Govoreći
otvoreno
Da
li će "Partizan" i "Crvena zvezda", u procesu privatizacije, pasti u ruke
srpskih parajlija
Opet
Žarko Zečević
Ljubitelje
fudbala i sporta obradovala je vest da je Ivan Ćurković, nelegalni predsednik
Olimpijskog komiteta Srbije, konačno "pao". Tako je počeo da se kruni i
kompromitovani "Partizanov klan", koji je godinama unazad radio šta je hteo po
srpskom sportu. Jer, pre Ćurkovića, iz fudbalskog kluba, bar formalno, odleteo
je i kontraverzni Žarko Zečević, koji je od 1986.godine vedrio i oblačio u
"Partizanu" - prodavao igrače,
raspolagao novcem, nikome ne
podnoseći račune. Uz neznatna skraćivanja ''zbog dužine jezika'', objavljujemo
tekst o privatizaciji dva srpska kluba iz pera kolege Nikole
Simića
Nikola
Simić
Međutim,
na svakom ozbiljnijem skupu u fudbalskom klubu "Partizan" opet se
pojavljuje Zečević, pa se s pravom
postavlja pitanje da li je ovaj čovek stvarno otišao iz "Partizana", ili su navijači "Partizana", koji su, da bi ga
oterali, morali ići i pred Vladu
Srbije da protestuju i tako oteraju najveću štetočinu našeg
fudbala.
Kada
je, čini se, došlo vreme za privatizaciju fudbalskih klubova - eto opet Žarka
Zečevića. On ponovo jaše... na finansijski ojađenom srpskom fudbalu, odnosno
klubovima koji prosto grcaju u dugovima.
Nije
tu, svakako, izuzetak "Partizan", mada su crno-beli u daleko boljem položaju u
odnosu na večitog rivala, "Crvenu zvezdu", koja je posle finih radova Den Tane,
Saše Kozića, Ilije Ivića i njihovih nemoralnih pomagača - Vladice Popovića,
Tomice Milićevića, Aleksandra Vlahovića (predsednik SD Crvene zvezde), zatim
Dragoslava Šekularca i Antuna Boškovića,
kao interesnim pomagačima, praktično pala u dužničko ropstvo. I dužna je,
mada se to na Marakani krije kao najveća poslovna tajna, preko 30 miliona evra .
I što je najgroteksnije - "Crvena zvezda" je dužna, čak, pet miliona evra
članovima Upravnog odbora, koji su taj novac, istina bez kamate, pozajmili klubu
kako bi mogao da preživi ovo proleće i ne padne pod
stečaj..
Kada
čitaoci TABLOIDA budu imali ovaj broj u svojim rukama, (19.mart),
na Marakani je u izgledu još veća bruka nego što je bila ona izborna Skupština
na kojoj je Den Tana, glasovima nepostojećih delegata, uzurpirao mesto
predsednika "Crvene zvezde" kako bi mogao da vodi ovaj klub, ne ka uspesima i
trofejima, već u privatizaciju. Da je, praktično, preda u ruke onima koji su ga
na to mesto i postavili da obavi prljavi posao, i da po bagatelnoj ceni... baš
kao što su u zemlji Srbiji obavljene sve kriminalne
privatizacije.
Kad
procenjuje "Žare-magare"
Prosto
je neverovatno da još ima
medija koji Žarku Zečeviću
poklanjaju bilo kakvu pažnju. Zar on nije prošlost srpskog fudbala? Trebalo bi
da je tako, ponajviše zbog svog "minulog rada", ali se - apostrofiramo -
događaju čudne stvari. Eks-generalni sekretar "Partizana" ponovo je pomolio glavu iz mraka, iz
sive zone fudbala i ekonomije, i javno počeo (on?) da procenjuje vrednost
Partizana.
Teško
da bismo, ovih dana, mogli da pronađemo tužniju stvar nego tu procenu Žarka
Zečevića kada je u pitanju "Partizan". Na primer, on kaže da crno-beli vrede
između 40 i 50 miliona evra, baš toliko koliko bi on mogao da zavuče jednu ruku
u džep i kao od šale kupi, pored "Crvene zvezde", naš najtrofejniji i
najslavniji klub.
Žarko
Zečević, izgleda, nikako ne može da oprosti aktuelnim vlastima, konkretno
Demokratskoj stranci, što mu nisu dozvolili da se on nametne kao vrhovni gazda
za gradnju novog stadiona, čija je obračunska vrednost trebalo da iznosi oko 300
miliona evra.
Da
aktuelna gradska vlast nije odbila da se uhvati u Zečevićevo (vrzino) kolo,
izvesno je da bi stari stadion bio srušen, a novi, zbog dolazeće finansijske
krize, nikada ne bi bio izgrađen.
Umesto
da zaboravi tu priču, jer ko bi Zečeviću više dao da raspolaže materijalnim
sredstvima, društvenim i državnim novcem, ili novcem nekog neindentifikovanog
"investitora" on i dalje širi famu o tome da se nešto pita u Partizanu, da o
svemu odlučuje, jer ima svoje ljude u svim strukturama
kluba.
Da
je bar malo realan, da nije toliko alav na novac, trebalo bi da bude srećan što
i njegov "slučaj" nije otvoren, baš kao što su otvoreni slučajevi Džajića,
Cvetkovića, Marinkovića, Terzića, Bulatovića, Podunavca, Cece Ražnatović, jer je
Zečević, ako ništa drugo, bar prodao više igrača nego svi ovi selektivno
osumnjičeni fudbalski čelnici - zajedno. I to zahvaljujući Draganu Jočiću,
ministru policije u Vladi Vojislava Koštunice, koji je amnestirao istragu o
transferima "Partizana", iako i vrapci na krošnjama beogradskih drveća znaju
kako se to radilo u Humskoj 1, naročito kada su čelnici imali vrhunsku zaštitu
od tadašnjeg premijera Mirka Marjanovića, Radovana Badže Stojčića, Vlastimira
Đorđevića, Ljube Mihajlovića, Dragan Antića, zvanog
Struja...
To
vreme bi, sasvim izvesno, u "Partizanu" želeli da što pre zaborave, kako bi
konačno uhvatili priključak sa novim, demokratskim vlastima, koja ih definitivno
ne prihvata. Kako i da ih prihvati, i pored silnih pokušaja i nuđenja raznih
usluga, kada je prvi čovek Demokratske stranke i predsednik Srbije, Boris Tadić,
beskompromisno najavio borbu protiv kriminala i korupcije.
Mašala..
Da
bi čitaoci lakše shvatili o čemu se ovde radi, i koliko , u stvari, postoji
realna opasnost da "Partizan" i "Crvena zvezda" padnu u ruke mešetara najbolje
će, čini se, poslužiti sledeći primer. On dolazi s
Marakane.
Nadajmo
se da ljudi, navijači "Crvene zvezde", ne pate od amnezije. Kada je Den Tana
(Dobrivoje Tanasijević) izabran za predsednika "Crvene zvezde" (a suvišno je i
ponavljati kako je izabran), požurio je da izjavi kako "Crvena zvezda" vredi 50
miliona evra. To mu je, tada, neko suflirao da kaže, jer se očekivalo da Zakon o
privatizaciji u sportu brzo stupi na snagu. Ali, pošto se to nije dogodilo, jer
Ministarstvo za sport i omladinu ili ne ume da napravi pravi zakon, ili ne sme
od tajkuna koji su zainteresovani da po bagatelnoj ceni kupe naša dva
najtrofejnija kluba, virtuelni predsednik crveno-belih sada okreće ploču i
počinje da priča kako "Crvena zvezda", sa svojom ukupnom imovinom (koja je pod
hipotekom) i brendom vredi između 300 i 500 miliona evra. U stvari, to je bila
direktna reakcija na izjavu Filipa Ceptera da i on želi da se umeša u trku za
kupovinu "Crvene zvezde".
Da
Filip Cepter zaista smera da obavi "operaciju" kupovine "Crvene zvezde", i pored
činjenice da su neki ugledni biznismeni u potpunosti instalirali svoje ljude na
Marakani i mirno čekaju privatizaciju, ilustruje njegova izjava: - U neke
poslove ulazi se iz emotivnih razloga, a u druge isključivo iz ekonomskih. Kada
je reč o "Zvezdi" i meni, prvenstveni motiv je emotivni, ali nije zanemarljiv ni
ekonomski. Uveren sam da takav brend novom vlasniku može da donese veliku dobit
kazao jer Cepter.
Ne
bismo Filipu Cepteru (Milanu Jankoviću) ni slučajno preporučivali da uopšte
otkriva svoje ambicije da kupi "Crvenu zvezdu". Prvo, što je ona već oteta, a
drugo... zbog toga se, sasvim izvesno, može izgubiti i glava, u ovoj nesrećnoj
Srbiji. Uostalom, nesuđeni kandidat za predsednika "Crvene zvezde", profesor dr
Zoran Bingulac decidirano kaže: - "Crvena zvezda" je na izbornoj Skupštini imala
poslednju šansu da pobedi mafiju. Mafija toliko prožima njeno tkivo da će
crveno-beli uskoro nestati sa fudbalske mape Evrope.
Profesor
Bingulac se, čak, usuđuje da prognozira da će "Crvena zvezda" sa ovim ljudima
koji su na siledžijski način uzurpirali sve bitnije funkcije u klubu, biti
prodata za 10-12,5 odsto realne vrednosti.
On
takođe ističe da "Crvena zvezda", da nije pala u dužničko ropstvo, realno vredi
320 miliona evra, ali... Klubu iz
Ljutice Bogdana, po njegovim rečima, ne sme niko više da priđe, da pokaže
ambiciju da kupi naš najtrofejniji klub, jer može da prođe kao i svi oni
fudbalski čelnici koji su glavom platili svoju ljubav (ili interes) prema
srpskom fudbalu.
Naravno,
postoji realna šansa da Sabor, odnosno veterani "Crvene zvezde", pokušaju da
stvari uzmu u svoje ruke. Pa, ipak, to je sasvim tanana nada da će "Crvena
zvezda" biti oteta iz kandži onih koji imaju novac.
Odmori
se Zeko
Ništa
bolja sudbina ne čeka ni fudbalski klub "Partizan". Navijači crno-belih još
uvek, čini se, žive u nadi da su oterali Bjekojevića, Ćurkovića i Zečevića, i da
crno-belima rukovode neki novi, pošteniji ljudi. Tako formalno i izgleda. U
klubu nešto rade Ivan Tomić, Gordan Petrić, Bata Mirković, ali su to sve ljudi
Žarka Zečevića, koji i dalje "Partizanom" rukovodi na daljinski upravljač. Mada
ima i onih koji to vešto kriju, odnosno negiraju.
Razgovarali
smo o tome, o uticaju bivših čelnika "Partizana" na politiku kluba, i dobili smo
sasvim decidiran odgovor. Jedan od čelnika crno-belih, inače na potpredsedničkoj
funkciji, iskreno priznaje: - Što se Bjekojevića tiče, on nema nikakvog uticaja
na stručnu politiku. Bjeka je ljut na nas, jer ga ništa ne pitamo. A šta ima da
ga pitamo. Godinama je radio u "Partizanu", pokazao sve svoje "kvalitete", i
neka se sad malo odmori. Ako ima neku dobru ideju, ne moramo mi da dolazimo kod
njega po savet, neka on dođe kod nas. Svaki dobar savet zlata vredi, tim pre što
je danas teško finansirati klub i sakupiti bar skromnih deset miliona evra za
normalno funkcionisanje.
Kad
je, pak, reč o Žarku Zečeviću , on je posle Karadžića postavio svog čoveka,
Dragana Đurića, i misli da je time rešio sve probleme i da će iz senke voditi
Partizan. Sada su svi njegovi ljudi u panici, jer Savo Milošević kuca na vrata
Partizana, i pitanje svih pitanja je kako sprečiti da umaršira u Partizan. Iza
Miloševića stoje političke strukture, stoji Demokratska stranka, samo je pitanje
dana kada će rekorder po broju nastupa u reprezentaciji umarširati u Humsku. Ako
se to ne dogodi milom, dogodiće se silom. Baš po scenariju izbora Vlade Divca
Jer, koliko je nama poznato, 48 ljudi je privođeno na informativni razgovor, da
se obavežu da će glasati za našeg slavnog košarkaša. I ovde se postavlja
krucijalno pitanje - kako to Žarko Zečević nije mogao da pomogne svom saradniku
oko prodaje igrača i prijatelju, Ivanu Ćurkoviću. Pa, nije mogao... jer su mu
zapretili da će otvoriti i njegov slučaj. Zato je Zečević u predvečerje izbora
za predsednika OK naglo zaćutao. I da je pametan, ćutao bi i držao se dalje od
fudbala - do kraja života.