Štetočine

 

Kako krasti sa Demokratskom strankom i kako se pomiriti sa G17

  

Najbolji neprijatelji

 

 

Kroz izrežirani stečaj bivšeg socijalističkog giganta, beogradske kompanije Aeroinženjering, vidljivo je pomirenje Zorana Janjuševića, bivšeg policajca a danas demokratskog tajkuna, i Mlađana Dinkića, samozvanog finansijskog apostola tranzicione Srbije. Reč je o podeli demokratskog plena po šerijatskom pravu: pobedniku pripada pravo na pljačku

 

Milan Malenović

 

Devedesetih godina prošlog veka putem krajnje sumnjive dokapitalizacije (48,24 odsto kapitala), nekada slavno i bogato beogradsko preduzeće Aeroinženjering preuzela je kiparska firma Yucyco, vlasništvo braće Karić. Još onda je tražena provera načina kako su Karići stekli suvlasništvo nad nepokretnostima Aeroinženjeringa (preko 9.500 kvadrata na najelitnijim beogradskim adresama procenjene vrednosti više od 15 miliona evra!), ali se sa postupkom nije odmaklo od početka.

Pošto prevratnička vlast nije našla zajednički jezik sa poslovnom imperijom braće Karić u Srbiji, država i njene ministarske personifikacije počinju da je uništavaju...

Firma Yucyco 27. oktobra 2008. na nelegalan način prenosi svoj udeo u Aeroinženjeringu na firmu Alibi Capital, registrovanu na novobeogradskoj adresi Savski nasip 7, bez ijednog zaposlenog! Jedini vlasnik Alibija je kiparska ofšor kompanija Gvinet Trading Ltd.

Mobtel PTT Srbija d.o.o. ima 8,42 odsto vlasništva nad Aeroinženjeringom, dok je ostatak od 43,24 odsto društveni kapital. Država tako direktno i posredno kontroliše preko 50 odsto kapitala Aeroinženjeringa i za očekivanje je da ona ima interes da ova nekada ugledna kompanija nastavi sa radom.

Međutim, baš zato što je država većinski vlasnik, Aeroinženjering mora da propadne, da bi se miljenici vlasti jeftino dočepali njegove imovine. U ovom slučaju, reč je o neverovatnoj ceni - manje od milion dinara!

Uništavanje Aeroinženjeringa započelo je za vreme direktorovanja Radovana Anđelića koji je za račun tajkunske mafije već ojadio PIK Bečej i Borbu.

Anđelić odmah raskida ugovore sa svim zakupcima poslovnog prostora Aeroinženjeringa i tako ovo preduzeće ostavlja bez najvećeg izvora prihoda. Sebi je, međutim, odredio platu od 1.500 evra mesečno, pa kako baš zahvaljujući njegovoj poslovnoj "sposobnosti" na računu nije bilo para, nedavno je presavio tabak i tužio svoju bivšu firmu tražeći isplatu zaostalih plata za trogodišnje upropašćavanje.

U ovoj nameri ga nije sprečila ni činjenica da su za vreme direktorovanja Aeroinženjeringom protiv njega podnete četiri krivične prijave za nesprovođenje i falsifikovanje odluke Skupštine društva, zloupotrebu pečata preduzeća i određivanje nezakonitih i uvećanih zarada pojedinaca kao i svesno odvođenje preduzeća u stečaj.

Zahvaljujući Anđeliću zaposleni su, međutim, uspeli da saznaju da je pravi vlasnik fantomske firme Alibi Capital Zoran Janjušević, bivši policijski službenik iz BiH i privredni mešetar s početka mafijaške privatizacije u Srbiji.

Tako je još jednom dokazana mnogo puta pomenuta teza da Karićima kapital nije uzet kako bi se vratio budžetu ili građanima Srbije, već da bi se samo prelio u džepove drugih osoba bliskih vlastima.

U ovom kontekstu nije bez značaja to da je zastupnik najmanjeg suvlasnika Aeroinženjeringa, Mobtela PTT Srbija, Branko Jovanović iz advokatske kancelarije Milenka Ristivojevića, na nekoliko sastanaka sa zaposlenima tvrdio da i on, kao i cela pomenuta kancelarija, svoje naloge dobijaju od vrha G17 plus.

Da bi Janjuševiću i njegovim novim prijateljima iz G17 bio poklonjen ceo Aeroinženjering potrebno je da ovo preduzeće ode u stečaj, a ulogu dželata na sebe je preuzela firma Euro Građevinar Coop (direktor i vlasnik Zoran Maksimović), takođe bez ijednog zaposlenog, koja od cele imovine ima jedno poštansko sanduče u Čumićevom sokačetu i potraživanje prema Aeroinženjeringu.

Euro Građevinar je, naime, otkupio dug Aeroinženjeringa prema revizorskoj kući Moore Stephans u visini od 542.000 dinara, zatim isti naduvao na preko 790.000 i podneo tužbu Privrednom sudu.

Zaposleni u Aeroinženjeringu, iako već četiri godine bez plate, uspeli su da sakupe nespornih 542.000 koje su preko sindikalnog računa uplatili pomenutom poveriocu, ali im je novac vraćen. Istovremeno je sudija Gordana Aranđelović zakazala ročište za 3. mart 2010, na kome bi zastupnik poverioca, obrenovački advokat Milan Petrušić, trebalo da zatraži prinudnu naplatu duga. Pošto su računi Aeroinženjeringa godinama u blokadi sledeći logični korak je uvođenje stečaja, čime bi, po već oprobanoj metodi, celo preduzeće bilo poklonjeno lešinarima koji su ga i doveli u ovu situaciju.

Kako su zaposleni Aeroinženjeringa uspeli da saznaju, Demokratska stranka je preko Janjuševića već bezecovala vilu od 550 kvadrata u Krunskoj ulici broj 76, u najboljem delu Beograda. Vila je, inače, nekadašnje sedište Aeroinženjeringa, gde će biti preseljene neke službe iz centrale Stranke koja se nalazi u neposrednom komšiluku. Sadašnje sedište pomenutog preduzeća na Novom Beogradu, površine 9.000 kvadrata, kao plen, treba da podele Zoran Janjušević i stranka G17 plus, čime će da bude zapečaćeno pomirenje ovih nekadašnjih neprijatelja. Na prostranom zemljištu koje ide uz novobeogradsku zgradu, planirana je izgradnja hotela za koji su već urađeni planovi.