Tabloid je
pozvan
Republički
inspektor zabranio Peteru Matiću da zida pored Kalemegdana
Bagerima na zdanje knjaza
Matićeva teška
mašinerija rovari po starom jezgru prestonice i pored
zabrane inspekcije, bageri su ukopani tri sprata ispod površine
zemlje i pravo je čudo da Pedagoški muzej sa zgradama iz okruženja
već nije krenuo u ambis.
G. Predojević
Zoran Đelov, urbanistički inspektor
Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja je retko prilježan državni činovnik i hrabar čovek
kakvih je malo u ova smutljiva vremena.
On je nedavno, tačnije 29. septembra prošle godine, stavio
potpis na dokument kojim je poznatom tajkunu Peteru Matiću zabranjeno zidanje moderne višespratnice u starom
jezgru prestonice pored Kalemegdana. Prethodne vlasti maksimalno su izlazile u
susret ovom novopečenom neimaru pa je Matićeva kompanija dobila sve potrebne papire, saglasnosti.
Matić je široj javnosti poznat kao bivši švercer
duvana i vlasnik kompanije MPC sa raširenim
spektrom poslova među kojima je i građevinarstvo kao unosan biznis.
Sedište njegove firme bilo je u poslovnoj palati "Ušće",
bivšoj zgradi CK, na Novom Beogradu, koju je otkupio od
Miodraga Kostića, nekrunisanog kralja šećera. Kada je Matić
doznao da je u toj zgradi povećana radioaktivnost zbog bombardovanja,
odmah se iselio i kurtalisao viška prostora. Neki se kunu da je
zbog toga zabeležen veliki broj obolelih koji rade u poslovnom centru
"Ušće", među kojima je puno bankara i mladih osoba.
Kompanija Petera Matića, bogatog tajkuna sa jakim
vezama, raširila je poslove u oblasti građevine na mnogim atraktivnim
lokacijama u prestonici, među kojima je odlično parče zemlje uz
sami Kalemegdan. Treba podsetiti da je sporna lokacija pripadala austrijskoj banci
Hipo-Alpe-Adria, koja se u papirima i pojavljivala kao investitor. Matićev MPC je u posed
atraktivnog mesta došao verovatno legalno, ali nijedan papir ne glasi na
ime njegove firme.
Duška Vasiljević sa 300 komšija pune tri godine dokazuje
da je izdavanje dozvole za gradnju staklene grdosije od deset
hiljada kvadrata nepromišljen propust Sekretarijata za urbanizam i građevinske
poslove Beograda. Fensi objekat, od stakla i betona, potpuno narušava ambijentalnu arhitektonsku celinu
starog jezgra prestonice, odstupa od Detaljnog urbanističkog plana, i kad
bude završen zatvoriće vidik celom okruženju, narušiti
privatnost, a ljudi će biti prisiljeni da se odsele ili da žive bukvalno u tunelu, bez protoka svežeg vazduha,
sunca i meseca, deo je njihovih argumenata protiv izgradnje "Šoping"
centra, kako su investitori nazvali stambeno poslovni objekat.
Pravi razlog našeg obraćanja, navodi se u dopisima gradskim vlastima, je taj što se narušava fantastična
vekovna vizura grada ka Kalemegdanu, koju čine zgrade počev od Francuske
ambasade preko Biblioteke grada Beograda i Pedagoškog muzeja ka Ulici cara
Dušana. Pedagoški muzej koji je sazidao knjaz Miloš za engleski
konzulat svrstava se u neprocenjivo kulturno-istorijsko nasleđe i ne bi
smeo da bude "opkoljen mamutskim zdanjem".
Stanari iz Tadeuša Košćuška, Cincar Janka, Uzun Mirkove i Cara Uroša predlagali su da se na
ovom mestu održi i sačuva park. Taj mali park u zaleđu
Pedagoškog muzeja, prekoputa glavnog ulaza u Kalemegdan, nedavno je
nestao. Matićevi buldožeri su intenzivno započeli
radove uprkos zabrani koju je naložio republički inspektor Zoran Đelov. Teške mašine su se ukopale tri sprata
ispod površine zemlje i lako je moguće da okruženje sa zgradama
potone u ambis. Pravo je čudo da se zdanje kneza Miloša još drži
na temeljima.
Luksuzna zgrada, kako su stanari iz pomenutih ulica doznali, po
projektu treba da ima 7.000 kvadrata iznad zemlje i 3.000 kvadrata u njenoj
"utrobi" i nadvisiće sve u okruženju za dvadesetak
metara. Bogati Matić ne žali para i za ovo luksuzno zdanje sa turskim
kupatilom u podzemnom delu i drugim luksuznim perverzijama calnuće čak 15 miliona
evra, iako se zgrada bukvalno naslanja na "mali" muzej i zatvara
prozore sedmospratnice prekoputa, na uglu ulica Cara Uroša
i Cincara Janka.
Gospođa Vasiljević podseća da će
prekoputa zgrade broj 6a u kojoj ona živi, ako se nastave
nezakoniti radovi, nići nova višespratnica široka
svega osam do devet metara, što znači da će
njihovi stanari gledati jedni drugima u tanjire, i jednostavno se čudi
kako je moguće ovako "urbanističko divljaštvo".
Akademija arhitekture Srbije, na čelu sa arhitektom Mihailom Mitrovićem, usvojila je inače Deklaraciju za
bolji i kvalitetniji život građana. U njoj, između ostalog,
stoji da su "sadašnji građevinski poduhvati evidentni primeri narušavanja ambijentalnih, kulturnih i
arhitektonskih vrednosti, jer su rezultat nečije
neodgovornosti, nestručnosti i zloupotrebe ovlašćenja".
Sledeći uputstva republičkog inspektora, Milan Vuković,
gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove je poništio
dozvolu za izgradnju spornog "Šoping" centra pored Kalemegdana i
sve spise, na njegov zahtev, dostavio gradonačelniku Draganu Đilasu.
Tabloid će izvestiti svoje čitaoce ako
na ovom malom i skupom parčetu zemlje bude bilo kakvih mućki.
Pali na rupu
Najveći problem u urbanizmu i izgradnji
je korupcija.
Rupa pored Kalemegdana slična je onoj iz Dubljanske ulice u Beogradu koja je poznata po tome
što je, u vreme jesenjih kiša, povukla za sobom i okolne kuće
kada se obrušio potporni zid. Pohapšeni su
odgovorni na projektu i izvođači radova, a kao epilog afere je i
smena Dragane Pešić sa mesta načelnika građevinske
inspekcije, iako je iz njenog resora više puta ukazivano da mnogi objekti niču bez minimuma
propisa, standarda i nekog reda.
Demokratska stranka je iskoristila slučaj iz Dubljanske da bi na važno mesto postavila svog
čoveka kako bi imala potpunu kontrolu unosnog biznisa. Smenjen je Nenad Komatina, Koštuničin kadar, a
Demokratska stranka je na mesto gradskog sekretara za urbanizam i građevinske
poslove postavila Milana Vukovića.
Sporna Matićeva dozvola izdata je upravo u vreme kada je
ovim resorom u Beogradu drmao Đorđe Bobić, prvi gradski
arhitekta. Uticajni pojedinci, od čijeg je potpisa zavisila sudbina raznih
dozvola za gradnju i saglasnosti postali su pravi bogataši. Tim nezakonitostima nikakva inspekcija nije mogla da stane
na put jer je sve bilo u rukama korumpiranih "urbanista i
arhitekata". Mnogi se pitaju da li će građevinskoj mafiji videti
kraj.