Da vam ja kažem
Kampanja "Ja čuvam Srbiju, a ti", skupa farsa koja ničemu
ne služi
Očistimo Srbiju od ološa na vlasti
Dok se baca novac na snimanje skupih
spotova sa poznatim ličnostima, životinje umiru i trunu po livadama,
a preko njihovih leševa veterinarska mafija pere pare. Za taj novac je
moglo da se napravi bar stočno groblje
Jelena Tinska
Sećam se filma "Kum" i one čuvene
fantastično snimljene scene u kojoj Al Paćino u crkvi krštava bebu. Ta scena je bila tako izmontirana da su se neprestano preplitale ta i ona
druga, jeziva, u kojoj po njegovom naređenju, surovo ubijaju ljude. Ta
scena neodoljivo podseća na onu kampanju od pre nekoliko godina, koja se
zvala "Nije teško biti fin". Pa se verovatno događalo da
neki prostak, dok gleda kako "nije teško
biti fin", istresa svoj nos između dva prsta, podriguje i prdi u isto vreme, dok čačka svoja
jaja, sedeći raskrečeno, pošto se naždrao svinjetine i sa masnim ustima ispred tv
ekrana, malim noktom leve ruke, čačka neoprane zube. To je prava slika Srbije... Nažalost.
Uoči početka jedne nove slične,
skupe kampanje, koja ne služi ničemu, a koja se zove " Ja čuvam
Srbiju, a ti", u novosadskom "Građanskom listu" pročitala
sam sledeći tekst, kolege Đapića. Citiram:
Psi lutalice, smeće i mrtva stoka
"Karađorđeva ulica u Stanišiću
jedna je od najlepših u selu po svom položaju. Jednom stranom gleda
na seoski pašnjak i svakom ko ima iskru romantike u sebi može pružiti
retke i prelepe scene zalaska sunca, mir i iskonski dodir s prirodom. Ipak,
stanovnici te ulice s pravom su ogorčeni jer njihova ulica iz dana u dan
sve više liči na predgrađe nekih, ratom pogođenih područja.
S padom nataliteta taj deo sela sve je zapušteniji. Brojne napuštene kuće čiji
su vlasnici raseljeni po belom svetu, ili se i ne znaju, obrušile su se na trotoare ili preteći
vise nad njima. Zapuštena i u korov zarasla dvorišta postala su pravi
raj za pse lutalice, ali i za neodgovorne građane koji usred bela dana,
bez zazora ili stida, bacaju džakove sa smećem. Rade Bjedov, kome je jedna od tih kuća u komšiluku,
kaže da je viđao čak i lisice i fazane, a o pacovima i psima
lutalicama da se i ne priča. Oni raznose i razvlače smeće i seju
strah, posebno deci koja ujutru idu u školu. Kako kaže Rade, na tim placevima postoje i bunari zarasli u šiblje, a ljudi ulaze i koriste ih
kao javni WC. Na placeve se baca i mrtva stoka
i, kako kaže, leti se ne može živeti od neprijatnih mirisa.
Mesna zajednica Stanišić započela je s radovima na raskrčivanju trotoara, dok su placevi i srušene kuće privatno vlasništvo
u koje Mesna zajednica nema pravo da ulazi".
Ugledavši zatim jedan od spotova, a i
pogledavši prilog o akciji "Ja čuvam Srbiju, a ti?", odlučila
sam da napišem ministru Oliveru Duliću sledeće
pismo:
Dragi Olivere Duliću,
da li zaista mislite da ova, još
jedna od farsi, koje služe da zamažu oči primitivnom narodu, zaista pije
vodu kod onih koji znaju da u Kaću postoji nelegalizovana stočna jama puna leševa
ubijenih pasa, koje ubijaju i dalje na đubrištu grada Novog Sada, u šinternici bez građevinske dozvole, jer
kao što znamo na đubretu se dozvola za gradnju nikada i ne može
dobiti. Ali, kriminalna vlast je odobrila da to jadno i neekološko zdanje ima upotrebnu dozvolu do
2012. godine, isključivo zato da bi se prale pare.
Žao mi je što gledate moju
borbu, moju uzaludnu borbu, već dve godine i što,
ni tada kad smo se upoznali, a ni sada kada ste u poziciji, niste uradili ništa.
A naobećavali ste se. No, ja nastavljam borbu i
spremam za svoju sledeću kolumnu tekst o ovoj farsi. Jer, ja čuvam Srbiju, a ti?
A onda sam to isto pismo poslala i
predsednici Skupštine, gospođi Slavici Đukić Dejanović, gospodinu
Pajtiću... kao i jednom od učesnika kampanje
"Ja čuvam Srbiju, a ti"? I dobila sam odgovor:
Draga Jelena,
Imate puno pravo da vam se ne dopada ili
dopada naša kampanja. Istine radi Fond "Ecotopija" spotove je isproducirao sopstvenim sredstvima (uz pomoć
firmi iz Srbije i stranih donatora čije logotipove možete videti na spotovima) te možete
biti sigurni da nijedan dinar državnih para (pa ni Ministarstva gospodina Dulića) nije utrošen za ovu, kako je vi
nazivate "Farsu". Uz činjenicu da na isti način imate puno
pravo da vodite svoju borbu sa nadležnim institucijama, vezano za problem
koji pominjete, uključujući naravno i kolumne u novinama, pozivam vas
da, pre nego sto je osudite, pokušate da razumete širi značaj
kampanje u kojoj se po prvi put javne ličnosti angažuju na mobilizaciji ljudi da učine nešto
korisno za svoju okolinu, umesto da i ta ideja u Srbiji završi na nivou
suve politike, sukoba i međusobnog novinskog optuživanja. Možda
bi, sa druge strane, ako se već obraćate Ministarstvu zaštite životne
sredine, pozitivna inicijativa kod nadležnih organa, da se ove godine
barem očisti ruglo o kome govorite, u najavljenoj akciji Ministarstva
"Očistimo Srbiju 2009." donela nekakav efekat...
Sa poštovanjem,
Učesnik kampanje "Ja čuvam
Srbiju, a ti?"
Ali, šta god da je napisao, ja znam
da me je razumeo. Uzgred, to je bilo prvi put da mi je odgovorio na neko pismo,
posle gomile onih koje sam mu pisala i na koja nije odgovarao. Ja čuvam
Srbiju boreći se za prava životinja i zatvaranje stočnih jama u kojima trunu leševi. I
trebalo je da su to primetili za ove dve godine. I da, ako su već želeli
da nešto urade sa javnim ličnostima, pozovu one javne ličnosti
koje zaista nešto rade na ovom planu. Ako ne mene, a ono Aleksandru Kovač...
A ne šminkere koji prstom ne mrdaju, a i nemaju pojma o strahotama koje se dešavaju.
Ako su uspeli da skupe novac za ovu
kampanju (koja ni u čemu neće pomoći jer je 99 odsto Srbije zla
masa neobrazovanih morona koja nema leba da jede i bas je briga za
njihove spotove), onda su mogli da skupe od tih istih stranih donatora i novac
za azile i humano postupanje prema životinjama.
Po savetu mladog gospodina, ja imam puno
pravo da vodim medijsku borbu, i tu je mladi političar u pravu, ali nemam
nikakvo pravo kao građanin koji nije prodao dušu đavolu i uvalio
dupe u fotelju neke stranke koja prodaje maglu.
Dakle, znajući da je mladi gospodin
obrazovan i inteligentan, od njega sam očekivala podršku odavno, i u
vezi sa svim tim sam mu i napisala pismo. Ono nije upućeno protiv
kampanje, već protiv TAKVE kampanje dok životinje umiru i trunu po
livadama, a preko njihovih leševa veterinarska mafija pere pare. Baca se
novac na snimanje skupih spotova sa poznatim ličnostima, a šta se
stvarno radi da se spase Srbija, njeni ljudi i životinje, od ekološke
katastrofe? Za taj novac je moglo da se napravi stočno groblje. A ideja mladog političara,
da se sve što ja tražim sprovede u onoj drugoj akciji "Očistimo
Srbiju 2009.", nije ni malo loša. Osim ako ta akcija nema za cilj da
očisti Srbiju od ološa sa vlasti i oko nje.
Uzgred, videh opet, pre neki dan i Labusa
na TV. A i čuh da je Lilić, bivši predsednik Juge, opet na nekoj funkciji. Taj brka reče
da mu ne treba plata, kaže radiće dobrovoljno, volonterski. Zabole ga
za platu, kad se nafatirao, i sad mu je jedino dosadno.
Ionako su nas svi koji su bili do sada na vlasti zavili u crno, neko više
neko manje, ali svi uspešno. Pa da, verovatno je ta akcija u te svrhe…
Za kraj predlažem novi kviz za TV.
Mogao bi da se zove; "Da li možete da navedete ime nekoga ko nije
umro, a nije ostao na vlasti pošto je jednom u nju ušao"?
Jednom ministar, uvek ministar
Ministra Olivera Dulića sam upoznala kad je bio predsednik
Skupštine. U to vreme bio je jako predusretljiv i čak me je primio
između dva sastanka i obećao da će sve od sebe dati da tadašnji
ministar za poljoprivredu, Slobodan Milosavljević, izda nalog da se
zatvori kafilerija na đubrištu Novog Sada, koja nema građevinsku
dozvolu. No, to se nije dogodilo, jer ministar nije prstom mrdnuo, nije uradio
ništa od svega što je čvrsto obećao za životinje.
Inače, Slobodan Milosavljević,
koji je pre toga bio takođe ministar trgovine, sada je opet ministar...
Jer, jednom ministar, ovde ostaje uvek ministar! I nema veze šta je
njegova struka. A i ja sam smešna… Pa valjda mu je struka ministar. A suština je da svi oni daju samo
lažna obećanja. Prime vas na prvi sastanak, a onda zna se - duboka ignorancija. Pišete im pisma, bez
odgovora, zovete njihove sekretarice, koje obećavaju da će im reći
da ste zvali... Hahaha... Oni
se obično jave samo jednom. I nikad više. Zato ja spremam novu
knjigu:"Sva pisma upućena demokratskoj vlasti, koja bi trebalo da služi
narodu, na koja mi niko nikada nije odgovorio".