Mizerija
Slučaj "Strahinja Milošević": To je i slučaj jada
i bede našeg vrhunskog sporta, medija, pravosuđa i politike
Kad
Čanak lumpuje, policija opslužuje
I
Tabloid je, u prošlom broju, pisao o kukavičkom, podlom i mizernom
ponašanju košarkaša Partizana Strahinje Miloševića, koji je ispred novosadskog
kluba "Studio" u pijanom stanju izazvao incident i izvukao - deblji
kraj. Ostao bi vrhunski košarkaš da se posle svega, i otrežnjenja, izvinio i
priznao makar svoj deo krivice. Umesto toga, a u njegovo ime, angažovana je i
medijska i politička i sudska bagra da agresivnog prevaranta učini devičanski
nevinim, a nevine momke kriminalcima, ološem, krvnicima, ubicama...
Ovo je viđenje jednog od svedoka događaja, objavljeno na Fejsbuku, da i javnost
i Grobari razluče vrhunskog sportistu od vrhunske ljige...
U noći između subote i
nedelje, 10-11. aprila 2010, nekoliko Novosađana imalo je priliku da
prisustvuje incidentu koji se desio ispred kluba "Studio", a o kome
već danima pišu sve novine i bruje svi mediji.
Revoltirani činjenicom
da je istina u ovom slučaju na najgrublji mogući način iskrivljena u korist
košarkaša Strahinje
Miloševića, a bez ikakve namere da
pravdamo bilo koju vrstu nasilja, iznosimo istinit sled događaja te noći i
činjenice koje se ne mogu pročitati nigde, a zbog političke pozadine
koju je poprimio ceo događaj i uticaja koji imaju otac povređenog košarkaša
i njegovi moćni prijatelji.
Naime, pomenute noći je
ispred novosadskog kluba vladala uobičajena atmosfera, nekoliko momaka i
devojaka čekalo je ispred kluba da neko izađe da bi mogli da uđu, da se u klubu
ne bi stvarala gužva nepodnošljiva za
goste, što je pravilo u svakom objektu koji drži
do svog ugleda i svojih gostiju. Momci iz obezbeđenja su svakom novopridošlom
gostu na uobičajen način objašnjavali da je u klubu gužva
i da će morati malo da sačekaju, da bi neko izašao. Većina
novosadske omladine odavno je upoznata sa ovom praksom svih klubova u gradu i
sa subotnjim gužvama, tako da su neki mirno čekali svoj red, a
oni manje strpljivi odlazili u potrazi za provodom na nekom manje krcatom
mestu, uz poneki uzdah negodovanja. Uglavnom svi su, kao i uvek, pokazivali
razumevanje za situaciju. Tačnije, svi osim košarkaške
"zvezde" Strahinje Miloševića.
Ne
zna čovek ko je On!
Negde oko 1.30 iza
ponoći ispred kluba je došao Strahinja Milošević
u pratnji nekoliko osoba, verovatno svojih prijatelja. Vidno pijan,
bahato, brzim koracima probio se do samog ulaza, usput grubo odgurnuvši
dve devojke koje su čekale red. Devojke su se zaljuljale i glasno vrisnule i
momak iz obezbeđenja je odreagovao ugledavši devojke
koje samo što nisu obrisale asfalt ispred kluba svojim
subotnjim toaletama. Prišao je i zaustavio košarkaša
tako što je stao ispred njega bez ikakvog
direktnog fizičkog kontakta i objasnio mu da je klub krcat, da ima ljudi koji
su stigli pre njega i čekaju već pola sata, uključujući i devojke koje je grubo
odgurnuo, koji imaju prednost i da će morati da sačeka red, kao i svi ostali.
Pošto je bilo očigledno da momak iz obezbeđenja
nema nikakvu predstavu ko je Strahinja Milošević, koji
ipak nije tolika zvezda (činjenica je da je većina Novosađana za njega čula tek
posle ovog incidenta), košarkaš
je, vidno razjaren činjenicom da ga ne prepoznaju, počeo da doslovno
urla iz sveg glasa.
Rekao je da njemu ne
pada na pamet da čeka, da on nije svako, unoseći se u lice momku koji je mirno
stajao sa rukama sklopljenim ispred sebe, što se jasno
videlo. U tom prvom naletu besa urlao je kako je on košarkaš -
zvezda, kako on ide na final four! Upitao je momka "da li on zna šta
je Partizan i ko su Grobari i da li je svestan šta može
da mu se desi?!"
Sve ovo čulo se
razgovetno i glasno pa je svako ko je stajao i na rastojanju od 30 metara, u
maloj novosadskoj uličici, mogao da čuje urlanje pobesnelog sportiste. Radnik
iz obezbeđenja mirno mu je odgovorio da ne zna ko je on ali da to nije ni bitno
i da će svakako morati da sačeka svoj red kao i svi ostali gosti, bez obzira na
to ko je i čime se bavi.
Ljudi okolo, uključujući
i radnike obezbeđenja, počeli su da se smeju u neverici da jedan odrastao
čovek, uz to još i navodna "zvezda", može
tako da se ponaša. Osobe koje su stigle sa košarkašem,
između ostalih i jedna ženska osoba, glasno su
dobacivale i negodovale uz pitanja: "Jeste li gledali utakmicu, je l'
znate ko su Grobari?", što je rečenica koja se
najviše puta mogla čuti. Košarkaš
je potom, nezadovoljan odgovorom i jer nije izazvao željenu
reakciju, počeo da skače u mestu, izgovorivši niz uvreda
na račun obezbeđenja - "majmuni bez osnovne škole",
"klošari koje on i njegov tata mogu da kupe sa 100
dinara", "čistiće mu cipele", "jebaće im mamu klošarsku"... Tada je
spomenuo i političara... (Nenada Čanka, prim. red) rečima: "Da li znate
ko je (Nenad Čanak, prim. red.)... i šta sve on može,
on sedi dole sa mojim ocem, oni su prijatelji, niste ni svesni šta
vas čeka i koliko je on moćan u ovom gradu".
Iako se situacija
uveliko otela kontroli, radnici obezbeđenja i sam momak kome se Strahinja
Milošević sve vreme obraćao i unosio u lice ostali su smireni i pribrani, što
je kod Strahinje izazivalo sve jači bes, koji je, kada je shvatio da svojim
pretnjama i rečima ne postiže ništa,
u naletu histerije prvo skinuo pantalone, a potom i gaće i
pred dvadesetak okupljenih, uglavnom devojaka, uhvatio se za svoj polni organ i
počeo njime da "nudi" momka koji ga nije pustio unutra. Pitao ga
je da li hoće "da mu popuši", na šta
je ovaj, u neverici, počeo samo da se smeje. Prisutne devojke koje su bile tu
sa gađenjem i zgražavanjem okretale su
glavu... Ostali radnici obezbeđenja su takođe prasnuli u smeh...
Fizički kontakt koji je
usledio odigrao se vrlo brzo, u trenutku, ali Miloševića niko nije "šutirao
na zemlji", niti "udarao u predelu kičme", kako su
objavljivali mediji! Ubrzo je iz kluba izletelo nekoliko ljudi, uglavnom starijih,
među kojima i uticajni ... (Nenad Čanak, prim. red.), koji su vikali, pretili
svojim uticajem i rekli da se neće završiti na tome,
da "ovi" nisu ni svesni šta ih čeka.
Šta ima oni da se brane!
U tom kontekstu
zanimljiv je sled napisa i izjava po medijima, koji su se bavili tim događajem
kao prvorazrednim skandalom usmerenim protiv sporta i sportista. Strahinja Milošević
je u svojim prvim izjavama za novine poricao da je povređen, govorio je
da sve treba zaboraviti i da je došlo do "manjeg
incidenta". Međutim, samo jedan dan posle tih izjava, on na Pinku sa
ocem priča da je mogao biti ubijen! Samo je Kurir u prvom članku
izneo neke istinite činjenice o ovom događaju, da bi već u sutrašnjem
izdanju pretencioznim i bombastičnim naslovom i neverovatnim izokretanjem
činjenica pokušao da predstavi Strahinju kao žrtvu
obesnih huligana. "Gledao sam kako mi ubijaju dete", "Novi
Sad u borbi za bezbednost", "Ničim nisam izazvao batine" -
samo su neki od naslova koji vređaju
logiku i zdrav razum svakog čitaoca, a posebno onih koji su bili svedoci dešavanja ili se te
noći našli u klubu "Studio".
Kao huligani u
ovoj priči predstavljeni su momci koji su se te noći našli na vratima
tog lokala i sami se boreći za život i egzistenciju, zato što im je
potreban novac. Našli su način da ga zarade
tako što će u dogovoru sa vlasnicima nekoliko lokala u
Novom Sadu, na obostranu korist, raditi poslove obezbeđenja, dakle stajati na
vratima i voditi računa da ne puštaju unutra pijane
goste, naoružane, bahate, problematične u bilo kom smislu,
koji bi mogli napraviti probleme drugim gostima. Njihov posao je, između
ostalog, i da prema svima postupaju jednako, da ne prave razliku između
momaka i devojaka, lepih i ružnih, košarkaških
"zvezda" i dve obične devojke koje čekaju red, već da se vode
politikom bezbednosti lokala i ne puštaju pijane i
agresivne goste, a ostale prema tome ko je prvi došao i ko najduže
čeka.
Upravo to i tako su radili te noći uhapšeni Bojan
Mihajlović, zatim Damir Mihajlović, Mihailo Smiljanić i Goran
Bešić, koji su bez mogućnosti da se odbrane i
ispričaju svoju stranu priče ovih dana u medijima predstavljeni kao najcrnji
kriminalci, ološ, krvnici, ubice u
bekstvu...
Kako
žrtve postaju zveri!
A koliko je atak na
istinu u pitanju govore činjenice da se radi se o momcima kojima je sport
prioritet, koji aktivno treniraju i ostvaruju zapažene
uspehe na mnogim takmičenjima. Mihailo Smiljanić je, između
ostalog, prošlogodišnji prvak
Evrope u brazilskom džijudžicuu, što je
postigao sam, uz pomoć trenera, bez ikakve podrške medija,
sponzora ili bilo koga, predstavljajući tako našu zemlju u
Evropi na najbolji mogući način, ali, nažalost, za
razliku od Strahinje koji mu je ponudio svoj polni organ, u sportu koji nije
toliko popularan kao košarka.
I ne samo to, Mihailo
Smiljanić je student i budući inženjer
informatike; od diplome ga deli svega jedan ispit koji bi odavno bio
položen da nije svakodnevno radio dva posla, noćni i
dnevni. Uz to je uspeo da bude prvak Evrope i ponos ove zemlje, sve to uz
ogromna odricanja, kao i svi vrhunski sportisti, uz dva treninga na dan. Kao
dete je iz manjeg mesta došao u Novi Sad i sam
sebe izdržavao godinama tokom
studija,
zarađujući novac tako što je preko dana radio u
računovodstvenoj agenciji, a noću na vratima novosadskih lokala. Svakog dana.
Ipak je postizao zapažene uspehe na svakom
takmičenju na koje se prijavio poslednjih nekoliko godina.
Damir Mihajlović ima sličnu
priču momka iz manjeg mesta koji se snalazi u velikog gradu. Student je
elektrotehnike sa preostala samo dva ispita, što bi takođe
odavno bilo završeno da nije, zajedno sa bratom, uhapšenim
Bojanom Mihajlovićem, otvorio školu brazilskog
džijudžicua u Novom Sadu, držao treninge polaznicima
dva puta dnevno, uz to trenirao druge borilačke veštine i
postizao uspehe koji su javnosti već poznati iz medija. Braća Mihajlović
umnogome su doprinela širenju kulture ovog malo
poznatog sporta u našoj zemlji, jer su druga škola
te vrste u našoj zemlji, pored one Ivana Žerijala u
Beogradu.
Imali su više
od 100 polaznika svakog meseca, uz minimalne i simbolične mesečne nadoknade
članova, dovoljne samo da pokriju zakup hale na novosadskom "Spensu"
i neophodne rekvizite. Svi su širom grada poznati kao
sportisti koji se strogo pridržavaju pravila sportskog života.
Nikada nisu konzumirali alkohol i slične opijate. Strogo su im
bile zabranjene i cigarete i bilo koja vrsta poroka. Uspesi koje su postizali
mogli su da se ostvare samo uz asketski način života, koji
je vodio svaki od momaka o kojima smo proteklih dana čitali kao o zverima
i ubicama u bekstvu.
Je
l' Zorić normalan?
Nema sumnje da svako
treba da odgovara za svoje postupke, bez obzira na to da li je grubo i
agresivno isprovociran i da li mu neko pred desetak devojaka nudi polni organ.
Strahinjina drskost da uradi tako nešto u potpunoj
je suprotnosti sa kukanjem po novinama, a njegovo bahato ponašenje
pred dvadesetak Novosađana ostaće ovde dobro upamćeno. Međutim, svi oni pitaju
se koliku kaznu će Strahinja Milošević platiti za krivično
delo ugrožavanje javnog reda i mira i prikazivanja
golotinje na javnom mestu, što se u našem
Krivičnom zakoniku vodi pod krivično delo "bludne radnje"? To su
pitanja na koja bi, umesto vređanje zdrave pameti, i njihove i svakog prosečnog
građanina Srbije, Novosađani takođe voleli da dobiju odgovor.
Dalje, samo po sebi
nemeće se i predlog za istragu. Naime, Više javno tužilaštvo
u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv četiri osobe osumnjičene
za nasilničko ponašanje i nanošenje
teških telesnih povreda košarkašu
Partizana Strahinji Miloševiću, izjavio je
portparol Republičkog tužilaštva Tomo
Zorić. On je precizirao da su oni osumnjičeni za krivično delo
"nasilničko ponašanje na sportskoj
priredbi u sticaju sa krivičnim delom teške telesne
povrede, pošto je Milošević napadnut
zbog toga što je sportista, košarkaš
Partizana,
a u vezi sa utakmicom koja je odigrana dva dana ranije." Zanimljivo će
biti pratiti ovu istragu i proces, jer svakog laika interesuje kakva je to
sportska priredba odigravana u subotu ispred "Studija" u dva posle
ponoći, kao i da li ovakav opis ovog "krivičnog dela" u Zakoniku
dozvoljava podvođenje ove situacije pod njegove paragrafe.
Isto tako, s obzirom na
to da se radi o delu za koje je zaprećena maksimalna kazna od 12 godina
zatvora, postavlja se pitanje da li je ta činjenica možda razlog
ovog nečuvenog i sa pravničke strane neobjašnjivog,
gotovo suludog optužnog predloga.
Sramna
invalidnost
Konačno, zanimljivo bi
bilo i Zorića i javnost podsetiti na još jedan komplet činjenica. Naime,
Strahinja Milošević odlazi na "final four" i svakog
dana trenira sa navodno "teškim telesnim
povredama" i napukla čak dva pršljena, što
je sramotna tvrdnja lekara koji je obavio pregled. Pa, ili je Strahinja Milošević
jednostavno medicinski fenomen i čudo prirode, koje može da skače, zakucava
i trči sa dva polomljena kičmena pršljena, i to posle pauze
u treniranju od svega nedelju dana. I sam trener Partizana Duško
Vujošević je izjavio da je Milošević
"prošao dobro, kako je mogao da prođe" i izrazio
čuđenje nad tekstovima, koji su se ovih dana pojavili u pojedinim dnevnim
listovima: "Začuđen sam objavljivanjem neproverenih verzija. Dijagnozu
daju neki lekari, koji ga nisu ni pregledali, ali to je već pitanje stanja u
kojem se nalaze ti lekari. Ne mogu da uređujem novine, ali kao što
novinari mogu da komentarišu moj rad i
ja dajem mišljenje o tome kako se
neki događaj tumači", izjavio je Vujošević, a
prenelo nekoliko medija.
Šlag na sve je
politička, tačnije privatno-politička pozadina celog događaja, koja je
nametnuta samim mešanjem Nenada Čanka u ceo slučaj. On saziva konferencije za štampu
na kojima ističe svoju ulogu u celom događaju, iako mu nije prisustvovao,
dok sve nije bilo završeno, po sopstvenom
priznanju. Reaguje i gradonačelnik, i formiraju se radne grupe "za
bezbednost grada", sve zbog naduvanog incidenta čiji je inicijator
"beli medved" Strahinja Milošević, dok su po Novom Sadu krađe,
narkomanija, nasilje i silovanja svakodnevica.
Verovatno sve dok u
njima ne bude žrtva neki Strahinja Milošević, košarkaš
i sin.
Duško
Vujošević: Dijagnozu daju neki lekari, koji ga nisu ni pregledali, ali to je
već pitanje stanja u kojem se nalaze ti lekari.
Tomo
Zorić: Milošević napadnut u dva posle ponoći, pijan, u Novom
Sadu, u vezi sa utakmicom koja je odigrana dva dana ranije, u Beogradu (!?).
Svedok: Milošević je učinio krivično delo ugrožavanje javnog reda i mira i prikazivanja golotinje na javnom mestu, što se u našem Krivičnom zakoniku vodi pod krivično delo "bludne radnje".
Primer karakterističnog odnosa prema slučaju:
"Strahinja Milošević: Molitve za ozdravljenje
Majka pretučenog košarkaša Strahinje Miloševića, Gordana, priča o tome kako se zajedno sa svojim bivšim suprugom i ocem svog sina, Dušanom, moli za zdravlje njihovog naslednika" (Story).