Da vam ja kažem

Hoću, ali neću moći...

Strašno je saznanje da živiš u zemlji lažova i prevaranata. Ja sam očajna. Jedino što sada mogu je da sve ovo obelodanjujem što više, da govorim ljudima šta se dešava. Da pišem. I da organizujem mnogo veći i opasniji protest

Piše: Jelena Tinska

Protest  za prava životinja, bio je 31. marta u 13 časova u Beogradu. No, naravno, bilo je svega oko sto ljudi, jer u ovoj zemlji ako protest organizuje jedno udruženje, druga naravno ne dođu, jer u ovoj zemlji niko ne voli životinje već voli da bude glavni... I ja sam bolna tačka svim udruženjima koja se "godinama bore za životinje" i onda dođe J. Tinska i sad "šta ona hoće".
Protest je bio zanimljiv. Zapravo protestu je prethodio neverovatan strah  Uprave za veterinu, što će protesta biti. I prvo su me zamolili da ga otkažem, a onda su misleći da sam ja kreten hitno sazvali sastanak u Radnoj grupi, na kome su kao odštampali da Pravilnik 29/94 više ne važi i meni predali dokument sa pečatom naslovivši ga "za J. Tinsku".
Pa kad su videli da ja niti mogu niti želim da otkazujem protest, onda su zakazali još jedan sastanak u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, na kome naravno nije bio ministar već njegov posebni savetnik. Aleksandar Radosavljević. I onda su odigrali jedan farsični skeč u kome su se i dr Zoran Mićović direktor i posebni savetnik Aleksandar Radosavljević, saglasili sa tim da će sarađivati.

Lakrdija

Naravno, kao i na svakom lakrdijaškom sastanku ni ovde nije bilo zapisničara, pa kad sam ja zamolila, pošto sam krenula na protest da mi ipak sroče par rečenica da mogu da obradujem ljude time što su  Uprava za veterinu i Ministarstvo za lokalnu samoupravu usaglasili stavove, to sam i dobila, ali bez potpisa i pečata... Ha.. ha...
Na protestu je bilo predstavnika štampanih medija u velikom broju i dve TV ekipe. Ja sam naravno napravila veliku medijsku reklamu Upravi za veterinu koja dakle hoće da "sarađuje". U jednom trenutku pojavio se Zvonimir Rot, viši savetnik direktora Uprave i sve vreme je bio tu negde slušajući šta ja govorim za medije. Ja sam, dakle, bila fer i pomenula sam sva njihova obećanja, verujući da su istinska!
Napravila sam i lažni politički marketing. Jer kod njih je SVE LAŽ.
I ujutro, sutradan se u Dizanju  na B92 pojavio Zoran Mićović povodom protesta. Tako je najavila novinarka. Ali avaj, on protest nije spomenuo. Niti naš dogovor. Niti članove Radne grupe, niti postojanje te grupe i njene ciljeve... njihova obećanja... sastanak u lokalnoj samoupravi... nije dakle spomenuo NIŠTA.
Kad ga je novinarka upitala šta to znači "Pravilnik 29/94 više ne važi", da li to znači da se više neće ubijati... nešto je promumlao.
A na pitanje da li se sada naveliko ubijaju psi po Srbiji, hladno je slagao odgovorivši NE. A dobro zna da smo pre neki dan dobili izveštaj da je u Nišu predsednik Skupštine Lilić  uz podršku Gradonačelnika  Simonovića, odobrio 6.000.000 dinara za čišćenje ulica od pasa. Da baš tako ČIŠĆENJE. Kao da su pacovi.
U Velikoj Plani (Opština Smederevo) sprovodi se akcija (ubijanja) čišćenja ulica od pasa lutalica. Obavešteni smo  da se se to radi toliko nehumano da se slobodno može nazvati masovno ubistvo pasa na ulicama Velike Plane.
Gospodin Rot, koja ironija da se tako zove neko ko ne pomaže da životinjama bude bolje, se veoma plašio da ću za Nišku  "TV Kopernikus" reći šta se dešava u Nišu tako da sam ja to nažalost samo površno spomenula.
A kad se grupa penzionera skupila pred Kanadskom ambasadom za to što se ubijaju foke, to su objavite sve TV stanice u zemlji, no ovo što smo mi organizovali,  jedva je obeleženo. A ni penzioneri se nisu pojavili. Fućka se njima za pse. Foke su bitnije.
Očigledno je veterinarska mafija veoma jaka. I svi se oni itetako koriste. Nikome nije u interesu da se ova situacija reši . A rešenje je tako jednostavno i eksplicitno i beskrajno lako ostvarljivo.
Priča za životinje i njihova prava u ovoj zemlji je mnogo, mnogo tužna. Na protestu je bila jedna žena koja je pričala koliko se bolno i nehumano ubijaju životinje po klanicama.

Farsa

I dok se premišlja da li da se onima koji imaju 12.000 dinara za život oduzme porez od šest odsto, a predlaže da svima koji budu otpušteni iz državne službe bude dato 500.000 dinara plus 15.000 po godini staža iz državnog budžeta, da "jadni" mogu "bar nešto" da započnu, slikari, umetnici, koji žive od svoje umetnosti, u nekim renomiranim galerijama ne mogu da naplate svoja prodata dela, jer se njihov novac koristi za pokrivanje dugova onih koji su pukli.
Govorim o knjižari "Geca Kon". U februaru 2008.knjižara "Geca Kon", koja više od sto godina postoji na početku Knez Mihailove ulice, prema odluci Vlade Srbije, a na inicijativu Ministarstva kulture, proglašena je za značajno kulturno dobro, tako da budući vlasnik, neće nikada moći da joj menja ime i namenu,  niti da je pretvori u recimo kafić, što su nakon privatizacije uradili sa "Nolitom" i "Jugoslovenskom knjigom".
Ali gle, "Prosveta" je u dugovima i računi su joj blokirani. To galeriju ne sprečava da prodaje umetničke slike, iako se zna da novac koji kupac uplati na račun galerije, odlazi na prinudnu naplatu "Prosvetinog" duga. Baš lepo, bar da slikare upozore.
U galeriji su mi kazali da se čeka da "Zepter" kupi "Prosvetu" i da se priča da će valjda preuzeti sve "Prosvetine" dugove. Valjda. A možda i neće. Dotle neka slikari čekaju. A i onako će kad jednog dana budu dobili novac koji je bio dogovoren u dinarima, toliko biti obezvređen na ovom tržištu na kome se cene obračunavaju u evrima, da će biti kao da su svoja dela poklonili.
Ako ovo pročitaju neka jave ostalima, da ne nose više svoje slike u "Geca Kon". I još bolje neka povuku one koje čekaju da budu prodate da se "Prosveta" bar malo izvuče iz krize. Sjajna je ova naša država.
U kojoj je juče otvoren novi šoping mol. Na Ušću.. Hoću!!!
"Ljubitelji firmirane garderobe i novih brendova mogu da odahnu, jer je u Beogradu otvoren najveći tržni centar u regionu. Luksuzni šoping mol Ušće čini oko 150 radnji na prostoru od više od 50 hiljada kvadratnih metara".
Pored ustaljenih robnih marki koje možete naći i u Delta City-u, Ušće, nova meka kupovine nudi i nove brendove kao što su: J.Lo, Salsa, Glow, Roy Robson, Cotton, Lollipops, Attrativo, Marella, Guess jeans, Prenatal, Brown shoe, Stiefelkoenig. Modni sladokusci sa dubljim džepom moći će da uživaju u butiku XYZ koji će se prvi put predstaviti sa konceptom premijum robnih marki: Armani jeans, Just Cavalli, Cerutti, D&G, Zegna, Versace, Exte, Burberry, Jop, i Boss. Luksuzni šoping centar otvorio je potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a koktelu je prisustvovao veliki broj javnih ličnosti, među kojima su, tako je pisalo, Marijana Mateus, Anja Dmitrović, Marko Živić, Bane Trifunović i Aida Alilović, Mira Adanja-Polak, Vesa Jevrosimović, Snežana Dakić-Mikić i mnogi drugi."
Da ne bi Mire Adanje, stvarno bi  veoma bitne ličnosti bile primećene na otvaranju.. Sve moj do mojega. Bivše žene bogataša. Sadašnje žene bogataša. I buduće žene bogataša. Jeli su kanape. Pili šampanjac i kezili se. A gosn Đelić je svečano presekao vrpcu. Kako ga bre nije bilo sramota. Kako ih sve nije sramota da u ovoj kući obešenih, ne prestaju da govore o konopcu.
Onda se čude kad gladni narod razbija, ekskluzivne prodavnice u zemlji u kojoj je sve više nesrećnih i jadnih.
U izgradnju tržnog centra "Ušće" uloženo je 150 miliona evra. Na 50.000 kvadratnih metara prodajnog prostora na četiri nivoa ima 143 lokala, supermarket, sedam restorana brze hrane, bioskop sa 11 sala, kuglana i igraonica. Izgradnju tržnog centra finansirale su investicione kompanije "MPC propertis" i "Meril Linč", uz podršku četiri banke - "Unikredit", NBG, "Pireus" i EFG, realizovale su ovaj projekat. Američka investiciona banka Meril Linč (Merrill Lynch) postala je u januaru 2008. godine vlasnik 25 odsto kapitala MPC propertisa, koji je poslovao u okviru MPC holdinga srpskog biznismena Petera Matića.
U tržnom centru, trebalo bi da se zaposli 1.200 ljudi. Tako da bi onda bilo dobro da zaposle one koje su otpustili, umesto da im iz državne kase daju novac, a taj novac iz državne kase neka podele penzionerima, kad već postoji. Gospode Bože!
I tako novi šoping mol se zove Hoću!!!
Hoću... ali neću moći.
Bože, ima li kraja lažima, i surovosti u Srbiji.
Sramno.