Beli kriminal

 

Pismo iz beznađa

 

Zgrada KCS tone aTadić se češlja

 

Posle svega što ste napisali o zdravstvenoj mafiji u Srbiji, ne mogu a da se ne uključim u tu borbu, jer preti velika opasnost da neće imati ko kvalitetno da nam leči decu i unuke. Očigledno je da nikakve reforme u društvu nisu izvršene budući da državu vode isti ljudi koji su se pitali i u vreme Miloševića, s tim što im on tada nije dozvoljavao toliki uticaj i rad bez kontrole kakav imaju sada pod Tadićem

 

...

 Kriminal u zdravstvu počeo je da se razvija tek posle osamdesetih, zbog velikih kriza koje su nastale nakon ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ. Do tada su zabeleženi, za sadašnje pojmove, samo manji ekscesi, pa mogu da opišem jedan. Prilikom upisivanja na Medicinski fakultet u Beogradu 1990. godine, jedan od rukovodilaca jedne poznate firme platio je sekretaru Medicinskog fakulteta 7.000 DM da mu naknadno upiše ćerku, jer nije položila prijemni ispit. Sekretar je novac uzeo i obećao, ali obećano nije izvršio, a novac nije vratio, zbog čega je gospodin iz ugledne firme pokrenuo razne veze. Izbio je skandal i na mesto sekretara je ubrzo izabran Milutin Đuričić (doskora sudija Ustavnog suda Republike Srbije, a sekretar fakulteta je bio do 2001). Ta afera je prijavljena čak i Miloševiću, jer je tadašnji dekan Đorđević želeo pred svojim predsednikom da bude čist.

Zamislite koliko je to sitna malverzacija za današnje pojmove! Taj nagli pad svih kriterijuma već u sledećim godinama najviše osećaju pacijenti. Napore koje dr Dragana Jovanović ulaže ipak moram da nazovem jalovim jer dve centralne ustanove u sistemu zdravstva u toj njenoj borbi ostaju netaknute. To su Klinički centar Srbije i Medicinski fakultet u Beogradu. Sve kriminalne aktivnosti koje se sprovode u poslednjih godinu dana u ovim dvema ustanovama su pod patronatom Evropske investicione banke ili neke druge evropske ustanove.

Ljudi koje Brisel šalje na zadatke ovde vrlo lako nalaze zajednički jezik sa domaćim pljačkašima i otuda bojazan Tadića i njegovih da bilo šta urade tim povodom. Naprotiv, Tadiću je drago kada sazna kako se obavlja nekakva saradnja sa evropskim ustanovama, pa makar i kriminalna, makar i na uštrb zdravlja građana...

Njegov prethodnik na mestu predsednika stranke Zoran Đinđić je u jednom razgovoru sa mojom koleginicom 2002. godine rekao: "Šta je s tim zdravstvom, otkud toliki kriminal... samo loše stvari čujem... loše, jako loše". U nastavku joj je objasnio da je najveći društveni šljam zauzeo pozicije u zdravstvu i da su na sva bitna mesta postavili poslušnike i izgradili sistem da ako krenu smene i hapšenja, zdravstvena mafija je u stanju da na razne načine spreči rad celog zdravstvenog sistema ne birajući sredstva, od štrajkova do miniranja i dizanja bolnica u vazduh.

To je bilo pre sedam godina, a šta su danas spremni da urade! Medicinski fakultet u Beogradu se opravdano naziva "institut za majku i dete", jer je nepotizam do te mere izražen da profesori silom teraju decu na studije medicine, a zatim i u akademsku karijeru, pri čemu je preko 50 odsto te dece očajno što mora da ispunjava bolesne ambicije roditelja, jer bi radije pisali, slikali, kuvali, pevali itd. O efektima na lečenje bolesnika koji postaju pacijenti lekara na silu nateranih na taj posao nema potrebe pisati. Naučna i stručna napredovanja filuju se raznim oblicima prepisivanja naučnih i stručnih radova iz inostrane literature, koji se prevode na srpski i objavljuju u domaćim časopisima kako bi se toj deci stvorili uslovi koje su njihovi roditelji propisali za napredovanja na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Zloupotrebe u ovoj oblasti su takve da i ulaskom u EU, diplome naših fakulteta neće biti priznate dok se ne sprovede revizija stečenih akademskih zvanja, ne samo na privatnim nego i na državnim fakultetima, jer je veliko pitanje gde ima više nepravilnosti.

Klinički centar Srbije je već 20 godina okupiran od kriminalne grupe koja je u tom periodu opljačkala preko 100 miliona evra u raznim rekonstrukcijama, akcizama, donacijama i sl. Javna je tajna da je dobar deo tog novca pre izvesnog vremena prebačen u Sjedinjene Američke Države zahvaljujući vezama koje ti kriminalci imaju u američkoj ambasadi. Pominje se čak podatak da je najteži tovar poneo prethodni ambasador lično, u svom avionu, sa jednim od članova bande iz Kliničkog centra!

Kompletno srpsko podzemlje imalo je svih ovih 20 godina utočište u Kliničkom centru Srbije i razrađivalo poslove nabavki, od toalet-papira do nuklearnog otpada. Novac koji je potrošen na navodno useljenje nove zgrade Kliničkog centra bio bi dovoljan da se sazidaju i usele dve takve zgrade, a istina je sledeća. Prilikom bombardovanja 1999. godine, kada su besomučno gađani Generalštab, Savezni SUP i ostale zgrade u Kneza Miloša, došlo je do pucanja jedne stene u podzemnom kompleksu podnožja nove zgrade Kliničkog centra. Posle toga je još 2000. godine stručna komisija saopštila prof. Mitroviću, tadašnjem v.d. direktoru KCS, da je useljavanje nemoguće jer cela zgrada lagano tone - oko 10 cm godišnje. Kriminalna grupa koja se posle petooktobarskih promena pritajila i brzo transformisala u demokrate, brzo prekraja te izveštaje da bi od Vlade Srbije i raznih nevladinih institucija mogla i dalje da dobija basnoslovna sredstva za novu zgradu KCS. Od tada se na sva rukovodeća mesta u upravi KCS, a posebno u pravnoj i ekonomskoj službi, postavljaju isključivo ljudi po volji mafije iz Kliničkog centra, koji će po njihovim direktivama obavljati dalju pljačku. To je samo jedan od prljavih poslova, svakako najunosniji, ali u njemu odnedavno učestvuju i funkcioneri Evropske investicione banke i drugih ustanova Evropske unije, koji rame uz rame sa domaćom bandom pljačkaju ovaj narod. To je pravi odgovor na pitanje zašto Boris Tadić prstom ne mrda kada je u pitanju Klinički centar, nego sprečava one koji hoće promene nabolje da ih zaista i urade.

Sve on zna, podatke koje je dr Dragana Jovanović imala o drugim bolnicama u kojima je izvršila reforme, direktno joj je on dao. Mi u zdravstvu svi to znamo, jer ona nije imala nikoga osim njega i Đilasa da je podrže, ali to što je uradila je plafon, dalje ne smeju.

Gradonačelnik Đilas je pre godinu dana javno u Beogradskoj hronici izjavio da je građevinska mafija u stvari narkomafija, koja je samo lovu od droge prebacila u građevinu. Ali, pitajte ga da to sada ponovi?! Za to vreme narkomafija je polovinu para od droge prebacila u građevinu, a drugu polovinu u zdravstvo. Za pojedine bolnice po gradovima Srbije već se priča da će da budu privatizovane ili, one na elitnim lokacijama, srušene da bi se zidali stambeno-poslovni soliteri, hoteli, kockarnice, kupleraji ili šta već.

Sad se vraćam na onu priču o skandalu sa upisom studentkinje na Medicinski fakultet u Beogradu 1990. godine i kriterijime šta je tada bio vrhunski skandal, a šta se sve radi u zdravstvu danas. Zato nije ni čudo što travari i nadrilekari po Srbiji trljaju dlanove, jer su im se pacijenti posle 200 godina ponovo okrenuli. Samo još i Turci da nam se vrate! Tadiću, srami se.

                                                                                                           (Ime autora poznato redakciji)

Ministar u četiri mandata Tomica Milosavljević sabijen u mišju rupu

 

 

Desant na duvar

 

 

   Biti potčinjen Mlađanu Dinkiću ima i svoje prednosti: naučiš da napraviš papirologiju i za popljačkano

 

...

 

Ministar u četiri mandata je tekstovima Tabloida sabijen u mišju rupu. Sada krade samo na sigurno, što se kaže - ziheraški. Jer, ne zna ko sve može da dojavi u redakciju Tabloida o novoj krađi, mada mu je krađa preko glave. Obezbedio je praunuke, pa sada gleda kako da pokradeno održi. Zato je počeo intenzivnu saradnju sa agentima tajnih službi po Srbiji, žaleći im se kako mu je Milovan Brkić noćna mora i raspitujući se odakle mu tolike informacije, precizne, autentične... Sreća pa u Srbiji ima još čestitih i poštenih. Na kašičicu, ali ima.

Preplašeni ministar je još pre dve godine molio ljude bliske Radetu Bulatoviću da ga upute šta bi trebalo da čini da mu se dodvori i odgovor je bio da se zaustave reforme zdravstva koje traži EU. Ministar je to revnosno odradio i iskoristio momenat da malo popljačka evropske donacije. Tako je donaciju od 100 miliona evra za rekonstrukciju kliničkih centara po Srbiji pošteno dokusurio. Međutim, pošto mu je šef Mlađan Dinkić lopov par exellence, naučio je da napravi nekakvu papirologiju i za popljačkano.

Tako je Koštunici na sto stavio gomilu papira o načinu utroška sredstava i kada je revizor iz Brisela tražio izveštaj od premijera tehničke vlade, Koštunica mu je tu dokumentaciju predao. Revizor je bio vidno zadovoljan zbog količine papira, koje je jedva izneo iz kabineta premijera, i sa osmehom na licu otišao put Brisela. Posle nedelju dana usplahireno je tražio prijem kod Koštunice i rekao mu da posle provere dokumentacije tamo nije prikazana ni polovina novca koji je prosleđen. Koštunica je po ko zna koji put prebledeo i izjavio da taj resor ne kontroliše njegova stranka već G17, na šta ga je revizor upitao: "Da li ja razgovaram sa premijerom Srbije?" i ubrzo otišao više se nikad ne vrativši.

Usledio je negativan izveštaj EU o reformama u zdravstvu. Oblast koju je Evropska komisija ocenila kao onu koja je najmanje učinila u reformisanju bilo je upravo zdravstvo pa tek onda pravosuđe i druge. Naravno, pre svega zbog ove pljačke, koja je zataškana, dok su hapšeni lekari zbog mita od 100 evra. Jedini koji je bio zadovoljan bio je Rade Bulatović, jer mu je ministar Tomica perfektno odradio zadatak, te ga je bilo baš briga što je usput namlatio pare.

Na tom primeru pokazano je i kako razmišljaju moćnici u Srbiji kada je zdravstvena mafija u pitanju. Ne žele da diraju najveće pljačkaše jer mogu da im budu od koristi, a kada ih neko pita što ne postave nekompromitovane ljude na čela zdravstvenih ustanova, odgovor je da - neće direktori da rade kako treba ako im ne daš da pljačkaju! Tad bi, navodno, pukao zdravstveni sistem. Zato su svi koje pominjete i dalje na funkcijama (Rakić, Peško...) čineći tu zdravstvenu mafiju srcem srpske mafije! Perfidnost u tim objašnjenjima je u tome da se ceo zdravstveni sistem kriminalizuje i dokazuje na sva usta kako rukovodioci moraju da budu prevaranti, jer su oni pošteni - glupi! I pod njima neće da bude dobro ni pacijentima ni zdravstvenim radnicima. A onda kada neko iz vrha vlasti i odluči da negde postavi nekog poštenog, zdravstvena mafija odmah organizuje proteste, štrajkove, obustave rada, nesavesna lečenja, nerasvetljene smrti pacijenata, pretnje i ucene, tako da blokiraju rad poštenima, dokazujući na taj način kako rukovodilac u zdravstvu mora da bude nestručno đubre da bi vodio bolnicu. Direktnu odgovornost za ovakvu situaciju snose najviši rukovodioci u Srbiji, na čelu sa Tadićem koji sve ovo zna a ćuti!

 

(Ime autora poznato redakciji)

 

 

 

 

Čukarica: otimanje budžetskog novca

 

 

Zdravstvo na konfuziji

 

Bezobrazna otimačina 30 odsto plata zaposlenima u stomatološkoj službi Doma zdravlja "Dr Simo Milošević" mali je prestup u odnosu na neke multimilionske pljačke, ali je primer kako funkcioniše otimačina budžetskog novca

 

A. L.

 

Pre nešto više od godinu dana, Gradskom sekretarijatu za zdravstvo Beograda stiglo je pismo Samostalnog sindikata lekara i farmaceuta kome predsedava Aleksandar Đorđević, Sindikata "Nezavisnost" kome predsedava Ljiljana Borojević, a potpisano je i od Zorana Gazivode, načelnika stomatološke službe Doma zdravlja "Dr Simo Milošević" iz beogradske opštine Čukarica. U pismu Gradskom sekretarijatu za zdravstvo opisano je kako je direktor ove ustanove dr Predrag Spasenović izvršio isplatu zaposlenima u stomatološkoj službi umanjujući obračunske vrednosti boda.

Na ovaj način, svim radnicima ove službe umanjena je plata za čak 30 odsto, čime je prekršena Uredba o koeficijentima koju je donela Vlada Srbije, kao i Zakon o platama, što podrazumeva da je izvršilac ove samovolje, direktor ove zdravstvene ustanove, protivpravno raspolagao sredstvima nad kojima nije imao zakonska ovlašćenja, načinivši prekršaj nenamenskog trošenja sredstava radnika i zloupotrebu službenog položaja.

U jednom sličnom obraćanju istim povodom, predstavnici dva sindikata, Ljiljana Borojević i Aleksandar Đorđević, skrenuli su pažnju Ministarstvu finansija i Budžetskoj inspekciji na nezakonite radnje koje se dešavaju u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević", pa su skoro u formi molbe zavapili: "...Molimo vas da iskoristite vaše zakonske ingerencije i da prekontrolišete poslovanje ovog doma zdravlja kako biste što pre zaustavili nezakonito oduzimanje dela zarade radnika kao i njen povraćaj".

Od tada do danas ništa se nije desilo osim neopisive hajke na dr Draganu Jovanović, sad već bivšu sekretarku za zdravstvo grada Beograda, koja je razotkrila mnogo veće kriminalne radnje od ovakvog internog "reketa", pa je, suočena sa kriminalom u srpskom zdravstvu, u oktobru 2009. godine podnela ostavku. Njenim odlaskom otklonjena je glavna opasnost za sve one koji su sa rukovodećih pozicija u kliničko-bolničkim centrima i u domovima zdravlja nesmetano krali i "kraduckali".

Slučaj bezobrazne otimačine 30 odsto plata zaposlenima u stomatološkoj službi Doma zdravlja "Dr Simo Milošević", u kontekstu multimilionske pljačke putem javnih (i tajnih) nabavki, svakako je mali prestup, ali je dovoljan kao primer kako funkcioniše otimačina budžetskog novca.

Ovaj primer svakako nije ni jedini ni usamljen.

"Umetnička sloboda" direktora zdravstvenih ustanova u Srbiji posledica je propalih reformističkih ideja četvorostrukog ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Prema tvrdnji dr Jagode Jorge, nekada aktivne a sada po sopstvenoj volji povučene članice Demokratske stranke, uključene u ovu problematiku, u srpskom zdravstvu se godišnje obrne nekoliko  milijardi evra! U to spada i promet lekovima i novac koji cirkuliše prema RZZO-u i celokupne zdravstvene usluge i investicije iz raznih izvora. Teško je u takvim okolnostima videti kako novac nestaje u malim igrama i zamešateljstvima, administrativnim trikovima i ostalom "reformističkom" repertoaru takozvane demokratske epohe. Ali, kad bi se sabralo i razjasnilo "kraduckanje" u svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, na način kako je to uradio  sindikat Doma zdravlja "Dr Simo Milošević" u Beogradu, bila bi to više nego teška optužba na teret nadležnog ministarstva i njegovog nesmenjivog ministra.