Stav
PIGS
Živimo u
doba suptilnog totalitarizma i perfidnog medijskog mraka. Građani se drže u
stanju indukovane apatije, uvereni da se u društvu ništa ne može promeniti, da
su svi na vlasti isti ološ, da je mnogo važnije pratiti pornografiju Velikog
brata i nameštanje sportskih rezultata, nego razmišljati o svom
upropašćenom životu. Tajni servis tajkunske Srbije, kako RTS naziva moj
prijatelj pisac Dejan Simonović, širi lažnu sliku o demokratiji, slobodama i
privrednim uspesima. Prekida se Dnevnik da bi se Veliki Uvlakač dodvorio
Gazda-Bokiju i prikazuje se direktno svečana sednica Centralnog Komiteta, kojom
se veliča mudra politika Lidera i najveći procvat demokratije u istoriji
Srbije. Isti gosti večeri gostuju kod istih voditelja večeri već dve decenije i
pričaju iste laži, i svi dobro naplaćuju trovanje javnosti
Branko Dragaš
Predsednici
građanskih inicijativa i nevladinih organizacija, koji su na platnom spisku
poreskih obveznika, sami sebe predlažu za vrhovne državne funkcije i traže da
se privatizuju sve državne institucije. Primitivci na vlasti su proterali svaki
pokret otpora i potkupljuju birače, šireći lažna obećanja da je kriza prošla i
da nas blagostanje čeka samo ukoliko oni isti ostanu na vlasti. Izmišljena
opozicija, koju je stvorila engleska obaveštajna služba, prema uputima i
saglasnostima američkih policijskih mentora, poziva građane na promene, uvereni
da će građani, koji su stvarno na rubu strpljenja i života, podržati njihov
ponovni povratak na vlast da unište ono što je preostalo za krađu.
Zabavljeni
svojim prevarama i pljačkama, svojim predizbornim kalkulacijama i postizbornim
koalicijama, bogati političari na vlasti i njihovi tajkuni, ne primećuju šta se
događa u svetu i kojom brzinom dolazi do sunovrata neoliberalnog kapitalizma.
Godinama upozoravam šta će se dogoditi. Godinama opominjem da stiže razorni
finansijski cunami i da će biti velika nevolja. Godinama nudim operativnu,
stručnu i konkretnu strategiju izlaska iz ovakvog stanja, tvrdeći da je kriza
tek počela i da će biti dugačka, teška i sa nesagledivim krajem, da nam stižu
vunena vremena, ali sve to birokrate iz režima ne zanima, jer je pljačka još
uvek u toku.
Nedavno je
sve moje tvrdnje izneo i ugledni švajcarski investicioni guru Mark Faber, koji
smatra da - kriza tek počinje! Ni to nije bilo dovoljno praznoglavcima u vlasti
da se zamisle i da stanu, da organizuju otvorenu raspravu na temu krize, već je
nastavljeno pinkovanje birača i šatorsko veselje pred sigurnu propast.
Oko nas se
dešavaju kataklizmične promene koje evropski i evroatlantski udružioci i
kandidati za učlanjenje u zajednicu bankrotiranih država uopšte ne primećuju.To
što su novine u Engleskoj nazvale jednu grupu zemalja svinjama - PIGS, to naše
domaće lopove na vlasti ne zanima. PIGS su zemlje koje su već bankrotirale, ali
to niko ne sme javno da objavi. Portugalija, Italija, Grčka i Španija ne znaju
šta da rade. Odmah da kažem, ništa bolja situacija nije ni u Francuskoj,
Nemačkoj, Velikoj Britaniji i malim baltičkim zemljama, zajedno sa keltskim
čudom u propadanju - Irskom, i ribarima špekulantima na Islandu koji su već
proglasili bankrot.
Evropska
unija se iz temelja urušava, dok se naši brodolomnici trude da se popnu na
Titanik koji tone. Utopističku ideju o ujedinjavanju evropskih naroda u jednu
zajednicu ravnopravnih naroda i država, obesmislila je briselska birokratija
Lisabonskim sporazumom i svojom idiotskom politikom, koja se završavala u
nabijanju dnevnica i plata provincijalnih birokrata. Vavilonska kula od karata
počela je da se ruši i pre naše kandidature, jer su pogrešni temelji iskopani
za građevinu koja ne može da opstane. Kada briselski janjičari zaprete da će
skratiti svaki budžet država članica unije koji pređe deficit iznad tri posto i
kada većina članica, čast severnim izuzecima, premaše tu granicu i odu i do 10
odsto BDP-a, a neke, falsifikujući bilanse, doguraju i do 15 odsto BDP-a, kada
im dugovi narastu i na 132 odsto BDP-a, i kada se ništa ne preduzima da se to
sankcioniše, nego se nove doze štampanih, papirnih narkotika ubacuju u propali
sistem, onda moramo biti iskreno zabrinuti za sudbinu Evrope i našu budućnost u
tim integrativnim odnosima.
Podatak da
je za finansiranje svetske ekonomije u 2009. godini štampano i ubačeno 5.300
milijardi dolara, da je u SAD ubačeno 3.000 milijardi dolara, dok je ostatak
štampao EU, samo su dokaz da se svi podaci falsifikuju i da je mnogo više
papirnih novčanica ubačeno. Ta brojka je daleko veća. Tačan broj se ne zna, ali
možemo ga naslutiti. Dovoljno da znamo da je u 2009. došlo do povećanja državnih
obveznica u svetu na 49.500 milijardi dolara, odnosno da je došlo do povećanja
za čitavih 45 odsto, više od 15.000 milijardi dolara. To je tri puta više od
brojke koja se zvanično navodi da je ubačeno u propali finansijski sistem. A
šta, kao što verujem, ako je ta brojka još mnogo veća? Šta to onda znači?
To znači,
dragi moji građani, da je Đavo odneo šalu i da nam se sprema velika nevolja.
Ako FED i Centralna evropska banka ubacuju u propale banke dolare i evre bez
ikakvog pokrića, samo da bi nekako održali u životu usahlu potrošnju
nezarađenog, ako nema nikavih strukturalnih promena u neoliberalnom
kapitalizmu, ako propale banke prenetim novcem kupuju državne obveznice i tako
zatrovani finansijski virus šire, umesto da ga izoluju prestavši da štampaju papirni
novac bez zlatnog pokrića, i ako gangsteri sa Volstrita isplaćuju sebi bonuse,
iz prenesenih sredstava države, u iznosu od 160 milijardi dolara, onda je to
siguran dokaz da će sve nestati u velikom finansijskom cunamiju koji nam ubrzo
stiže. Kada? Kada će se to dogoditi? Koliko će vremena biti potrebno da se to
zaista dogodi? Upravljačima sveta nije ništa drugo preostalo nego da štampaju
još više para za još veće dubioze. I tako ukrug. Sledi - hiperinflacija i
bankrot svetskih finansija. A to je opasan trenutak. Siromaštvo će se raširiti
po svetu, socijalni kriminal će dostići vrhunac, upašćemo u Veliki Haos i razne
mesije, proroci i spasitelji će se pojaviti. Postoji realna opasnost da se
pojavi neonacizam i neoboljševizam.
Usamljeni,
opljačkani, izmanipulisani, siroti, razočarani čovek u nestajanju, uplašen pred
neizvesnom budućnošću, dobrovoljno će se predati u ruke Velikom Inkvizitoru,
odreći će se svoje slobode, jer će u njegovom smrtnom zagrljaju videti
izbavljenje iz ove tržišne autarhičnosti i zakonskog delirijuma. To će biti
idealno vreme za demagoge. I ponovo smo na početku. Opet će se neki drug Lenjin
osmeliti da izda naredbu, negde iz ženevske emigracije, za pljačku banke i svi
će građani aplaudirati, željni da vide kako njihove krvopije vise obešene za
vratove na bilbordima na kojima su se nekada oglašavali. I opet će se neki
nekrofil pojaviti da nam priča o krvi i tlu i da poziva ljude da se organizuju
u presecanju vratova onim drugim ljudima, koji su glavni krivci za nastanak
njihove nesreće.
Ko će biti
kriv, to, naravno, nije presudno ni važno. Bitno je da se neko okrivi i da mu
se pusti krv u ritualnom obredu pred opijenom masom. Nemojte da zaboravite
upozorenje koje sam izrekao početkom ovoga milenijuma: 20. vek je počeo
potonućem Titanika, dok je 21. obeležen
11. septembrom 2001. Bojim se da teroristička metafora ne bude upaljač za
velike zločine koji nam se mogu desiti. Čovek je spreman, radi kupovine
sopstvene sigurnosti, da pristane na nove zločine u njegovo ime, samo da se ta
neizvesnost i agonija što pre završe i da on pronađe toplinu pod repom stoke u
krdu. Uostalom, u krdu je uvek bilo sigurnije i toplije, nego biti pod teretom
svojih misli i slobode delovanja i odlučivanja. To je velika opasnost u kojoj
se danas naša civilizacija nalazi. Kada bude celo svetsko tržište palo i kada
svetske berze budu uništene, kada papirne novčanice ne budu imale nikakvu
upotrebnu vrednost, postoji realna opasnost da se potraži kraći put izbavljenja
i da čovečanstvo dobrovoljno pristane da uđe u kandže Velikog Inkvizitora.
Kako to
izbeći? Štampanjem novih evra i dolara ubrzava se naša civilizacijska nesreća.
Možda je i to deo paklenog plana Velikog Inkvizitora koji upravlja svetom i
koji smatra da čovečanstvu ne treba tolika sloboda. Novo ropstvo je prikladnija
forma. Veliki Inkvizitor planira da izbavi čovečanstvo iz haosa tako što če ga
ponovo okovati. To su sve izlazna rešenja.
Grčkoj
treba odmah 55 milijardi evra da pokrije dubiozu od 300 milijardi evra. Ko će
da joj da taj novac? Niko na tržištu. Investitori nisu zainteresovani da im
ulozi propadnu. Brzog i lakog novca nema. Ko hoće da ga dobije mora dušu da
proda Đavolu. I to je nekima lakše, nego da se suoče sa istinom. Čovečanstvo
treba da shvati da prečica nema. Hoće li Grčka da bankrotira? Bilo bi to mnogo
bolje i za nju i za sve nas. Hoće li PIGS biti utovljene za klanje? Ostaje da
se vidi.
Za mene je
presudno da do klanja ne dođe. U tome je umeće politike. Nažalost, mi danas
nemamo svetske političare koji to razumeju. Svetski političari su banda ološa i
prevaranata koji čovečanstvo guraju u zagrljaj Velikog Inkvizitora. Ne trebaju
nam takvi podvodači i makroi. Trebaju nam svetski političari koji će objaviti
bankrot, podvući crtu i sravniti račun.
Investicioni
guru Faber kaže - zanima me ekonomija zdravog seoskog razuma. Svaki domaćin će
podvući crtu i svojim ukućanima treba da kaže - što je bilo bilo je, okrećemo
list, pravimo računicu i sravnjujemo račune. Ne možete, gospodo, trošiti više
nego što proizvedemo. Ne možete trošiti nešto što nije ni stvoreno. Nema više
bankarskih narkomanskih doza za potrošnju. Moraš zauzdati svoju pohlepu. Vreme
je da počnemo nešto da radimo. I da štedimo da bismo investirali. To je put
ozdravljenja. Bez demagogije i velikog klanja. Ako se to ne bude promenilo,
sprema se veliki svinjokolj. I teško je tada opstati. Svakome neka je Bog u
pomoći. Samo nas on može spasti.