Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (126)

Svet, Evropa i Srbija: hrana, suše i poplave

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Žeđ kuca na vrata

U zvaničnoj statistici UN 2005. godine navedeno je da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnosti pristupa zdravoj vodi. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode.

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava među najsiromašnije zemlje Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje! Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija! Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom. Dakle, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišljati. U Srbiji postoji oko 360 velikih termomineralnih izvora i oko 40 banja. Kada bi sve izvore koristila, Srbija bi mogla da ima čak 300 banja!

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život''. Dok je prošli vek bio vek nafte, ovaj je - proglašen vekom vode. Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde ljudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesti ili smrti. Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovljiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemljišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.

UN o vodama...

Organizacija Ujedinjenih Nacija je 1992. godine proglasila 22. mart svetskim danom voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potrebe za vodom premašiti zalihe. Posle toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji opasnost i izbijanje sukoba zbog vode!

Globalni rast cena hrane, koji je počeo i pre, a vrhunac doživeo u prvom mesecu kada je počeo rat Rusije i Ukrajine, dva velika igrača na svetskom tržištu hrane, uznemirio je i vlast u Srbiji, koja je tada nespretno reagovala. Kao da se uplašila nestašica u zemlji koja ima viškove hrane. Hrane će biti u Srbiji, ali ni u njoj, svi neće moći da je kupuju. Biće je i u svetu dovoljno, ali za one koji imaju novca da je kupuju.

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlja zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlje. Molekul zvani voda, mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom, biljnom i životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlji ima u zapremini od 1,44 milijarde kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto, a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu ljudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlja u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju.

U istraživanjima se ukazuje i da Srbija poseduje retko viđenu karakteristiku - tektonska karta voda Srbije, koja ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom da bi mogla da posluži oko 300 banja, koje po svojim lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru.

Srbija danas to geotermalno bogatstvo koristi samo 10 odsto! Samo da uporedimo Srbiju sa našim susedom, Mađarskom, koja poseduje oko 1.300 termalnih izvora i koristi ih sa više od 99 odsto! U Srbiji sad ima oko 40 banja, a mogla bi da ima čak 300! Naravno, kada bi se koristili svi termomineralni izvori. Termomineralnih izvora ima oko 360 velikih, ali se, za sada koriste, samo desetak odsto! Postojeći termo mineralni izvori u Srbiji najbolje su iskorišćeni u njenim južnom delu, u okolini Kuršumlije gde se nalazi Lukovska banja, danas sa tri hotela u tom selu! Njihovi su i Prolom i Kuršumlijska banja. U Lukovskoj banji i okolini nema nezaposlenih.

U selu Lukovu, gde su danas hoteli i bazenu, nekada se u njemu nalazila fabrika tepiha ,,Planinka''. Kada su videli da može bolje da se živi od korišćčenja termalnih izvora, nego od pletenja tepiha, u njoj su po ideji tamošnjeg biznismena, danas predsednika celog kompleksa Radovana Raičevića, izgrađena tri hotela. Svi rade. Ko dođe u to selo, po rečima prvog čoveka Radovana Raičevića, tu da radi i živi, da se ženi ili udaje, sve troškove svadbe, za oko 100 gostiju, snosi firma. Pored toga mladenci dobijaju posao, pomaže im se u rešavanju stambenog problema. U ovom selu sad u osnovnoj školi svake godine ima po desetak polaznika - prvaka.

Velike vode Srbije

Milorad Ćirilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1955. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, odnosno mapu lekovitih voda Srbije. Autori su još tada izradili detaljnu studiju za 160 izvora: ,,Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaključka da je roj vulkana centralne Srbije (tkzv vardarska zona) ,,okićen'' mineralnim vodama kakvih nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju veoma dragocenu ,,svitu'' hemijskih elemenata: kalijum, litijum, radijum i stroncijum u izuzetnimn srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama centralne Srbije.

I autor ovih redova, je kao član Akademijskog odbora za selo SANU (u dva mandata od 2011.do 2019. godine), 2014. godine u Lukovskoj banji (koja ima 37 termalnih izvora) kod Kuršumlije organizovao naučnu raspravu o tome kako i koliko se koriste termalni izvori u Srbiji. Rezultat naučnog istraživanja je da ih ima više od 360, ali da se koriste tek 10 odsto! Susedna Mađarska ih ima oko 1.300 i koristi ih više od 99 odsto! Pre nego što su izgrađeni hoteli u Lukovskoj banji na izvorima toplih voda mogla su se kuvati jaja, a žitelji su na njima šurili prasiće za goste!

Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalentu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju korišćenja tih resursa prišlo ozbiljno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne energije u geotermalnim vodama Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, tj. u ekvivalentu od 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije.

Danas se kaže da Srbija ima oko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.300 i koristi čak 99 odsto!

ISTRAŽIVANjA: Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnosti pristupa zdravoj vodi. Više od jedne milijarde ljudi lišeno je vode, a prema tvrdnji iz UN, ovaj broj bi se mogao utrostručiti za dve decenije. Da bi se to, zasad, ništa ne učini!

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlji živelo 7,5 milijardi ljudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemljama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toga su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene. U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo je navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litra čiste pitke vode!

Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije poboljšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina zdrave hrane, čiste vode... Predviđanja su da će do 2050. godine na zemljinoj kugli čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemljama koje ne mogu da obezbede minimalnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana,, zbog nedostatka vode, umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodama u Srbiji

U Srbiji se stalno učilo govorilo kako smo bogati vodama. Sad se vidi da to nije bilo tačno! Jer, sadašnja saznanja ukazuju da se Srbija nalazi na dnu evropske lestvice, po količini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u poljoprivredi. Jer, u Srbiji se navodnjava tek 1,4 odsto korišćenih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godine i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo navodnjavano samo 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj, 2020. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U susednoj Albaniji iz koje u Srbiju stiže dosta ranog povrća, navodnjava se čak 380.000 hektara, dok je to u svetu prosečno oko 17 odsto poljoprivrednih površina. Podaci o udelu navodnavjanjh površina u poljoprivredniim zemljama, njih 94, Srbija se tu nalazi na 63 mestu!

Udeo navodnjavanih površina Srbije u svetu - prema podacima Svetske banke za 2021. Analizu uradio Svetske banke uradio dr Miroslav Zdravković, analitičar.

U bazi podataka Svetske banke (Udeo površina koje se navodnjavaju u ukupnim zavisi od mnoštva različitih faktora poput:

- Udela poljoprivredne zemlje u ukupnoj površini. Udeo navodnjavanih površina trebalo bi da se povećava sa smanjivanjem udela poljoprivrednih površina. Na primer, Japan, UAE i Katar imaju mali udeo obradivih površina i nalaze se u vrhu tabele prema udelu navodnjavanog zemljišta;

- Gustine naseljenosti stanovništva i udela poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi. Indija je najmnogoljudnija zemlja na svetu i očekivano se nalazi u vrhu tabele, uz Japan, jer ima obilje radne snage koje se bavi relativno intenzivnih procesima u poljoprivredi (povrtarstvo...). Visoko razvijene zemlje sa malim udelom poljoprivrednog stanovništva i velikim udelom primenjenih tehnologija / kapitala imaju relativno male površine pod navodnjavanjem, poput Australije, UK, koje imaju manje od 0,6 odsto površina koje se navodnjavaju;

- Specifičnosti u pogledu padavina i da li se događaju u potrebnim količinama i u pravo vreme. Ukoliko se ne primenjuje navodnjavanje i druge mere usmerene na kvalitet i kvantitet prinosa ostaje „oslanjanje na Boga", da će svake godine doneti dovoljne količine kiše u pravo vreme;

- Odnosa troškova navodnjavanja prema očekivanim koristima;

- Nivoa ekonomske razvijenosti, ciljeva ekonomskog razvoja i poljoprivrednih politika koje se primenjuju. U priloženoj tabeli zemlje su poređane bez nekog pravila u pogledu razvijenosti. U Danskoj se navodnjava koliko i u Jordanu, u Španiji koliko i u Uzbekistanu, u Finskoj kao i u Saudijskoj Arabiji... Ukoliko je cilj prehrambena bezbednost zemlje, da se što manje zavisi od uvoza, i ukoliko se ulažu velika sredstva u navodnjavanje razlike u ekonomskoj razvijenosti ne predstavljaju ograničenje da siromašnije zemlje imaju veće navodnjavane površine od bogatijih;

U priloženoj tabeli Srbija je na 63. mestu od 94 zemlje i teritorije sa podacima o navodnjavanju, sa 1,4 odsto površina pod navodnjavanjem.

Od susednih zemalja, sa dostupnim podacima, samo Hrvatska ima manju navodnjavanu površinu i to 1,2 odsto.

Albanija ima 11 puta relativno veću površinu pod navodnjavanjem od Srbije (16,5 odsto), S. Makedonija ima preko četiri puta (6,7 odsto), dok su Rumunija (2,6 odsto), Mađarska (2,2%) i Bugarska (1,9%) malo bolje od Srbije. Prve dve zemlje karakteriše povrtarstvo a ostale, kao i Srbiju ratarstvo.

Priloženi podaci u tabeli nam baš ništa posebno ne kažu o navodnjavanju. Na primer, koliki je efekat većih površina pod navodnjavanjem na veće prinose određenih biljaka, ili vremensku dimenziju povećanja površina pod navodnjavanjem i povećanja poljoprivredne proizvodnje.

Srbija 2024: Pad navodnjavanih površina

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodnjavalo samo 47.579 hektara obradivih poljoprivrednih površina! To je za 12,9 odsto manje nego prethodne 2022. godine. Hrana se proizvodila na 3,48 miliona hektara.

Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno bilo zahvaćeno 70.429.000 m3 vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, objavio je Republički zavod za statistiku.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.

Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Navodnjavanje kap po kap - 2022. godine

Prema podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je tada bilo za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021.godini. Inače, prema podacima RZS u Srbiji se trenuuno koristi, odnosno obrađuje oko 3,48 miliona hektara oranica.Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odst).

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno bilo zahvaćeno 99.355 hiljada m3 vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Navodnjavanje u 2021. godini

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, i tokom 2021. godine u Srbiji je bilo navodnjavano samo 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno je bilo zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

U Srbiji je problem kada su suše, a to je od 100 godina čak 52 leta. Ali, problem su i suvišne vode, odnosno poplave! Tako je 2021. godine u Srbiji je bilo poplavljeno više od 14.500 hektara! Ukupna površina koja je tada branjena od poplava, u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, bilo više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i činila je 68,3 odsto od ukupne branjene površine. Dakle, površinskim vodama poplavljeno je 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave bilo je poplavljeno oko 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od tada ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama bilo je tada poplavljeno 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto činilo je korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina koja je bila poplavljena nalazi se u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje u Srbiji je obuhvaćeno oko 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara, ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara. U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno tek 292 km2.

Voda, dobar sluga, ali zao gospodar!

Očito je da se u Srbiji, pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da ih od nadležnih niko nije čuo niti je za njih mario! Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, prema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbiji od 1951. godine i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature! Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu koja je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto. U 2021. godini pad agrarne proizvodnje u Srbiji bio je blizu osam odsto, a u 2022. godini čak osam odsto!

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 - 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlje i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Procena od sad pa u budućnosti je da će uvek od 100 godina njih 52 biti sušne. Zato je zadatak nauke i instituta da stvore nove sorte i hibride poljoprivrednih kultura koje će se prilagoditi ovim novim uslovima. To znači da bude ranija setva, kraća vegatacija, sazrevanje i uspešnije ubiranje useva!

Zahvaljujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, govorio je studentima prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljorivrednog fakulteta studentima. Jer, zbog nedostatka prirodnog gnojiva humus u zemljištu je već smanjen sa pet na 2,5 odsto. Gnojiva nema jer su prazna sela. U praznim selima su prazne staje i obora za tov svinja. U njima nema žitelja koji bi hranili stoku! A, čim nema svinja, pitamo zašto su čvarci skupi. Pa skupi su zato što nema svinja, pa nema ni jeftinih čvaraka!

To bi se popravilo kada bi samo u vojvođanskim stajama bilo 100.000 goveda, a isto toliko i južno od Beograda do granice sa Makedonijom. Tada bi imali dovoljno prirodnog gnojiva za njive, imali bi dovoljno mesa za sopstvene potrebe, a mogli bi da ispunio i dozvoljenu kvotu od EU za izvoz ,,bebi bifa'' od 8.750 tona godišnje. Toj brojci se nikada nismo primakli i sad izvozimo samo oko 400 tona godišnje. Upropašćen je stočni fond, a prazne su staje, pa nema goveda ni mesa. Daleke 1991. godine iz tadašnje SFRJ bilo je izvezeno u svet čak 54.000 tona ,,bebi bifa'', a od toga iz Srbije je bilo samo oko 34.000 tona. Sad se izvozi čak 100 puta manje!

Najveća šteta je što se od plodnih oranica stvaraju pustinje! Pre tri decenije u zemljištu je bilo oko pet odsto humusa, a sad samo 2,5 odsto, različito od parcele do parcele. Inače, da bi se nadoknadio jedan santimetar humusa koji se izgubi, potrebno je da prođe 100 godina! Dakle, ako ne bude prirodnog gnojiva preti nam opasnost da se plodne njive Vojvodine, u kojoj se nalazi oko 1,7 miliona hektara, za tri do pet decenija pretvore u pustinju! Ne afričku po prašini, već po prinosima! O značaju vode dovoljno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i proizvodnju životnih namirnica ali i materiju koja može pričiniti velike štete društvu. Jer, voda je dobar sluga, ali zao gospodar! Značajan deo privrede predstavljaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnjavanje.

Nastavak ovakvih trendova očekuje se i budućnosti. Jer, imamo problema kada nema dovoljno vode, pa suše odnose trećinu ili polovinu godišnje roda kroz manje prinose. Ali, još veći problemi su kad imamo viškove voda poplave od suvišnih voda koje takođe unište željeni rod. Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u odnosu na period od 1961. do 1990. godine, a ovakva promena praćena promenama u režimu padavina može dovesti i do:

Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;

Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;

Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;

Smanjenja prinosa poljoprivrednih useva;

Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;

Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;

Veće učestalosti pojave šumskih požara;

Gubitka biodiveziteta;

Većih rizika po zdravlje ljudi;

Sve ovo ukazuje na značaj uključivanja aspekata promena klime u strateško planiranje i investicije. Istovremeno, kako bi se smanjio rizik i gubici koji nastaju kao posledica promena klime, potrebno je pri kreiranju politika i mera u sektorima, kao što su vode, poljoprivreda, upravljanje šumama, energetika, izgradnja imati u vidu kakve nas klimatske karakteristike očekuju u budućnosti, a kao preduslov održivosti tih istih mera i politika. Treba imati na umu da će izmenjeni klimatski uslovi i njihova promenljivost u budućnosti u velikoj meri uticati i na stanje rečnih tokova u Srbiji. Uticaj promena klime može da ima za posledicu sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture.

Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvaltiet vodnih resursa. Najnovije analize na nivou EU potvrđuju da će promene klime uticati na smanjenje raspoloživog vodnog resursa, u oblastima koje su već izložene problemima sa vodosnabdevanjem. U EU i Velikoj Britaniji sa oko 51,9 miliona ljudi, kao i ekonomske aktivnosti u vrednosti od 995 milijardi evra, su izloženi problemima vodosnabdevanja. Od toga je ugroženo čak 3,3 miliona ljudi i poslovanje u vrednosti od 75 milijardi evra sa izraženim rizicima i problemima. Istovremeno, pojave stogodišnjih poplava će se javljati češće u najvećem delu Evrope!

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsiromašnije zemlje Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je, resursni paradoks - vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlje) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom. To znači da nauka sad ističe da je naša zemlja siromašna sa vodom! A, nekada su nas u školi učili da smo bogati sa vodama... Sad se sve to promenilo i stanje u prirodi drugačije!

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam zemalja po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo - ne čuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka''.

Analizom podataka za vreme od 1949. do 2016. godine pokazalo se da na domaćim rekama u centralnoj Srbiji dolazi do smanjenja protoka oko dva do tri odsto po dekadi. Tokom poslednjih decenija primećen je i povećan broj dana sa ekstremnim padavinama, kao i porast intenziteta tih padavina, koji prevazilazi sedam odsto, što je preduslov za povećanje rizika od bujičnih poplava.

U sadašnjim klimatskim uslovima Srbija je izložena poplavama usled izlivanja bujičnih tokova. Sa daljim promenama klime predviđa se porast takvih pojava. Istovremeno tokom leta može se očekivati sve manje vode u rečnim tokovima, što se videlo već 2022. godine, pa će se regioni koji imaju problem sa nedostatkom vode, u budućnosti suočavati sa još većim teškoćama.

Krize tek dolaze!

Najveće krize se prognoziraju za vreme od 2071. do 2100. godine. U uslovima izmenjene klime, važno je da vodovodna i sanitarna infrastruktura budu otporne na učestale elementarne nepogode i prirodne katastrofe, kao i da ostanu funkcionalne i nakon katastrofa. Ovakvo predviđanje primorava Srbiju, između ostalog, na izgradnju višenamenskih akumulacija, smanjenja gubitka u vodovodnim sistemima, izgradnju bujičnih pregrada, velikih hidroenergetskih objekata, malih hidrocentrala, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu akumulacija.

Još pre dve decenije nauka je upozoravala da građane Srbije treba najviše da brinu zagađenja podzemnih voda. Jer, ona ugrožavaju izvorišta pitke vode!

Kada je reč o vodi, i stari grčki filozofi su je uvrstili među četiri najvažnija elementa - sa vazduhom, zemljom i vatrom. I sve religije sveta su vodu uvrstile u svoje simbole. Pa i svi ljudi na planeti novog doba treba da poštuju sopstveni izvor života, jer bez vode sve umire, poručio je za javnost mr Srđan Novaković pre dve decenije istražujući problem nestajanja prirodnog bogatstva - vode. Analize ovog autora planirane su projektom ,,Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimaske uslove u Republici Srbiji'', koji je finansirao Zeleni klimatski fond, a implementirao Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tadašnje Jugoslavije.

Njive željne vode

U Vojvodini bi moglo da se navodnjava više od pola miliona hektara oranica!

To je najavio i visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc, kada je 1977. godine otvarao hidrosistem Dunav - Tisa - Dunav kod Novog Bečeja, kada je rekao da će se navodnjavati 510.000, a odvodnjavati milion hektara. Navodnjavanje nije nikada bilo u funkciji kako je najavljeno, dok je odvodnjanje funkcionisalo do 2005. godine. Tada je hidrosistem već bio pun mulja, stigle su suvišne vode koje nisu imale kud pa su u Vojvodini bile velike poplave. Nauka je utvrdila da iz hidrositema treba da se očisti oko 15 milion kubika mulja, kako bi on bio u funkciji. Odnosno da nema poplava i da bude plovan.

Inače, kad je građen hidrosistem D-T-D, od 1947. pa do 1997. godine iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Međutim, i pored velikih obećavanja i govora kako je Srbija bogata vodama, zemlja u njoj je žedna! Jer, navodnjava se se samo tek blizu 1,5 odsto obradivih površina, dok je to u svetu čak 17 odsto! Njive su željne vode. Zato što nema dovoljno vode, izostaju i davno obećane dve - tri žetve goldišnje, koliko je narodu davno obećavano. Svaki ministar kada je dolazio na vlast u Srbiji obećavao je gradnju hidoristema za navodnjavanje čak do milion hektara. Nikada se ništa do sad od toga nije ostvarilo. Ministri su dolazili, obećavali i odlazili! Sve to je to ostalo samo obećanje. I sadašnja 14. ministarka agrara Srbije od 2000. godine, Jelena Tanasković, u 2022. godini je obećala da će se izgraditi novi sistemi za navodnjavanje na više od 103.000 hektara! Da je svaki ministar izgradio sistem za navodnjavanje ne po 10.000 hektara, sad bik u Srbiji uz postojeće sisteme na 47.000 hektara bilo još novih 140.000 hektara.

Ministarka agrara kao da ne zna da se u 2022. godini, prema zvaničnim državnim podacima, a to znači RZS, u Srbiji te godine navodnjavalo tek 54.639 hektara! Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih 1,7 miliona obradivih površina bilo bi pod vodom, kaže za javnost Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP „Vode Vojvodine".

Regulisanje vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem XVIII veka izgradnjom Velikog i Malog bačkog kanala, potom u prvoj polovini XIX veka regulisanjem toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U XX veku jedna od najvećih investicija u Vojvodini bila je izgradnja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode s površine i stvorile plodne njive. Ali, danas vojvođanski ratari brinu sasvim drugu brigu: suša, kako se ocenjuje, teža nego ona zabeležena 2012. godine, svake druge godine opet desetkuje rod! U jednoj decenije štete od suša budu veće od 7,5 milijardi dolara!

Za to vreme u hidrosistemima koji su izgrađeni postoji dovoljna količina vode! ,,U hidrosistemima nivo vode je u granicama propisanim pravilnikom o vodnom režimu. Imali smo problem s jednim agregatom zbog niskog vodostaja Dunava, ali i to je rešeno, pa se u severnom delu bačkog hidrosistema popravlja nivo vode. Podsistemi za navodnjavanje funkcionišu, korisnici uzimaju vodu i jako dobro se borimo sa sušom", izjavio je Kolaković.

Gazdovanje vodama

JP "Vode Vojvodine" gazduju sa 22.000 kilometara kanalske mreže, ali nije sva ova mreža usmerena na navodnjavanje njiva. Kada bi se uz tu mrežu samo po 100 metara izgradili sistemi za navodnjavanje, to bi onda bilo na 44.000 hektara više tih sitema.

,,Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav ima oko 700 kilometara osnovne kanalske mreže, koja služi i za odvodnjavanje vode, ali i za navodnjavanje. Imamo i 400 kilometara kanalske mreže koja je namenjena za navodnjavanje i ovi kanali su zimi prazni, a leti se pune vodom. Osim toga, imamo i 400 kilometara dvonamenskih kanala, kod kojih se leti upumpava voda, dok zimi služe za njeno odvodnjavanje'', objašnjava Kolaković.

To znači da na području Banata i Bačke postoji oko 1.500 kilometara kanalske mreže koja može da služi za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža „Voda Vojvodine", prema projekcijama, mogla da navodnjava oko pola miliona hektara oranica, ili četvrtinu vojvođanskih njiva, trenutno se iz njih crpi voda tek za manje od 70.000 hektara njiva i bašta!

Ali podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2024. godine kao i podaci Svetske banke, pokazuju daleko lošije stanje u Srbiji nego što to daju funkcioneri na vlasti, posebno oni koji vode agrar! Dakle, ono što dobijemo na domaćoj informativnoj sceni, od vlasti, nije za verovanje. Jer, daleko je ,,bolje stanje'' od onog na terenu. To je obmanjivanje naroda već decenijama od strane vladajućih garnitura. Ne samo ove, već i njihovih prethodnika kada je ministar poljoprivrede iz Šapca,kadar žutih, obećao gradnju sistema za navodnjavnje na milion hektara! Slagao i otišao! Za neodgovornu izjavu i neobavljeni posao nikada nikome nije odgovarao! Ni vlastima, ni narodu! Ni on ni oni pre niti oni posle njega koji su vladali i samo obećavali!

Obećanja tadašnjih vlasti, u 1997. godini bila su da će se navodnjavati 510.000 hektara i odvodnjavati milion hektara, govorio je i bivši visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc, 1977. godine prilikom završetka gradnje hidrosistema D-T-D i otvaranja brane kod Novog Bečeja. Međutim, i to je ostalo od tada pa do danas samo obećanje i uvek se govori samo o našim neiskorišćenim mogućnostima! Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine, kada kanali nisu mogli više da primaju suvišne vode zbog toga što su bili puni mulja. Što se tiče navodnjavanja ono nikada nije funkcionisalo u tom obećanom obimu. I dalje se govori samo o mogućnostima i o tome šta sve radimo i gradimo da bi više njiva dobijalo vodu.

Međutim, zvanični, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku imaju nešto drugačije, činjenice, sa manjim navodnjavanim poljoprivrednim površinama u Srbiji! Jer, ne da su manje površine pod vodama, nego i pod poplavljenim njivama. Naši eksperti po svemu sudeći posle sticanja akademskih titula zaboravljaju na obećanja njihovih učitelja i na svoje obaveze.

Iz neznanja često govore kada je o navodnjavanju reč, da imamo mnogo veće površine pod sistemima. To su njihove obično predizborne, ali neostvarene želje! Većih površina je bilo nekada u Jugoslaviji. Ali, i je i veća država, pa nije valjala i srušili smo je, ali novu i bolju nismo izgradili! Međutim, kada je obavljena pljačkaška privatizacija uz pomoć države u Srbiji, posle 2000. godine, više gotovo ništa nemamo. Nema ni dovoljno hrane za 6,6 miliona stanovnika, što je za 500.000 manje nego pre jedne decenije. A, svakog dana sad je u Srbiji gladno oko 500.000 žitelja. Ako se tako nastavi već 2050 godine, Srbi će u Srbiji biti manjinsko stanovništvo. Nove nisu izgrađene.

Inače, Republički zavod za statistiku svake godine 9. januara saopšti aktuelne podatke ovim oblastima iz protekle godine. Samo ih treba pročitati, znati i koristiti. Zbog ličnog informisanja, ali i da se ne bi dezinformisao narod, objavljujemo drugačiji podaci od onih koji nam se serviraju od strane vlasti. Jer, vlast saopštava ono što njoj tog trenutka odgovara, A, sam narod dok mu to vlast ne saopšti nije ni svestan, kako bogato živi! I ovi podaci koje objavljujemo su zvanični podaci institucija u Srbiji. Najčešće Republičkog zavoda za statistiku, kome ipak više verujemo nego pojedinim listopadnim funkcionerima. Jer, iza njih se vidi da ostavljaju ruine! Nestaje svako četvrto selo, a to je 1.200 njih, kuće u njima su ruine...

Problem poplava...

Ali, u Srbiji nisu problem samo suše. Jer, kada ima suvišnih voda tada su veliki problemi od poplava. Tako je u 2021. godine u Srbiji bilo poplavljeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava te 2021. godine iznosila je 1.763 .946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama u 2021. godini, prema podacima RZS, bilo je poplavljeno 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama bilo je poplavljeno 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje obuhvaćeno je 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara. U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Objašnjenja stručnjaka

Naši kanali su infrastrukturni kanali, kao što je to auto-put. To što mi imamo vode u kanalu ne znači da ona može odmah da se koristi na njivi. Potrebno je da poljoprivrednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo ljudi je htelo da se time bavi, to dosta i košta, kažu stručnjaci. Nije dovoljno imati osnovni kanal za navodnjavanje, potrebni su vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalje granati po Vojvodini i tako omogućiti da voda stigne do pojedinačnog korisnika.

"Vode Vojvodine" su 2012. godine imale započeta četiri podsistema za navodnjavanje, a danas imaju započetih oko osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Treba znati da je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se grade više godina. Iz Abu Dabi fonda dalje razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom trenutku imamo aktivnih 15 gradilišta vodnih objekata. Osnovna kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav od pre 50 godina omogućava projektovanje navodnjavanja za 500.000 hektara, izgradnja dodatnih regionalnih podsistema omogućila bi za još 500.000 hektara, ili pola Vojvodine'', kaže za javnost Igor Kolaković. Međutim, te priče o mogućnostima su stare više od pola veka, ali stvarne površine koje se navodnjavaju se minimalno povećavaju! Češće se smanjuju, što pokazuju najnovniji podaci RZS o navodnjavanim površinama u 2023. godini, koje su bile tek nešto veće od 47.000 hektara!

Ovo sve se navodi da će nekad biti bolje, kada se izgrade novi sistemi. A, svake godine samo govorimo o gradnji, dok statistika nam iznese podatak koliko se površina navodnjava. I stalno se samo govori o gradnji novih sistema, daju se obećanja, ali nikada ti novi sistemi da počnu da zalivaju žedne njive. Najbolje o tome govore svake godine podaci Republičkog zavoda za statistiku. Kao što je i sadašnja ministarka agrara najavila gradnju novih sistema na 103.000 hektara od 2023. godine. Ta obećanja su se davala sa dolaskom svakog novog ministra. A, kada je odlazilo nije se govorilo koliko je urađeno. Ali, nikada se nije dogodilo da su ti obećavani sistemi počeli da rade. A, statistika samo to beleži!

Iz ovih kanala vodu trenutno koriste tek 173 gazdinstva ili poljoprivredne firme. Sve to je daleko ispod onog što može da se radi i dobije iz tog sistema. A, ona ako ostane na tom nivou biće najveća promašena investicija posle Drugog svetskog rata u Evropi!

Razloga zašto je tako ima mnogo. Tako, Kolaković kaže da cena naknade za navodnjavanje nije razlog: ,,Mi ne možemo da nateramo poljoprivrednike da razvijaju svoje sisteme za navodnjavanje. Naknadu propisuje vlada i ona zavisi od više faktora, od instalisanih kapaciteta, hektara i korišćenih kapaciteta. Ali je sigurno da se isplati jer su prinosi stabilni i višestruko veći nego bez navodnjavanja i niko ko je izgradio sistem nije od toga odustao''.

Igor Kolaković kaže za javnost da se u "Vodama Vojvodine" 2022. godine primetio trend da im sve više gazdinstava upućuje zahteve za tehničke informacije, upite o tome da li pojedine parcele uopšte imaju pristup kanalima za navodnjavanje, o tehničkim uslovima i uslovima za dobijanje lokacije. Država zna za ovaj problem, zato je i uzet kredit za dalju izgradnju sistema. Takođe, pokrajina Vojvodina, daje subvencije za kupovinu sistema za navodnjavanje kako bi se to spustilo do nivoa poljoprivrednika.

Analitičari ističu da vrućine u 2022. godini nisu oborile rekordno izmerene temperature iz 2007. godine! Naime, pre 15 i više godina, tačnije 24. jula 2007. godine, oboreni su mnogi dotadašnji izmereni temperaturni rekordi u Srbiji, rekao je za javnost prof. dr Jugoslav Nikolić, tadašnji direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu. Tako je 24. jula 2007. godine u Beogradu bilo izmereno 43,6 °S, a u Smederevskoj Palanci maksimalnih 44, 9°S. Toplotni talas koji je bio u poslednjoj dekadi jula 2022. godine bio je veoma intenzivan i dug, a maksimalne temperature su se približile vrednostima koje su osmotrene pre deceniju i po! Stanje hidrosistema u Srbiji je rezultat rada onih koji kreiraju i vode agropolitiku. A, agrar u Srbiji nije strateška grana i uskoro još, bar dok je ove vlasti, neće ni biti.

Agrarnu politiku pored više stotina eksperata i stručnjaka od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine do danas je vodilo 14 ministara poljoprivrede. Svi su među mnogim obećanjima davali i o gradnji sistema za navodnjavanje na više od milion hektara. Sve su to ostala neispunjena obećanja i očekivanja. Zamislite samo da je svaki od tih ministara od 2000. godine za svog mandata izgradio samo po 10.000 hektara! U Srbiji bi se sad, pored postojećih, navodnjavalo još novih 140.000 hektara. Dakle voda bi dolazila blizu do 200.000 hektara žednih polja!

Čak i tada bi značajno zaostajali za Albanijom, koja već decenijama navodnjava po 380.000 hektara, pa sve veće količine povrća koje ranije dospeva u plastenicima i staklenicima, koje izvozi i u Srbiju. Dakle, dok svet u proseku navodnjava 17 odsto obradivih površina, i to je prema zvaničnim podacima RZS (sad na početku 2024. godine navodnjava se samo nešto više od 47.500 hektara ili tek nešto više 1,4 odsto njiva koje se obrađuju - od 3.488.000 hektara). U tome i treba tražiti uzroke zašto nam agrar ima rast proizvodnje za poslednje tri decenije od samo 0,45 odsto godišnje (Validna Strategija agrara od 2014. do 2024. godine predviđala je 9,1, ili u lošijim godinama najmanje 6,1 odsto godišnje)!? A, to se ne ostvaruje pa umesto obećanog rasta imamo proizvodnje i gubitaka! Zašto se i pored doprinosa nauke da se stvore hibridi i sorte mnogih kultura ravne onima koje imamo kada ih stvori nauka, one koriste samo sa 30 do 50 odsto genetskih mogućnosti.

Zašto nam je prosečna vrednost proizvodnje po jednom hektaru samo 1.200 evra, a trebala bi da bude bar 10.000, a želja je da stignemo bar do 15.000 evra vrednosti proizvodnje po jednom hektaru. Jer, ukupna vrednost godišnje agrarne proizvodnje već decenijama u Srbiji nije bila veća od 5,6 milijardi dolara godišnje! To ćemo uspeti da povećamo tek kada budemo imali više vode na njivama, zatim dve i tri žetve, što znači i veću proizvodnju sirovina za hranu. Za to nam je potreban i novi horizontalni i vertikalni koncept poljoprivrede, gde bi u zadružni sistem bila uključena i prerađivačka industrija, pa bi se preko zadruga radilo, po zatvorenom sistemu, od njive do trpeze. To bi moglo da se ostvari, ali samo uz činjenicu da se proda i naplati sve što se proizvede. I da zadruge, stare i nove, njih oko 3.l00, koliko ih im danas, budu imale prerađivačku industriju.

Naravno da i proizvođači dobiju svoj novac kako bi mogli da izmiruju obaveze prema državi i da zasnivaju novu proizvodnju. To se može ostvariti kada bi naši tvorci agrarne politike omogućili brži obrt kapitala, da on bude najmanje 50 puta godišnje (to je da imaju svež novac na kraju svake nedelje). Tako bi primarni proizvođači za svoj trud i znoj dobijali novac na vreme. Međutim, kratko rečeno, proizvodnja i život u najvećoj fabrici pod otvorenim nebom, danas zavisi uglavnom od ćudi i pomoći Boga!

Dakle, paori nikako da dočekaju bolji život na selu. Mogu da ga vide samo kad se reprizira istoimena emisija na RTS-u. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. I što je beležio još i Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju.'' I dok je proizvođačima hrana jeftina, potrošačima u Srbiji je skuplja nego nekim, komšijama, a na nju troše i više od 40 odsto primanja. I pri tome, više od pola miliona stanovnika Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva, a rastuća inflacija i rast cena gurnuće još neke ispod crte.

I sadašnja aktuelna ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković obećala je kada je došla na vlast da će već za dve godine u Vojvodini biti novi sistemi za navodnjavanje na 103.000 hektara! Koristi recepte svojih prethodnika da obećaju, ali - odu i ne odgovaraju za neodgovorne izjave i ne urađeni posao!

Poljoprivrednici napustili sastanak u Vladi

Poljoprivrednici koji su došli na poslednji sastanak u Vladu Srbije, gde je sa predstavnicima vlasti trebalo da pregovaraju o dva ključna problema - eAgraru i Poljoprivrednoj komori Srbije, napustili su sastanak. Kako su potvrdili za javnost, bilo je više razloga za to. Jedan od razloga je bilo prisustvo dva udruženja poljoprivrednika, koja po nisu trebala da budu tu, a pozvana su od strane ministarstva. U pitanju su Udruženje NAPS i Udruženje Asocijacija 2022.

Predstavnik NAPS-a je sam rekao da mu je kasno uveče, uoči sastanka, javljeno da treba da se pojavi na tom sastanku. Drugi problem, kako su nam rekli, jeste to što sastanku nije prisustvovala premijerka Srbije Ana Brnabić, sa kojom su oni, takođe, tražili sastanak. Oni su sastanak napustili, ali su predložili da se on nastavi istog dana u 15 časova, kada predstavnici vlasti zavše sastanak sa ta dva sporna udruženja, a odgovor predstavnika vlasti se još uvek čeka. I nije se dočekao... U buduće oni ne treba više da idu na razgovore u kabinete vlasti, već da vlast dolazi kod njih u sela. Da se zna ko zbog koga postoji! Oni zbog vlasti ili vlast da bi im bila samo sluga!

Udruženja poljoprivrednika iz više krajeva Srbije, prisustvovala sastanku u Vladi Srbije gde je trebalo da se raspravlja o dva, za njih, najbitnija problema. Od predstavnika vlasti, sastanku su prisustvovali ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, kao i predstavnici Uprave za agrarna plaćanja, Ministarstva pravde i katastra.

Ukazali na probleme, ali bez rešenja!

Jedan od njih je eAgrar i neophodna overa ugovora o zakupu zemljišta kod notara. Naime, oni su kritikovali nedoslednost nadležnih, odnosno to što je do izbora poljoprivrednicima tolerisano što nemaju overene ugovore o zakupu kod notara, a nakon 17. decembra je to prestalo da važi. Oni smatraju da su nadležni samo navodno posegnuli za ovim pod izgovorom sprečavanja zloupotreba, a u suštini kako bi što manje novca dali za subvencionisanje ratara. Premijerka se sastala sa predstavnicima poljoprivrednika i 14. januara 2024. godine. Po rečima predstavnika Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Ivana Pavlovića i Milorada Majstorovića, na jučerašnjem sastanku premijerke Ane Brnabić, ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković i predstavnika poljoprivrednih udruženja, koji je trajao gotovo četiri sata, doneti su zaključci o refakciji za gorivo, upisu parcela u eAgrar i o penzionom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika.

Naime, na agro karticu poljoprivrednici će moći da toče gorivo u količini do 400 litara dok ne izađe uredba o refakciji goriva za 100 litara po hektaru po ceni od 179 dinara umanjeno za 50, što iznosi 129 dinara.Nije dobro što oni idu na razgovore u kabinete vlasti. Treba to da bude obrnuto da vlast dolazi kod njih u sela! Da se dokaže ko zbog koga postoji. Možda bi posle toga bilo bolje! Druga stvar oko koje su pregovori vođeni, jeste Poljoprivredna komora Srbije, za koju poljoprivrednici smatraju da im ne bi donela puno dobrog. Oni veruju da bi ta institucija samo opstruisala rad njihovih udruženja i napore da im nadležni obezbede što povoljnije uslove za proizvodnju.

Tom sastanku prisustvovalo je sedam udruženja i to udruženja Stig, Naše Mleko, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, složni Pidikanci, Brestovački ratari, Spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, a oni su ranije pozvali i ostala udruženja da se pridruže njihovim zahtevima.

Podsećamo, prethodni sastanak poljoprivrednika sa predstavnicima vlasti održan je krajem decembra 2023, godine takođe u Palati Srbija. Sastanak je trajao od 10 do 16 časova, a prisustvovalo mu je više od 60 udruženja poljoprivrednika, koji su se sastali sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelenom Tanasković. Na tom sastanku je predloženo da bar jednom kvartalno budu organizovani ovakvi sastanci, gde bi prisustvovala sva ova udruženja. Ali, u buduće da budu u selima, a ne u kabinetima vlasti, odakle se daju štura i nerazumljiva saopštenja, suprotna onom što se seljaci i vlast dogovore!

Ideja poslednjeg okupljanja bila je da se poljoprivrednicima predstavi budžet za 2024. godinu i da se o tome razgovara. Iz Vlade Srbije je saopšteno da će taj budžet iznositi rekordnih 119 milijardi dinara. Na sastanku je, takođe, najavljeno formiranje Poljoprivredne komore Srbije, kako bi se, kako je najavljeno, poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Ipak, poljoprivrednici nisu zadovoljni onim što su čul nina jednom skupu u Vladi Srbije. Jer, su to uglavnom bila obećanja, a za njih samo očekivanja boljeg života u agraru.Većina od njih taj bolji život nikada još nije dočekala! Samo poneko ko je imao partijsku knjižicu vladajuće garniture jeste! (Nastaviće se)