Dežurna

Zaštitnici traže od Vučića da pohapsi svoj kartel, preda Kosovo i ...

Neće moći ove noći

Srpski predsednik je, nakon sinhronizovane akcije kojom njegovi dosadašnji zaštitnici traže da preda Kosovo, da sam samcit pohapsi i rasturi porodični narko kartel i kriminalne grupe, odlučio da se ne preda žive glave. Uveren je da ima saradnike kojima je punio džepove i koji moraju da ga održe na vlasti i u životu. Da li se preračunao? U njegovom ratu sa zaštitnicima stradaće, ipak, po ko zna koji put, najviše građani Srbije. Jer, za one koji su instalirali Vučića kao diktatora, oni uopšte oni ne postoje kao živa bića u njihovim planovima i viđenju Balkana kao ljudskog staništa

potpukovnik Goran Mitrović

Pretprošle nedelje u Beograd je, skoro nenajavljeno, kao što bi bio red, doputovao direktor britanske obaveštajne službe MI 6. On se zvanično sreo sa direktorom Bezbednosno informativne agencije (BIA) Bratislavom Gašićem, a primio ga je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što je sramotan i nediplomtski potez, koji bi u svakoj evropskoj državi izazvao nečuveni skandal. Razgovori gospodina Aleks Jangera i g. Gašića ticali su se primedbi ovog prvog na rasulo u srpskoj tajnoj službi, curenju informacija i infiltraciji stranaca u ovu Agenciju.

Na insistiranje predsednika Srbije Janger se i zvanično sreo sa Vučićem, kome je preneo loše vesti, da, za početak, mora da pohapsi svoj narko kartel, brata, kumove, prijatelje, da odmah prizna nezavisnost Kosova, a što je Vučić sve obećavao i potpisao. Istina, sve je to uradio neovlašćeno, ali njegove gospodare to ne zanima. Ipak, g. Janger je pristao da se sa tog sastanka izda saopštenje šta je sve Janger od Vučića tražio, jer ga je srpski predsednik zamolio da to uradi, da se na taj način opere kod kolega u Prištini (Haradinaja, Tačija...) sa kojima je u narko i drugim biznisima.

Početkom 1999. godine, kao operativac engleske obaveštajne službe, g. Janger je obučavao Vučića za svoju krvavu rolu koju treba da odigra u Srbiji, zajedno sa američkim agentom iz CIA g. Aleksom koji je službovao u Zagrebu. Dan pre nego što je Aleks Janger preuzeo dužnost od prethodnog direktora ove službe Džona Sojersa, Vučić mu je u Londonu lično čestitao izbor, mada je ambasador Ognjen Pribićević zalutao kolima dok ga je vodio na sastanak.

Odmah potom, iz Berlina je doputovao u Beograd nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, sa ličnom porukom gospođe Merkel da je otpisan, da treba da se preda: da odmah prizna Kosovo, da krene u hapšenja, što je razbesnelo Vučića. Rekao je prijateljima: - E, pa neće moći ove noći. Mogu i ja njih da povučem sa sobom u zatvor. Upućeni tvrde da je Vučić od opljačkanog novca mnogima napunio džepove, a oni bi sada da ga maknu. Oni koji poznaju Vučića, tvrde da je on dovoljno lud da se ne preda žive glave.

U energičnoj akciji administracije iz Vašingtona o čišćenju Zapadnog Balkana od narko kartela koje vodi lideri tih zemalja, Vučići su važna karika u tom lanci. Braća Vučić su pre dva meseca kupili šest malih transportnih aviona (svaki po 40 miliona evra) za transport narkotika za Evropu. To je krupna investicija koje se on neće odreći. On se sa vlasti može oterati samo primenom krajnje mere. Mnogi njegovi dosadašnji zaštitnici bi voleli da on ostane na vlasti iz više razloga - potpunog razaranje Srbije i odvajanja od Rusije i velikog priliva novca, a i zbog sabotiranja politike predsednika Donalda Trampa da Amerikancima vrati američki san i vrati ih veri i životu. A, da sa narko kartelima nije lako, svedoči i tekst koji u celosti prenosimo. Zaključak nije teško izvesti o budućnosti balkanskih kartela.

U malteškom listu Tajms Malta (Times Malta) istraživač Richard Galustian, opisuje kako se vodi rat protiv narko kartela i kako to u praksi izgleda: ''...Bivši meksički diktator Porfirio Dijaz, koji je umro 1915. godine, rekao je: '...Jadni Meksiko, toliko daleko od Boga, tako blizu Sjedinjenih Država'

Od početka meksičkog 'Narko-rata' 2006. godine, ubijeno je više od 200.000 ljudi, a još oko 30.000 ili više, tretira se kao nestalo. Nastavljaju se otkrivanja neoznačenih masovnih grobnica, a 2017. bila je najnasilnija godina u Meksiku što se tiče ubistava. Više od 30.000 ubistava je zabeleženo prošle godine.

Koji je pravi uzrok tome? Američki dolari nastavljaju da ulaze u Meksiko a odatle se dalje ulivaju u SAD, gde je za njima potražnja. To je uzrok. Kupac. To su kupci iz SAD i njihovi dolari, koji na taj način u Meksiku donose posao sa drogom. Kako ironično. Da li je Meksiko za to kriv? Novi meksički zakon koji omogućava velike vojne akcije kako bi se zaustavio izvoz droge u SAD, može dovesti do toga da je za narko kartele jednostavnije da drogu šalju u Evropu.

Očekuje se da će izvoz u SAD postati još teži za narko kartele. Američko-meksička istorija droge dobro je opisana u knjizi Karmen Bulos i Majkla Valasa (Carmen Boullosa i Mike Vallace): 'Narandžasta istorija: kako su Sjedinjene Američke Države i Meksiko zajednički stvorili Meksički rat protiv droge'.

SAD i DEA bi teško mogli da opravdaju svoje godišnje budžet od oko 2,5 milijarde dolara, ako zakonska rešenja vode ka 'dekriminalizaciji droge'. Potreban je dokaz? Pročitajte članak u New York Times-u: 'Veze CIA-e i droge su stari koliko i sama Agencija'

Štaviše, u poslednjih nekoliko godina, američka DEA je besramno sarađivala sa kartelom Sinaloa u Meksiku. Ignorišući na trenutak činjenicu da je stopa ubistava u Meksiku zapravo niža od one u drugim regijama i gadovima u SAD i drugim 'državama partnerima u ratu protiv droge' - kao što je Kolumbija. Sjedinjene Države su nedavno uvredljivo nazvale Meksiko 'najopasnijom zemljom u svetu'. Sve to govori o licemerju.

Kad su meksički narko karteli u pitanju, prodaja droge sve više ide u Afriku. Uspostavljaju se nove lakše putanje za trgovinu drogom u Evropi, preko Afrike. U Latinskoj Americi, glavni meksički narko karteli su prvi koji prolaze kroz afričku rutu. Stvarajući mostove sa afričkim kontinentom, uz pomoć uglavnom italijanske mafije (Calabrese Napoli), poznatije kao Kamora (Camorra).

Afrički posrednici zatim unose droge u Evropu koje pripadaju kriminalnim organizacijama 'vezanim' za vlade, terorizam i trgovinu oružjem u Evropi, kao što su, na primer, Albanija i Srbija.

S obzirom na ove nove rute i kretanja kartela, DEA i Interpol pokušavaju da koordiniraju svoje napore, ali ne uspevaju u tome ni na kakav način.

Afričke države sve više se pretvaraju u glavne ključne tranzitne centre droge za proizvođače. Najmanje devet meksičkih i kolumbijskih narko-kartela uspostavilo je bazu u 11 zapadnoafričkih zemalja. Oni su, navodno, blisko sarađivali sa lokalnim kriminalnim grupama kako bi obezbedili prostor za pristupanje na unosno evropsko trgžište.

Latinoamerički karteli pokazuju kako je mnogo lakše švercovati velike količine droge u Zapadnu Afriku i onda je razbiti na manje pošiljke u Evropu (posebno u Španiju), u Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku.

Pored toga, sve veća potražnja za kokainom u zapadnoj Evropi ali i sve uspešnija američka kampanje za njegovu zabranu, doveli su i do dramatičnog povećanja trgovine ljudima u Evropu preko Afrike. Gotovo 50 odsto kokaina koji nije vezan za SAD, ili oko 13 odsto svih globalnih tokova, sada prolazi kroz Zapadnu Afriku. Gana je rangirana kao treća (ali najvažnija iz različitih razloga) tranzitna destinacija u Africi, iza Nigerije i Južne Afrike.

Prema Svetskom izveštaju o drogama od strane Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC) 2016. godine, ilegalna pošiljka kokaina dolazi iz Južne Amerike na putu ka Evropi. Izveštaj je ponovo nazvao Ganu kao glavnim tranzitnom zemljom u Africi. Komandant NACOB-a za kontrolu narkotika u Akri, Rožer Vanderpuije, obelodanio je ovo na obeležavanju Svetskog dana protiv droga, 2017. godine. Umesto starog Karipskog puta, droge se sada transportuju preko Atlantskog okeana, uz obale Afrike. Aerodrom 'Leopold Sengor' u Dakaru je poznat kao najvažnija stanica Zapadne Afrike na putu ka Evropi.

'...Zapadna Afrika sve više i više menja i ona više nije samo mesto za skladištenje, nego i centar trgovine kokainom', rekao je Antonio Mazzitelli, regionalni predstavnik Kancelarije UN za droge i kriminal.

Droga se krijumčari u Evropu uglavnom kopnenim, avionskim ili komercijalnim putničkim letovima koristeći takozvane "mule".

Kako je Gvineja-Bisao ranije bila portugalska kolonija, Gvinejcima nije potrebna viza za ulazak u Portugal, što još više olakšava kretanje droge. S obzirom na uspešnost poslovanja sa drogama, nasilje se značajno povećalo u ovoj oblasti i moramo se suočiti sa stvarnošću da ogromne dobiti osiguravaju da trgovina drogama preko ovih novih ruta - davanje ogromnog novca za podmićivanje carinskih službenika, političara i policije širom sveta - znači globalnu korupciju koja je u ovom veku dostigla je svoj zenit.

Ali, dok se pohlepa ne ukloni iz ljudskog duha, ona neće nestati, niti će ijedan zakon promeniti situaciju, osim potpune legalizacije i oporezivanja tih proizvoda. To je jedini način za uništavanje globalne kriminalne mreže. Veoma kontroverzno rešenje, ali to je jedino rešenje. Utopijska ideja koja je veoma protivrečna..."