Do
koske
Srbija ponavlja devedesete: Suočavanje sa posledicama
bespogovorne vere u jednog čoveka
Ostariti sa Borisom!
Srpski predsednik Boris Tadić aktivan je i kao predsednik
Demokratske stranke, mada po Ustavu
Srbije stranačku funkciju ne bi smeo da obavlja. Ali šta je Ustav Srbije
za gospodina Tadića! I ko je ta međunarodna zajednica koja od njega traži
da ode sa vlasti? Ima on svoje milijarde, ima svoju stranačku
mafiju. On veruje da moramo ostariti
sa njim, dok će se on šepuriti u predsedničkom kabinetu
Milica Grabež
Međunarodni centri moći duže
vreme sa zabrinutošću gledaju na despotiju srpskog
predsednika i njegovog kriminalnog okruženja, koji postaju pretnja da i Srbiju
uvedu u dužničko
ropstvo i stvore još jednu
nestabilnu državu.
Sve je lažno u životu i ponašanju
srpskog predsednika. Samo su pogubne
posledice njegove politike i načina
života stvarni. To najbolje znaju građani Srbije, od kojih najmanje
polovina živi ispod granice siromaštva, a njegova službena saopštenja
priznaje samo 700.000 gladnih usta.
Počev od lažne biografije
srpskog predsednika, preko službenih izveštaja o njegovom
zdravstvenom stanju i imovinskim prilikama,
do tajnog nastupa prema međunarodnoj zajednici, predsednik Srbije je, na zaprepašćenje međunarodne zajednice, u Srbiju uveo specifičan vid diktature, organizujući najjaču
mafijašku organizaciju na planeti, sa velikim
finansijskim kapitalom, unutrašnjom strukturom,
organizacijom i poretkom.
Tabloid je u dva teksta precizno
opisao lažnu biografiju srpskog predsednika Tadića, koja je službeno saopštena na
njegovom sajtu.
Na Vojnomedicinskoj akademiji predsednik Tadić je dva puta operisan.
Vođa tima hirurga bio je načelnik VMA
general Miodrag Jevtić.
Predsednik boluje od lupusa, a ova sistemska imunološka bolest je vrlo teška i zahteva
lečenje pod posebnih režimom ishrane i života, kao
i stalni nadzor lekara.
I pored činjenice da u Srbiji
radi 28.000 lekara, i da svaka
medicinska sestra i prosečno obrazovan
građanin može lako, po predsednikovom
izgledu i ponašanju, zaključiti
da sve lošije izgleda i
da je bolest u progresiji, predsednik Tadić nam cinično
poručuje da je zdrav kao dren, da može
da primi vakcinu (a zapravo destilisanu vodu), da je dobrovoljni davalac krvi (Bože,
da li je moguće da su
njegovu krv dali nekom kome
je neophodna zdrava crvena tečnost...). Ako misli da
može da prevari
građane Srbije, da li su
strane obaveštajne služe nesposobne
da se upute u njegovo zdravlje?
Ko laže taj i
krade, kažu.
Srpski predsednik saopštio je podanicima da na svom
računu u banci (nije rekao kojoj)
ima samo 55.000 evra ušteđevine, koju je dobio od
roditelja!
To nam kaže predsednik
Tadić, i ne pocrveni. Kod njega
nema ni srama
ni stida.
Samo američka administracija ima precizna saznanja
da je srpski predsednik težak najmanje dve milijarde
evra! Nema većeg posla
u koji se on ne ugrađuje!
On posluje na sve strane. Iako
teško ophrvan
bolešću, predsednik samo grabi, kao da
će taj novac moći da ponese
u grob i kupi sebi mesto
u raju.
Od kada je u oktobru 2000. godine postavljen za ministra za
telekomunikacije tadašnje Vlade Savezne
Republike Jugoslavije, gospodin Tadić počinje da razmišlja o velikim novcima.
Od Bogoljuba
Karića dobija deset
miliona dolara da mu ostavi u većinskom vlasništvu kompaniju Mobtel.
Odmah odlazi u Izrael, nudeći svoje usluge oko
trgovine telekomunikacionom
vojnom opremom, posredništvom u plasiranju kapitala... Tadašnji premijer Srbije
Đinđić smenjuje gospodina Tadića sa ovog mesta.
Danom kada je izabran za ministra odbrane,
17. marta 2003. godine,
Boris počinje da pljačka Srbiju obema rukama. Surovo,
halapljivo, besprizorno...
Što je srpski predsednik bogatiji, građani Srbije sve su
bliži rubu života.
Američka administracija odlučila je da više u Evropi ne podržava diktatore. Pustila je niz vodu Viktora Juščenka u Ukrajini, Mihaila Sakašvilija u Gruziji... Obojica su za svog
mandata opustošili svoje države,
a njene građane okrenuli protiv SAD.
U Evropi su ostala
još dva diktatora-biznismena:
srpski predsednik Tadić i crnogorski
premijer Đukanović. Prvi se ne obazire na zahtev iz
inostranstva da napusti dužnost, drugi je racionalan i priprema se za
civilni život.
Srpski predsednik je svoju Demokratsku stranku, čiji je neustavni predsednik, stvorio kao mafijašku
organizaciju.
Mafija je način života i
profit ostvaruje od potkradanja države, njenih fondova, a ne od pljačke građana.
Na hiljade Tadićevih partijskih kolega, počev od
opština, gradova i na republičkom
nivou, nemilice pljačkaju budžet, javna preduzeća, prodaju društvena
i državna preduzeća i imovinu,
kupuju preduzeća bez prebijene pare, vlasnici su banaka,
kontrolišu tendere za nabavku vojne
opreme, automobila, robnih rezervi... Imovina Tadićeve mafije procenjuje se na oko dvadeset
milijardi evra!
Srpski predsednik, koji kontroliše rad premijera i svih
ministarstava, tîkom svojih predsedničkih
mandata zadužio je Srbiju za dvadesetak
milijardi! Srbija je u tom periodu dobila nekoliko milijardi donacija i pomoći! Polovinu ovog
novca srpski predsednik i nekoliko
stotina njegovih saradnika stavili su na svoje
račune, ali je američka služba to otkrila i svaki
račun našla!
Parajlije srpskog predsednika nisu tajkuni. On nemaju preduzeća sa stotinama zaposlenih.
Oni su samo društveno-politički radnici koju ubiraju
novac. Oni nemaju poslovne zgrade, šljašteće reklame.
Oni rade iz svojih kabineta, sa pozicije vlasti...
To je posebna mafija, najopasnija u Evropi. Slična mafija dovela
je Grčku do dužničkog ropstva. Iako u Koza nostri zvanoj
DS i G17 Plus ima više frakcija, oni dišu
jednom dušom!
Srpski predsednik godinama najavljuje obračun sa organizovanim kriminalom. I posle svake najave uhvate
neke sitne ulične dilere, preduzetnike koji grcaju u dugovima, i optuže ih
za navodnu utaju poreza. Predsednikova
mafija, svakog dana, u svakom pogledu, sve više jača.
U ovom broju, na
sledećim stranicama (4. i 5) opisujemo kako predsednikov kum Šuntanovac sa svojim
kumom pljačka vojni budžet, preko
nameštenih tendera, na kojima učestvuju
i američke kompanije. Njihove pritužbe predsedniku Tadiću i specijalnom
tužiocu ostaju mrtvo slovo na
papiru. I takav predsednik želi da vlada doživotno
Srbijom?
Ukoliko do kraja marta ne podnese ostavku, srpski predsednik suočiće se sa koordiniranom
akcijom SAD i Evropske unije, koja ima za
cilj da pokaže
građanima Srbije koliko ovaj diktator
ima para i šta je sve
učinio protiv interesa Srbije, a u korist svog i
džepova svojih mafijaških drugova.
Ukoliko bi on ostao na vlasti,
milioni građana ostali bi bez života, umirući
gladni, bosi, bolesni i nemoćni.
Molimo se Bogu da ne ostarimo
sa Borisom.