Gornji
Milanovac
Fabrike
boja i lakova "Zvezda Helios" pred
zatvaranjem, burad pred otvaranjem!
Janez
bure valja
Umesto
da iza rešetaka stave Velimira Radovanovića, generalnog direktora, i menadžment gornjomilanovačke fabrike boja i lakova,
"Zvezda Helios" čačanska policija
odredila pritvor, menadžeru za zaštitu životne sredine u fabrici ''Zvezda
Helios'', Žarku Pjanoviću, kao i bivšim radnicima Miroslavu Lukiću i Rodoljubu
Lukoviću, kamiondžijama iz sela Donja Vrbava kod Gornjeg
Milanovca
Piše:
Miodrag Milojević
Sa
autobuske stanice u Milanovcu plavi
krov, vidi se crvena fasada - ''Zvezda Helios''. Milanovac je
zatvoren u brda a industrijska zona ide tankom dolinom, ide pravom linijom.
Dugačka je industrijska zona, prava kao strela, negde se prekida, opet se nastavlja. Dostojanstveni, visoki,
koščati, gostoljubivi ljudi Gornjeg
Milanovca vole svaki razgovor. O svemu, osim o kriminalu. Gde će oni pričati
kako su se burad, nabijena toksičnom materijom, razbacivala i delila na poklon po selima
pedeset kilometara u krug, oko Milanovca. Zar je to tema za razgovor?
Zar da o tome pričaju ozbiljni
ljudi?
Limeni
krovovi tezgi buvlje pijace mi je u leđima, osećam
hladni, oštri vrh. Vršena je
regulacija terena. Buvlja pijaca je na podijumu, preko puta, duboko, kao u
jami, stoji fabrika ''Zvezda
Helios''. Vidim pred sobom radnike, nebo - plave radničke kombinezone. Na
radnicima ništa nema. Nikakva specijalna oprema. Crvena i plava burad u krugu
fabrike, na gomili, složena jedno preko drugog. Fabrika normalno radi,
najavljivali su da će biti zatvorena. Da Boris Tadić i kompanija zatvore
slovenačku firmu? Zatvorili su oni koga smeju. Zatvorenici su iz
sela.
Gornji
Milanovac, ograđen i obezbeđen nevidljivom žicom, to je jedna enklava. Enklava
zdravog naroda i zdravog narodnog života. Nigde prepredenosti niti lukavstva.
Još traju migracije. Sa mnom je
putovao starac. Doselio se iz Crne
Gore. Ovih dana, isto kao pre tri veka. Promiču kuće, proleću burići, promiču vekovi.
Ljubazni
su na buvljoj pijaci. Krupni rumeni mladić komentariše: - Mi smo tu prvi na
udaru. Osetićemo mi to jednog dana.
Zašto
da Slovenci truju Šumadince?
Burad
je, trenutno, pred otvaranjem jer
narod u selima oko Gornjeg
Milanovca nema poverenje u vlast.
Otvoreno ignoriše preporuke vlasti da se radi o opasnim i čak radioaktivnim
materijama. Narodu se čini da je opet neka ujdurma, kao što je bio bojkot
slovenačke robe..
Bure
nije kutija šibica. Počelo je zakopavanje u zemlju, kao u vreme prinudnog
otkupa. Sa malom razlikom, sada se zakopava otrov.
Ko
kaže zatvaranje? Nemoguće je sa bedema
Šarene pijace u Gornjem Milanovcu videti kako fabrika posluje ali se
jasno vidi da ''Zvezda Helios''
normalno radi, radnici se šeću između buradi i šlepera, bace neki pogled
za ženama što rade na buvljaku.. Atmosfera uobičajena, policije nigde ni u
korovu.
Čačanska
policija odredila pritvor, menadžeru za zaštitu životne sredine u fabrici
''Zvezda Helios'', Žarku Pjanoviću, kao i bivšim radnicima Miroslavu Lukiću i
Rodoljubu Lukoviću, kamiondžijama iz sela Donja Vrbava kod Gornjeg
Milanovca.
Nije
navedeno šta je po struci, Žarko Pjanović,
menadžer za ekologiju u
''Zvezdi Helios'' ukoliko nije električar ili
vodoinstalater.
Miroslav Lukić i Rodoljub Luković iz Vrbave Donje, bivši, pa isterani
radnici ''Zvezde Helios'' se, jednog jutra probudiše kao kriminalci.
Čudno, kad se zna da su se ova
dvojica kriminalaca, dok nisu postali kriminalci, više od deset godina bavila
distribucijom opasnih materija. Išli su javno, galamili, dozivali, šalili se u sred
bela dana, pili pivo i delili burad
po selima. Deset godina nikome nisu smetali niti ih je neko
ometao.
Kako
sad, odjednom, kriminalci a juče nisu bili? Cenjeni su i poštovani u selu i
okolini, burad je dobrog kvaliteta. Ni jedno bure ne propušta
vodu.
Kako
to da je danas zabranjeno nešto što
je još juče bilo dozvoljeno? Vlast
nije u stanju da racionalno objasni
taj fenomen.
Dražimir
Marušić, predsednik opštine Gornji Milanovac, kaže da je sve krenulo 2006. godine sa
privatizacijom kada su eko razređivač, sa kojim se nekada radilo, Slovenci
zamenili opasnim razređivačem. Slovenac
bi morao da plati po 500 evra po buretu da bi se opasni otpad spalio u
Beču.
Predsednik
opštine je morao nešto stručno da kaže. Pitanje je vredi li
celo bure finalnog proizvoda,
farbe, 500 evra? Plus troškovi transporta do Beča.
U
čemu je problem? Ako proceni da je
uništavanje preskupo, vlasnik bi mogao da se vrati proizvodnji po staroj
tehnologiji. .
Ivanka
Bogojević, načelnik Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine u Kraljevu, kaže da je trenutno najveći
problem u ''Zvezdi Helios'' ali će se u narednom periodu u fokusu pažnje naći
fabrika ''Svislajon Takovo'', naročito u vreme rada njegovih pogona za preradu
voća.
Šta
nam govori njena izjava? Govori nam
da analize kažu - u Gornjem
Milanovcu postoji zagađivač, da se za sada ne zna koji.
Zna
se ko su u ovoj državi kriminalci i čime se oni bave. Autoprevoznici iz sela kod
Milanovca su burad od 200 litara prodavali u proseku po 600 dinara. Kad se odbije
gorivo, kad se plate ostali troškovi,
oni ne mogu da isplate
radnike. Nije poznato po kojoj ceni su prodavane cisterne od po 1.000 kilograma.
Jedna takva cisterna ne može se utovariti pa stovariti bez 20 ljudi.. Ko bi
Srbiji, državi sa milion nezaposlenih, prihvatio jednog tako prljavog i teškog
posla? Ukoliko radnici nisu angažovani preko omladinske
zadruge.
Da
li je bilo trovanja okoline? Kako da nije. Seljaci su burad ispirali tamo gde je
najlakše, znači pored reka Despotovice i Gruže. I kad otrov nije izlivan
direktno u reke, puštan je ta teče u uvale, rupčage i jednake. Vodena bujica je
ispirala otrov i ponovo ga nosila u reke.
Prošlog
leta to je i dovelo do pomora ribe u donjem toku reke Gruže. Pomor ribe
pripisan je visokoj
temperaturi..Opila se riba od
sunca i toplote i izvršila kolektivno samoubistvo. Gruža je reka koja
napaja akumulaciono jezero pored Knića. To je ogromna akumulacija sa koje pijaću
vodu koristi pola miliona ljudi. Tu vodu, između ostalog koriste veliki gradovi,
pre svega Kragujevac.
Nije
se dogodilo ništa specijalno i spektakularno. Ljudi su se trovali deset godina i
navikli su se. Samo riba nije mogla da se navikne.
Deca
su u selu kod Knića pitala učiteljicu: - Zašto naše ribe plivaju na leđa? Zašto su ove ribe
ovako bele?
-
Deco, nije to ništa. Sunčaju se naše ribe. Sunčaju se da pocrne. Da dobiju
boju.
-
A sunčanica, učiteljice?
-
Ako ih udari sunčanica, ribe će
otplivati leđno, u hladovinu ispod vrba. Tamo nema sunca,
deco...
Gde
je otrov
Kakva
je anatema bačena na Gornji Milanovac, jedan od jakih i ponosnih gradova u Srbiji. Zdrava priroda, zdravi
ljudi, zdrave firme. Doduše, firme su najmanje zdrave. Zdrave su u
poređenju sa drugim gradovima u Srbiji. Ovde nije sve uništeno - a drugi su sve pokrali i
uništili.
Pokušavao
sam sa ljudima iz Donje Vrbave, ali improvizacije ovde nisu moguće. Put me je na
kraju odveo u selo Donju Vrbavu.
Pitao sam da li je burad sa radioaktivnim otpadom deljenja
noću?
Starac
se zasmejao: - Kako noću? Zašto noću? Prošlo je, ovim putem, buradi i buradi. Sve po danu, sve pred
policijom, sve pred svedocima, kao na vašaru. Burad se delila za male pare,
šakom i kapom, punih deset godina.
Logično
je očekivati da uplašeni za svoje seljaci zovu policiju, da prijavljuju burad
jer su radioaktivna. Na licu mesta saznajem da u selima oko Milanovca seljaci
kriju burad ispred
policije..
-
Sklanjaju, sklanjaju ljudi...
U
stvari, napravili su medijsku dramu. Kakva policija? Gde je policija? Burad,
duž nepredvidivog, krivudavog puta, prosto
izaziva..
Autobuska
stanica. Starac vretenasto
plava plava šajkača na njemu
poigrava. Neće da kaže ime sela, da ne obruka selo. Selo mu je prema Ljigu. Ne
priznaje on, ali selo je puno
buradi.
-
Bili su neki problemi u vezi toga. To je izgleda stopirano. To je radioaktivan
otpad, seljaci su kupovali kako je ko stig o. Ne znam, to će da reši SUP iz
Čačka i SUP iz Milanovca. Naređeno je da ne otvaraju buriće radi zračenja. E,
sad, gde će dalje da ga tera to nije rešeno još. Starac je zadovoljan. Što su se
udružili SUP iz Čačka i SUP iz Milanovca.
-
Ko je prodavao. Vaši meštani?
-
Nisu naši nego ljudi iz fabrike. To
je stopirano. Videćemo, šta će biti rešeno...
To
treba da se deponuje u neku rupčagu. I buldožer, posle, to zaravni. I nikom
ništa.
-
Šta će biti sa ljudima koji su otvarali, koji su burad već
koristili?
-
Ko da otvara? Niko nije smeo da otvara. Tako im naredili.
Juče
su naredili. Burići su otvarali punih
deset godina.
Možda
je baš on otvarao. Gledam njegove
ruke. Nema crvene farbe.
-
Sad će da bude bolje. Sad su čačanski i milanovački SUP u vezi. Jebi ga!
Jeftino, narod samo grabi. Ne zna da će života da ga
košta.
U
Donjoj Vrbavi ne daju burad. Može ali za pare. Očekuju nadoknadu. Nadaju se da
im policija plati: - Kažu, treba da se prijavi. Oće bajagi neku nadoknadu da
daju. Nemam ja ni jedno, nemam ništa. Imam jedno dva bureta, bila voda u njima.
Ovaj moj komšija što je uhapšen, siđe jutros, ne smem nikog da
pitam...
Shvatam
policiji je teško da pešači po
selima. Policija obećala da plati, da bi ljudi sami počeli da donose. Providan
je trik a narod je ovde bistar.
Kad
bi ljudi poverovali u priču, kad bi
masovno počeli da
vraćaju, tek onda bi nastao
problem. Gde deponoavati
toliku količinu? Digao bi se grad veći od Gornjeg
Milanovca. Zato se ćuti, niko ništa
ne preduzima.
Vreme
je kratko. U Donjoj Vrabavi ima
drvena kafana, na potoku,
liči na vodenicu. Možda je bila vodenica pa su je konzervirali, lakirali, piše
''Mehana''. Neću u kafanu, isptivače me, to će potrajati.
Vreme
je kratko. Moram da se predstaviti
tako da izgleda da sam i ja umešan: - Dobar dan, stari. Ja sam iz Topole.
Uzeo sam jedno četiri bureta. Je l kupi policija? Neću da imam posla sa
policijom. Burad ću da dovezem
noću, ostaviću ih ispred ''Zvezde Helios''. Da niko ne
vidi.
-
To je sad u mirovanju. Bila je frka jesenas, pre sedam meseci.
Starac
me krijumčarski gleda: - Je l neko intervenisao? Je l te neko
prijavio?
-
Nije niko. Niko ne zna za burad, samo ja i crna zemlja.
-
Ćuti i teraj dalje. Gle j si posla. Ko bude nadležan, neka tera. Ti nisi
nadležan.
-
Je l ide policija po kućama?
-
Ne ide. Oni idu, gde znaju. Oni idu
po nalogu. Ako se sam ne prijaviš,
niko te ne dira. Šta ti imaš s time? Ćuti. Ako dođu, gde su burad - eve
ih. Gredaj si poso.
U
kafani u Milanovcu je dugo, za stolom preko puta mene, sedeo policajac. Čaršavi
zeleni, karirani. Crna mrlja od kafe na mom stolu. Nisam mu se prijavio. Ne znam zašto,
nisam se setio. Žalim zbog toga. Nagađam, mislim, nasmejao bih i policajca.
-
Ovde svaka kuća ima buriće. Mnogo je opasano.
-
Ispituju to, ispituju. Jakom će to da ispituju. Cele prošle godine ljudi su
progonili tu burad.To je jakom jesenas puklo
Jesenas
je policija vodila istragu po selu,
sad su krenuli u obračun s kriminalom, odlučili su da kriminalce prikažu na
televiziji.
Razmišljao
sam, starac je rekao - jesenas.
Znači, poklapa se sa pomorom ribe u Gruži.
Izlazim
iz dvorišta, starac me prati. U hodu, korak se prekida, posumnjao je da sam
policajac: - Stari, šta ima unutra? - Neka tečnost. Jebiga, spolja gladac, lepo
bure, ne propušta vodu, lakirano... A unutra jadac.
-
Da li se obogatio trgovac iz sela što je terao burad? To pitanje je baš bilo
smešno.
- Od čega da se obogati? Ništa. Kao i
ranije. Misliš da je on znao šta vozi?
-
Znao je, na buretu piše otrov...
-
Znao je. Prolazio pored policije a znao. I na tarabi piše, ali
nije.
Prošao
sam most pod kojim se peni mutna voda. Selo Donja Vrbava deli se na dva kraka.
Oko mosta, kafane i duž asfaltnog puta ima nekih dvadesetak kuća. Selo se
razgranava ispod dva brda. Ne vidim ga. Ne treba ići dublje u selo. Ovde su kuće
uhapšenika. Nisam video ni jedno bure, oni to ne drže. Kriju po po tavanima, po
poljima i
šumama.
Nikome
se u selu ne umire. Treći starac se smeškao: - Nema smrtnosti u selu. Nema smrti bez
sudnjega dana. Niko nije umro na tuđ dan. Neću ni ja. Utisak je povoljan. I ako su burad radioaktivna i ako nisu - zrači
optimizam.
Đavo,
ni on nije tako crn kao što
izgleda. Nad glavom mi, u vožnji, kao u novogodišnjoj noći lebde burići. Burad
crvena ili plava. Ja treće nisam video. Videli su drugi. Postoji zelena,
ekološka burad. Postoji srebrna burad. Utisak je da burad nisu radioaktivna.
Boravak u selu koje je proglašeno za epicentar ekološke drame pokazuje da su
ljudi gotovo bezbrižni, a policija nezainteresovana. Vetra nema. Mislim o oluji.
Oluja, kad bi iznenada krenula, burad bi se valjala po
putu.
Ako
uopšte za nečim traga, policija traga za dokazima. Da optereti one koji su
proglašeni za krivca - Lukića,
Lukovića, Marinkovića. Znači,
seljaci burad ne daju. Dok se ne ispita.
Sve
je išlo legalno do pre nekoliko dana. Burad su deljena kao na tacni. Onda je
došao nalog sa visokog mesta, direktor je uperio prst: - Hapsi ove seljačine!
Pogledaj kakve su im ruke. Suve,
kao siromaškov dlan, šuljevite od trovanja naroda. Upadali su u fabriku!
Sa buretom od od 200 kila na leđima,
preskakali fabričku ogradu! Ne
rade ništa. Vidi kavi su! Dignu cisternu od 1.000 kila, bace je preko
ograde. Jedan baca a drugi je
vata.
Direktorove
ruke bile su negovane.. Kad Slovenci, Alojz Juhart i Igor Mlakar dođu, direktor
će pokazati dlanove.
-
Ekološki inspektori 24. decembra 2008. godine utvrdili da se opasan otpad
Industrije boja i lakova odlaže u Nemanjinoj 17 u Gornjem Milanovcu. Otkud to?
Mogu li se za to okriviti seljaci.
-
Voleo sam devojku iz grada. Dao sam joj jedno bure.
-
Ništa, to je stopirano.. Ispitiva
se, jakom će da se ispitiva...
Poslednja
vest je da je i ''Zvezda Helios'' krenula u akciju. Stručnjaci ''Zvezde
Helios'' u jednom selu u Gruži
zaplenili pet bureta i vratili u fabriku.
Jesu
zaplenili. Zar mislite da su ih
stvarno vratili u fabriku?
Nisu.
Stali su na visokom mestu, gde se otvara široki vidik. Zaustavili su vozilo,
prekrstili se, potegli iz flaše. Skinuli su burad i gurnuli nogom. Burad se otkotrljala
strminom na dno provalije.
Niko
ih nije video.
Jaka
je država Srbija. Država Srbija
drhti pred Slovencima, oni su u EU. Država ne sme da preduzme ništa protiv
direktora i menadžera iz Gornjeg Milanovca, nisu to obični direktori, to su
direktori slovenačke firme iz Domžala. Za direktore će intervenisati Slovenci
ako ne dođe lično Oli Ren. Trebalo je pronaći solomonsko rešenje. Nekoga moramo uhapsiti. Izbor je pao na seljake
iz okolnih sela. Za njih niko neće intervenisati.
Crvena
burad
Čude
se u Gornjem Milanovcu: - Direktor ''Zvezde Helios'' nije video plastičnu cisternu, grdosiju od hiljadu
kila kad izlazi na fabričku kapiju? Nije to buva, čoveče! Ko je ovde lud? Gde je
dosad bila, čime se bavila
Ivanka Bogojević, načelnik
Republičke inspekcije za životnu sredinu iz Kraljeva? Farba je Milanovcu tekla potocima, deca
nose crvene patike, burad se, na očigled građana, bukvalno kotrljala ulicama deset godina.
Kako to Ivanka nije videla? Burad su se valjala u njenom resoru. I ona je
odgovorna zato što nije vršila kontrolu. I Ivanku u zatvor!
Smešno
male pare
Četvrti
uhapšeni je Goran Marinković. iz Donje Vrbave. Zato što je nabavio i isporučivao
veliku količinu toksične tečnosti. Dosad je utvrđeno da je u opštini Knić
isporučio cisternu od hiljadu litara i 33 buradi po 200 litara opasnih materija. Policija
intenzivno traga na otkrivanju drugih osoba koje su se bavile distribucijom
opasne materije i na pronalaženju
novih količina tečnosti.
Opasan
kriminalac! Jedno bure je 600 dinara, cisterna je skuplja - to je, sve zajedno oko 20 hiljada
dinara. Kad se odbiju troškovi prevoza, Marinkoviću je ostalo 10 hiljada dinara. Kad se uračuna njegov rad -
ništa njemu nije ostalo.
Kriminal
je tamo gde ima zarade. Ovde zarade nema. Zato ima mnogo kriminala. Svakako da
je Marinković prodao više buradi
nego što je pronašla policija.To ne menja opšti utisak da je reč o jako
teškom poslu za smešno male
pare.