Pravosuđe
Čijom krivicom
će srpsko pravosuđe biti od 1. januara sledeće godine u blokadi
Reformica, parnica,
pisarnica
Za mesec dana u srpskom pravosuđu, naročito u
Beogradu, očekuje se potpuna
blokada rada sudova i tužilaštva. Oni koji su zamisli reformu pravosudnog
sistema, očigledno je da nisu tom poslu dorasli. Haos koji se očekuje potpuno
će urušiti nezavisnost sudstva i tužilaštva, i ostaviti građane bez pravne
zaštite i sigurnosti. A možda su
reformatori i planirali haos...
Milovan Brkić
Reforma
pravosudnog sistema u završnoj je fazi. Tragedija koja nas očekuje, već se
naslućuje.
Od 1. januara
sledeće godine u Beogradu se ustanovljavaju dva osnovna suda. Prvi osnovni sud
pokrivaće teritoriju grada Beograda, koju je do sada opsluživalo pet opštinskih
sudova.
Drugi osnovni sud u Beogradu preuzeće
nadležnosti opštinskih sudova u Lazarevcu, Obrenovcu, Mladenovcu i Sopotu. U
ovim gradovima biće osnovana odeljenja ovog suda, ali će se uprava i pisarnice
preseliti u Beograd!
Odluke Visokog
saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva o reizboru i izboru
novih sudija, tužilaca i njihovih zamenika još nisu obelodanjene, mada su
spiskovi koji su sačinjeni u Ministarstvu pravde Srbije, a nakon što su oni
prethodno utvrđeni u centralama političkih stranaka koje učestvuju u aktuelnoj
izvršnoj vlasti, dostavljeni Visokom savetu pravosuđa i Državnom veću
tužilaštva, da ih uzmu na znanje, a potom ga obznane javnosti.
Do kraja ove
godine, dakle u naredna tri meseca, prosto je nemoguće, tehnički, stvoriti
uslove za normalan početak rada novuspostavljenih sudova, njihovih odeljenja i
za rad ustanovljenih javnih tužilaštava.
Od sredine
oktobra sudije pet opštinskih sudova u Beogradu i četiri opštinska suda u
prigradskim opštinama, moraće da obustave rad!
Prvi osnovni i
Drugi osnovni sud u Beogradu imaće sedište u zgradi Palate pravde u Savskoj
ulici. Svi predmeti pet opštinskih sudova biće prebačeni u Palatu pravde.
Predviđeno je da dobiju nove brojeve. Reč je o ogromnom poslu, jer su predmeti
u ovim sudovima vođeni kao spisi predmeta kojih nema u elektronskoj formi.
Iz svakog od
četiri opštinska suda u Palatu pravde biće prebačeno po nekoliko stotina
hiljada predmeta, uključujući i one koji su pravnosnažno okončani, ali se
moraju čuvati izvestan broj godina, zbog primene vanrednih pravnih lekova i do
završetka izdržane kazne, pa i duže, što sve zakon propisuje.
Prevesti
dvesta hiljada predmeta, koji su u radu, u jedinstven imenik, posao je koji
iziskuje mnogo vremena, i nemoguće je taj posao uraditi za mesec dana, koliko
su ''reformatori'' predvideli pauzu u radu osnovnih sudova u
Srbiji.
Izvinite, gde mi
je sudnica
Već od
sredine oktobra sudije u sadašnjim opštinskim sudovima na teritoriji Beograda
ne mogu zakazivati nova ročišta! Prvo, oni ne znaju da li su reizabrani, u
kojoj će sudnici i u kom sudu suditi!
Prema planu
do kojeg je došao Tabloid, krivični predmeti Prvog osnovnog suda u
Beogradu biće procesuirani u zgradi Palate pravde. Parnični postupci ovog suda
vodiće se u zgradi sadašnjeg četvrtog opštinskog suda na Novom Beogradu, a u
sadašnjem Petom opštinskom sudu presuđivaće se radni sporovi, dok je zgrada
Trećeg opštinskog suda predviđena za rad male apelacije.
Za najmanje
tri meseca, koliko će, objektivno, pet opštinskih sudova u Beogradu morati da
obustavi rad u parničnim i krivičnim predmetima, osim pritvorskih, doći će do
priliva preko trideset hiljada novih predmeta!
Reogranizacijom
sudova i tužilaštava predviđeno je da se smanji broj sudija za nekoliko
stotina!
Kako li će
izgledati deljenje pravde, kada sudije dobiju u rad još po stotinu novih
predmeta, a već su u zaostatku i imaju u radu po nekoliko stotina predmeta,
najmanje!
Ko će u
poslednja tri meseca odlučivati o hitnim predmetima, o privremenim merama, o
pritvorskim predmetima? Odgovora na ovo pitanje nema.
Upućeni u
stanje u srpskom pravosuđu su zabrinuti odlukom vrhova političkih stranka da
podmlade sudijsku i tužilačku profesiju.
Naime, Visoki
savet pravosuđa i Državno veće tužilaštva, sudije i tužioce koji se biraju prvi
put, predlaže za izbor, o kojem odlučuje Narodna skupština Srbije. Pre toga o
njihovom izboru treba da se glasa u odboru za pravosuđe. Procedura njihovog
izbora, bez obzira na to što će biti stavljena na dnevni red po hitnom
postupku, može da traje danima, jer narodni poslanici mogu o svakom predloženom
sudiji, tužiocu i zameniku tužioca da stave primedbu, traže reč i osporavaju
kandidaturu, što može da traje nedeljama.
Ukoliko do 1.
januara Narodna skupština Srbije ne izabere ''podmladak'', koji
treba da zameni sudije i tužioce koji su ''pali'' na reizboru, rad sudova i
tužilaštava biće paralisan.
U boljem
položaju nije ni Viši sud u Beogradu, koji treba da preuzme predmete Okružnog
suda u Beogradu.
Visoki savet
sudstva je na sednici 1. juna odlučio da će sudovi opšte nadležnosti, privredni
sudovi, privredni apelacioni i Upravni sud imati ukupno 1.838 sudija, a u
prekršajnim sudovima i u Višem prekršajnom sudu biće ukupno 615 sudija.
U konkursu koji je potom objavio Visoki savet
sudstva, za rad u Višem sudu u Beogradu, sadašnji Okružni sud u Beogradu,
predviđeno je samo 50 sudija. Pri tom samo u odeljenju za borbu protiv
organizovanog kriminala i odeljenju za ratne zločine radi 20 sudija. Dakle, za
Viši sud u Beogradu biraće se samo 30 sudija!
U Okružnom
sudu u Beogradu, u prvostepenom krivičnom odeljenju, ima 15 sudskih veća. U
nadležnosti ovog suda su teška krivična dela, u kojima sude petočlana veća, u
kojima su dvojica profesionalnih sudija, a trojica porotnici.
Do sada su
predsednicima veća u krivičnim predmetima pomagale sudije iz drugostepenog
parničnog odeljenja, ili iz drugostepenog krivičnog odeljenja. Oba ova
odeljenja izgubila su nadležnost, i njihove predmete preuzima Apelacioni sud u
Beogradu.
Dakle, za rad 15 krivičnih veća, Višem sudu u
Beogradu biće potrebno 30 sudija. Ko će onda suditi u sporovima za povredu
ličnih prava, autorskih sporova, ko će odlučivati u vanraspravom veću, u veću
za maloletnike i odeljenju istrage?
Bez obzira na
to što od 1. januara sledeće godine istrage preuzimaju tužilaštva, istražni sudija
odlučuje o zahtevima za određivanje pritvora, donosi naredbe o pretresu
stanova, automobila, poslovnih zgrada, izdaje naredbu o obdukciji, o
prisluškivanju i tajnom fotografisanju. Preciznije, u istražnom odeljenju će
morati da radi najmanje pet istražnih sudija, od kojih je jedan celog dana i
dežurni istražni sudija, jer istražni centri još nisu osnovani u Srbiji.
Kako sada
stvari stoje, i rad Višeg suda u Beogradu će od 1. januara biti blokiran.
Zbog ovakve
neorganizovanosti i snažnih pritisaka političke elite, istražne sudije su skoro
sve privedene građane slali u pritvor.
Opsednutost tužilaca koji traže i istražnih
sudija koji određuju pritvor, u kome osumnjičene, bez ikakvih stvarnih i
pravnih razloga drže mesecima, pa i godinama u pritvoru, dovela je Okružni
zatvor u Beogradu u nezavidan položaj.
Pritvorska odeljenja Okružnog zatvora mogu da
smeste oko 800 pritvorenika, a sada ih ima preko 1.200! Za naredna tri meseca, u kom periodu se očekuje
paraliza rada sudova, a i zbog najave vlasti da će se ''odlučno
obračunati" sa huliganima i ekstremistima, zatvori će biti puni
kao šibice. Prebukiranost zatvorskih ćelija dovodi pritvorenike u nezavidan
položaj, koji ugrožava njihovo zdravlje i živote.
Zbrinjavanje reformatora
Izvori Tabloida
iz beogradskog pravosuđa ukazuju na mogućnost da haos oko premeštanja predmeta
i stvaranje jedinstvenih evidencija može potrajati i nekoliko meseci. Jer, kada
posle 1. januara novoizabrane sudije
dobiju predmete, prvo će morati da ih prouče, utvrde prioritet suđenja, i tek
potom zakazuju rasprave i pretrese; pri tom moraju voditi računa i o rokovima,
da strankama ostave zakonski period za pripremu za suđenje.
Zbog velikog
broja novih sudija u Prvom osnovnom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu, sva
suđenja će, zbog promene predsednika veća, a i zbog promene suda, morati da
počni iznova, što će dalekosežno usporiti napredak u predmetima koji su bili
pred presuđenjem.
Paradoksalno
zvuči, ali će sudski postupci građana Sopota, Mladenovca, Lazarevca i Obrenovca
morati da se vode preko Drugog osnovnog suda u Beogradu, i da će centralna
pisarnica biti u Beogradu. Mnogim predmetima, prilikom preseljenja, izgubiće se
trag!
Osim sudija,
tužilaca i njihovih zamenika, koji s neizvesnošću očekuju odluku Visokog saveta
sudstva i Državnog veća tužilaštva o svom budućem statusu, oko 2.500 zaposlenih
u Ministarstvu pravde Srbije, koji rade u pravosuđu, očekuje da im se uruči
otkaz!
U
Ministarstvu pravde Srbije je 1997. godine bilo
8.500, a u 2000. godini 11.000 zaposlenih. Od kada je ovo ministarstvo u
šapama ministara Demokratske stranke, broj zaposlenih je uvećan za još 1.800, a
to su mahom stranački bašibozluci.
Zebnju u
sudovima i tužilaštvima izaziva odluka da se ukupan broj zaposlenih u
Ministarstvu pravde mora smanjiti za 2.500 radnih mesta. Predviđeno je znatno
smanjenje referenata koji obrađuju predmete za sudije i tužioce, sudijskih
pomoćnika i pripravnika.
Bez sudijskih
pomoćnika i referenata, sudije, koje su zadužene sa po nekoliko stotina
predmeta koji su u postupku, ne mogu funkcionisati, niti pisati odluke,
rešenja, presude, bez kvalifikovanih sudijskih pomoćnika. Smanjenje broja
radnika koji opslužuju sudije i tužioce, dovešće do toga, i teško je i
pretpostaviti koliko će biti potrebno vremena da se zakaže suđenje, nakon
podnošenja tužbe.
Panika među
zaposlenima koji su kandidati za otkaz, može da preraste u organizovaniji
otpor. Kriterijum za gubitak posla je uglavom nestranačka pripadnost. Oni koji
su članovi partija na vlasti, zadržaće uhlebljenje jer je strateguju zbrinjavanja
članstva promovisao srpski predsednik Boris Tadić, a potom je osmislili i drugi
partijski vrhovi.
Službenici
koji su godinama savesno i posvećeno izvršavali svoje poslove, do kraja godine
dobiće rešenja o otkazu.
Da li ''reformatori''
znaju kako funkcionišu sudovi i tužilaštva, u uslovima u kojima oni trenutno
rade, lišeni savremene opreme i informatičkog sistema? Ko će iznositi sudijama
predmete, ko će raznositi sudsku poštu u važim i hitnim postupcima, u uslovima
kada trećina građana u Beogradu ima prijavu stana na jednom, a stanuju u drugom
stanu i delu grada?
Reforma
predviđa znatno smanjenje kurirske službe. Plaćanjem poštarine stvoriće se veći
troškovi od onih koji su bili isplaćivani zaposlenima u kurirskoj službi.
Postavlja se
i pitanje - koliko će koštati reforma sudstva? Samo izrada pečata za
1.300 sudija, jer svako veće ima svoj pečat, delovodnika i tabli za isticanje
naziva sudova i tužilaštava, moraće da se plati desetinama hiljada evra.
U cenu
koštanja reforme treba uračunati troškove odjavljivanja nekoliko
hiljada sudija i tužilaca, zatim njihovo ponovno prijavljivanje za rad u
sudovima koji su promenili naziv, a isto toliko i za promenu radno-pravnih
statusa tužilaca, njihovih zamenika i zaposlenih u sudovima i tužilaštvima.
Reformom će
se, više nema sumnje, ograničiti mogućnost da građani efikasnije dođu do
pravičnog suđenja i zaštite svojih prava. Sudije osnovnih i viših sudova
nastaviće da sude u sadašnjim sudnicama koje su nefunkcionalne, neopremljene,
bez umreženosti u sistem.
Sudijama,
tužiocima, sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, referentima i pratećem osoblju, reforma
neće doneti bolje uslove rada. Sudije i zamenici tužioca sede u kabinetima
koje dele sa nekoliko kolega. Nedostatak prostora i dalje će im umanjivati
efikasnost, jer diktiranje presuda i zakazivanje ročišta zavisi i od broja
sudnica i kabineta, a taj problem reformatori nisu uzeli u
obzir.
U narednim
mesecima, nema više sumnje, srpsko pravosuđe naći će se u haosu i kolapsu, iz
kojeg mnogi koji u njemu rade ne znaju da li će ostati bez posla, a oni koji
pravdu traže - kada će do nje doći.
Da li je ovaj
haos planiran od onih koji žele da Srbiju potpuno satru? Potpisnik ovih redova
je tvrdo uveren da iza planiranog haosa stoji, osim reformatora,
i kamarila Borisa Tadića.
Lepljenje
plakata
Jedan od onih koji reformiše pravosuđe, pomoćnik
ministra pravde Vojkan Simić, bivši predsednik Prvog opštinskog suda u
Beogradu, u Ministarstvo pravde doveo je svog vozača. Na pitanje kolega šta ga
je preporučilo za rad u Ministarstvu, Simićev vozač je odgovorio - lepljenje plakata Demokratske stranke.
Dolaskom DOS-ovih ministara pravde, svi ministri
i predsednici Vrhovnog suda Srbije dovodili su svoje vozače, sekretarice,
prijateljice, koji su zapošljavani i ostavljani da rade i posle odlaska
njihovih promotera. Njih će zaobići ova reforma, jer će posao izgubiti njihove kolege koji nisu
partijski jurišnici i aktivisti, i koji su bili posvećeni svom poslu.
Ima li sindikat radnika pravosudnih organa snage
da se uhvati u koštac sa reformatorima?