https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kriminal

Kriminal

Anatomija epohalne prevare- dokle je stigla lopovska nauka lažnih demokrata

Dve mafije i jedan memorandum

Ko god ima potrebu da stekne neki politièki poen kod naivnih biraèa u Srbiji, odmah iz naftalina izvadi prièu o izgradnji rafinerije u Smederevu. Do danas, posle više od tri godine potpisivanja raznih memoranduma o razumevanju, dobijanja nameštenih tendera i tapšanja po ramenu domaæih politièara i belosvetskih hohštaplera, još nije pokošena ni trava na livadi koju je grad Smederevo, po ceni od samo jednog dinara za kvadratni metar, poklonio na period od 99 godina kompaniji koja bi da gradi rafineriju, a koja zajedno sa svojom matiènom firmom iz Holandije ima svega tri zaposlena radnika! U meðuvremenu, meðutim, pare preko ovih fantomskih preduzeæa završavaju u džepovima vlastodržaca.

 

Milan Malenoviæ

 

   U opštoj euforiji da "strani investitori u niskom startu èekaju moguænost da investiraju u Srbiji", kako je u predizbornom grèu izjavio Boris Tadiæ, šnjur za najbesmisleniju investiciju odnela je rafinerija u Smederevu...

 Veæ godinama kruži prièa o ovom projektu koji je, kako izgleda, potreban jedino gradonaèelniku Smedereva Predragu Umiæeviæu i grupi ordinarnih lopova uèlanjenih u Demokratskoj stranci. Ipak, svoj vrhunac ova "bajka za odrasle" doživela je upravo tokom ovogodišnje predizborne kampanje. Ali, sve je poèelo mnogo ranije...

 

U Smederevu može i mora, u Evropskoj uniji ne sme!

 

Prvih dana 2009. godine, gradske vlasti Smedereva su, "po ovlašæenju Vlade Srbije", potpisale "memorandum o razumevanju" sa holandskom firmom Komiko oversiz (Comico Overseas) o izgradnji rafinerije u tom gradu. Domaæa poslovnica te holandske firme, Komiko oil (Comico oil), najavila je da æe u izgradnju rafinerije u naredne tri godine uložiti 250 miliona dolara, a samo u prvih 36 meseci, dok bude trajala izgradnja, budžet Smedereva bi od svega toga prihodovao èak 4,5 miliona dolara. Zapevana je i ekološka pesmica da æe posebno biti voðeno raèuna o poštovanju ekoloških standarda, što je inaèe uvek i svugde najveæi kamen spoticanja u ovoj vrsti biznisa. Rafinerija je zamišljena tako da bi dnevno proizvodila èetiri hiljade tona benzina, evrodizela i kerozina. Prema "memorandumu o razmumevanju", rafineriju bi gradili na oko osamdeset hektara (zakup na 99 godina), u delu industrijske zone, u blizini mosta Smederevo-Kovin.

Posle se površina zemljišta poveæala na 113 hektara i krajem septembra 2009. godine u skladu sa iznuðenom odlukom skupštine grada objavljuje se oglas koji je krojen upravo po meri Komiko oversiz-a. Pre toga su èlanovi vladajuæe koalicije shvatili da se u ovom poslu vrte velike pare, pa su gradonaèelniku pravili probleme sve dok nisu bili zadovoljeni i njihovi apetiti.

Uslovi po kojima je Komiku ponuðeno zemljište (skoro u samom centru Smedereva!) obuhvataju, izmeðu ostalog, i plaæanje kirije koja iznosi simbolièan dinar po kvadratnom metru. Ostale obaveze investitora su više nego neodreðene, jer se uopšteno poziva na propise važeæe u Evropskoj uniji koji, za poèetak, zabranjuju izgradnju takvog objekta u radijusu od 100 kilometara od centra veæeg naseljenog mesta, a u koje sa svojih 60.000 stanovnika, spada i grad Smederevo. Ako se krši veæ ovakva jedna odredba, šta oèekivati od pridržavanja nekih èisto tehnièkih propisa u koje se javnost uopšte ni ne razume?

Ni ovako dogovoren konkurs nije mogao da proðe bez skandala, jer Komiko oil nije uspeo na vreme da obezbedi svu neophodnu dokumentaciju kako bi na njemu uzeo uèešæa i odneo unapred dogovorenu pobedu.

Kako se vidi iz Hronološkog popisa akata vezanih za davanje u dugoroèni zakup neizgraðenog ostalog graðevinskog zemljišta u državnoj svojini za izgradnju rafinerije, koji je sastavio Grad Smederevo, memorandum o razumevanju sa "stranim investitorima" potpisan je 30. decembra 2008. godine. Istog tog dana Gradsko veæe Smedereva zakljuèkom 02-396/2008-08 ovlašæuje gradonaèelnika Predraga Umiæeviæa da potpiše  ugovor na osnovu pomenutog memoranduma.

Zatim se 2. septembra 2009. godine, donosi odluka o davanju u dugoroèni zakup zemljišta u državnoj svojini. Na osnovu ovoga, gradonaèelnik Umiæeviæ 18. decembra 2009. godine donosi rešenje 02-398/2009-11 o obrazovanju komisije za izbor najpovoljnijeg ponuðaèa (predsednik Milijana Novakoviæ, naèelnik Gradske uprave Smedereva, zamenik predsednika Milena Nisev, gradski javni pravobranilac, Danica Jeftoviæ, direktor Republièkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Smederevo, Nenad Krèum, direktor JP Direkcije za izgradnju, urbanizam i graðevinsko zemljište Smederevo, Milena Jovanoviæ, naèelnik Odeljenja za javne nabavke i Nacionalni investicioni plan, Slobodan Ugljevareviæ, naèelnik Odeljenja za imovinsko-pravne poslove, i Dragan Krstiæ, naèelnik Odeljenja za urbanizam).

Istog dana kada je rešenjem gradonaèelnika formirana, Komisija zaseda i donosi odluku o raspisivanju konkursa za prikupljanje ponuda za davanje u zakup zemljišta u industrijskoj zoni Smedereva. Kako proizilazi iz pomenutog Hronološkog popisa akata odgovarajuæi javni oglas o prikupljanju ponuda pojavio se u dnevnom listu Politika 19. decembra 2009. godine sa rokom važenja konkursa od 30 dana.

Dva dana pošto je taj rok prošao, fantomska firma Komiko sastavlja zvaniènu ponudu broj 183 i dostavlja je Komisiji grada Smedereva. Iako je više nego oèigledno da je ponuda od 20. januara 2010. godine dostavljena po zakljuèenju konkursa, Komisija je 25. januara - prihvata.

 

Šta jeste a šta nije potpisao Predrag Umiæeviæ

 

Èak je i samom vrhu Demokratske stranke bilo sumnjivo ovakvo poslovanje, pa je na prošlogodišnjem Glavnom odboru te stranke koji se održavao u Smederevu gradonaèelniku Predragu Umiæeviæu jasno stavljeno do znanja da sa projektom neæe ništa moæi da uèini dok finansijski ne namiri i ostale partijske drugove! Za opomenu, ali i da bi sve shvatio ozbiljno, Umiæeviæ je sklonjen sa mesta prvog èoveka gradskog odbora Demokratske stranke.

Sumnje u to da je u pitanju prljavi kapital koji treba nekako oprati, uzele su u meðuvremenu toliko maha da je i Umiæeviæ morao da se oglasi podseæajuæi da su kompanije iz konzorcijuma "veæ radile u Africi i Aziji", što znaèi da je poreklo kapitala "realno". Rekao je da lokalna samouprava "nema kapacitet da proverava poreklo novca, ali æe sve biti jasnije kada se u projekat ukljuèi Ministarstvo finansija". Šlag na tortu je dodao ministar energetike Petar Škundriæ koji je takoðe rekao da "nije u nadležnosti Ministarstva da ispituje poreklo para, niti je moguæe na bazi dokumentacije utvrditi odakle novac stiže". Od toga je, meðutim, važnija izjava da "...Ministarstvo trpi velike pritiske da izda energetsku dozvolu, iako investitor nema svu neophodnu dokumentaciju, èak ni bankarske garancije...".

Možda èlanovi konzorcijuma koji èini vlasnièku strukturu Komiko oversiz-a i imaju neka iskustva u ovim poslovima, ali to isto nema ni Komiko oversiz niti njegova srpska æerka Komiko oil.

Prema dostupnim informaciji nadležne holandske agencije za privredne registre, Komiko oversiz (Comico overseas) ima identifikacioni broj NL 342613220000 i osnovan je 12. juna 2006. godine.

Najveæi broj zaposlenih preduzeæe je imalo u 2009. godini, dakle upravo onda kada su se u Smederevu lomila koplja da li i pod kojim uslovima Komiko oilu iz Srbije pokloniti zemljište u industrijskoj zoni. Tada je dostignuta brojka od èak èetvoro zaposlenih!

U 2010. godini je pretekao samo jedan jedini zaposleni, pa bi bilo interesantno da neko objasni kako æe taj jedan zaposleni, makar i zajedno sa ono dvoje zaposlenih u srpskom Komiko oil-u, istovremeno da radi na bušotinama širom sveta i da posle radnog vremena zida rafineriju u Smederevu. Verovatno Umiæeviæ planira da žitelje Smedereva pozove na mobu kako bi komšiji podigli kuæu na skromnoj okuænici od 113 hektara...

Više je nego oèigledno da ništa nije kako treba ni sa Komiko oversiz-om, a ni sa Komiko oil-om, pa ni sa samim projektom rafinerije u Smederevu.

Polovinom novembra 2009. godine, državna novinska agencija Tanjug, javila je da je u Beogradu potpisan novi memorandum u vezi s rafinerijom u Smederevu, a potpisali su ga "gradonaèelnik Smedereva Predrag Umièeviæ, direktor CIP-a Milutin Ignjatoviæ i zamenik direktora kompanije Komiko oil Radomir Radivojeviæ".

Posle toga je došla informacija da æe ona energetska dozvola, koja je, navodno veæ bila dobijena, biti izdata za dva-tri meseca. Gradnja rafinerije trebala je da poène od septembra 2010. godine i trajala bi 36 meseci. Gradonaèelnik Smedereva demantovao je da je išta potpisao, nego je navodno bio gost tamo gde su drugi nešto potpisivali! Kasnije je demantovao još neke svoje potpise!

Po ovom dogovoru, za koji Umiæeviæ po potrebi i zna i ne zna, CIP je trebao da odradi projektovanje rafinerije i to u trenutku kada se zvanièno još nije znalo ni da li æe Komiko oil uopšte da dobije potrebno zemljište. Nezvanièno, sve je veæ bilo odraðeno daleko od oèiju javnosti.

Pitanje koje se opravdano nameæe u vezi CIP-ovog angažovanja, jeste da li je za protekle dve i po godine išta uraðeno ili je celokupni angažman i zamišljen samo da bi se kroz ugovor o fiktivnoj saradnji novac prebacio centralama stranaka na vlasti? Odgovor na ovo pitanje je posebno zato interesantan, jer je bugarska firma Gallus veæ bila ispostavila projekat naftne rafinerije, power point prezentaciju na preko 40 strana.

Isto tako je zanimljivo da se uveliko govori o tome kako je oprema za rafineriju veæ napravljena i da samo èeka na utovar, a projekta još nema. Ili ga ima, ali je to onda onaj bugarski, a CIP je samo poslužio za pranje para?!

 

Bio jednom jedan Bugarin i jedan Srbin...

 

Potpuno u skladu sa gornjim Umiæeviæevim negiranjem i potvrðivanjem u skladu sa dnevnopolitièkim potrebama, jeste i pitanje ko uopšte stoji na èelu Komiko oil-a.

Direktor i osnivaè ovog preduzeæa je bugarski državljanin Vencislav Tiankov Ivanov, koji je istovremeno i direktor majke kompanije u Holandiji, Komiko oversiz-a. Pored posla u holandskom, odnosno srpskom Komiku, Ivanov je još i direktor, a verovatno i vlasnik, Titan Promet d.o.o. za trgovinu i gradnju. Preduzeæe je 2008. registrovano pod brojem 080650430 kod Trgovinskog suda u Zagrebu na adresi Karlovaèka cesta 6d, svrstano je u mala preduzeæa, osnivaèki kapital je 100 odsto stranog porekla, a glavna poslovna delatnost je izgradnja stambenih i nestambenih objekata. I meðu naftašima, kao i kod graditelja, Ivanov je potpuno nepoznat.

Ništa poznatiji ili priznatiji nije ni drugi zaposleni iz Komiko oil-a, Radomir Radivojeviæ, koji se po medijima predstavlja kao zamenik direktora. U suštini, jedino je Radivojeviæ domaæoj javnosti i poznat, buduæi da se iskljuèivo on pojavljuje u medijima ispred fantomske firme sa dva zaposlena koja bi da zida rafineriju, dok je Ivanov zadužen za potpisivanje ugovora, memoranduma i sliènog sa domaæim institucijama.

Ivanov se u javnosti pojavljivao i kao predsednik nekakvog nadzornog odbora (koji se u registraciji kod Agencije za privredne registre ne pominje), pa i kao èlan upravnog odbora (koga takoðe nema u zvaniènoj registraciji), a Radomir Radivojeviæ se oglašavao i kao direktor, pa zamenik generalnog direktora, a nekad i kao obièan predstavnik Komiko oil-a. Oèigledno ni njih dvojica više ne znaju koje sve titule sebi da dodele!U 2010. godini, ukupna aktiva Komiko oil-a iznosila je tek 2.680.000 dinara, dok je ista u 2011. godini skoèila na 52.900.000 dinara, odnosno nekih pola miliona evra. Osnovni kapital je, meðutim, i dalje ostao 157.000 dinara, odnosno oko hiljadu i po evra! Da li je to partner koji po zdravorazumskim i poslovnim procenama uživa poverenje da je u stanju da sazida rafineriju vrednu èetvrt milijarde dolara?

Veæ iz ovog letimiènog pregleda dešavanja vezanih za dosadašnje radnje oko rafinerije nafte u Smederevu, jasno je da se radi o najobiènijem pranju prljavih para koje se zatim slivaju u privatne džepove ljudi na vlasti u Smederevu i Srbiji. Šta drugo da se zakljuèi iz èinjenice da je Komiko oversiz na raèun Komiko oil-a uplatio osnivaèki ulog od 2.000 evra i to dva meseca pre nego što je domaæi Komiko uopšte i osnovan. Na èiji su raèun onda legle ove pare?

U sklopu fantomskih muljanja nalazi se i najava preduzeæa Transnafta od kraja septembra 2009. godine, da æe za potrebe rafinerije da izgradi 34 kilometra produžetka naftovoda od Panèeva do Smedereva po ceni od 15 miliona evra. U trenutku kada je davana ova izjava, Komiko oil je sa gradom Smederevom imao samo potpisan "memorandum o razumevanju", pa još nije ni stigao da "zakupi" zemljište na kome bi trebao da zida rafineriju.

Uprkos svemu, u to vreme je Komiko oil veæ imao energetsku dozvolu izdatu od strane Ministarstva energetike, a Transnafta je izgradnju naftovoda obeæao uz tvrdnju da æe uskoro da se dobije i saglasnost od Republièke direkcije za izgradnju odnosno Ministarstva za prostorno planiranje. Kao što se vidi u sluèaju Komiko oil-a sve se radilo unapred: dozvole su izdavane pre postojanja projekta, a projekti su raðeni pre nego što se zvanièno znalo gde æe da se gradi!

Multipraktièno projektovanje!

Da je gradnja rafinerije u Smederevu èisto politièki projekat preko koga se peru pare i zamajavaju biraèi, potvrðuje i izjava Bratislava Èeperkoviæa, tadašnjeg prvog èoveka Transnafte, da se smederevska rafinerija planira zato što može brže da se izgradi nego što NIS uspe da modernizuje postrojenja u Panèevu. Do dana današnjeg nije ni jedna cigla postavljena tamo gde jednog dana treba da nikne Komikova rafinerija, a iz NIS-a je poruèeno da su planirani kapaciteti smederevske rafinerije zanemarljivo mali u odnosu na ono sa èim æe NIS da raspolaže po okonèanju veæ zapoèetih renoviranja postrojenja u Novom Sadu i Panèevu.

Upuæeni smatraju da æe veoma brzo Komiko oil da zatraži od nadležnih dozvolu za izgradnju "prateæih objekata" na poklonjenoj mu parceli pored Dunava u srcu industrijske zone, koje æe zatim da rentira drugim kompanijama. Od tih prihoda æe izdvajati deo za one koji su sedeæi u državnim institucijama kumovali ovoj prevari. Na kraju æe celokupni kompleks Komiko oil-a, zajedno sa rafinerijom koja æe i dalje da bude samo u planovima, prodati nekom treæem, a ceo projekat æe da padne u zaborav.

Od otvaranja novih 300 do 500 radnih mesta neæe biti ništa. Novac æe, kao i obièno, da podele oni na vlasti izmeðu sebe...

 

Nepoznate molbe upuæene nepoznatoj adresi

 

   Iako još ni šraf nije ugraðen u rafineriju u Smederevu, Radomir Radivojeviæ, zamenik direktora Komiko oil-a i jedan od dva zaposlena u ovom "gigantu" januara 2010. godine za jedne beogradske dnevne novine trijumfalno izjavljuje kako desetine posla željnih struènjaka dnevno dolazi u lokalnu kancelariju raspitujuæi se o zaposlenju.

   „...Inženjeri, ekonomisti, tehnolozi, doktori nauka, ekolozi, najbolji studenti generacije novosadskog Tehnièkog fakulteta s preporukama britanskih univerziteta, prekaljeni majstori s bušotina širom sveta... ostavljaju svoje radne biografije, vizit-karte, šalju elektronskom poštom svoje CV-je...", rekao je tom prilikom Radivojeviæ zaboravivši da objasni kako zainteresovani šalju elektronsku pošta kad niko ne zna elektronsku (e-mail) adresu Komiko oil-a.

 

Skadar na Dunavu, treæi put...

 

Od prve najave "projekta", pa sve do današnjih dana, dva puta je pomeran rok za poèetak izgradnje rafinerije u Smederevu. Prvi rok za postavljanje kamena temeljca, po reèima Radomira Radivojeviæa, bio je kraj leta 2009. godine, što æe reæi pre nego što je Smederevo uopšte donelo odluku o prenosu zemljišta na Komiko oil! Da li to ovi holandski ugursuzi raspolažu tehnikom izgradnje èardaka ni na nebu ni na zemlji?

Interesantno je i to da je poèetak izgradnje rafinerije planiran uprkos tome što u to vreme Komiko oil nije mogao da pribavi ni bankarske garancije potrebne da bi pobedio na nameštenom konkursu za iznajmljivanje zemljišta na rok od 99 godina.

Drugi poèetak izgradnje je Radivojeviæ najavljivao za septembar 2010. godine.Treæi poèetak zidanja još nije najavljen i, verovatno, èeka neku novu, pogodnu politièku priliku.

Nije bez znaèaja za procenu validnosti celog ovog projekta ni èinjenica, koju je otkrio sam Radivojeviæ, da je sve zapoèela Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u Srbiji i okolini poznata po opskurnim investicijama. Pošto je njeno poslovanje èesto sa one strane zakona, službenici ove banke u svim zemljama uživaju diplomatski imunitet.

Kako je Radivojeviæ priznao poèetkom 2010. godine, Brajan Meri iz EBRD-a je predsednika srpske vlade Mirka Cvetkoviæa upoznao sa postojanjem Komiko oversiz-a i Komiko oil-a, kao i sa njihovim namerama u pogledu izgradnje rafinerije u Srbiji. Ceo hohštapleraj je, dakle, osmišljen u Londonu, u sedištu EBRD-a!

Rafinerija u Smederevu, onako kako je do sada planirana, trebala bi da bude montažno-demontažna graðevina, skoro kao neki gigantski kiosk. Ovakve rafinerije koriste amerièke trupe u inostranstvu, pa ako se ikada i bude postupalo po planu onda æe jedna rashodovana bivša vojna rafinerija da završi u centru smederevske industrijske zone.

 

U sluèaju Komiko oil-a sve se radilo unapred- dozvole su izdavane pre postojanja projekta, a projekti su raðeni pre nego što se zvanièno znalo gde æe da se gradi!

 

 

Da je gradnja rafinerije u Smederevu èisto politièki projekat preko koga se peru pare i zamajavaju biraèi, potvrðuje i izjava Bratislava Èeperkoviæa, tadašnjeg prvog èoveka Transnafte, da se smederevska rafinerija planira zato što može brže da se izgradi nego što NIS uspe da modernizuje postrojenja u Panèevu.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane