Nefer

 

Slučaj bivšeg ambasadora u Nemačkoj Ognjena Pribićevića

 

Dao bi da ima ili ima a ne da 

 

    Kad se roditeljske obaveze pomešaju sa obračunskom problematikom, ispada da maloletna ćerka treba svom ocu diplomati da plati troškove nemačke narodne kuhinje

 

Milan Malenović

 

Pravnosnažnom i izvršnom presudom koju je 13. juna 2005. doneo tadašnji IV opštinski sud u Beogradu, otac maloletne devojčice iz Beograda obavezan je da za izdržavanje svoje ćerke plaća 22 odsto od svoje mesečne zarade. Pošto otac prikriva i lažno prikazuje prihode koje ostvaruje i na taj način izbegava da poštuje ovu presudu, pravni zastupnik i majka S.K. od istog je suda 30. novembra 2009. tražila prinudno izvršenje.

Da je dužnik običan smrtnik, sud bi verovatno odobrio izvršenje sopstvene presude. U slučaju u kom je dužnik Ognjen Pribićević, bivši savetnik predsednika SPO-a, pomoćnik ministra spoljnih poslova SRJ i naš bivši ambasador u Berlinu, sud odbacuje kao neosnovan predlog za izvršenje prihvatajući izmišljotinu da naš ambasador u Berlinu zarađuje manje od 600 evra mesečno.

Sve je došlo otuda što Ministarstvo spoljnjih poslova pomenutih 22 odsto obračunava od osnovice za zaradu, a ne kako je presudom traženo, od ukupne mesečne zarade - i tako osnovicu zarade predstavlja kao ukupnu zaradu.

Suprotno svemu što prikazuje Ministarstvo, uvidom u M4 obrasce kod Republičkog penzionog fonda, veštak finansijske struke koga je po nalogu suda angažovala majka Pribićevićeve maloletne ćerke, utvrdio je da je Ognjen u periodu od 2005. do 2009. prikrio svoje prihode tako da je za sporni period tuženi Ognjen Pribićević svojoj ćerki dužan da isplati nešto više od tri miliona dinara, kao i kamatu od oko dva miliona dinara. Umesto da odobri izvršenje sopstvene izvršne presude, sud se upušta u pravu alhemiju tokom koje od zlata pravi olovo.

Postupajući sudija Zoran Rogić dopisom od 28. decembra 2009. od maloletne H. traži dopunu predloga za izvršenje i dodatnu dokumentaciju (iako je sud dužan da je pribavi službenim putem), a za to opredeljuje rok od samo osam dana - i to u periodu za koji je službeno objavljeno da sudovi neće raditi zbog reorganizacije. Sudiji je već zdravorazumski, baš kao i celokupnoj javnosti, bilo notorno poznato da zbog reorganizacije neće raditi ni zemljišno-knjižno odeljenje, iz koga je zastupnik maloletne H. trebalo da pribavi izvod. Sudiji je takođe moralo biti poznato da se potvrda o vlasništvu tuđeg vozila koju je tražio od maloletne H. izdaje samo na zahtev suda u redovnom upravnom postupku, ali je i to tražio od stranke u sporu.

Usput, sam je Ognjen Pribićević, u paralelnom postupku pred istim sudom, priznao vlasništvo nad nekretninama i vozilima za koje je tražena dodatna i "sveža" dokumentacija, pa je izlišno dalje dokazivanje poznatih i priznatih činjenica.

Zastupnik maloletne H. ipak je u roku dostavio sudu sva tražena dokumenta, i uz njih  podneo zahtev za izuzeće sudije Rogića. I od tada se iznenađenja nižu jedno za drugim.

Protivno sudskom poslovniku, 9. februara 2010, umesto predsednika suda dežurni sudija Jelena Brašanac donosi rešenje kojim zahtev za izuzeće odbacuje kao nedopustiv uz obrazloženje da Rogić nije više postupajući sudija - iako je reizabran - jer je prema godišnjem rasporedu predmet prešao u nadležnost Violete Ignjatović!?

Samo nedelju dana kasnije, zastupniku predlagača stiže dopis sudije Mirjane Dimitrijević kao postupajućeg sudije u ovom predmetu, iako ni prema godišnjem rasporedu niti bilo kojim pojedinačnim aktom ona nije imenovana da zameni sudiju Ignjatović. Pritužbu koju podnosi predlagač, maloletna H. preko svog zastupnika, vršilac dužnosti predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanja Šobat odbija sa interesantnim obrazloženjem: "U svojoj pisanoj izjavi postupajuća sudija Mirjana Dimitrijević je navela da je u predmetu postupala zakonito i nepristrasno."

O dokumentima u spisima predmeta - u pomenutom rešenju Tanje Šobat nema ni jedne jedine reči! Eto slike i prilike sudstva podmićenog i s nekim u dosluhu.

Konačno dolazi i šlag na ovu pravosudnu tortu, kada sudija Dimitrijević odbija predlog za izvršenje. Iz podužeg kontradiktornog obrazloženja ovog rešenja očigledno je da je sudiji Dimitrijević nejasno priloženo finansijsko veštačenje, jer nije primetila čak ni to da su datumi ispisani redosledom mesec-dan-godina. Malo elementarne pismenosti i logike ne bi bilo naodmet, jer očigledno je da ne postoji datum 11.15.

Maloletna H. je pred istim sudom još januara 2008. podnela i tužbu kojom je tražila preinačenje postojeće izvršne presude i njeno usklađivanje sa novim Zakonom o braku i porodici, kojim je predviđeno da se dosuđeni procenat za izdržavanje odbija od neto umesto od bruto iznosa zarade. Sud ni do danas nije doneo nikakvu presudu u ovom, inače po prirodi stvari, hitnom postupku.

Aprila 2009. pravni zastupnik maloletne H. je Drugom opštinskom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica, zaposlenog u Ministarstvu spoljnih poslova, zato što je kao službeno lice i postupajući protivno zakonu pribavio Ognjenu Pribićeviću protivpravnu imovinsku korist od najmanje 40.889,72 evra. Nepoznati službenik je, naime, prikazivao kao jedini prihod ambasadora Pribićevića osnovicu za obračun plate i time za skoro deset puta umanjio doprinos za izdržavanje njegove maloletne ćerke. Ni ova krivična prijava, kao ni predlog za istragu na osnovu krivične prijave zbog izbegavanja plaćanja dosuđenog izdržavanja podnete protiv Ognjena Pribićevića, do dana današnjeg nisu procesuirani.

Tako dolazimo u situaciju koja nema nikakve veze sa pravnom državom: dužnik može da izbegava obaveze određene izvršnom presudom, pa čak i da u tome ima svesrdnu pomoć poslodavca - srpskog ministarstva spoljnih poslova, koje, baš kao ni sam dužnik, ne želi da obelodani prihode svojih službenika, štaviše ubeđuje nas da su imenovani pomoćnici ministra volonteri, koji za svoje zalaganje ne primaju ni dinara... ili da kao ambasadori zarađuju 582 evra.

 

 

 

 

 

Diskrecija zagarantovana

 

Da zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova i u samoj Srbiji uživaju svojevrstan imunitet od krivičnog gonjenja pokazuje i podatak da finansijska kontrola od Drugog svetskog rata nije ni zavirila u knjige ovog ministarstva. Koliki su stvarni prihodi lica zaposlenih u srpskoj diplomatiji ne mogu da saznaju ni poverioci sa izvršnim sudskim presudama, kao u ovom slučaju maloletna ćerka Ognjena Pribićevića, a srpski sudovi se ustežu da službeno zatraže izveštaje i dokumenta neophodne za presuđivanje u imovinsko-pravnim postupcima.