https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Kragujevac: Grad neèastivih sila i ljudi

 

Krste se, a potežu mantiju i pendrek

 

Nikakve koristi od krsta, zaštitnika grada. Od postavljenja krsta ovo je drugi put da sa neba nešto pada, nešto veliko, hladno, ledeno. Dok se crkva moli za profesora Boru Èejoviæa, izostala je druga molitva pa je sin policajca pao na maturi. Dok je sin policajca polagao maturu, školski policajac je šetao po dvorištu ili dremao u stražari. Neprijatelj nikad ne spava! Naroèito je budan na maturi

 

Miodrag Milojeviæ

 

 

Bogovi nam zavide! Uspesima koje smo postigli izazvali smo zavist bogova. Ovakvi i razlièiti komentari èuli su se posle katastrofe. Ledenice obima i težine bombe kašikare, pogodile su selo u okolini Kragujevca. Ledeni komadi nepravilnog oblika polovine pivske flaše, porušili su krovove, uništili crepove - kao kasetne bombe. Polovina crepova, negde i preko polovine, polupana je u vremenskom intervalu kraæem od jednog sata. Led velièine dva-tri kokošja jajeta ne pamte ni osamdesetogodišnjaci.

 

Led usitnio krovove

 

Krst zaštitnik grada Kragujevca ne vrši svoju funkciju.

Neko æuti, neko progovori. Reèe da impozantni krst, visok nepunih dvadeset metara, privlaèi gradonosne oblake.

Para nema za protivgradne rakete, jer su pare otišle na koncerte. Na proslavu grada, još u maju, potrošeno je 300.000 evra. Neko reèe, a trebalo bi da æuti, da su koncerti krivi za padanje smrtonosnih ledenica sa neba. Veæa vera, veæa karijera! U kancelariji gradonaèelnika gori kandilo vere.

Ali zašto, kad je pravednik, posle postavljenja krsta sa neba pada led koji ubija? Da je gradonaèelnik manji vernik, i komadi leda bili bi manji.

Niko ne zna èemu služi krst na ulazu u Kragujevac. Nikada pre krsta sa neba nije ispaljivana municija što ruši kuæe kao maljutka.

Neko reèe da je sve to neko znamenje. I Filip nešto reèe, a trebalo bi da æuti. Da je danas kao na poèetku bune na dahije: Grom zagrme na Svetoga Savu - usred zime, kad mu vreme nije...

Ovo je sad neko jaèe znamenje. Vetar je nosio zelene grane, oštre ledene sekirice proreðivale su krošnje.

Led usitnio krovove. A u selu nastade tišina. Krovova nema, kiša skoro svakodnevno pada. Prema prièi oèevidaca, desilo se spontano okupljanje meštana. Pogledi su se susretali. Æutali su svi. Kao i uvek u teškim situacijama, neko, tek da prekine tišinu - svima su u ušima odzvanjali udarci o lim, kao u kovaèkoj radnji - donese gajbu piva. Sa druge strane, neko dobaci drugu gajbu, pivo zeleno. Samo dve gajbe piva, i poèe blokada puta. Popilo se koliko se imalo. Dok ih je piæe držalo na okupu, blokada je trajala. Da je bilo više piæa bilo bi više i blokade.

I to malo bilo je dovoljno da veæ ranim jutrom iz Kragujevca stigne komisija, koja poèe da popisuje štetu. Neko, dok je još bilo piva, reèe: - Kako misle oni to? Da krst bude protivgradna odbrana? Kad ima za krst, mora da bude i za nas.

Drugi reèe: - Kad imaju za koncerte, mora da bude i za nas.

O peticiji da se ukloni krst što privlaèi gradonosne oblake i druge nesreæe, niko još ozbiljno ne razmišlja.

 

Crnogorski klan

 

Profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu što su ispite i diplome prodavali za novac, da se kanoniziraju i proglase za svece. Tako je odluèila Srpska pravoslavna crkva. Sveti sinod još nije zasedao, ali je sala Eparhijskog doma u Kragujevcu ustupljena pravedniku Bori Èejoviæu, profesoru Kriviènog prava na  kragujevaèkom Pravnom fakultetu.

Doktor afere "Indeks" drži èas. Profesor nije profesor sa katalogom samo.

Guslarsko veèe u Eparhijskom domu u Kragujevcu.

Bora Èejoviæ, profesor Pravnog fakulteta, posle tri i po godine od èuvene afere "Indeks'', uz pomoæ Srpske pravoslavne crkve najavljuje svoju rehabilitaciju.

Profesore bije glas da su rasejani. To važi za sve profesore, kako u otadžbini tako i u rasejanju. Dok im je gurao pare u indekse, prerušeni policajac pravi snimke mobilnim telefonom. A profesori profesori, samo se smeše i trepæu oèima. Pare, pare, pare...

Kako se na snimku može videti, oni pare jesu uzimali. Anonimni prerušeni policajac iz Velike Plane igrao se sa profesorima kao sa deèicom, ne daj bože da je pokušao sa kriminalcima, to ne bi uspelo.

Odkud to da optuženi profesor, silom prilika oteran u penziju, drži predavanje u Eparhijskom domu? Odkud to da osobu osumnjièenu za kriminal Srpska pravoslavna crkva uzima u zaštitu? Ko je Èejoviæu ustupio salu Eparhijskog doma ako nije Jovan, episkop šumadijski? 

Mesto na kome se profesor Èejoviæ obratio javnosti nije izabrano sluèajno. Izabrao je da govori u Eparhijskom domu, graðanima se obratio kao pravednik. Kako je profesor Bora Èejoviæ ovo uspeo? Moguæe je da je nareðenje izdao Amfilohije Radoviæ, najviši velikodostojnik u hijerarhiji SPC, koji potièe iz Crne Gore.

U njihova prava i èinove jedino se oni razumeju.

Zvanièno, bila je samo promocija knjige "Anatomija jedne optužnice".

Na ovoj svojevrsnoj demonstraciji moæi crnogorskog klana nije bilo mnogih "èije je glas trebalo da se èuje još u vreme izbijanja same afere."

Profesor Èejoviæ je bio toliko drzak da pozove sve dekane kragujevaèkih fakulteta, rektora Kragujevaèkog univerziteta, prodekane za nastavu, predstavnike gradske vlasti.

Najverovatnije, pozivnice su bile odštampane. Na njima je svakako pisalo da æe se promocija održati u Eparhijskom domu, što celom skupu daje legitimitet, što znaèi da poziva Srpska pravoslavna crkva. Pa ipak su izostali rektor, dekani i predstavnici gradske vlasti.

Dekani i rektor su prozreli igru lukavog Èejoviæa. Poziva ih da doðu iz radoznalosti, a kada doðu Èejoviæ to koristi - dali su mu podršku.

I meðu Crnogorcima u Kragujevcu i Kraljevu Èejoviæ je satanizovana liènost. Želeli su mu sreæan i što duži boravak u zatvoru, on je sramota za Crnu Goru, što zbog afere, što zbog luksuznog života.

Èejoviæev roðak, nosi prezime Èejoviæ, on reèe: - Odvojio se od naroda. Ništaèovek. On ocu nije bio na sahrani, on majci nije bio na sahrani. Na guslarske veèeri ne dolazi.

Posle duge pauze Bora Èejoviæ je pojavio na jednoj crnogorskoj sahrani u Kragujevcu. Izašao je iz luksuznog džipa. - A šta æe ti ovo? Šta misliš da si postiga?

- Burazeru, ja jebem mladu pièku! - odgovorio je Èejoviæ.

Pošto je oteran u penziju, drugi su vraæeni u nastavu, Èejoviæ se posvetio nauci i postao svetac. Doktor afere "Indeks" drži èas.

Napad je najbolja odbrana. Optuženi profesor drži predavanje okupljenoj publici i svom braniocu Slobodanu Batrièeviæu, advokatu iz Beograda, koji ga zastupa na sudu u Smederevu.

 

Indeks u mantiji

 

Èime je Bora Èejoviæ zaslužio i kako je dobio poverenje i blagoslov Crkve?

Indeks u mantiji. Afera u mantiji.A poznato je: mantija je dugaèka, mantija je do zemlje. Sad je mantija pokrila aferu.

Èejoviæ se obratio struènoj javnosti. Šta popovi znaju o aferi "Indeks", šta popovi znaju o sudu i pravdi?

Profesor se obraæa prisutnima. To su sve probrani, provereni istomišljenici, njegovi bivši studenti i njegovi zemljaci. - Sramota je da je æutao Univerzitet, sramota je da je æutao Pravni fakultet, da su svi æutali. Oni æute i veèeras. Nema povreðenosti i uvreðenosti, ali ima mnogo razoèaranja.

Podsetimo, tog istog èoveka jedan Crnogorac od èasti i obraza, koji voli i ceni Njegoša, pitao je u vezi sa skupocenim džipom. - Burazeru, ja jebem mladu pièku!

Jedan od optuženih kolega Bore Èejoviæa danas se nalazi na mestu dekana Pravnog fakulteta. Pošto je Èejoviæ pozvao sve dekane, pozvan je i ovaj, ali nije hteo da doðe. Zašto bi došao? Šta on, koji je posle afere avanzovao, ima sa gubitnikom, penzionisanim Borom Èejoviæem?

Jedan od optuženih profesora, Ivan Èukaloviæ, sedi na dve stolice. Predaje na kragujevaèkom Pravnom fakultetu i sedi u vladi Hašima Taèija. Niko ne reaguje, jer niko ne sme da reaguje. Èukaloviæ uživa podršku moænih zapadnih država koje su priznale i stvorile nezavisno Kosovo.

Optužnica, postupak se vodi pred sudom u Smederevu, tako je iskomplikovana, namerno proširena, da suðenje stotini optuženih može trajati i sto godina. Presuda, ako je o presudi reè, doneta je unapred. Optuženi profesori, sa izuzetkom dve osobe, vraæeni su u nastavu.

Profesor Bora Èejoviæ je izvesno vreme saraðivao i sa Haškim tribunalom.

Èime se bave knjige Bore Èejoviæa? Teorijom. Koliko su prekršene meðunarodne konvencije, koliko je aktuelna prièa o implementaciji našeg pravosudnog sistema sa zakonodavstvom Evropske unije, koliko su zalaganja da poštujemo principe kriviènog prava i univerzalna prava èoveka još uvek samo deklarativna.

Sve je to lepo. Ali šta æe pare u indeksu? Odakle pare u indeksu? Je li polaganje za pare u saglasnosti sa evropskim i drugim zakonodavstvom?

Jedan od govornika na promociji, Duško Paèariz, advokat iz Kragujevca, koji je, recimo i to, promenio nekoliko stranaka, preti - država Srbija æe, zbog Èejoviæa, imati velike probleme pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

- Podseæam kroz kakvu je medijsku satanizaciju prošao profesor Èejoviæ. Univerzalna deklaracija o pravima èoveka doneta je 1948. godine. Mi smo je ratifikovali i ona je postala sastavni deo našeg zakodavstva. Pomenuta deklaracija obezbeðuje zaštitu prava osumnjièenih u kriviènom postupku, ona reguliše i medijsku zaštitu osumnjièenih.

Danas je sasvim sugurno da profesori Pravnog fakulteta neæe biti osuðeni, posle pritvora oni su zauzeli svoja mesta. Èejoviæ se zakona ne plaši. Ono na èemu on zapravo radi - to je moralna rehabilitacija. Èinjenicu što je saradnik Tribunala koristi da preti Strazburom.

Problem nije u tome kakav je Bora Èejoviæ kao pravnik, kao pravnik on sigurno ima šta da kaže, problem je da li je bilo uzimanja mita ili nije.

Pa što mu to ne da mira da sedi kod kuæe i živi mirno penzionerske dane? Pravne posledice su nikakve. Meðutim, ostala je ružna slika i gaðenje koje kragujevaèka afera još uvek izaziva u javnosti. Da svako ko u prolazu kroz Kragujevac popije kafu, završi i Pravni fakultet.

Ko vodi postupak za rehabilitaciju Bore Èejoviæa? Sam Bora Èejoviæ.

Gde se nalazi štab za odbranu lika i dela Bore Èejoviæa?

Reè je o crnogorskom klanu u Kragujevcu, glavni medijski promoter je glavni urednik lokalnih novina koji i sam ima odreðenih problema sa zakonom. Optužen je za protipravno prisvajanje jednog stana.

Da li æe, kad sudija u Smederevu ponovo zakaže pretres, oko suda obilaziti litija? Vladika Jovan Šumadijski šetaæe sa krstom oko zgrade, èitaæe molitvu za Boru Èejoviæa.

Uniforma preti profesorima

 

Kragujevac. Uloga uniforme u polaganju maturskog rada.

Mašinsko-saobraæajna škola u Kragujevcu odnedavno se naziva i Politehnièka škola. Tu je zapelo oko polaganja maturskog ispita. Da na maturskom ispitu padne sin policajca, da proðu deca otpuštenih radnika, seljaka i druga inteligencija?

U školi postoji školski policajac. Meðutim, školski policajac usled prezauzetosti ne može svuda da stigne. Školski policajac ne stiže da uzme u zaštitu sinove svih policajaca, da svi polože razrede i mature.

Sin Dragoljuba B., policajca, sektor Unutrašnje kontrole, pao na maturskom ispitu u Politehnièkoj školi u Kragujevcu. Besni Dragoljub, unutrašnja kontrola, stigao u školu. Upao je u salu i prekinuo rad ispitne komisije. Obratio se predmetnoj nastavnici: - Znam ja šta vi radite. Pratiæu vaš dalji rad.

Da li je Dragoljub izvadio pendrek? Mogao je da prebije profesorku Gordanu M., mogao je da prebije celu komisiju.

Kragujevac važi za grad bezbednosti, o èemu svedoèi i plaketa. Da u jednom gradu, najbezbednijem u Srbiji, sin policajca padne na maturi... To je sramota za Srbiju, to je sramota za policiju, to je sramota za oba roditelja, dok veæina drugih roditelja nigde ne radi. Da gladna deca gladnih roditelja polože - policajac to ne neæe da èuje, a ne može ni da shvati.

U školi je tokom celog dana nastalo privoðenje i odvoðenje. Profesorka, èlanovi komisije, celog dana daju izjave. Zašto je Dragoljub iz Unutrašnje kontrole izgubio kontrolu? Zašto se nije obratio pretpostavljenom? Naèelnik kragujevaèke policije Ivan Ðoroviæ, bije ga glas da je dobar èovek. Da se Dragoljub njemu obratio, naèelnik bi intervenisao za Dragoljubovog sina.

Šta je policajac labilnih nerava tražio u školi? Raèunao je da æe svojom pojavom, preciznije uniformom, naterati ispitnu komisiju da promeni odluku.

Šta bi se dogodilo da je neki radnik došao da preti profesorki? Radnik prvo nema èime da preti, mogao bi da preti pocepanim radnièkim mantilom. Radniku, prvo, tako nešto ne bi moglo da padne na pamet.

Šta bi znaèilo da se radnik obrati i kaže komisiji. - Pratiæu vaš dalji rad!

Èlanovi komisije bi se nasmejali: - Prati, ko te jebe!

U školi je nastupila pometnja. Privoðenje u policiju. Desila se još jednom demonstracija sile. Profesori odlaze jedan po jedan, kao da su optuženi.

Poèinje odbrana: - U pravnom smislu reèi nedozvoljeno, odnosno kažnjivo. Ružno, neprimereno, necivilizovano. Meðutim, da li bi sve bilo toliko javno eksponirano i dramatièno saopšteno da dotièni nesreænik, otac po profesiji i službi, nije policajac?

Šta bi se desilo da je je profesorki pretio neki šloser, seljak ili intelektualac?

Šta novinar Verkovih novina, za ovu priliku advokat po službenoj dužnosti, hoæe da kaže? Da je sluèaj predimenziran jer je vinovnik policajac. On u tome traži olakšavajuæu okolnost, mada treba tražiti otežavajuæu, reè je o pretnji sa pozicija vlasti.

Odbranimo policajca, on je naš: - Nije važno koja je profesija u pitanju, nije važno ko je izgovorio pretnju, uvreda je uvreda a pretnja pretnja.

To uopšte ne stoji. Nije isto kad pretnju izgovara èovek sa ulice i kad je izgovara uniformisano lice. Reè je o tome koliko i šta se od izgovorenog može ostvariti. U sluèaju policajca - može dosta. Zar bi se policajac, da nije unapred raèunao da æe uniforma izazvati odreðeni "dojam", uopšte pojavio u školi?

Odbrana ide dalje. Svi smo mi isti: - Svi mi potežemo veze i vezice.

Kad kaže svi mi, to odmah izaziva sažaljenje prema svima nama, a policajac - i on je isti kao svi mi. A šta da je profesorku izdvojio u stranu, to se nije moglo, našao se pred komisijom, uperio pištolj i naredio - popravljaj ocenu!

- Može biti da je otac-policajac izabrao brutalnije sredstvo od mnogih drugih "brižnih" tata i mama, ali njegov surov nastup, u krajnjem podvlaèenju, ne razlikuje se mnogo od finih, uglaðenih, snishodljivih, pa i platežno raspoloženih roditelja koji opsedaju škole i nastavnike kad doðe vreme za "zakljuèivanje" ocena.

Te druge solucije, korišæenje veza i vezica, mnogo su perfidnije, tvrdi autor komentara. Na kraju komentara policajac-siledžija ispade bolji od svih nas.

Pravo pitanje koje treba postaviti jeste: da li je dotièni policajac, pre brutalnog ulaska u školu, koristio sve moguæe veze i vezice, ukljuèujuæi i mito? Verovatno da jeste. Pa je, kad ništa nije uspelo, upotrebio silu kao poslednje sredstvo.

Policijac nije kriv, svi smo mi krivi, zakljuèuje novinar, koji je redovno sentimentalan kad su ljudi sa vlasti u pitanju. - Kakvo nam je društvo, takva nam je i škola, èiji su deo roditelji, ðaci, nastavnici.

Prvo se moleæivim tonom od nas traži da priznamo da smo svi pomalo kriminalci, a onda se postavlja pitanje zašto se pored toliko lopova - svi smo mi lopovi samo neæemo da priznamo - samo jedan proglašava krivim?

Sudija za prekršaje još nije doneo nikakvu presudu. Èeka se da sluèaj padne u zaborav.

U školi postoji školski policajac. Kragujevaèka policija æe podneti zvanièan zahtev. Ocene deci èiji roditelji rade u policiji, iz svih predmeta zakljuèivaæe iskljuèivo školski policajci! Kako bi svi policijski sinovi na maturi pokazali zadovoljavajuæe znanje i primerno vladanje.

Profesori su preplašeni. Meðu nastavnim osobljem mnogo je žena koje ne žele nikakve komplikacije u životu, ne žele da imaju posla sa policijom.

Profesorka je oèigledna žrtva. Njoj se ništa ne može zameriti, osim što u školu putuje porodièno. U istoj školi radi njen sin, inženjer, on predaje neki od struènih predmeta. Zaposlila je i æerku koja predaje srpski jezik i književnost. Kæerka se zaposlila odmah posle diplomiranja koje joj se desilo negde na Kosovu.

Bez obzira na to što je reè o policiji, policija pojma nije imala o zapošljavanju u Politehnièkoj školi. Da su znali, može se zamisliti kakvom bi medijskom linèu profesorka bila izložena. Zaposlila æerku i sina u školi u kojoj radi, a sina jednog policajca oborila na maturi!

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane