Vlasnici Srbije

Ces Mekon: mesto odakle se diriguje i trguje državom

 

Između plasta sena i vlade, pravi magarac bira oboje

 

Ko su pravi vladari Srbije: NATO, EU, Boris Tadić ili srpska vlada? Ni jedno od njih, već samo dva konsultantska preduzeća čvrsto uvezana zajedničkim vlasnicima, kadrovima i željom da dovrše započetu pljačku ove države

 

Milan Malenović

 

Konsultantsko preduzeće Ces Mekon iz Beograda naizgled je pravi vladar Srbije, umesto republičke vlade, pa čak i samog predsednika Republike. Za desetak godina privatizacije ova kuća je po prihodima dobijenim na osnovu konsalting usluga pruženim Agenciji za privatizaciju dospela na drugo mesto među svim takvim preduzećima. Jedno vreme je bila čak i na prvom mestu, a to je period kada je aktuelni predsednik srpske vlade Mirko Cvetković istovremeno bio i direktor Ces Mekona i direktor Agencije za privatizaciju.

Mirko je tako savetovao samog sebe.

Već skraćeni spisak preduzeća u čijoj privatizaciji je učestvovala ova konsultantska kuća, izgleda više nego impozantan: Telekom Srbija, Knjaz Miloš, Frikom, Zmaj, Somboled, Pivara Čelarevo, Mlekara Šabac, Srbijanka, Trajal, Beograd film, Pekarska industrija Pančevo, Danubius... U većini ovih slučajeva afere su potpuno zasenile čitav postupak.

Tajna takvog finansijskog uspeha i enormnog uticaja na srpske vlasti leži u gotovo masonskoj povezanosti zvaničnih struktura s menadžmentom Ces Mekona. Sadašnji lideri ove kompanije nisu bez radnog iskustva, pa samim tim ni veza tamo gde treba - u samom državnom vrhu.

 

Ljudi za više mesta

 

Milojko Arsić je donedavno bio viceguverner Narodne banke Srbije, odakle se vratio u Ces Mekon na mesto izvršnog direktora. Drugi izvršni direktor je Jelena Radulović, koja je bila na visokoj poziciji u Ministarstvu ekonomije i privatizacije. Još jedan izvršni direktor u Ces Mekonu je i Katarina Tončić, koja je tamo dospela sa mesta direktora centra za tendere pri Agenciji za privatizaciju. Tatjana Ralević, takođe, danas direktor u Ces Mekonu bila je ranije jedan od privatizacionih savetnika u Vladi Srbije.

Inače, osnivač firme i jedan od glavnih dirigenata je Zvonimir Nikezić, dugogodišnji saradnik Mirka Cvetkovića. Zvonimirov sin Dušan bio je Cvetkovićev zamenik u Agenciji za privatizaciju, a danas je i njegov savetnik na funkciji premijera. Dušan je jedan od autora aktuelnog Zakona o privatizaciji, kroz čije se pukotine vešto provlači firma njegovog tate.

Pored Dušana, u savetodavnom timu premijera nalazimo još neke mekonovce, kao što je Boško Živković, a povremeno se tu pojavljuje i već pomenuti Milojko Arsić. Još jedan Cvetkovićev savetnik je Jurij Bajec, inače funkcioner iz konsultantske kuće Ekonomski institut, koji odlično sarađuje sa Ces Mekonom.

Ovako stižemo do glavnog čvora kojim su uvezani tajni vladari Srbije, jer je Zvonimir Nikezić istovremeno osnivač i vlasnik Ces Mekona i jedan od vlasnika Ekonomskog instituta (EI).

Iako je EI zatvoreno akcionarsko društvo, vlasnici se ipak znaju. Danko Đunić je osnivač i jedan od najvećih akcionara. O njemu ne vredi trošiti reči, jer je glavna mirođija u svakoj privatizacionoj supi poslednje dve decenije. Jedan od značajnih akcionara je i Mirosinka Dinkić, majka ministra Mlađana Dinkića. Nije nezakonito da ministri imaju majke i da majke imaju vlasničkih udela u pojedinim kompanijama, ali je nemoralno da preduzeća roditelja savetuju decu ministre i tako uzimaju novac iz budžeta.

U vlasničkoj strukturi EI nalazimo i EKI investment, zajedničko preduzeće Đunića i bivšeg ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića. Po našim saznanjima, upravo je Vlahović bio taj koji je na mesto direktora Agencije za privatizaciju doveo direktora Ces Mekona, sadašnjeg premijera Cvetkovića.

Osim pomenutih deoničara, tu su još i profesor Nebojša Savić, Miklaž Borec, Mirko Todorović i 52 beznačajna imena.

Pre prelaska u Ces Mekon i sam premijer Mirko Cvetković je šest godina službovao u EI. Ovaj, nazovi, institut tako se razotkriva kao rasadnik konsultanata na istovremenom radu u vladi koju treba da savetuju.

Kako će se odmah videti, EI i Ces Mekon nisu svojim vlasnicima i funkcionerima značajni samo zbog zarade koju ostvaruju kroz legalne provizije za konsalting. Daleko je značajniji uticaj koji ovi srpski masoni ostvaruju u poslovnom svetu predstavljajući se kao nezaobilazni faktori privatizacije.

Tako je, na primer, u vreme dok je Mirko Cvetković bio istovremeno i na čelu Ces Mekona i Agencije za privatizaciju ova konsultantska kuća radila na privatizaciji Semena i Veterinarskog zavoda u Zemunu. Obe privatizacije ocenjene su kao sumnjive, a Savet za borbu protiv korupcije ukazivao je na sukob interesa u slučaju Veterinarskog zavoda upravo zbog tadašnjih nespojivih funkcija današnjeg premijera.

Konsultantske kuće spajaju ljude, može se reći. U srpskom slučaju spajaju i kriminalce.

 

Vraćaju se

 

Vladislav Tamburkovski je kontroverzni bugarski biznismen osuđen u Makedoniji na više od deset godina robije zbog finansijskog kriminala. On je sredinom ove decenije u Makedoniji bio poznati ekonomski konsultant i predavač, stečajni upravnik u više makedonskih preduzeća kao što su topionica olova i cinka MHK Zletovo u Velesu i Export-Import banka u Skoplju.

Sa Mirkom Cvetkovićem imao je zajedničku firmu BRG, a na adresi gde je bila registrovana u Kralja Milana 34, u Beogradu, bila je svojevremeno registrovana i agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja Mekon, koja je od 2006. godine pripojena Ces Mekonu.

Tamburkovskog i Cvetkovića, međutim, daleko više povezuje zajednički rad za Nikezićev Ces Mekon na projektu "Konsultantske usluge za izgradnju kapaciteta i operativnu podršku odeljenju Agencije za stečajne postupke" u 2005. godini, vrednom 253.000 evra. Za pomenuti projekat Dušan Nikezić je dobio 25.000 evra, Tamburkovski 18.000 evra, a Cvetković 12.000 evra. Sitno podmićivanje među prijateljima.

Dušan Nikezić, današnji savetnik premijera, sa tadašnjim direktorom Agencije za privatizaciju Miodragom Đorđevićem zaključio je pomenuti ugovor na godinu dana, o savetovanju Agencije kako da privatizuje firme u stečaju.

Treći suvlasnik preduzeća BRG sa učešćem od 50 odsto bio je profesor Stipe Lovreta, danas, takođe, zaposlen u Vladi Srbije kao savetnik ministra Slobodana Milosavljevića, iz čega je belodano da domaća finansijska mafija ne zaboravlja svoje saradnike.

Šema po kojoj Ces Mekon po lekcijama naučenim od EI deluje veoma je jasna. Političari koji sarađuju s tim konsultantskim preduzećem ne moraju da se plaše za svoju budućnost. Kao što vidimo iz primera samog Mirka Cvetkovića, oni po odlasku sa funkcije bez problema dobijaju finansijski veoma isplativo radno mesto u Ces Mekonu odakle vrebaju sledeću povoljnu priliku da se vrate na državne jasle.

Istovremeno, sve akcije u vezi s privatizacijom koordinira EI, pravi vladar iz senke ove unesrećene zemlje. Time se po ko zna koji put kao tačne prikazuju reči nadmenosti Danka Đunića upućene zastupniku Salforda, kako bez njega u srpskoj privatizaciji ništa ne može da funkcioniše. Kada njemu dodamo još i Zvonka Nikezića i njegove saplemenike dobijamo kompletnu bratiju koja upravlja Srbijom.

 

 

 

 

 

Posebne pogodnosti

 

Jedna od krajnje sumnjivih privatizacija u kojoj je Ces Mekon imao savetodavnu funkciju, zvanično za Agenciju za privatizaciju, nezvanično za tajkunsku bratiju, bila je i ona preduzeća Seme AD Beograd.

Radeći, navodno, stručnu procenu vrednosti kapitala ove firme, mekonovci su utvrdili cenu kvadratnog metra poslovnog prostora od samo 100 evra.

 

 

 

 

Porodične (manu)fakture

 

Poslednjih godina Agencija za privatizaciju je isplatila četiri milijarde dinara (40 miliona evra) budžetskog novca raznim konsultantskim i revizorskim kućama. Za to vreme s Agencijom su sarađivale 43 ovakve firme, a četvrtina ukupne sume otišla je u svega četiri koje su osnovali, u njima radili ili i dalje rade bivši i sadašnji državni funkcioneri, po pravilu tesno povezani s procesom privatizacije u Srbiji.

Zarada u dinarima konsultanata 2002-2009: Ces Mekon - 515.227.770, Delloite - 174.416.017, Citadel -  125.311.463, Ekonomski institut - 77.976.618.

Više od Ces Mekona je od Agencije zaradila samo konsultantska kuća Morgan and Stanley, koja je za posredovanje u prodaji Duvanske industrije 2003. godine zaradila 677 miliona dinara. Za razliku od firme Morgan and Stanley, koji su bili angažovani samo jednokratno, Ces Mekon je, pored toga što šalje fakture sa najviše cifara, i višegodišnji konsultant.

Prema godišnjim pregledima, Ces Mekon je uvek bio u vrhu lestvice, pa je tako 2009. godine opet najviše zaradio od svih konsultanata: nešto manje od 60 miliona dinara.

Ovo preduzeće je u čvrstom posedu porodice Nikezić, budući da pored Zvonimira i sina mu Dušana tu nalazimo i izvesnog Pavla Nikezića, koji je po podacima iz APR-a ovlašćen za zastupanje Ces Mekona.

 

 

 

 

Muljator

 

Tamburkovski, poslovni pajtos premijera Cvetkovića još iz vremena rada u Ces Mekonu, učestvovao je, između ostalog, i u privatizaciji MHK Zletovo u Velesu, gde nalazimo još jednog od odbeglih makedonskih biznismena sumnjive reputacije, Žanka Čada. Čado je kasnije prešao u UO subotičke Fidelinke ne bi li i to preduzeće doveo do prosjačkog štapa.

S obzirom na to da je privatizacija Zletova odrađena u korist Mineca, kompanije u posedu srpskog tajkuna Dimitrija Mikija Aksentijevića, koja je istovremeno i glavni akcionar Fidelinke, ovim je očigledna i sprega Mirka Cvetkovića i srpske vlade s tim belosvetskim muljatorom koji je samo u Srbiji uspeo da upropasti još i Navip.