerbejdžanu Zoran Vajović na brifingu u utorak.
"...Srbija je spremna da učestvuje
u projektima o transportu azerbejdžanskog gasa u Evropu. Srbija ima potrebu za azerbejdžanskim
gasom", rekao je on.
Vajović je još dodao da Srbija ima ugovore
sa Rusijom za snabdevanje gasom, međutim, ona je zainteresovana za diversifikaciju
svojih linija, uključujući one iz Kaspijskog regiona.
"...Južni tok je prioritet kao
energetski projekat za EU (?!)...
Usmereni na diversifikaciju pravaca i
izvora time povećavamo evropsku energetsku bezbednost. Gas koji će biti
proizveden u drugoj fazi je sa azerbejdžanskih Šah Deniz polja
razvoja i smatra se glavnim izvorom za projekat Južnog toka.
Gasni rezerve Šah Deniz
polja se procenjuje na 1,2 biliona kubnih metara. Azerbejdžan i Srbija će
proširiti svoju pravnu bazu sa novim sporazumima u ekonomskim i humanitarnim
sferama.
Dokumenti su planirani da budu potpisani
tokom predstojeće posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića u Azerbejdžanu
(od 7 do 9 februara), rekao je jedan diplomatski izvor ranije. To će biti
prva zvanična poseta predsednika Srbije Azerbejdžanu od kako je izabran u maju
prošle godine. Dnevni red pregovora na najvišem nivou će obuhvatiti aktuelna
pitanja bilateralne saradnje. U poslednjih nekoliko godina, odnosi između dve
zemlje su se brzo razvijali i sada su na putu ka razvoju strateškog partnerstva.
Do danas su dve zemlje potpisale 19 dokumenata na međuvladinim i interparlamentarnim
nivoima.
Promet između Azerbejdžana i Srbije
iznosio 21,26 miliona dolara u periodu januar-septembar 2012. godine, gde se
21. 22 miliona dolara računa kao uvoz. Tokom godine, promet je porastao za 15
puta, kao rezultat povećanja uvoznih poslova.
A. 4. februara iz Bakua je poslata i vest
da je potpredsednik SOCCAR kompanije (za marketing i instirtucije) E. Nasirov,
izjavio je da će biti urađena i analiza isplativosti transportnih maršruta za
gas, projekta Nabuko West i TAR koja će bit gotov do kraja ove
godine, kada će se znati koje od njih su isplative...
Srpskom predsedniku ambasador Zoran Vajović,
ambasador naše zemlje u ovoj bivšoj ruskoj republici, inače službenik kompanije
Filipa Ceptera, učinio je lošu uslugu, objašjavajući diplomatama ono što
predsednik Nikolić sigurno nije rekao svojim domaćinima. Sa razmenom od svega
21 milion dolara, bilateralni odnosi Srbije i Azerbejdžana su zanemarljivi,
skoro beznačajni. Ambasador Vajović je običan diletanti i delikvent,
koji je greškom došao u diplomatiju, kao kadar Filipa Ceptera, i sitan
obaveštajac, koji se kalio u Turskoj, a predsednik Nikolić još nije
smenio ovu propalicu.
Njegov prethodnik Boris Tadić je diplomatsku
službu podredio svom biznisu, i biznisu svojih saradnika. Osim njega,
ambasador, konzule i diplomatske službenike imenovao je njegov šef kabineta Miodrag
Rakić.
Kad bi kakvu dvorsku kurtizanu morao negde da udomi
zbog "nenadane trudnoće", srpski Knjaz Miloš, sklon jednostavnim
rešenjima, ponudio bi je oficiru "kome se omaklo". Tako bi o jednom
trošku zbrinuo i nasušnu vojničku potrebu za ženidbom i koliko-toliko spasao
izgubljenu čast posrnule dvorske gospođice.
Na dvoru srpskog predsednika Borisa Tadića stvari su
funkcionisale tako što je on svoje kurtizane slao u diplomatiju!
Sve je počelo kad je Ana Urošević, snaha bivše dogradonačelnice
Radmile Hrustanović, (bila sa 22 godine portparolka u Ministarstvu odbrane,
u vreme kad je Tadić bio ministar), ostala trudna sa svojim, do tada tajnim
ljubavnikom, Borisom, "prvim među jednakima". Kako je tadašnji
predsednik imao "izbalansiranu" težnju i za ženama i za muškarcima,
ovo ovako nije smelo da ostane. Hitno je pronađeno rešenje! Poslušna dvorska
dama Ana Urošević pristaje da se reši problema, a za uzvrat od počinioca ove nesmotrenosti
najpre dobija mesto prvog sekretara Ambasade Srbije u Italiji! Potom je
imenovana u 33. godini i za našeg ambasadora u Rimu!
Naravno, u međuvremenu se među njima razbuktao pravi
ljubavni rat, prepun svađa, tuča i raznih drugih obračuna iz strasti. I to
usred Rima, gde kamera SICMI službe sve snima. U međuvremenu je i Radmila
Hrustanović, inače supruga Šefika Hrustanovića (iz zloglasne Kule Fazlagića
u Hercegovini, gde je bilo leglo muslimansko-ustaške Handžar divizije u Drugom
svetskom ratu!), postala ambasador u Slovačkoj! Njen kabinet krasi i velika
slika Ernesta Če Gevare, okačena na zidu! Ona i Če!
Kroz vrata srpskih ambasada širom sveta, još od 5.
oktobra 2000. godine, prošlo je mnogo takvih. Među istaknutim alkoholičarima
koji su unapređeni u istaknute ambasadore, bili su pisac Svetislav Basara
(Kipar), Dragan Maršićanin (Švajcarska), Vesna Pešić (Meksiko)...
Ali, prema svedočenju bivšeg visokog funkcionera MIP-a, tome se skoro ne treba
ni čuditi jer je svaki treći ambasador ili generalni konzul Srbije u svetu,
redovno pijan!
Umesto jačanja profesionalnog karaktera službe kao
osnovnog kriterijuma u izboru kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni
i lični interesi, uticaji i veze, uz sve izra-žetnije manifestacije partokratije,
odnosno diskriminacije, arbitrarnosti, samovolje i birokratske arogancije u
odlučivanju.
Praktično, nema odluke o postavljenju na iole
značajnije mesto u zemlji i diplomatsko konzularnim predstavništvima (DKP), a
da nije prošla kroz verifikaciju instance takozvanog diskrecionog prava.
Tako, na primer, od blizu 70 šefova ambasada i misija
Srbije, nekarijerni ambasadori čine čak 55 odsto! Međutim, standardi u evropskim državama, članicama EU,
i onih koje članstvo imaju za cilj, gotovo sasvim isključuju mogućnost
postavljenja nekarijernih šefova DKP, odnosno to se dozvoljava samo izuzetno,
ili uz striktan limit od pet procenata. Sa druge strane, kad su u pitanju
ostale diplomate, (nižih zvanja) apsolutno je isključena mogućnost postavljanja
nekarijernih diplomata - kod nas je broj takvih teško utvrditi ali je svakako
veoma visok. Uprkos tome, mandati ovih partijskih i sličnih kadrova, često
traju dvostruko duže od propisima predviđenog maksimuma od četiri godine.
Tokom prošle godine Sindikat diplomata MSP, kao
udruženje karijernih diplomata, zahtevalo je od rukovodstva Ministarstva, na
žalost bezuspešno, da se najhitnije pokrene proces obnove i jačanja
profesionalnog karaktera MSP i nezavisne pozicije diplomatske službe u odnosu
na partijske interese. Kao ilustracije do kog stepena se stiglo sa deprofesionalizacijom
službe spoljnih poslova, je lista nekarijernih šefova DKP.
Nekarijerni šefovi u Diplomatsko konzularnim predstavništvima
Srbije
(Spisak sastavljen prema profesiji, državljanstvu ili
prethodnoj funkciji, prim. red.)
Australija: državljanin V. Britanije,
Azerbejdžan: firma Cepter-Indija, Belgija: funkcioner MEER, Belorusija: iz
Privredne komore Srbije, BiH: profesor, direktno sa mesta ambasadora u
Švedskoj, Bugarska: novinar, Danska: dramaturg, Egipat: novinar, Francuska:
istoričar, Italija: sa mesta savetnika u Rimu, Izrael: državljanin SAD,
Kuba: kadar MUP-a, Kuvajt: Fond za razvoj Vojvodine, Irak: vojni penzioner,
Makedonija: vojni penzioner, Nemačka: profesor, Norveška: sociolog, Rusija:
savetnik pa ambasador 9 godina u Moskvi, SAD: državljanin SAD,
Slovačka: funkcioner grada Beograda, Slovenija: lekar, Španija, iz Kancelarije
za pridruženje EU, Sveta stolica: profesor, Švajcarska: istoričar, Tunis: turizmolog
iz Francuske, Turska: pomoćnik ministra u Ministarstvu odbrane, V.
Britanija: profesor, Indonezija: iz nevladine organizacije,
Misija pri UN u Ženevi: iz nevladine organizacije iz Beča, Misija
pri EU Brisel: novinar, Misija pri UNESKO: profesor GK (Generalni konzulat)
Banja Luka: službenik više od 7 godina u Banja Luci, GK Milano: više od 9
godina u Milanu, GK Solun: prvo službenik, zatim generalni konzul, posle 6
godina povučen, GK Trst: funkcioner iz Vojvodine, GK Čikago: državljanin
SAD, mandat mu traje više od 9 godina GK Toronto, državljanin
Kanade...
Rešenjima na nižem nivou
-Vicekonzulka u Čikagu, posle kraćeg boravka u zemlji,
ponovo je upućen za konzula u Čikago, supruga mu je američka državljanka.
Konzulka u Australiji, posle rada u ambasadi u Kamberi, premeštena je u Čikago,
zajedno sa mužem Australijancem.Vice konzul ambasade u Otavi
(Kanada), posle više od dve godine rada, 2004. godine prekinuo radni odnos u MSP
i ostao u Kanadi, da bi krajem 2009. godine, bio postavljen za konzula u
Njujorku a zatim za GK u Torontu. Oko dobijanja egzekvature bilo je
velikih problema i intervencija kod kanadskih vlasti jer novi generalni konzul
ima kanadsko državljanstvo. GK u Sidneju, u
redovnom postupku nije mogao da dobije Sidnej (dva puta službovao u Australiji)
već je dobio Njujork, odakle je nakon dve godine premešten za Sidnej da bi
oslobodio mesto za novog GK...
Predsednik Nikolić ih još drži u službi. Zašto
predsedniče?