EPIZODA (15)
Nismo mi
od juče
Zoran Milojević
U 2010. godinu Srbija je ušla uz muziku i uz pesmu sa
svih medija. Opet su "kolo vodili" pevači i pevačice narodne muzike.
Razgolićene sirene i gospoda u frakovima pevali su o Moravi, Drini, Ibru, Savi,
Dunavu. Svi su ojkali, drali se, distonirali, "gutali čitave strofe".
Sponzoruše su pevale o nežnim zagrljajima, radodajke
su pevale o slatkim poljupcima, koritarke su pevale o strasnim uzdisajima,
nekoliko žigola se klelo na večnu ljubav, a poneka jajara je pokazivala koliko
je njen otac, "gospodin seljak", pogrešio što je nije "ostavio
na imanju".
Eh, lako je bilo starim Srbima da kažu: "Pesma
nas je održala, njojzi hvala"! Da su tada pevali ovi sadašnji, Srbi bi
odumirali kao Inke. U 2010. godinu civilizacija je ušla sa Barakom Obamom kao
dobitnikom Nobelove nagrade za mir, a on vodi dva rata. U obrazloženju se kaže
da se nadaju da će Obama i zaslužiti nagradu. Meni to liči kao kada bi
prostitutki rekli da "izvrši zašivanje sredstva za rad" i da će je
onda smatrati nevinašcetom. U 2010. godinu civilizacija nas je uvela sa virusom
kojim su nas zarazile "svetske svinje".
U 2010. godinu Crna Gora je ušla sa 200 tastatura za
kompjutere sa "mekim Š" i "mekim Z", po ceni od 20 evra.
Moj prijatelj Budo Lbudov zove telefonom: "Čuo sam da ljudi imaju
"meko srce", da imaju "meku ruku", a neki, da prosti tvoj
srpski obraz, imaju i "meku stolicu", ali "mekijeh slova" u
Crnu Goru nije bilo otkad je gavran pocrnio! Bogme, valja nam čučnut, u veliku
smo ti nuždu, jado moj!"
Zaspao sam umoran i od stare i od Nove godine. Sanjam
jednu "umetnicu" koja je pevajući stekla "filing za osećaj"
da ima talenta i za pisanje, te je napisala prvi roman pod naslovom Propadoh
ti kroz barsku stolicu. Moli me da je upoznam sa nekom spisateljicom koja
bi joj napisala recenziju. Poče i da peva neke moje negdašnje hitove i ja
totalno poludeh. Ja sam se kidao u snu, buncao, znojio se i na kraju se
probudio uz krik: "Kruga..a..a...!
Sedoh u krevetu i setih se mog blaženopočivšeg druga
Miće Minimaksa, koji je znao da kaže: "Najgore je kad glupanu daš pare da
to i bude!", a onda je Mića muzičkog autora podučavao: "Kad se
glupanu predstaviš kao glupan, postaješ u njegovim očima opravdanje za
glupavost koje nosi u sebi i tada si njegov idol!" Valjda su ga zato i
pevači voleli.
A hrvatski ambasador u albanskom Kosovu Zlatko
Kramarić podučava Albance, preko suda u Hagu, kakva su prava imali po Ustavu iz
1974. Okupatori su lako razumeli ustaše. Ustaša ih je učio da "lažu i sami
veruju u sopstvenu laž", a okupatori su ustaši potvrdili da veruju u
istinu "koju on prikazuje kao istinitu laž".
Za tog Kramarića, koji je bio čelnik Nogometnog saveza
Hrvatske i član CK SKJ, govorilo se "da ima nogomet u venama, ali da ima
slabu cirkulaciju". Sudelovao je u raznim sumnjivim poslovima hrvatskog
nogometa. Ali neću o Kramariću, možda propeva, pa napuni Arenu. Može to
da se desi, tako mi Borisa... Novkovića. Novkovića, bre! Stvarno imate
pokvarenu maštu. Niste valjda mislili... Zadržite osmeh na licu, nije sreća u
tome što niste, već u onome što jeste!