Sindikati

 

Srpska policija bez prava na štrajk i sindikalno organizovanje

 

Belo roblje sa službenom značkom

 

Odnosi Nezavisnog sindikata policije i Ministarstva unutrašnjih poslova bili su već od početka formiranja sindikata opterećeni neopravdanim strahom od sindikalnog delovanja u policiji, što je dalje imalo za posledicu progon začetaka organizovanja NSP-a i ignorisanje potrebe sindikalnog organizovanja. Sindikalni predstavnici i danas su nepoželjan sagovornik ministra policije

 

Milan Glamočanin

 

Radikalni stavovi u MUP-u žestoko su branjeni od rukovodstva i ministara. Policijska oligarhija držala se devize: "Nije važno šta znaš, već koga znaš" i profesionalnost zamenila pipadnošću pojedinim grupama. Traženi su bili sindikalni "poverenici", a nepoželjni su oni koji su imali sopstvene stavove, koji su u odnosu sa javnošću branili taborsku birokratsko-policijsku filozofiju "mi" protiv "njih". Otuda ne čudi što je i nakon donošenja Zakona o policiji izostala podrška i pomoć sindikalnom organizovanju policije, radi ostvarenja zajedničkog cilja - pune i sveobuhvatne afirmacije policijske profesije i svakog pojedinca zaposlenog u njoj.

Konačno, prošle godine, sudeći po izjavi ministra Ivice Dačića da želi da radi zajedno sa predstavnicima sindikata i da je potpuno otvoren za saradnju, napravljen je znatan pomak i otvoren prostor za rešavanje brojnih pitanja vezanih za status i interese zaposlenih. To je bila jasna poruka birokratskoj oligarhiji u MUP-u da ništa više neće biti isto, jer se aktivnost sindikata, kako oni to priželjkuju, neće svesti samo na humanost i solidarnost.

''Nezavisni sindikat policije hoće potpunu i sveobuhvatnu afirmaciju policije i svakog pojedinca u njoj", kaže za Tabloid predsedavajući predsedništava ovog sidnikata Aleksandar Gavrilović - i u tome traži podršku svih svojih članova, drugih policijskih sindikata, svih zaposlenih u Ministarstvu i drugih institucija. Za ostvarivanje tih ciljeva potrebni su najbolji: "vrućeg srca, hladnog razuma i čistih prstiju".

Ovo je osnovni zahtev policijske profesije i buduće stalne sindikalne aktivnosti radi uspostavljanja i ostvarivanja dugoročne održivosti i stabilnosti sistema zaštite zaposlenih u MUP-u Republike Srbije. U izgradnji tog sistema ne treba ispustiti iz vida da je savladavanje raskoraka između stvarnog i željenog stanja dodatno otežano specifičnošću i raznovrsnošću policijskog posla, koji zamagljuje uvid u celinu problema. Posebno je opasan gubitak važnih detalja u realizaciji cilja, jer nije isto u kojoj organizacionoj jedinice radite, i ne znači da ćete tamo i ostati.  

"Opšte je poznato da je policija eksponirani i najskuplji deo mehanizma države, koji javnost najkritičnije ocenjuje. Nemoguće je ubediti građane da imaju profesionalnu policiju, ako ona ne postupa profesionalno, a pre svega ako to čini prema svojim pripadnicima. Nemoguće je sačuvati autoritet policajca ovlašćenog na primenu sile, ako ga ovaj nema u samoj policiji - a nema ga jer nema pristojnu platu, nema stan, nema sredstva i opremu, nema, nema... ali zato ima mobinga, a istina je da samo nema pravedne raspodele i pravih ljudi na pravim mestima. Stoga ovo područje zaslužuje posebnu razradu iz oblasti radnih odnosa, pravne zaštite, zaštite na radu, zaštite životne i radne sredine, fokusiranje na povećanje motivacije i efektivnosti u radu policije i drugo", ističe gospodin Gavrilović.

Predsedavajući najstarijeg sindikata u policiji, smatra se, učinak policije ne meri samo brojem otkrivenih i rasvetljenih krivičnih dela, već smanjenjem ozbiljnih poremećaja javnog reda i mira, odnosno kriminala, i povećanjem osećaja sigurnosti kod građana radi ukupnog kvaliteta života u zajednici.

"Jednostavno rečeno", navodi Gavrilović, "policija ne treba da se bavi samo uspostavljanjem narušenog javnog reda i mira i drugim incidentima, već i problemima i brigama građana. Policijski profesionalizam ne čini samo brza i uspešna akcija interventnih i mobilnih jedinica, već svakodnevna bliskost policije i građana u zajednici. Suština policijske odgovornosti i pouzdanosti nije visoki stepen centralizacije, vojničko postupanje po komandi oficira čvrste ruke i slepo izvršavanje sujetnih naredbi, već naglašavanje odgovornosti svakog policijskog službenika za potrebe lokalne zajednice, probleme i brige građana."

 Policijski sindikati smatraju da je policija uglavnom u situaciji da balansira između politike i javnosti. Odanost policije političkim opcijama otežava uspostavljanje dobre komunikacije sa celinom društva i stoga je politička neutralnost policije jedan od važnih preduslova za dobre odnose sa javnošću. To podrazumeva da policija u celini nije podložna interesima partija, a policajci pojedinci da nisu članovi političkih partija i da nisu aktivni u političkim strankama. Sve drugo vodi političkoj pristrasnosti sa motivom lične koristi i privilegija, diskriminaciji, nehumanosti, nepoštovanju ljudskih prava, smatraju aktivisti policijskih sindikata.

Nažalost, komunikacija policijskih sindikata i kabineta ministra Ivice Dačića i direktora policije Veljovića za sada je samo na obećanjima.

 

 

 

 

 

Otvoreno pismo ministru Ivici Dačiću

 

Zamisao prilikom formiranja Nezavisnog sidikata policije bila je zastupanje interesa i prava radnika MUP-a. Sa tom idejom i programom NSP-a, u sindikat se učlanilo preko 11.000 radnika MUP-a.

Od formiranja pa do danas naš sindikat je na razne načine pokušavao da ostvari neka osnovna i elementarna prava radnika, koja su, da apsurd bude veći, bila zagarantovana i svim zakonskim propisima naše države. Međutim, i sami verovatno znate da je sindikat nailazio na opstrukcije u svakom segmentu pokušaja ostvarivanja nekih prava. Možda je to tada bio i neki inat rukovodstva MUP-a da ne respektuje sindikat, jer je to jedini sindikat gde su se organizovali sami radnici bez uticaja rukovodećih struktura MUP-a.

Unazad nekoliko godina naš sindikat se bavio problemima koji su bili nezamislivi drugim policijskim sindikatima u Evropi, kao što su dokazivanje raznim komisijama Ministarstva koliko je brojno članstvo sindikata radi priznavanja reprezentativnosti, ostvarivanja prava na novčanu nadoknadu za prevoz na posao i sa posla, poštovanje radnog vremena....

Sindikat je dva puta pokušao da skrene pažnju na probleme radnika i to jednim protestom i jednim štrajkom koji se završio sramno za tadašnju Vladu Republike Srbije koja je donela protivzakonitu Uredbu o zabrani štrajka po hitnom postupku, a koja, podsećamo Vas, i do današnjeg dana nije ukinuta.

O tim i sličnim problemima mogli bismo da Vam pišemo na nekoliko strana, ali to je prošlost, a sada bih Vam se obratio sa sadašnjim problemima.

Prvi i osnovni problem je plata. U sredstvima javnog informisanja objavljeno je da je plata policijskih službenika 38.000 dinara, što nije tačno. Plata policijskog službenika koji radi efektivno 21 godinu je 34.000 dinara. Kolege koje rade po dve tri godine nemaju ni 30.000. O radnicima koji rade na šalterima ne treba ni polemisati, jer imaju do 25.000 dinara. Pa onda se sigurno zapita svaki građanin kako da ti policajci žive pošteno od svog rada, ako znamo da im supruge ne rade, da 80 odsto policajaca žive kao podstanari i da plaćaju kiriju prosečno 150 evra, plus struju, komunalije i ostale troškove, i ne ostane im ništa za život. KAKO da policajac preživi mesec dana i ishrani porodicu?

Gospodine ministre,

 I naša deca bi volela da nose originalne "najke", "pumu" ili "adidas" a nemaju para da kupe ni obične patike kod Kineza. Nemamo mi ništa protiv "Elektroprivrede" čiji radnici imaju prosek plata 55.000 dinara niti protiv bilo kog drugog ministarstva, niti preduzeća gde zaposleni imaju veće prihode. Ljudi hoće da žive bolje i svaki takav napor podržavamo. Ali da li se nas seti neko, ili nas se sete samo kad im zatrebamo?

I onda pričamo kako treba suzbiti korupciju.

Nismo mi neskromni, samo pitamo možemo li i mi da imamo pristojne plate, kao što je to recimo slučaj u "Elektroprivredi"?

Drugi problem koji je takođe gorući, jeste problem uniforme koju više i ne pamtimo kada je dodeljena. Policajci na terenu idu pocepani i bez cipela. Pojedinci kupuju cipele od svojih para i nose pantalone od prethodnog modela uniforme. Takvih problema nije bilo nikada ranije i stalno se dobijala uniforma. Pratili smo više puta Vaše izjave u medijima gde ste se stalno pozivali na poništavanje tendera za opremu i uniforme.

Prosto je neverovatno da Vi kao potpredsednik Vlade ne možete da date predlog Vladi da donese uredbu o nabavci uniformi policijskim službenicima, kao što je prethodna vlada donela Uredbu o zabrani štrajka. Nijedan normalan čovek ne bi Vam to osporio kad svi znaju da policija ide pocepana i gola.       

Treći, i takođe veoma bitan problem je stambena izgradnja. Sindikat Vam se više puta obraćao dopisima i zahtevima za prijem i razgovor, ali ili dopisi ne stignu do Vas, ili nemate vremena da nas primite, ili ne želite da nas primite, to ne znamo, ali evo i ovim putem ćemo Vas podsetiti na probleme koje radnici MUP-a imaju sa stanovima. Velika većina nema rešeno stambeno pitanje. U Nišu smo pokušali da pokrenemo inicijativu za rešavanje tog problema, napravili idejni projekat za izgradnju neprofitnih stanova, i samo je grad trebalo da odobri lokaciju, gde bismo i komunalije za građevinsko zemljište platili na kredit pored izgradnje stanova. Međutim, i tu nismo naišli na razumevanje, ali nakon tri meseca sa tom istom idejom izlazi Skupština grada koja na taj način rešava problem vojsci, kojima će da gradi stanove na zemljištu dotadašnjih kasarni.

A policiji opet ništa. Da li ovoj državi uopšte treba finansijski situiran, stambeno obezbeđen i psihički rasterećen policijski službenik koji neće da razmišlja kako deci da omogući novac za užinu kad krenu u školu ili kako da plati struju. Mogu da Vam dam primer da je u Nemačkoj svaki policijski službenik oslobođen plaćanja PDV-a jer je taj službenik, u stvari, država i on predstavlja državu...

 

                                 Nezavisni sindikat policije

                                 Koordinacioni centar Niš

                                 Dragan Zlatanović