Za ime Boga

Oče, oprosti patrijarhu i njegovim vladikama, jer ne znju šta čine

Đavo pod mantijom

Aleksandar Vučić je izazvao podele u svakom segmentu društva, pa i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Podršku za svoje političke i marketinške potrebe, diktator je obezbedio podmićivanjem i ucenjivanjem nekoliko uticajnih episkopa i sveštenika. Uz njihovu pomoć prikriva izdaju Kosova i Metohije, pljačku javne i privatne imovine i sav ostali kriminal. Kao da se informiše samo preko Pinka, partijarh Irinej uporno hvali Vučićeve diplomatske uspehe i lavovsku borbu za odbranu Kosmeta. Ipak, obojica znaju da će SPC u prelomnom trenutku između najskuplje srpske reči i Vučićevih laži izabrati svoje rodno mesto i zavet na kome je nastala. Da bi se to odgodilo, upravljanje Srpskom pravoslavnom crkvom je povereno trijumviratu: patrijarh Irinej Gavrilović, vladika Irinej Bulović i generalni sekretar Predsedništva Srbije Nikola Selaković. Njih trojica kreiraju političke i lukrativne spletke, zbog kojih SPC danas funkcioniše kao neki mesni odbor Srpske napredne stranke. Oni treniraju strogoću, ali uzalud. U crkvi su sve jači glasovi razuma, koji ističu da Vučić nije spasitelj i da će pasti s trona do Vaskrsa sledeće godine.

Predrag Popović

Javnost u Srbiji, bez obzira na političke promene, tri decenije najviše poverenja ima u Srpsku pravoslavnu crkvu. Svaka vlast je pokušavala da se okoristi o taj status, da dobije podršku i izbegne sukobe sa crkvom.

Želja za saradnjom postojala je i u SPC. Patrijarh Pavle je izbegavao kritiku politike Slobodana Miloševića, ali, kad je trebalo, stao je na čelo kolone demonstranata i proveo ih kroz policijske kordone. Patrijarh Pavle je još uspešnije sarađivao sa Zoranom Đinđićem, koji je omogućio uvođenje veronauke u škole i organizovao nekoliko donatorskih večeri za prikupljanje novca za izgradnju Hrama Svetog Save. Boris Tadić se bavio ovozemljskim temama, bližim Sodomi i Gomori, nego Patrijaršiji, pa ga nisu mnogo zanimali odnosi sa crkvom.

Lukaviji i beskrupuloznijih od svojih prethodnika, Aleksandar Vučić je uložio mnogo napora i tuđeg novca da bi Srpsku pravoslavnu crkvu dobio na svoju stranu. Posao mu nije bio težak, s obzirom na sklonost patrijarha Irineja prema raznim benefitima, naročito konvertabilnim.

Vučić nije iznenadio lak i brz uspeh, oduvek je tvrdio da je vrh SPC-a leglo korupcije i beščašća. Pre nego što će Srpska napredna stranka doći na vlast, Vučić je dao intervju za zagrebački nedeljnik Globus. Darko Hudelist je u tom tekstu opisao kako ga je Vučić vozio od centra Beograda preko Brankovog mosta. Dok su prolazili pored Patrijaršije, Vučić se prekstio. Hrvatskom novinaru je objasnio da "nije neki vernik", ali da obeležava slavu, Svetog Nikolu, i poštuje crkvu, iako zna kakvih sve ima vladika i popova.

Lepo je što se krsti pred crkvama, ali, koliko je bolestan, bilo bi mu korisno da to radi i pred apotekama, možda bi bolje reagovao na lekove.

Isplatila mu se investicija u patrijarha Irineja. Poglavar SPC-a je pristao da se bruka više i sramnije od naprednjačkih klovnova poput Marka Đurića. Patrijarh hvali Vučića, ignoriše ili se direktno protivi akcijama opozicije i brutalno progoni svakog episkopa, sveštenika ili teologa koji ne veruje da je devica Angelina prava srpska bogorodica. Da bi ulizištvo bilo potpuno, nedostaje samo da patrijarh prilikom susreta poljubi Vučića u ruku i zatraži blagoslov.

- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić lavovski se bori za Kosovo i Metohiju i to pod neviđeno neravnopravnim uslovima - tvrdio je patrijarh Irinej, da bi nedavno dopunio taj stav: "Osam godina slušam kako predsednik Vučić sprema izdaju Kosova, i upitao sam se da li ima smisla osuditi čoveka za nešto što nije učinio, samo zato što neki smatraju da će učiniti. Vučić se uhvatio u koštac sa mnogobrojnim problemima Kosova. On se pokazao kao odgovoran državnik po mnogim nacionalnim pitanjima. Sud o njegovom radu su dali građani na izborima."

Patrijarh besmislenim izjavama pokušava da opravda vladareve aktuelne izdajničke i štetočinske poteze, ali ne zadržava se na tome. U udvoričkom zanosu ide toliko daleko da revidira i njegovu prošlost: "Srbija pre Vučića je u svetu smatrana za genocidnu".

Srbija je smatrana genocidnom upravo zbog Vučićevih izjava da u Bosni i Hercegovini treba ubiti sto muslimana za jednog Srbina, kao što je rekao dve nedelje pre zločina u Srebrenici. Isti taj Vučić je isterivao porodicu Barbalić iz stana u Zemunu, s objašnjenjem da Hrvatima nema mesta u Srbiji. I u tome je uspeo, u tom stanu i danas, dvadeset godina posle otimačine, živi Ljiljana Mioković Mihajlović, sekretarica Vojislava Šešelja. Srbija je smatrana genocidnom i zbog Vučićevih izjava da "sve Albance koji ne priznaju da je Kosovo deo Srbije treba proterati preko Prokletija".

Istovremeno dok svojim izjavama pomaže izgradnju idolopokloničkog kulta Aleksandra Vučića, patrijarh žestoko kritikuje opoziciju. Svaki protest protiv diktature osudio je kao destruktivan i remetilački, ali nijednom nije ni reč rekao o zločinima nad građanima, koje su vršili režimski kriminalci u civilu i policijskim uniformama. Patrijarh je odbio da razgovara s Boškom Obradovićem, liderom Dveri, koji je desetak dana štrajkovao glađu ispred Doma Narodne skupštine.

- Obradović uvek radi šta hoće, nije bilo razloga da ga posetim. Najpametnije što je uradio to je što je počeo štrajk glađu, jer se tu smirio da razmisli o svemu - objasnio je partijarh Irinej razloge zbog kojih nije pristao da razgovara sa nepodobnim opozicionarom.

To i ne čudi. Patrijarh je zabranio sveštenstvu da ide na slavu kod ratnih veterana, koji su protestovali pred zgradom Predsedništva. Niko, baš nijedan vladika ili sveštenik, nije hteo da poseti i osvešta slavski kolač ljudi koji su se žrtvovali u odbrani Kosmeta s oružjem u ruci u ono vreme dok se Vučić lavovskim naporima useljavao u stan koji mu je poklonila jadna i napaćena Srbijica.

Sveštenicima je nedavno zabranjeno da dođu pred crkvu Svetog Marka i da zapale sveću u znak sećanja na ubijenog Olivera Ivanovića. Patrijarh je procenio da bi to uznemirilo Vučićevu savest, pa nije dopustio da ga se podseća na opozicionara koji je streljan pre hiljadu dana.

Kad god je Vučić procenio da mu treba pomoć crkve u marketinškim i populističkim trikovima, patrijarh mu se našao na usluzi. Bespogovorno, patrijarh je podržao sve Vučićeve postupke u vreme vanrednog stanja, uvedenog zbog korona virusa, a nijednom se nije oglasio povodom stravičnih posledica po javno zdravlje, koje su izazvale mere vladarevog privatnog Kriznog štaba.

Patrijarh nije reagovao čak ni kad su hapšeni sveštenici i vernici, koji su na Vaskrs išli na liturgiju. Umesto da stane uz žrtve torture, poglavar SPC-a na sve načine podržava vlast koja pljačka i zatire narod i rasparčava državu.

Podaništvo je dokazivao i razmenom poklona prilikom svakog susreta s vladarom. Davao mu je rakiju, knjige, krstove i ikone, pa čak i Orden Svetog Save prvog stepena. Koliko su značajna odlikovanja koja deli Irinej pokazuje to što su ih dobili i opskurni likovi poput Siniše Malog, Milorada Grčića i jurodivog Dragana J. Vučićevića.

Iako se trudio koliko god je mogao, patrijarh nije osvojio Vučićevo poverenje. A i kako bi, kad je uvek, posle svake pohvale, ubacivao poneku sumnjivu rečenicu. Kad god bi pohvalio Vučićevu odbranu Kosova, Irinej bi dodao da niko ne može da otme Kosovo i Metohiju. Na svoj način, izokola, patrijarh demantuje i Vučićevu nameru da po hitnom postupku prizna nezavisnost albanske države na Kosovu: "Uvek sam govorio da u rešavanju problema na Kosovu prvi uslov treba da bude bezbedan povratak 250.000 Srba, proteranih od 1999. do 2004. godine. Međunarodna zajednica treba da pomogne najpre po tom pitanju, pa tek onda da organizuje razgovore o drugim temama."

U istom stilu, demantovao je i Vučićevo hvalisanje zaslugama u izgradnji Hrama Svetog Save. "Pisaće da je Hram završen u vreme patrijarha Irineja, a i da je 'malo' pomogla država Srbija, a znaće se ko je u to vreme bio na vlasti", govorio je Vučić. Patrijarh je "slučajno" demantovao Vučićeve zasluge: "Bez braće Rusa Hram Svetog Save ne bi bio završen ni za sto godina".

Diktator ne toleriše takve disonantne tonove, zato je zvaničnog patrijarha Irineja stavio pod kontrolu dva nezvanična patrijarha, Irineja Bulovića i Nikolu Selakovića.

Episkop bački je zadužen za operativno sprovođenje vođine volje unutar Srpske pravoslavne crkve. Irineju Buloviću to nije teško, iste zadatke izvršavao je za ljubav svake vlasti. Uspon u crkvenoj hijerarhiji počeo je uz podršku Mire Marković. Iako po mnogo čemu različiti, vladika i kreatorka komunističke ideologije godinama su dobro sarađivali, sve dok ona nije pala s vlasti. Čim se to desilo, vladika je zaboravio na nju, čak nije mogao ni na ulici da je prepozna.

tome se, pred autorom ovog teksta, poverio Brani Crnčeviću u jesen 2006. godine. Na početku razgovora u Patrijaršiji, vladika Irinej se izvinio Crnčeviću što nas je ostavio da ga čekamo pola sata. "Nema veze, taman sam imao vremena da se prisećam kako ste me, časni vladiko, dočekivali na ulazu u Patrijaršiju sve sa crvenim tepihom dok sam bio na vlasti", oprostio mu je Crnčević.

Bulović je ignorisao taj cinizam. Dokazujući vlastitu neupućenost, zamolio ga je da prenese poruku Miri Marković.

- Nedavno sam sreo Miru u Hagu, mimoišli smo se na ulici. Žao mi je što joj se nisam javio. Pozdravite je, Brano - ispovedio se Irinej.

- Časni vladiko, rado bih to uradio, ali nisam u mogućnosti, ne kontaktiram s njom. Pre deset godina dao sam pisanu ostavku Slobi. Napisao sam: "Dajem ostavku. Na naše prijateljstvo. Zbog bolesti. Ne moje. Zbog bolesti žene. Ne moje" - ispričao je Crnčević.

Irinej nije razumeo. Ili nije pokazao da razume. Uglavnom, posle Mire Marković, solidno se smestio u blizinu predsednika Tadića. Bogato iskustvo u dvorskoj službi ponudio je Aleksandru Vučiću. Tako je postao ovo što danas jeste, patrijarh iz senke.

S tim statusom, episkop Irinej Bulović formira stavove Srpske pravoslavne crkve. Kontroliše zvaničnog patrijarha, a mnogi kažu da u njegovo ime piše saopštenja za medije i intervjue. Nekad to radi u četiri ruke, uz pomoć svog moralnog dvojnika mitropolita Porfirija. S kerberskom lojalnošću progoni svakog vladiku i sveštenika koji se usudi da ospori božansku bezgrešnost vođe Vučića.

Poslednji se na udaru našao profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Rodoljub Kubat. U inkvizitorskom stilu, Kubatu je zabranjeno da vrši nastavu. O tom slučaju tek treba da se izjasne Beogradski univerzitet i nadležni sud. Bulovića to ne zanima, nepodobni profesor je greh dokazao javnim nastupima u kojima je kritikovao vladara.

- Naše urušavanje je nemerivo. Egzistencijalni glib. Dovoljno je samo pogledati ove političke spodobe. Jedino dobro je što je nakaradni sistem ogoljen. Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Vesić, Vulin i drugi su manifestacije sistemskih problema. Ovo je prilika da se te greške otkriju, razobliče i uklone. Sada se duboke greške sistema lako razobličavaju. Jasno je da oronulu kuću treba rušiti iz temelja jer je truo, i graditi nešto novo. Milošević je izgradio piramidalnu mafijašku strukturu, koju je sa vrha kontrolisao. Danas nema te strukture. Režim je u kandžama višeglave mafije. Ovaj sistem je pao pod udarcem spolja, a ljulja se iznutra, ali neće pasti dok ne pripomogne udar spolja koji izniče iz naroda. Mir na našim prostorima je nasušna potreba, "hleb nasušni". Dok su na vlasti Vučić, Dodik, Izetbegović, Rama i kosovski mafijaši, nema ovde mira i prosperiteta - tvrdi profesor Kubat, koji priziva nekog novog Gavrila Principa: "Gavrilo je bio čuveni buntovnik i borac za slobodu, trebaju nam sada takvi!"

Kubat je prst u oko vođi gurnuo pozivom na opkladu, koji je uputio na Tviteru.

- Ko će da se opkladi da Vučić pada sa vlasti do sledećeg Vaskrsa? Mislim i pre, ali neka bude Vaskrs - napisao je Kubat i podsetio da već dugo godina proučava proročanstva i poznaje matricu po kojoj se ona ispunjavaju.

Kubatu je "povučen blagoslov" i zabranjeno mu je da vodi nastavu. Naravno, to nema veze s propisima Univerziteta u Beogradu, pa ni sa Statutom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Zakon, propisi, pravila i statuti nisu bitni, ne mogu da zaštite onoga ko se, kako Kubat kaže, suprotstavlja mišljenju diktatora ili inkvizitora.

Rešenje o otkazu, u kome nedostaje obrazloženje, on odbija i najavljuje borbu do kraja, a inkvizitoru Buloviću poručuje: "Osobi koja se naziva najuglednijim episkopom želim dobro zdravlje, pre svega. I da se ne živcira mnogo oko našeg pisanja, jer to nije dobro za čoveka u njegovim godinama. A, pisaćemo još, bez brige."

Kubat ispunjava to obećanje, uporno piše kritičke stavove u kojima zahteva da SPC ne zataškava, nego rešava brojne afere i optužbe sa kojima se suočavaju razni episkopi i sveštenici.

Kubat nije prvi profesor koga je Irinej Bulović proterao s PBF-a. Kad je, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, posle školovanja u Grčkoj, Irinej Bulović došao na PBF, odmah se snašao u naprednjačkom stilu. Nije imao kvalifikacije, ali izabran je za docenta na katedri za Novi zavet.

Ta odluka je pravdana nedostatkom nastavnog kadra. Za redovnog profesora izabran je 1991. godine. Episkop šumadijski Sava, koji je bio zadužen za prosvetu u Sinodu SPC, dugo je sprečavao da se to realizije, kako se ne bi narušili propisi PBF-a. No, Sava nije bio večan. Kad je umro, niko više nije mogao da zaustavi ambiciju Irineja Bulovića.

Bez dovoljnog broja naučnih radova, avanzovao je do najvišeg akademskog zvanja. U tome mu je pomogao dekan Ignjatije Midić. Irinej mu se zahvalio tako što ga je, čim su se stekle okolnosti, najurio s fakulteta. Oterani su i episkop Maksim Vasiljević i docent Marko Vilotić, kao i docent Vukašin Milićević.

Sveštenik Milićević, inače sin bivše julovske ministarke zdravlja Leposave Milićević, kritikovao je vrh SPC-a zbog krize oko PBF-a, tvrdeći da se "umesto intelektualne hrabrosti, dobre namere i iskrenog poštovanja i uvažavanja često daje prednost slepoj pokornosti i licemerju koje ne samo da ne mogu da sačuvaju zajednicu kakva je crkva, već su najpouzdaniji sredstva njenog razaranja".

- Postoji mnogo socijalnih, političkih i etičkih razloga zbog kojih je neophodno da se sprovodi načelo odvojenosti crkve i države. Politička moć i savez sa vlastima, istorija je mnogo puta pokazala, crkvu su uvek vodili u čelični zagrljaj u kojem je ona gubila samu sebe i pretvarala se u sopstvenu negaciju, u okrečeni grob u kojem je sahranjena vera hrićana koja je umrla jer se zarazila virusom moći - tvrdi Milićević, kao da opisuje Irineja Bulovića i nekoliko njegovih istomišljenika iz Sinoda SPC-a.

Zbog tih stavova, koji su ocenjeni kao kršenje preporuka Sinoda, Milićević je kažnjen zabranom nastupanja u javnosti, a konačnu odluku o njegovoj sudbini doneće Crkveni sud Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Odluku je potpisao zvanični patrijarh Irinej Gavrilović, a napisao ju je nezvanični patrijarh Irinej Bulović po uputstvima najmoćnijeg u tom trijumviratu patrijarha Nikole Selakovića. Kako ga i ne bi kaznili kad se zalaže za ukidanje uticaja vlasti na crkvu, što direktno remeti planove njegovog božanstva Vučića.

Crkva i vlast, SPC i SNS, toliko su isprepleteni da se ne zna ko koga predstavlja. Istovremeno dok patrijarh Irinej hvali Vučića zbog potpisa tzv. Vašingtonskog sporazuma, Nikola Selaković najavljuje završetak radova na Hramu Svetog Save do decembra. Izgleda da im je neko, kao Tramp Vučiću u Beloj kući, zameniko fascikle s govorima.

Sprega se vidi i u sitnim, beznačajnim detaljima, kao što je patrijarhov zahtev Selakoviću da progura ideju na mesto ministra sporta bude postavljen bivši košarkaš Dejan Tomašević, koji je nekad predvodio organizaciju "Sveta Srbija". Od toga, mnogo ozbiljniji i, po društvo i državu, opasniji primer predstavlja zaštita vladike Stefana Šarića, vikarnog episkopa patrijarha Irineja i starešine Hrama Svetog Save.

Vladika Stefan je osumnjičen za učešće u otmici studenta Akademije Srpske pravoslavne crkve Marka Žarkova. Istraga je utvrdila da su trojica muškaraca, od kojih su dvojica pripadnici Interventne jedinice MUP-a Srbije, 8. februara ove godine oteli Žarkova i odveli u Batajnicu, gde su ga, na dunavskoj obali, maltretirali i pretukli. Prema dosadašnjim saznanjima, kidnapovanje je naručio vladika Stefan, koji je sa Žarkovom u sukobu oko devojke. Šarmu Ane Maljević, sestre poznate glumice Bojane Maljević, očignedno ne može odoleti ni preosvešćeni srpski vladika.

Na saslušanju u beogradskom Višem javnom tužilaštvu vladika Stefan je odbio da odgovara na pitanja o otmici, pozivajući se na svetu tajnu pričešća. Ipak, priznao je da poznaje bivšu devojku Marka Žarkova i da je postojala SMS prepiska između njih.

Crkva ne reaguje povodom tog kriminalnog slučaja, bar ne kako treba. Informativna služba bačke eparhije, dakle Irinej Bulović, izdaje saopštenja u kojima negira odgovornost vladike Stefana Šarića za učešće u otmici, a medije koji se bave tim skandalom optužuje da vode kampanju kojom narušavaju ugled SPC-a. Dok Bulović štiti Šarića unutar crkve, Selaković to radi pritiskom na istražne organe.

Iako je istraga utvrdila da je izvršena otmica studenta Žarkova, ali tužilac je to delo prekvalifikovao u prinudu. Pored toga, vozač jedne beogradske banke, izvesni S.V, prijavio se umesto osumnjičenog N.M. da preuzme odgovornost za kidnapovanje.

- Ako imate pare da organizujete otmicu, logistiku i da platite čoveku da robija umesto N.M. i da pomrsi konce u policiji, onda je ozbiljno pitanje ko stoji iza ovog slučaja. Sigurno ovo nije radio neko ko ima male resurse. Ako ništa od ovoga nije tačno, zašto je bila potrebna otmica - rekao je Marko Žarkov.

Potrebni su i politički resursi da se istraga kanališe u željenom smeru, što dalje od vladike Stefana. Njima raspolaže i rado ih koristi Nikola Selaković. Naravno, Vučićev sekretar to radi u oba smera. S jedne strane štiti vladiku, s druge upotrebljava taj slučaj za političko spinovanje.

Potpisom Vašingtonskog sporazuma, Vučić je u značajnoj meri pokvario odnose sa Rusijom. Da bi prevario srpsku javnost, slagao je da mu je Vladimir Putin obećao da će doći na osvešćenje Hrama Svetog Save. Vučić je naveo da će do te posete doći 20. oktobra. Kad je taj datum prošao, Selaković je optužio medije da su pogrešno preneli informacije i da Putin stiže u decembru, kad će i Hram biti gotov.

Iz Selakovićeve kuhinje potekle su glasine da postoji mogućnost da Putin ipak odbije poziv, ali da to neće biti zbog Vučićevih poteza protiv Rusije, nego zbog sumnji na račun vladike Stefana Šarića. Pošto je Šarić starešina Hrama Svetog Save, Putin, navodno, ne želi da učestvuje u svečanosti. Naravno, prave razloge izazvao je Vučić odlukom da smanji ekonomsku, vojnu i bezbednosnu saradnju sa Rusijom i, naročito, da uspori radove na izgradnji gasovoda "Turski tok". Za prikrivanje pravih problema u odnosima sa Rusijom, Vučić sada koristi otmicu studenta Akademije SPC-a.

Stara je istina da se i đavo, kad mu prigusti, sakriva pod mantiju. Tako i Vučić, u jeku kampanje kojom želi da prizna nezavisnost albanske republike Kosovo, pokušava da se sakrije ispod i iza mantija oba Irineja i njihovih ortaka iz Sinoda. Zasad, to mu prolazi, ali i on zna da će se na kraju kosovske balade SPC vratiti sebi. To ne mogu da spreče ni hajke na neposlušne vladike i sveštenike.

Uzalud je Sinod proterao vladiku Grigorija u Nemačku, on i s te udaljenosti podbunjuje vernike i upozorava da i "najvisprenije autokrate kad-tad siđu s vlasti". Uzalud se Vučić sad dodvorava mitropolitu Amfilohiju.

Uplašen litijama, kojima je Amfilohije doprineo promeni vlasti u Crnoj Gori, Vučić je prestao da ga satanizuje, pa mu je, čak, poslao "specijalni respirator", da se što pre izleči od korone. Mitropolit se zahvalio i obavestio ga da su dva poslednja testa pokazala da je negativan na Kovid 19, pa da može nastaviti sa ispunjavanjem dva preostala zaveta: da Njegoševu kapelu vrati na Lovćen i da s vlasti obori Aleksandra Vučića.

Uslovljen vlastitim karakterom, Vučić sve gleda kroz novac. Sto puta je naglasio da je dao 43 miliona evra za radove na Hramu Svetog Save, kao da ih je uzeo iz slamarice device Angeline, a ne iz džepa svih građana. Novcem može kupiti podršku dva Irineja, ali ne i cele Srpske pravoslavne crkve.

U to će se uveriti kad pokuša da realizuje izdajničku nameru da ozvaniči predaju Kosova i Metohije. Napustiće ga i svi odbori SNS-a, a gde ne bi SPC.